Пређи на садржај

Разговор:Административна подјела Русије/Архива 1

Садржај странице није подржан на другим језицима
С Википедије, слободне енциклопедије
Архива 1 Архива 2

Први поднаслов

Зар не би било боље да се чланак зове Федерални субјекти Руске Федерације, јер је то право име јединица федеративног устројства Русије! --Жељко Тодоровић (разговор) 13:49, 15. септембар 2009. (CEST) с.р.[одговори]

The map is out of date. Koryakskiy Autonomous Okrug and Aginskiy Buryatskiy Autonomous Okrug don't exist anymore. And the number of the the autonomous okrugs is four, not seven. — Hellerick (разговор) 07:18, 20. септембар 2009. (CEST)[одговори]

Погрешни називи

Понављам ,,Не крстите крштено". Оно што се у српском језику деценијама и вјековима изговара једним именом, не може преко ноћи ,,добити" друго име.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник CarRadovan (разговор • доприноси) | 13:20, 9. фебруар 2013.‎

Царе, за ово

Оно што се у српском језику деценијама и вјековима изговара једним именом

би требало да наведеш и неке референце. Даље, руско "щ" се по Правопису преноси као шч јер

... није прихватљиво залагање појединих слависта да Щ замењујемо гласовно ближим шћ, зато што је шч ушло у обичај изато што је погодније као општија источнословенска замена,с обзиром на посредништво српског језика.

Правопис српског језика.

Дакле, ипак је Благовјешченск.

Даље, ...

Руско Л и Н представљају меке сугласнике и испред Е и И, али тада као главно правило узимамо да се Л и Н преносе без измене. У складу су с тим правилом примери ... Смоленск ...

Дакле, ипак је Смоленск.

Даље, на страни 477 Правописног речника стоји Тјумењ (рус.), т. 156б.

Дакле, ипак је Тјумењ.

--Sly-ah (разговор) 13:48, 9. фебруар 2013. (CET)[одговори]

Једино са чим се ја не слажем у овм чланку је да се административне јединице које они зову "крајевима" (край) преименују у Покрајине што нема везе са везом. Руски крај и наш термин покрајина се не додирују ама ни у једној јединој тачки. Али појединци инсистирају на томе, неко открио топлу воду па да стоји. Ако ћемо преводити то би онда била више територија (Хабаровска Територија, Краснојарска Територија....). Мени никад неће бити јасно где само ископаше покрајине --НиколаБ (разговор) 14:06, 9. фебруар 2013. (CET)[одговори]

Имаш кратко памћење, Никола. Топлу воду су открили лингвисти, а ти им пиши па је покушај охладити.

--Sly-ah (разговор) 14:30, 9. фебруар 2013. (CET)[одговори]

Може бити. Требао би неко да упути које писамце и онима који пишу уџбенике, ред би био да се једном сви договоре какво је нешто. --НиколаБ (разговор) 14:39, 9. фебруар 2013. (CET)[одговори]

Ту није потребан никакав договор. Потребно је само да географи (и сви остали) прочитају ову препоруку из Правописа:

"Посебно је важно да сви уџбеници и приручници који обрађују географску грађу и све географске карте транскрибују имена сагласно правописним правилима. То треба да буде обавеза и других делатности које често уобличавају туђа имена — у новинарству, у превођењу филмова и књига и др. У примени транскрипционих правила Институт за српси језик (САНУ, Београд) пружаће стручну помоћ онима који се за њу обрате".

--Sly-ah (разговор) 14:47, 9. фебруар 2013. (CET)[одговори]

Одговори

Слаја, ја се ипак држим оног правила (парафразирам) да име неког, нама страног, ентитета ако се удомаћило у нашем језику, не треба мјењати. Значи: немој да крстимо већ крштено!

  • Карачајево-Черкезија или Карачај-Черкесија - може оба назива. Први назив се удомаћио, али овај други је и правилнији и старији... Осим дужине назива, ,,грешка" је везана и за народ ЧеркеСи, а не ЧеркеЗи, (као што Хрвати увјек гријеше).
  • Тива , треба Тува - овде је ствар јасна. Локално становништво ову територију зове Тува, а наш народ је такође зове тако већ један вијек. Руска верзија и 1)Тува и/или 2)фонетски Т'ва, (не Тива) и без обзира на Русе, није паметно да нешто мјењамо ако смо их читав вијек тако звали, Јер би крстили крштено!

историјски, ова територија се звала и Вологодија, Вологогска губернија итд. Придјев за ту територију је увјек био вологодски, (примјер: наша црква је имала добре везе са Вологодском епархијом) и није добро да се придјев сад мјења. Јер би крстили крштено!

Нижје-нов-город, или Нижјегород. Придјев је нижјегородски и у руском, а и у српском. Ово Ј се негдје погубило.

исто као код Вологодије. И ова се територија звала Смољенија, (добила је име по слов. племену СмоЉани), а њени становници се и сад зову СмоЉенци, не СмоЛенци. Мада и овде може обоје, јер се и придјев смоленски удомаћио код нас.

Е ово је релативно нов назив, али становници ове територије, своју домовину зову Ханти-Мансија или Југра, као и наши имигранти тамо. И тако већ деценијама. Неко се опет сјетио да крсти крштено!

овај град је основан на православни празник Благовјести и тај празник и Руси исто тако зову. Од оснивања тог града до скоро и ми смо га звали Благовјешћенск. Изузетак су само мапе које су штампане у доба оних који нису знали за тај празник. И сад опет крстимо крштено!

овај град и Руси зову Тјумен и у свим нашим старијим енциклопедијама стоји Тјумен. Значи опет крстимо крштено.

Закључак:

није добро да поново крстимо нешто што већ има српски назив, јер да је тако онда би Бугаре морали звати Булгари или Блгари, Шиптаре - Шкиптари итд.--CarRadovan (разговор) 22:44, 9. фебруар 2013. (CET)[одговори]

НиколаБ, на Википедији на руском језику званични назив за Косово и Метохију је Автономный край Косово и Метохия (Аутономни крај Косово и Метохија), а не Автономная провинция Косово и Метохия (Аутономна провинција Косово и Метохија ... руски језик користи назив провинција, а српски – покрајина) .... исто тако и за Војводину --SrpskiAnonimac (разговор) 15:50, 14. децембар 2019. (CET)[одговори]

Регеренце

- Мала Енциклопедија Просвета,Београд, четврто издање, 1986

[[1]]

[[2]] [[3]]

За Карачајево-Черкезију и Смоленску област - већ сам објаснио да може обоје, али питам наше језичаре - колико је то исправно ? --CarRadovan (разговор) 23:08, 9. фебруар 2013. (CET)[одговори]

Ја теби цитирам Правопис, а ти мени Малу енциклопедију Просвета и интернет новине. Ја ипак мислим да су моје референце малкице јаче, па ће, на основу тога, ипак остати и Благовјешченск, и Смоленск и Тјумењ. А ваљало би да се побринеш за мало јаче референце када је у питању већина преосталих назива. Дотле остаје по старом.

--Sly-ah (разговор) 23:20, 9. фебруар 2013. (CET)[одговори]

Жао ми је што немам тај Правопис, а волео бих знати из које је године и ко је аутор? И још нешто, ако у њему заиста пише БлаговешЧенск, Тјумењ и Тива - онда је неко од нас овде заиста неписмен! (ја или тај аутор)--CarRadovan (разговор) 23:26, 9. фебруар 2013. (CET)[одговори]

Ма, само опуштено. Вероватно су неписмени академици који су радили Правопис. На крају крајева, колико видим, ти си тек сада сазнао да постоји нешто што се зове Правопис српског језика, па ће се моја „просветитељска мисија“ на овом месту и завршити.

--Sly-ah (разговор) 23:30, 9. фебруар 2013. (CET)[одговори]

Правопис ? Ма никад чуо... прерано закључујеш Слаја! Али ја остајем при свом: ТЈУМЕН, ТУВА И БЛАГОВЈЕШЋЕНСК и не може другачије! И ја тебе поздрављам!--CarRadovan (разговор) 23:38, 9. фебруар 2013. (CET)[одговори]

С нестрпљењем очекујем твој следећи потез.

--Sly-ah (разговор) 23:45, 9. фебруар 2013. (CET)[одговори]

Добро, не морате се посвађати због овога. Што се тиче конкретне проблематике, правопис је издање с циљем стварања лингвистичке норме. Дакле, он по дефиницији садржи и правила транскрипције, према којима је тачно одређен пренос имена из страних језика. У овом случају дефинитивно јесу правилни Благовјешченск и Тјумењ. Тува је по жељи, јер тако може и у руском. Пун профил Правописа је у наставку — Пешикан, Митар; Јерковић, Јован; Пижурица, Мато (2010), Правопис српскога језика, Нови Сад: Матица српска, ISBN 978-86-7946-079-0 . Иначе, не треба се нервирати због правописних одредница које нису по вољи или су необичне. Ту се може набројати читава палета у говору ретко присутних имена, од Елвиса Преслија до Оливије Њутон-Џон. --Lakisan97 (разговор) 23:48, 9. фебруар 2013. (CET)[одговори]

Право на отцепљење

Право на сецессию не предусмотрено законодательством Российской Федерации.

Право на отцепљење није предвиђена законима Руске Федерације Виктор Ш. (разговор) 23:50, 15. јануар 2015. (CET)[одговори]

Ну и что? Ни одна страна в мире не поддерживает эту политику. Сепаратизм не является юридическим вариантом --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 00:18, 16. јануар 2015. (CET)[одговори]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Разговор:Административна_подјела_Русије/Архива_1&oldid=26459585”