Разговор:Албанци/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Име народа

Покрајац, име народа се пише малим словом: југословен (Србин, Хрват), босанац (али Бошњак), швајцарац (Њемац, Француз, Италијан), британац... исто тако пише се брђанин, приморац, црногорац , бокељ (не Бокељ), косовар, београђанин, Новосађанин и сл. се све пише малим словом. Милан Тешовић 17:40, 21 апр 2005 (CEST)

Ништа ми није јасно ша си написао. Ако се речи Срби, Немци, Хрвати пишу великим словом, онда то исто важи и за Црногорце. --Покрајац | разговор 18:02, 21 апр 2005 (CEST)

Извини Милане, али регионална припадност се пише великим словом исто као и национална. Војвођанин, Шумадинац, Личанин исто иде великим словима. Друго, обрисао сам реченицу да се Албанци први пут помињу као нација у Бечу 1852. То је обична бесмислица. Албанои се први пут помињу у другом веку, а затим у једанаестом (дакле, много пре 1852). Овај чланак ваљда треба да има и неку научну вредност. Такође сам обрисао реченицу да је Албански ЧУДНА мешавина језика. Коришћене израза чудна је потпуно изван контекста овде, а уосталом, већина данашњих језика су мешавине (укључујући и Српски). Корисник:PANONIAN

Мало је фалило да помислим да сам потпуно неписмен! --Покрајац | разговор 21:19, 21 апр 2005 (CEST)

Порекло Албанаца

Уопште немогу да схватим да неможете да правите разлику између назива “Албанац“ и “Шиптарин“. Они себе називају Шиптарима и земљу Шиптарија, и какве сад то вење има са градом Албанионом? --Горан Анђелковић 16:03, 3 Апр 2005 (CEST)

• Име Шћиптар/Шиптар је у употреби тек неколико стотина година, а чињеница је да су Албанци у прошлости себе називали Албанцима, међутим ни њихови историчари не знају да објасне како се догодила ова промена имена. Дакле, веза са Албанополисом је очигледна, јер је прва албанска средњовековна кнежевина настала управо на подручју где се налазио овај град. Даље, на Кавказу је пре 2000 година постојала држава Албанија, чији је главни град био такође Албанополис. По једној теорији, Албанци су се у петом веку пре нове ере доселили са Кавказа на Балкан, где су се помешали са Илирима и основали нови Албанополис. Мислим да ћу дописати нешто од овога у чланак да не буде више недоумица. Корисник:PANONIAN

• Треба још напоменути да они нису Илири, већ да се домородачно становништво селило из тог региона који је тада био српска земља Епир и досељавало на Косово, одакле се данас из сличних разлога сели даље... Милан Тешовић 18:41, 20 апр 2005 (CEST)

• • Српска земља Епир у другом веку нове ере? Извини, али као што сам рекао, чланак треба да има научну вредност, а ова реченица ми баш и не делује тако. Корисник:PANONIAN

• Можда грешим... Ја сам мислио да се за вријеме владавине цара душана преци албанаца још нису били доселили на балканско полуострво и да се том простору налазио Епир чије је становништво било полу словеснког полу илирског поријекла (као и Срби) и православне вјероисповјести. Милан Тешовић 19:53, 22 апр 2005 (CEST)

• • Што се тиче историје Албанаца, препоручујем ти да прочиташ ову књигу: Петрит Имами, Срби и Албанци кроз векове, Београд, 2000. Књига је веома занимљива, нарочито што се тиче порекла и историје Срба и Албанаца и њихових међусобних односа кроз векове. Аутор је Албанац који живи у Београду, и максимално се трудио да буде објективан при писању књиге. Друго, што се тиче Албанског језика, погрешна је тврдња да он није сличан ни једном језику. Пошто се Албански класификује као Индо-Европски језик, то значи да је сличан свим језицима из ове језичке породице (па и Српском). Само за такозване језике изолате можемо рећи да нису слични ни једном језику, а то су на пример Баскијски, Јапански, Корејски, итд.

Корисник:PANONIAN

• Zasto neko uporno komentarise deo o kavkazkom poreklu albanaca? I kako moze ta teorija da dopunjuje ilirsko-tracku teoriju, kad su prema njoj Albanci se naselili na Balkan u 11. veku, nakon poraza Djordja Manijaka i o tome svedoce vizantijski izvori, napisah i koji.

• • Најпре бих хтео да се извиним ако је моје уређиванје деловало безобзирно или недемократско. Враћао сам мој пасус јер сам мислио да нисам добро навео цитате или сам направио неку граматичку грешку. Не оспоравам аутоматски те византијске изворе о кавкаском пореклу, наравно, али мислим да је потребно навески прецизне и конкретне изворе. Без обзира на те изворе, теорију о кавкаском пореклу балканских албанаца евидентно чини неодрживом и чинјеница да албански језик заиста нема никакве сличности са било којим од језика са кавказа (уклјучујући и оне са тзв. Кавкаске Албаније) за шта сам навео изворе са њикипедије на енглеском језику, али ако не одговарају могу наравно навести и многе друге.( Уосталом, то ће потврдити било ко ко иоле познаје албански језик и успореди га са кавкасим језицима-осима пар турцизама који су у албански језик ушле доласком Османлија на Балкан, и које могу подсећати на неке кавкаске рећи, евиденто не постоји било која друга сличност). Зато ми заиста није јасно зашто толико смета да се наведе чинјеница да албански језик оспорава кавкаску теорију и да је она одбачена још у 19 веку.Још једном, извинјавам се ако сам деловао попут оних који имају исклјучиве и категоричне ставове. ово у вези језика наравно не говорим како бих потврдио илирску теорију, већ једноставно износим једну чинјеницу која оспорава кавкаску теорију а што је учинјено и на другим језицима на њикипедији.Нећу врачати свој пасус наравно док не постигнемо неки концензус. Стога бих налаженје концензуса почео са питанјем због чега смета овај пасус о језику. С поштованјем. Besajone (разговор) 15:55, 29. новембар 2012. (CET)

Међутим на подручју Кавказа постоји доста индоевропских језика, тако да је нетачна тврдња да нема индоевропских језика на Кавказу. С друге стране Кавкаска Албанија је постојала у римско време и Римљани су је освајали у првом веку пре Христа.--Miut (разговор) 16:04, 29. новембар 2012. (CET)

• • ок, али где су ти индоевропски језици данас на подручју Кавкаске Албанија тј. данашнјег дагестана, и ако их и далј еима, потребно је онда сазнати како су уопште доспели тамо и одакле. Мислим да је то клјучно питанје. Успут, не заборавимо да појам Албанац, тј. изворна верзија из које је настала славенска верзија Албанац није историјски резервисан само за балканске Албанце. Римлјани су и Шкотску називали Албаниа. Без обзира на све то, и далј естоји чинјеница да језик балканских Албанаца нема никакве везе са језицима некадашнјих кавкаских албанаца. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Besajone (разговор • доприноси)

Ето веома близу је Осетија, где се говори осетински, а цели Кавказ је испресецан језицима, али и веома бурном историјом и бројним исељавањима. Углавном твоја тврдња да се на Кавказу не говори индооевропским језицима је потпуно погрешна. Језична критикика кавкаске теорије једноставно не држи воду, јер се позива на погрешне чињенице.--Miut (разговор) 17:08, 29. новембар 2012. (CET)--Miut (разговор) 17:08, 29. новембар 2012. (CET)

Албанци немају илирско порекло

---

(пренето са чланка) Hteo bih samo da kazem da nije dokazano da Albanski narod ima poreklo Ilirsko,kao sto nema cvrstih dokaza za su poreklom sa kavkaza i da su u tom predelu imali svoju drzavu. Evo nekih izadanja koja bi potpomogla tu tvrdnju:

Проф. др Јован Р. Бојовић: О становништву словенског поријекла у Албанији Прилог: Историјске карте из "Историје српског народа" (књ I) и Р. Тричковић "Српска црква средином XVII в", Историјски атлас И. С. Јастребова Др Драгољуб Драгојловић: Етничке промене на тлу позноримске провинције Превалитане Академик Сима Ћирковић: Трагови словенског становништва на тлу Албаније у средњем веку Никос Чаусидис: Релације између "Комани"-културе и "Салтово Мајацке" културе и проблем порекла њихових носилаца Академик Павле Мијовић: Команска култура и питање доласка Словена у Превалис Академик Богумил Храбак: Ширење арбанашких сточара по равницама и словенски ратари средњовјековне Албаније Мр Радмило Петровић: Драчка митрополија у светлу археолошких налаза Миладин Бојић: Срби и Српска православна црква у Албанији у доба Немањића (1166-1371) Проф. др Љубомир Дурковић—Јакшић: Прилози за историју Српске православне цркве у Скадру и околини Татомир П. Вукановић: Словенска симбиоза породице Ђурђа Кастриота Скендербега Мр Гордана Томовић: Алтин у XIV и XV веку Академик Павле Ивић: О узроцима етничких промена на Косову Душак Синдик: Две повеље у Хиландару о Ивану Кастриоту и синовима Проф. др Милица Грковић: Лична имена у неким насељима северне Албаније и словенско-албанске везе у светлу антропонимије Академик Митар Пешикан: Свједочанства старих пописа о становништву сјеверноалбанског и сусједног југословенског подручја крајем средњег вијека Др Марица Маловић-Ђукић: Пилот у средњем веку Проф. др Александар Лома: Словени и Албанији до XII века у светлу топономастике Проф. др Мирко Барјактаревић: Предања о заједничком пореклу неких црногорских и неких арбанашких племена Академик Милан Васић: Етнички односи у југословенско-албанском граничном подручју према писаном дефтеру санџака Скадар из 1582-83. године Благоје В. Марковић: Врака и Врачани Лазар Рогановић: О становништву Враке и околине Др Бранко Бошковић: Насељавање Врачана у Метохији, њихов прогон и растур

Bobby

---

У сваком случају постоји више теорија о пореклу Албанаца, а у научним круговима су најшире прихваћене илирска и трачка. Корисник:PANONIAN

Само још да додам, кавкаска теорија о пореклу Албанаца како је овде представљена (а постоје и друге кавкаске теорије), није у супротности са илирском теоријом, већ је на неки начин и допуњује.Корисник:PANONIAN

---

• • Што се мене тиче, Албанци не морају ни да имају илирско порекло, и за мене и многе Албанце који размишлјају као ја, није смак света ако се успостави да Албанци не вуку порекло од древних Илира, али ако неки Албанц попут мене овде наведе неке чинјенице (нпр. чинјеницу да језик балканских Албанаца нема везе са језицима некадашнје Кавкаске Албаније-осим пар турцизама који су ушли у албански доласком Османлија на Балкан) то не значи аутоматски аргумент у корист илирске теорије. Усталом, сулуда ми је идеја да је било који народ на Балану пореклом од овог или оног народа, јер су балканчероси генетски заиста измешани. Према томе један дио Албанаца би по логици требао бити и илирског порекла, а други трачанског, трећи дачанског, неки и славенског итд. Исто вреди и за Србе, Хрвате, Босанце итд. А језик и обичаји су већ нешто друго. То би се већ могло мало директније преписати одређеној култури или етнији из старих времена. Поздрав. Besajone (разговор) 16:43, 29. новембар 2012. (CET)

Prevod

Iz clanka: За "овдашње Арнауте" бележи да су старином Срби, али да није правилно говорити о "српским Албанцима" "Der Albanese fühlt sich als "Herr" und blickte mit Verachtung auf den Serben, dem er nur eine bedingte Daseinsberechtigung zuerkannte".

Ja neznam ko je ovaj prevod napravio, ali bi ga i ucenik cetvrtog razreda osnovne skole sa recnikom bolje uradio.

Prevod: Albanac se oseca kao gospodar i bezvredno gleda na Srbina, kome daje samo delimicno opravdanje njegovog opstanka. I gde se tu beleze kao stari Srbi? Na kojoj strani? U kojem delu? --Seha (разговор) 18:10, 27. јул 2008. (CEST)

Исто се јавља и у чланку Арнаути. Уклонићу нетачан превод. -- Обрадовић Горан (разговор) 18:35, 27. јул 2008. (CEST)

Граматички, конструкција ”безвриједан поглед” не постоји у српском језику, а није постојала ни у српскохрватском. Људи се цијене, потцијењују или омаловажавају, и нико не баца ”безвриједне погледе”...  :) —-Славен Косановић- {разговор} 19:05, 27. јул 2008. (CEST)

Није битно - поента је да је превод који је (доста дуго) стајао у два чланка потпуно погрешан. Иначе, исти превод сам изгуглао и на пар форума. -- Обрадовић Горан (разговор) 19:07, 27. јул 2008. (CEST)

ја само напоменух, да се не би случајно сада убацио овај ”граматички погрешан” превод... :) ---Славен Косановић- {разговор} 19:09, 27. јул 2008. (CEST)

Sad bi ja mogo reci da je to namerno bilo, doslovno ili tako nesto :-) U pravu si, u ovom slucajo omalovazavajuc. Bosanac pise al se trudi :-)--Seha (разговор) 20:18, 27. јул 2008. (CEST)

Термин Шиптари

Иако Албанци себе на свом језику називају Шћипетари, термин Шиптари се у српском језику сматра увредљивим и нема потребе да се користи у једном енциклопедијском чланку. Такође, термин Арбанаси је застарео и такође нема потребе да се наводи у уводу чланка. То је као када бисмо називе Србљи, Сораби и Серви, навели на самом почетку чланка о Србима.--Дамјан /разговарајмо/ 02:12, 18. септембар 2009. (CEST)

Поново Фалсификат

Млади Фалсификатор каже да на Косову има 2.126.700 и наводи следећу референцу ЦИА подаци о становништву, али ту пише да на Косову има укупно свих (и Албанаца+осталих) 1,804,838 (July 2009 est.). --NekoPonovoLaze (разговор) 20:46, 20. септембар 2009. (CEST)

Други проблем је историја 1912, која је поново фалсификована, јер би испало да Срби нису нападали турске јединице, него да су најпре Албанци ослободили КиМ, па да је онда српска војска тек ишла против Албанаца. Међутим истина је дргачија. Сукоб са албанским устаницима јест био, али тек код Призрена.--NekoPonovoLaze (разговор) 20:46, 20. септембар 2009. (CEST)

Као прво, суздржи се од увреда, јер то није прихватљив ниво комуникације на енциклопедији. Моја је добра воља што настављам комуникацију са тобом и поред таквог опхођења са твоје стране. Једноставно, не бих волео да нешто остане нерашчишћено.

Дакле, целу табелу са бројкама и изворима сам својевремено превео са енглеске Википедије, управо са ове верзије чланка. Сад видим да су и они променили цифре. Срећом имамо тебе па запажаш такве ствари - та грешка нам се повлачи већ месецима.

Што се тиче градова које су албански устаници заузели 1912. године, за то постоји референца која води до Пројекта Растко, па уколико су подаци фалсификовани, обрати се на њихову адресу.--Дамјан /разговарајмо/ 21:37, 20. септембар 2009. (CEST)

Бројеви су били фалсификат, а ти си новодио погрешну референцу, у којој су други бројеви. Ти значи не провераваш референце, које ставиш?Ипак мораш прознати да се радило овај пут о фалсификату.--NekoPonovoLaze (разговор) 21:44, 20. септембар 2009. (CEST)

Ponovo se neko registruje i odmah ostavi komentar vezan za nešto što uređuje MF. --93.87.169.125 (разговор) 21:33, 20. септембар 2009. (CEST)

тако ти је то кад сређујеш спорне чланке;)--Дамјан /разговарајмо/ 21:37, 20. септембар 2009. (CEST)

lanak je pov dok dobro ne objasni[ veye sa Srbijom.--NekoPonovoLaze (разговор) 21:49, 20. септембар 2009. (CEST)

На пример уопште није објаснио везе тих устаника и Првог Балканског рата. След догађаја не може бити јасан. Ја сам му предложио измене, али их не прихвата. Чак и са мојим изменама није довољно. Осим тога и Мајка Тереза није Албанка него цинцарка.--NekoPonovoLaze (разговор) 22:03, 20. септембар 2009. (CEST)

Предложио сам следеће измене: Устанике је помогла српска влада и споручила им је десетине хиљада пушака и много новца<ref name="СЦГ и Косово"/>.

Од Турске су тражили аутономију у албанском вилајету, који је обухватао скадарски, косовски, битољски и јањински вилајет)<ref name="СЦГ и Косово"/>. Међутим Албанци су тражили превише јер су имали већину само у скадарском вилајету name="СЦГ и Косово"/>. Због тога Турска није удовољила њиховим захтевима. Када је Србија понудила устаницима заједнички рат против Турске они су одбили и придружили су се турској војсци, када је започео Први балкански рат<ref name="СЦГ и Косово"/>. --NekoPonovoLaze (разговор) 22:03, 20. септембар 2009. (CEST)

Заштита странице

Ne bi smeo da zakljucas clanak i uredjujes. Stavi radovi u toku i pov oznake u clanak, a druga strane neka se suzdrži. -- Bojan  Razgovor  21:59, 20. септембар 2009. (CEST)

Заштитио сам страницу због "упорног вандализма и упорног уређивања од стране корисника који је добио забрану". Одлучио сам се за привремену заштиту, јер не вреди да га блокирам, увек се враћа под новим корисничким именом. Уколико заједница сматра да је ова привремена мера неприхватљива, скинући заштиту. До тада, нећу уређивати, али оставићу заштиту да чланак не буде вандализован. Међутим, уколико се одлучимо за скидање заштите, очекујем да се поштује шаблон радови у току и да се спорна питања решавају преко странице за разговор.--Дамјан /разговарајмо/ 22:40, 20. септембар 2009. (CEST)

Речено ти је да ставиш пов ознаку, па ћу се ја суздржати.--NekoPonovoLaze (разговор) 22:54, 20. септембар 2009. (CEST)

ako je tako, imamo dogovor! --Дамјан /разговарајмо/ 10:43, 21. септембар 2009. (CEST)

Чланак сређен

Након прилично рада, чланак је сређен. Срамота на шта је чланак некада личио, препун негативних стереотипа о Албанцима, тенденциозних мишљења и албанофобије. Међутим, свему томе једноставно нема места на енциклопедији. Пошто се ово показало као осетљива тема, молио бих да се све спорне измене прво предложе на страници за разговор. Унапред хвала. --Дамјан /разговарајмо/ 20:07, 22. септембар 2009. (CEST)

Етничка структура у четири поменута вилајета

Према албанским изворима, Албанци су чинили већину у сва четири поменута вилајета (косовском, скадарском, битољсом и јањинском) у 1912. години[1]:

• In the Vilayet of Shkodra, the Albanians comprised 98.2%;
• in the Vilayet of Janina 59.1%;
• in the Vilayet of Manastir 54.1%
• and the Vilayet of Kosova, without the Sanjac of Shkup, 79.1% of the population.

Међутим, према наведеном српском извору, чинили су већину само у Скадарском вилајету. Стога, спорни податак не мора ни ући у овај чланак јер није од пресудне важности, већ се расправа може пренети у чланке о демографији дотичних вилајета.--Дамјан /разговарајмо/ 20:55, 22. септембар 2009. (CEST)

Taj albnaski izvor spominje Makedonce 1912. godine? Nego, pošto i Rastko i Kosova ne navode nikakve zvanične rezultate, moj predlog za kompromis. Skadarski vilajet je bio naseljen skoro isključivo Albancima, dok su ostali vilajeti bili etnički izmešani. -- Bojan  Razgovor  21:39, 22. септембар 2009. (CEST)

Па Бојане, то што Македонци 1912. нису били званично признати као нација, не значи да нису постојали. У сваком случају, знамо да се мисли на Македонске Словене. Иначе, твој предлог је коректан, уколико се баш инсистира на детаљима.--Дамјан /разговарајмо/ 21:44, 22. септембар 2009. (CEST)

Ali kako su ih izbrojali u tome je problem. -- Bojan  Razgovor  21:46, 22. септембар 2009. (CEST)

То стоји. Колко ја знам, турски попис је обухватао само вероисповест, па је свако одређивање бројности нација углавном лицитирање.--Дамјан /разговарајмо/ 00:52, 23. септембар 2009. (CEST)

Ти подаци су на косовском гебелсовском сајту, а наводно су узели податке из једње средњошколске књиге из Тиране.Дакле потпуно непоуздано, а још имају и Македонце.--Delay (разговор) 02:19, 23. септембар 2009. (CEST)

Моže li bez kvalifikacija gebelsovski? -- Bojan  Razgovor  13:40, 23. септембар 2009. (CEST)

То је са сајта Косовског индормационог центра, као део чисте антисрпске студије, у којој има ко зна колико лажи. Пише Published by KIC (Kosova Information Center).--Delay (разговор) 13:54, 23. септембар 2009. (CEST) Тај сајт је довољан разлог да чланак не буде неутралан.Како су додали Македонце то знају само они и то је доказ да тај попис ништа не вреди.--Delay (разговор) 13:57, 23. септембар 2009. (CEST)

Inače se taj izvor ne koristi u članku. -- Bojan  Razgovor  14:09, 23. септембар 2009. (CEST)

Тачно је да се извор не користи у чланку, али његово коришћење у чланцима је сасвим легитимно. То је студија Историјског института у Приштини, која је објављена и на страницама Косовског информационог центра, а може се наћи и на другим мрежним местима, између осталог на страницама енглеског универзитета: http://www.ess.uwe.ac.uk/kosovo/contents.htm. Сваки Историјски институт сачињавају квалификовани сарадници, професори, доктори наука, академици и други. Нико од нас корисника Википедије није у положај да оспори такав извор. Једино што можемо је да наведемо и податке друге стране и да читаоци сами закључе који је извор пристрасан. Уколико се на Википедији не смеју користити подаци Историјског института у Приштини, онда се, по истој логици, не смеју користити ни подаци Историјског института у Београду.--Дамјан /разговарајмо/ 14:19, 23. септембар 2009. (CEST)

Проблем је да је то публиковао Косовски информациони центар и на једном и на другом сајту стоји та ознака. Дакле они су сигурно велики проблем, јер могу да фалсификују што хоћеш, како се и видило у разним преводима, о којима смо већ рније имали прилике да слушамо.--Delay (разговор) 14:23, 23. септембар 2009. (CEST)

Kako je izvor sa Rastka došao do svojih podataka? -- Bojan  Razgovor  14:26, 23. септембар 2009. (CEST)

Без тенденциозних измена

Молио бих кориснике да не праве тенденциозне измене у чланку. Ово није чланак о српско-албанском сукобу и не треба да се претвори у њега. Као што се у чланку о Хрватима не потенцира њихов геноцид над Србима (за то постоји одговарајући чланак), као што се у чланку о Србима не потенцирају њихови злочини (о томе такође постоје одвојени чланци), тако ни у овом чланку о Албанцима не треба потенцирати таква питања, већ пружити кратак преглед најважнијих података о албанском народу.--Дамјан /разговарајмо/ 21:44, 22. септембар 2009. (CEST)

Проблематична реченица

Међутим, неочекивани успех устанка и стварање аутономне Албаније је угрозило интересе суседних држава, које су исте године напале Отоманско царство и међусобно поделиле области насељене Албанцима

Ту се ради о две чињенице, које немају много везе једна с другом, али оваком реченицом се ствара тај утисак. Балкански народи су напали Отоманско царство без обзира на Албанце и њихову аутономију.То треба јасно раздвојити без нових реченица, којима се изврће смисао историје.--Delay (разговор) 14:36, 23. септембар 2009. (CEST) Овако неко са стране би стекао утисак да је Балкански рат настао због албанске аутономије.--Delay (разговор) 14:36, 23. септембар 2009. (CEST)

U izveštaju međunarodne komisije, koji stoji kao referenca za tu tvrdnju, izvedena je upravo ta uzročno-posledična veza. Odatle sam i ja saznao za to. Ranije sam mislio kao ti. I molim te ovog puta dobro pretraži, nemoj me odmah optuživati za falsifikat.--Дамјан /разговарајмо/ 18:02, 23. септембар 2009. (CEST)

Па баш се онда по таквој реченици види да је тај извештај претенциозан. Можеш стварно да напишеш те две реченице као зависну реченицу, али оне заиста у правој историји немају везе, јер није Први балкански рат настао због аутономне Албаније. Једноставно то није истина.И то је тешки пов.--Delay (разговор) 18:17, 23. септембар 2009. (CEST) Мислим да мораш да докажеш да је Балкански рат настао због аутономне Албаније или да преформулишеш реченицу, пошто је очито да то није истина.--Delay (разговор) 18:19, 23. септембар 2009. (CEST)

Довољно је само додати "према мишљењу Међународне комисије за Балканске ратове" ... --Дамјан /разговарајмо/ 18:22, 23. септембар 2009. (CEST)

Неодређене реченице треба избегавати. Та реченица може да значи да постоји та веза, а не мора да значи. Треба јасно да докажеш да та веза постоји, а не да извлачиш реченице из ко зна кога политичког контекста, умјесто да узимаш историјски контекст. Та комисија је радила у политичком контексту.--Delay (разговор) 18:26, 23. септембар 2009. (CEST) Ти треба да докажеш оно што сви знамо да није тачно, дакле докажи да је Први балкански рат настао због аутономне Албаније.Какве би везе имала нпр. Румунија са тим.--Delay (разговор) 18:31, 23. септембар 2009. (CEST)

Немам ја шта да доказујем, нити моје мишљење превише значи у овим стварима. 1913. године је Карнегијева задужбина за међународни мир из Вашинготона оформила Међународну комисију ради утврђивања узрока и начина вођења Балканских ратова. Комисија је окупљала универзитетске професоре и стручњаке из САД, Велике Британије, Француске, Немачке, Аустрије и Русије. Путовала је Балканом неколико месеци и прикуљала материјал. По повратку у Париз је објавила исцрпан извештај у коме износи следећи закључак о почетку Првог балканског рата: Срби су пожурили да се супротставе плану "Велике Албаније" сопственим планом поделе Европске Турске између балканских држава (Извештај Међународне комисије, стр. 47).

Србија је још од кнеза Михајла планирала да прикључи те територије. Пре бих рекао да је пораз Турске у рату са Италијом више допринео одлуци чланица Балканског савеза да нападну Турску. -- Bojan  Razgovor  17:54, 24. септембар 2009. (CEST)

Допринела је општа нестабилност Турске. 1912. године је буктао велики албански устанак против царства, који су Црна Гора и Србија помагале оружјем и логистички. Након што је устанак успео преко свих очекивања, и Албанци су били на домак граница њихове аутономије, Србија је тражила од албанских лидера да стану на њену страну страну у предстојећем рату против Турске или да бар остану неутрални. Албанске главише су на збору одлучиле да је српски продор ка југу претња за „њихове“ територије и да ће бранити територијални интегритет Отоманског царства. Тиме су изазвали велики гнев српске команде и оптужбе за издају, што је касније кулминирало масакрирањем албанског цивилног становништа. Кога занима може прочитати једно Туцовићево писмо из тог периода.

Међутим, све ово су сувишне и беспотребно оптерећујуће информације за овај чланак. Уопште, у чланцима о народима не треба превише детаљисати и распредати о злочинима. Једноставније је преформулисати спорну реченицу, односно раздвојити две тврдње. Предлажем следеће:

Неочекивани успех устанка и стварање аутономне Албаније је угрозило интересе суседних држава.<ref>[http://www.archive.org/details/reportofinternat00inteuoft Извештај међународне комисије за испитивање узрока и вођења Балканских ратова]</ref> У наредним месецима, балкански савезници су напали Отоманско царство и међусобно поделили области насељене Албанцима.

Реченица је сад боља, али и даље представља тенденциозну творевину тога политичког извештаја. Дакле успех устанка остали балкански народи нису гледали само са негативне стране, него и са позитивне. Тада Албанци нису представљали никакву велику опасност сем када бране Турску, што су деломично и чинили. Србија је наоружавала Албанце, па се по томе види да они нису били некаква опасност, док су се борили против Турске. Албански став да подржавају Турску је био већ нешто друго, јер је угрожавао намере балканских држава да врате своје некадашње историјске области, које су имали пре Турске окупације Европе.--Delay (разговор) 23:29, 24. септембар 2009. (CEST)

Заштита

Страница је до даљњег делимично заштићена због упорног уношења латиничног текста од стране нерегистрованог корисника.----László (talk) 00:58, 21. фебруар 2010. (CET)

Deakrtiviranje referenci

Zašto ovo? Da li je to neko novo pravilo za koje ja ne znam? --Јагода испеци па реци 12:48, 21. фебруар 2010. (CET)

Mislim da se ne praktuje ubacivanje referenci na stranama za razgovor, pa se negde izbace znakovi za reference, stave u zagradu, ili neki drugi način sprečavanja uključavanja referenci. --93.87.166.51 (разговор) 15:46, 21. фебруар 2010. (CET)

Hm, ja ne znam za takvu praksu. Zašto bismo to radili? Zašto bismo ukidali tu tehničku mogućnost na stranicama za razgovor? Osim toga, ne bi bilo ni prvi, ni poslednji put. Osim ako nije uvedeno neko novo pravilo za koje ja ne znam. --Јагода испеци па реци 15:59, 21. фебруар 2010. (CET)

Видим да се практикује (углавном од "актулено активних" и тренутних и и бивших админа), ваљда не постоји писано већ усмено правило. --93.87.166.51 (разговор) 16:09, 21. фебруар 2010. (CET)

---

Референце сам деактивирао (а не избацио) зато што није постојао одговарајући таг или шаблон за њихову презентацију ({{reflist}}). Онај ко радо убацује тагове за референце (<ref>Referencirani materijal</ref>) у стране за разговор (а и чланке) треба да се побрине да постоји и одговарајући таг или шаблон за њихову презентацију ({{reflist}}) иначе софтвер приказује грешку. Овдје је постојала грешка. Онај ко хоће схватиће, а за господина анонимца и његово "мишљење" ме заболи "лева штикла" ;) --Kašter (разговор) 16:20, 21. фебруар 2010. (CET)

Cudan sistem. Yar nije lakse bilo ubaciti {{reflist}} ?--Јагода испеци па реци 18:37, 16. март 2010. (CET)

Par gramatičko-stilskih grešaka.

Pošto sam relativno nov korisnik (u oblasti uređivanja, ne konzumiranja) wikipedie,
ne bih se upustio u prepravljanje stranica, već bih radije skrenuo pažnju na greške,
pa nek neki napredniji korisnik izmijeni.

Историја...Први помен албанског језика ("lingua albanesca") датира 1285. из дубровничких архива.
Овдје само хвале ријечи "из" или "од" i "године", прије и послије "1285."

Порекло...Кавкаска теорија... Територија ове државе се данас је територија руске републике Дагестан."
Претпостављам да би исправка гласила:Територија ове државе се простире на данашњој територијi руске републике Дагестан.

Борба за независност...Турска шаље Дервиш-пашу који војском да привремено разбија устанак.
Турска шаље Дервиш-пашу дa војском привремено разбије устанак.,
Турска шаље Дервиш-пашу са војском да привремено разбије устанак. или једноставно избацити ријеч "да".

Ратни и комунистички период ... Током владавине Евера Хоџе, на територији НР...
Треба да стоји "Енвер"

Језик... Албански језик има 2 дијалекта: геге, северно од реке Шкумбин, и тоске јужно.
Мислим да је исправно рећи да се дијалект "користи" северно од реке Шкумбин, а тоске јужно.
Овако састављена реченица има форму као да се говори о некој географској одредници или сл.

Поздрав свима,
Miljan (разговор) 20:38, 9. децембар 2011. (CET)

Примједбе

Аутор не направио неколико грешака. Заправо се не ради о Арбанасима (Шиптарима, Албанцима), код којих му дајем високу оцену, јер се његово познавање албанске историје подудара са мојим знањем и литературом до које држим. Колико год је корисних и егзактних података изнео у вези са историјом Албанаца, толико је "умрљао" свој рад увођењем српских племена из Старе Србије, Зете и Брда које цењени господин назива црногоским племенима. Наиме, црногорским племенима се могу територијално опдредити ова племена, јер она заиста у новијој историји егзистирају на простору територијлне јединице (назовимо је тако, услед честе промене статуса) Црне Горе. Међутим, аутор у неколико следећих реченица потврђује моју бојазан да ће их и дефинитивно крстити историјски непостојећом црногорском националном припадношћу, па текст губи сваку даљу научну тежину. Тачно је да су српска племена Васојевићи и Кучи у сродству са албанским племенима, да многа српска племена из овог подручја имају заједничку историју, а у неким случајевима и порекло са племенима Арбанашким. Позивати се на српског народног списатеља Марка Миљанова, а овако терминолошки (или знанствено, што је још горе) грешити, представља праву штету. Даље у тексту се наводи прогон српског и "црногорског" живља са Косова и Метохије (и северне Албаније). Шта је аутор хтео да каже? Да ли је опет желео територоијално да одреди делове српске заједнице и њихово порекло: да су се Срби, који су се накратко доселили из области данашње Црне Горе на Косово, морали одма да беже у централну Србију под присилом и тортуром? Можда и да су Срби, који су сачували своју територијалну одредницу порекла, па су се и даље популарно називали Црногорци, почели расељавати? Мада, све ће бити да је увео у свој историски текст неисторијску националну припадност која једва да је данас, 2011, напунила своју пету годину постојања. Свакао да тада, у време миграција српског живља из крша у плодне косовске равнице, није био устаљен територијални назив за црногорце, јер су српске тероторије Стара Србија, Захумље, Брда, те држава Зета имали много дужу историју, тако да се бојим да отпада могућност да је аутор територијално одредио Србе који су бежали са Косова, а пореклом били из ових крајева, јер то не би имало много смисла (узевши у обзир колико је млада била српска држава црна гора у то време које се наводи)

Васојевић Новак

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 109.93.125.57 (разговор • доприноси)

Измјене корисника Sonioa

@Sonioa: Поштовани/а — од Вас убудуће очекујем да ми се обраћате са уважавањем како би уопште наставили са комуникацијом. У противном, реченице попут „Јел си националиста па имаш нешто против Албанаца и других народа” су увредљиве и биће санкционисане!
Друго, Ви у чланку Албанци износите ноторне неистине:

1. Без аргумената тврдите да су: Мемхед паша Ћуприлић, Мустафа Кемал Ататурк, Папа Кристо Неговани, Марко Бочар и Фарук I Египатски, Албанци — гдје су докази?!
2. Није уобичајно да се неки народ поноси својим злочинцима као што је Иса Бољетинац. Осим тога, то може бити окидач да се и на другим сличним чланцима спискови проширују на исти начин, или да се овај допуни монструмима из посљедњих ратова;
3. Упитне личности су чак и: Карло Топија, Скендербег, Папа Климент XI, Мухамед Али Египатски, Мајка Тереза итд, и искрено немам ништа против да буду дио спика, али о томе треба чути мишљење заједнице;
4. Нема ништа уврједљиво у чињеници да су само који вијек раније кроз историју, преци данашњих Албанаца били једна мала маргинална група сличних племена на западу Балкана. Међутим, сматрам да је итекако подругљиво да данашњи Албанци, који претендују да за коју деценију буду најбројнији народ у окружењу и један модеран европски народ, међу најпознатије сународнике убрајају скоро искључиво мушкарце, најчешће из реда туђинских вазала или некаквих писаца, а сви остали остадоше упитни да ли су уопште Албанци...
5. Надам се да ћемо имати списак без спорних личности, који ће бити допуњен разним спортистима, пјевачима, глумцима... итд из овог народа;
6. Што се тиче бројности популације, она обавезно мора бити аргументована релевантним изворима, а не као у вашем случају за Турску, 2 извора за Италију, Грчку итд. Ови извори су итекако упитни;
7. Ако се позовете на неки од извора, онда би био ред да изнесете и цифру која се наводи у извору — као на примјер у трећем извору који сте навели за Италију: I paesi di cittadinanza più rappresentati sono ... Albania (502.546)..., а не да произвољно заокружујете број на 800.000 као што урадите;
8. Укупан број — поново морате да се позовете на извор, а не да ви сабирате ваше спорне бројке;
   

И на крају да закључим: Ви можете уређивати википедију према вашим аспирацијама и мање-више (не)тачним изворима, али моја улога савјесног администратора јесте да те изворе провјерим. И онда кад закључим да умјесто релевантних чињеница уносите некакву пропаганду, ја ћу такве измјене да поништим. Упозоравам вас: уношење нетачних података је вандализам, а он је кажњив! Реверти су такође кажњиви! Увреде на личној основи и оптужбе какве сте изнијели су такође кажњиве! Пријатно! Радован ⁂ 22:00, 7. јул 2017. (CEST)

Albanci Indoevropski Narod

Albanci Indoevropski narod? Da li autor teksta vlada činjenicom da albanski jezik nema ni jednu jedinu riječ iz tzv. Sanskrita?

Rec "Alba"

Rec "Alba" znaci boja "Beo, Belo, Bela". To je stara keltska rec. Nema nikakve veze sa Siptarima koji su dosli iz Kavkazije za Evropu za vreme Turaka.

Уклањање Тајне српског језика код Хиперборејаца

Ово дело се заснива на шарлатанизму и народној етимологији и као такво ваљало би уклонити сваки помен ове књиге.

Car Srba, Grka i Arbanasa? Dimitrije Bohdanović moke nikakav relevantan izvor za ovu tvrdnju, niti on sam navodi bilo kakav izvor. Osim toga, već je više puta dokazano kako ova teza nema nikakvog uporišta u činjenicama.