Разговор:Аргумент противречних откровења
| Ово је страница за разговор на којој можете да предлажете измене у вези са чланком. | |||
| Правила садржаја
|
||
Први поднаслов
[уреди извор]Svaki argument uvek ima kontraargument.
Nije logična tvrdnja u ovom članku da nema ispravnog otkrovenja jer su neka od oktrovenja pogrešna ili su drugi kontraverzni prema jednom dobrom. Logika prave religije je da mora biti jedna istina i mnogo neistina. Npr. ne može biti istinita u isto vreme tvrnja da je mrak i da sija sunce.
Nije istinita tvrdnja da u religiji neki argument mora da se prihvati na osnovu autoriteta onog ko nešto tvrdi jer je autoritet subjektivan, dok tvrdnja podleže pravilima logike. Na primer neki sveštenik može biti u pogrešci da lično ne uspeva da ispuni neku Božju zapovest, ali to ne znači i da je ta zapovest pogrešna. To znači samo da čovek (taj sveštenik) nije uspeo da ispuni tu zapovest. Nema veze između njegovog ličnog autoriteta pred ljudima i otkrovenja koje možda postoji hiljadama godina nezavisno do tog pojedinca i njegovog autoriteta. Zapovest (kao argument) podleže kritici sama za sebe, neovisno o predlagaču. Isto tako i otkrovenje stoji samo za sebe, bez obzira da li neko u to veruje ili na njega reaguje ili ne, u tome i leži "uspešnost" religije.
Razlike u religijama same po sebi nisu dokaz za nepostojanje Boga ili dokaz toga da nijedna religija nije tačna. To se u logici zove cirkularno argumentovanje i vodi u pogrešne, podjednako nelogične zaključke. Nije ispravno nelogikom opovrgnuti drugu nelogičnost.
Članak je jedino ispravan po pitanju ličnog otkrovenja. Svaki ubeđeni vernik (ne i onaj kome je religija naučena ili silom nametnuta) ima svoje lično oktrovenje. Ako ga nema, nema ni osnove za to da bude vernik, da veruje u to za šta tvrdi da postoji ili ne postoji. Nema prave i istinite religije bez pravog ličnog iskustva. Kao što nema ni nauke bez eksperimentalnog testiranja i mogućnosti provere naučnih tvrdnji.
Moguće je da bi ovaj članak trebao da sadrži i ove informacije jer ovako deluje previše deklarativno. Onaj ko ga čita može da stekne lažno uverenje da mora da postane ateista da bi jedino bio u pravu.
Ovaj članak je, barem u ovoj formi pristrasan, jer sugeriše da nema vernika koji veruju u logiku, i da isključivo ateizam uključuje logiku. Jozefsu (разговор) 11:46, 16. јануар 2016. (CET)