Разговор:Атеизам/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Предугачак?

Зар овај чланак није малко предугачак за речник !? --Crveni Baron 10:48, 6. јун 2006. (CEST)

Неверовање

Неверовање у бога је исто одређени облик вере. Тако да је „одсуство вере“ у бога ипак тачнија дефиниција атеизма. Стога сам у чланку променио неверовање у „одсуство вере“.--Младен Мириловић 11:48, 6. јун 2006. (CEST)

Slazem se!

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 60.241.248.80 (разговор • доприноси)

Netačno, neverovanje i jeste odsustvo vere i nikako ne može biti "одређени облик вере" kada je upravo suprotno od toga.-- Pedja  (kaži slobodno, прилози, датотеке) 19:20, 30. мај 2012. (CEST)

Кандидат за сјајан чланак на расправи

Расправа траје до: 07:00, 31. мај 2012.

Коментари

 Коментар: Први коментар: ја бих избацио црвене линкове из референци (најчешће су то имена аутора). Референца 83 ти не ради. Колико видим, ради се о неком шаблону који немамо.--В и к и в и н д 11:27, 24. мај 2012. (CEST)

Mogu ja to uraditi, ali jednom dana (khm) cemo imati sve ove clanke koji su sad crveni, a onda bi bilo dobro da kada covek pogleda malo vise o autorima. -- Bojan  Razgovor  12:10, 24. мај 2012. (CEST)

Nisam čitao do kraja, ali mi je zapalo za oko sledeće: „Значење речи „атеист“ се смањило током антике. Рани хришћани су називани атеистима од нехришћана због свог неверовања у паганске богове.“ Prvu rečenicu ne razumem, a drugu bi trebalo prebaciti u aktivno stanje.--Владимир Нимчевић (разговор) 15:13, 24. мај 2012. (CEST)

Јесте ли ви сигурни да овај чланак може бити кандидат за сјајни? Има доста граматички и стилски нејасних реченица, тј., не зна се шта је писац хтио да каже, а требало би провјерити сваку референцу у својој литератури, како би се видјео тачан смисао. На страну чињеница да не објашњава баш најбоље тематику, односно изоставља атеистичке филозофске аргументе. Ово је прије свега једна филозофска тема, а не тамо неки збир истраживања колико и гдје има атеиста у свијету. Ово посљедње је сасвим маргинална ствар за један енцикл. чланак, јер „забога“ ово није „енциклопедија есеја“.--Славен Косановић {разговор} 15:27, 24. мај 2012. (CEST)

Bitno je da se vidi korelacija izmedju obrazovanosti i razumnosti. Sto se tice filozofije, na nju je otislo 3/5 clanka - kako bre nema. -- Bojan  Razgovor  15:38, 24. мај 2012. (CEST)

У реду, у реду, нећу ја сад да цјепидлачим, преводили сте чланак са енглеске вики, а мени се не допада како је тамошњи написан, сувише је набрајања ствари до границе конфузије и истргнутих цитата из контекста многих наведених аутора. Аргументе атеизма бих ја јасније објаснио, но за то треба вријеме..., али ајде сад, кад сте већ одлучили да кандидујете, кандидујте. Него и даље остаје примједба у вези референци које треба провјерити и актуелизовати приступ; неке онлајн чак више нису ни доступне. Такође кориговати стил и граматику појединих реченица да буду разумљиве у преводу. Ово посљедње ће вам свакако бити замјерка на гласању када људи крену да читају. --Славен Косановић {разговор} 18:54, 24. мај 2012. (CEST)

Mislis na problem zla, problem svemogucnosti. To bi moglo da bude u clanku. Naucne argumente ne bih stavljao ovde, jer zavise od religije do religije. Koji su citati istrgnuti iz konteksta? Sto se tice prevoda, ja ne citam misli, sta je vama nerazumno, ne znaci da je i meni. Ako ne znate da ispravite, barem ozncite. -- Bojan  Razgovor  03:03, 25. мај 2012. (CEST)

А да, када су у питању ове студије, неке скорашње, читах у једном журналу филозофије, показују да постоји један добар број људи који иако нису атеисти па не може их се сврстати ни у агностике, односно не сматрају да Бог не постоји, ипак, просто су незаинтересовани за религију и дебату о њој, другим ријечима благо игноришу све вјерске институције и писанија о Богу и било какву дебату на тему. Лично познајем групе таквих, а иначе на Западу их постоји значајан број и тешко их је сврстати у вјерујуће, али не може их се сврстати ни у атесте. Дакле, имају неке прагматични став, на свој начин, који их лишава било каквих сукоба око теме, пошто се постављају скроз индолентно према вјери, такорећи хедонистички.--Славен Косановић {разговор} 19:59, 24. мај 2012. (CEST)

Zalim, sta god oni rekli, kako god oni sebe definisali, u zavisnosti da li verujete na pitanje da li verujete, mogu samo biti vernici, agnostici ili ateisti. Njihov stav i tolerancija jedni prema drugima ih ne stavlj u neku cetvrtu ili petu grupu. -- Bojan  Razgovor  03:03, 25. мај 2012. (CEST)

Na pitanje "da li verujete" postoje samo dva odgovora, da i onaj drugi... tako da ne znam kako i zašto pokušavaš da uguraš treću kategoriju koja je u stvari odgovor na sasvim odvojeno pitanje "da li znaš"?-- Pedja  (kaži slobodno, прилози, датотеке) 19:22, 30. мај 2012. (CEST)

Svi linkovi rade. -- Bojan  Razgovor  06:53, 25. мај 2012. (CEST)

Може ако ћемо ствари гледати црно-бијело, али не мора ако сматрамо да између постоје нијансе сивог, па и читав спектар боја. Ако нека група људи игнорише аргументе за и против, сматра их апсурндим, па и саме монотеистичке религије као институције, то је ипак нека посебна група. Да није, не би била предмет анализе у журналима филозофије. Ако постоје агностици који сматрају да није могуће спознати да ли Бог постоји, као нека средина између атеизма и вјере, али која ипак више нагиње атеизму, такође може постојати нека средина која нагиње вјери, али не сматра да су вјерске институције, цркве, уопште потребне као ни дебата коју око себе креирају. --Славен Косановић {разговор} 14:36, 25. мај 2012. (CEST)

Na pitanje da li verujes da bog postoji moze se dati tri odgovora:

1. da - onda si vernik, nije bitno jesi li tek onako libelaran ili fundamentalista.
2. možda ili ne znam - onda si agnostik
3. ne - onda si ateista.

Dakle, ovo je članak o ateizmu, ne o agnosticima i vernicima. Inače o agnosticima ima jedna bolna, ali tačna izreka: agnostici su ateisti kukavice. Ovde su opisani ljudi koji idu od stava prema religiji živi i pusti da umru (ateizam 3.0) do onih koji smatraju da je religija zlo i glupost. Možemo diskutovati da i koliko još treba da se opišu. -- Bojan  Razgovor  03:16, 26. мај 2012. (CEST)

Ти си то прилично поједноставио у духу савремених ТВ-емисија, без љутње, али тако изгледа. Агностицизам долази од скептицизма, филозофске струје која има своју филозофску позадину далеко у историји и која прожима све поре филозофије. Ја ти опет кажем, једно је популарно народско схватање ствари, или, или, а нешто сасвим друго она дебата на тему која се среће у филозофији. Из разлога што филозофија не даје дефинитивне одговоре, него стално изнова поставља питања и потпитања, и није тако популарна у савременом друштву. Савремно друштво се базира на бинарним супротностима и људи обично не прихватају, не воле алгортиме који укључују неизвјесност. Тај, такозвани атеизам 3.0, није ништа ново, Бертран Расел је његов највећи експонент и са врло јасним и јаким филозофским аргументима. Међутим, савремено доба има тенденцију да проглашава новим ствари које нису, да их банализује, тако што им налијепи неку нову етикету, почупа перје (дубину дискурса), и презентује баш у стилу савремених трговинских реклама. --Славен Косановић {разговор} 15:22, 28. мај 2012. (CEST)

Ne sviđa mi se u kom je pravcu krenula rasprava. Zamolio bih da se zamerke u vezi sa pravopisom uvaže. Sâm početak je konfuzan. Treba pojasniti. Da li se ateizam na grčkom kaže ἄΘεος, ili je današnja reč ateizam izvedena iz ἄΘεος? Neupućeni mogu steći utisak da je α + Θεος = bezbožnost, što je netačno. ἄΘεος znači bez boga, tj. onaj koji je bezbožan, osoba bez vere, bezbožnik, od boga ostavljen, bez božje pomoći. ἀΘεότης znači bezbožnost. Dalje, značenje reči ateist ne može da se „smanji“; ono može da varira u zavisnosti od vremena odnosno konteksta. U starom Rimu nisu samo pagani bili nehrišćani, nego i manihejci, i Jevreji i Samarićani. Piše se antički odnosno stari Rim, a ne Antički odnosno Stari Rim. Ideje ne mogu biti pronađene; one su mogle nastati u ranim indijskim školama. Ne bih rekao da je samkhja ispravna transkripcija. Kh se čita kao meko h. Saznaj kako se taj glas čita u sanskritu. Izum se ne koristi „za zastraši ljude“, nego da se ljudi zastraše da bi sledili moralni red ili načela (kako god). To ti govorim, jer sam primetio da na više mesta fali povratna zamenica sebe, se. Kakve su to reference na duhovno ili mistično. Da nije to pozivanje na duhovno ili mistično? --Владимир Нимчевић (разговор) 15:06, 25. мај 2012. (CEST)

Изуми могу да се користе за застрашивање људи, и измишљене моћне особе су изуми. Самкхја је уобичајено, самхја не значи ништа. Научници су пронашли атеистички идеје у старим делима. Мислим да сам све твоје замерке отклонио. -- Bojan  Razgovor  11:58, 30. мај 2012. (CEST)

Није рапсрава скренула, ово изнад је само мала дигресија, иначе, у сваком коментару осим посљедњег, напоменуо са потребу да се поправи граматика и прегледа изворни смисао и контекст реченица које су преузете из литературе. Неразумљивост појединих реченица ће довести до тога да кандидатура чланка не прође. Поред мојих замјерки у вези могућности адекватнијег описа филозофских аргумената у чланак је ипак уложено доста труда, те је стога штета да не добије подршку зато што има проблема са граматиком. --Славен Косановић {разговор} 15:27, 25. мај 2012. (CEST)

Ајде означите те реченице. -- Bojan  Razgovor  07:00, 29. мај 2012. (CEST)

Meni se sviđa kako je rasprava krenula. Volim da diskutujem i o sadržaju sa osobama koje znaju da kažu više o temi (članak na kraju možda dopunjen), nego one koje sedam dana ćute, pa smisle nešto glupo protiv. Hvala na uočenim greškama. -- Bojan  Razgovor  03:16, 26. мај 2012. (CEST)

Садржај не желим да коментаришем, јер још нисам прочитао читав чланак, али замерка коју имам односи се на референце. Мало их стандардизовати, средити, уосталом, исто што и Викивинд. --Павлица причај 15:47, 29. мај 2012. (CEST)

Реч атеизам у енглеском језику

Мислим да овај податак апсолутно није заниммљив за српску читслачку публику. Требало би наћи податке о томе како се овај појам нашао у српском језику...--Јагода испеци па реци 21:25, 29. мај 2012. (CEST)

Ne moze se reci da nije zanimljiv, tu je nastao i odatle poceo da se siri. Ne verujem da je iko ikada vrsio istrazivanje kad je ta rec usla u srpski. -- Bojan  Razgovor  21:28, 29. мај 2012. (CEST)

Bojane, to što ti ne veruješ, verujem da ne veruješ, ali ja verujem da jeste neko istraživao i da se zna. Dovoljno je okrenuti rečnik i videti odrednicu "ateizam", pa da se sazna odakle je barem došao u srpski jezik. S druge strane, ne verujem da u Srbiji nema ili da nikada nije bilo ateista pa da se ništa o tome nije pisalo. Stoga, potrebno je to istražiti. Odnos te reči sa engleskim jezikom je apsolutno nepotrebna u članku na srpskom. --Јагода испеци па реци 15:01, 30. мај 2012. (CEST)

Ako ti znaš da postoji neko istraživanje reci, nemoj uslovljavati. Ni ti sama ne znaš da li postoji to u rečniku, ali nije ni bitno, srpski doprinos ateizmu je beznačajan. Ne mogu ja da stvorim o Srbima koji filozofiraju o ateizmu dok su zauzeti ratovanjem sa Turcima i sa pravoslavnim velikostosjnicima kao vođama.-- Bojan  Razgovor  15:11, 30. мај 2012. (CEST)

Атеизам са стајалишта религије

Мислим да чланак да би био неутралан треба да се прошири са једно два три поглавља везе религије и атеизма за различите религиозне системе. Исто тако потребно је да се једним поглављем објасни веза атеизма и агностицизма и онда њихова веза са религијом. --Miut (разговор) 14:07, 30. мај 2012. (CEST)

Na svetu postoji desetine i stotine religija i duhovnih pokreta. Zašto da kritikujemo samo najveće? -- Bojan  Razgovor  14:50, 30. мај 2012. (CEST)

Највеће зато што не можеш да стрпаш све у један чланак.--Miut (разговор) 15:18, 30. мај 2012. (CEST)

Једна од мојих сугестија да се преведе критика атеизма са руске википедије, јер би се на тај начин деломично неутрализирао пристрасан чланак.--Miut (разговор) 14:14, 30. мај 2012. (CEST)

Šta je pristrasno? -- Bojan  Razgovor  14:49, 30. мај 2012. (CEST)

Пристрасно је да нема критике атеизма, а ни друге стране у толико великом тексту. Да је пристрасно види се из авиона. Требало би налепити налепницу пристрасност.--Miut (разговор) 15:23, 30. мај 2012. (CEST)

Nije da ne želim da kritikuje, ali članak bi se pretvorio u dokazivanje zašto nema boga. Tek bi ona bio pristrasan.

I ja se slažem da treba da postoji i odeljak Kritika ateizma. Ali bibliografija ne sme biti rad sveštenih lica, nego sociologa i društvenih radnika. Samo pod tim uslovom može se napisati neutralan tekst o kritici ateizma. --Јагода испеци па реци 15:03, 30. мај 2012. (CEST)

Морају бити представљене све стране.--Miut (разговор) 15:16, 30. мај 2012. (CEST)

Критика мора бити НЕУТРАЛНА. А ако је пишу попови, онда она то свакако неће бити. То ако си хтео одељак Критика атеизма. А ако треба да стоји и став оних који су верујући, то треба да иде у посебан одељак. Мада, мислим да није преко неопходно. --Јагода испеци па реци 15:19, 30. мај 2012. (CEST)

Овако најпре неко напише пристрасно, па онда то критикује неко мање пристрасан. То није добро. Треба да се наведу свештена лица разних религија, а могу онда и други.--Miut (разговор) 15:21, 30. мај 2012. (CEST)

Šta je konkretno pristrasno? -- Bojan  Razgovor  15:27, 30. мај 2012. (CEST)

Пристрасност је кад наводиш само једну страну и то радиш тврдоглаво чак и кад те упозорим. Друго навео сам да су на руском чланку, који је нешто мање пристрасан дали дио који се зове Критика атеизма. То је минимално што треба учинити да се неутрализира. Друго што треба учинити је да се наведу стајалишта религија (разних религија) према атеизму. Шта је ту толико тешко да се то направи, ако се жели сјајан чланак. Ако се жели обичан чланак то онда није потребно. Сјајан чланак треба да буде комплетан.--Miut (разговор) 15:36, 30. мај 2012. (CEST)

Treći put: šta je pristrasno? Da ateisti ne otimaju avione i zakucavaju se u svetske trgovačke centre, nisu bombaši samoubice? Usput, pročitao sam ruski odeljak Kritika ateizma. To nije nikakva kritika ateizma, tu je više iskritikovana religija. -- Bojan  Razgovor  15:45, 30. мај 2012. (CEST)

То што се наводе само атеистички аргументи. Пун је чланака поднаслова аргументи ови, аргументи они. Па потребна је критика тих аргумената или је иначе чланак пристрасан. А да си пристрасан види се чим говориш о отимању авиона и закуцавању у светски трговински центар. То ти је аргумент против ислама.--Miut (разговор) 15:57, 30. мај 2012. (CEST)

Треба проширити чланак и оваквим појавама http://en.wikipedia.org/wiki/League_of_Militant_Atheists --Miut (разговор) 16:04, 30. мај 2012. (CEST)

A zasto moraju da se pomenu? Koji je njihov znacaj i uticaj? -- Bojan  Razgovor  16:59, 30. мај 2012. (CEST)

Ovo je članak o ateizm, naravno da će biti članci o ateističkim argumentima. Ako nisu pobijeni, pokuašj da ih pobiješ. Ja ne znam nijedan verski ubedljivi argument, a i čak da ga znam, njemu je mesto u članku argumenti za postojanje nekog boga. Ja sve religije tretiram podjednako. Treba li da volim ljude koji ubijaju nevine neistomišljenike? Znaš li kako se kaže za verske ratove: to je kao kada se mala deca svađaju čiji je izmišljeni superheroj jači. -- Bojan  Razgovor  16:09, 30. мај 2012. (CEST)

Па ако не знаш аргументе него само једне стране што пишеш чланак. Ја сам на граници вере, тако да ни ја немам аргумената, али ја се не трудим да пишем чланак. Онај који пише треба да уклони недостатке, а не обратно.--Miut (разговор) 16:12, 30. мај 2012. (CEST)

Mislim da sam dokazao da ipak znam sta su je ateizam i sta su nazovi argumenti od autoriteta, svet je lep, bice da je kreiran by inteligentno bice.... Ovo je clanak o ateizmu, argumente o veri treba da se pisu u clanku argumenti za postojanje boga. Onaj koji kritikuje treba da jasno kaze kritiku a ne ono ovo nista valja, ovo je priostrasno a ne zna da objansi sta je pristrasno. Dosada nisi nista konrektno rekao da sve sto stoji u clanku nije istina. -- Bojan  Razgovor  16:54, 30. мај 2012. (CEST)

Видиш атеизам може да се посматра као још једна религија, веровања у ништа. То исто треба да се разради. Треба да се пише о атеизму кога је бло много у СФРЈ, преко 50%, а наједном испада као да га нема. Исто вреди за СССР. Чланак са својим статистикама не служи ничему. Јер те статистике не прати стварни атеизам. Многи се изјасне да су верници, а заправо нису. --Miut (разговор) 16:16, 30. мај 2012. (CEST)

ajme, da li je moguće da neko i dalje ne zna šta je ateizam ali zato smatra da može opušteno da kritikuje to o čemu ništa ne zna? Reći da je ateizam religija ili da može da se posmatra kao religija može samo neko ko zaista pojma nema o čemu priča. To je kao da kažeš da se neskupljanje markica može posmatrati kao hobi. Nemam reči, zaista :(-- Pedja  (kaži slobodno, прилози, датотеке) 19:30, 30. мај 2012. (CEST)

Imas li ti ideju odakle da se iskopa podaci o veroispovesti, jer se u bivsim komunistickim zemljama nisu popisivali ljude po religijama? To sto su ljudi preko noci menjali uverenja nije problem ateizma nit religije, vec mentaliteta tih ljudi da veruju u stvari suprotne svemu sto su iskusili u zivotu samo zato sto to komsija radi. -- Bojan  Razgovor  16:54, 30. мај 2012. (CEST)

Вјеровање у ништа можда у будизму, али атеизам негира вјеровање уопште као концепт, према томе ако нека струја мисли негира сам чин вјеровања, онда то није вјеровање у ништа већ негирање потребе за вјеровањем, посебно када је ријеч о било ком вјеровању у нешто натприродно. Другим ријечима, атеизам је изричит да не постоји било шта натприродно што би оправдало постојање свијета, док је вјера изричита да је то нешто натприродно узрок свега. То су просто бинарне супротности. --Славен Косановић {разговор} 17:12, 30. мај 2012. (CEST)

Ovo sam zaboravio da napisem: reci da je ateizam religija je isto kao i reci da je celavost boja kose. -- Bojan  Razgovor  17:15, 30. мај 2012. (CEST)

Критика атеизма

Чланак нема критике атеизма. Мој предлог је да погледате бар http://en.wikipedia.org/wiki/Criticism_of_atheism --Miut (разговор) 18:50, 30. мај 2012. (CEST)

Потребно хје да се наведе и агностичка критика атеизма. Без свих ових предлога чланак је једностран, тј пристрасан, јер не покрива другу страну.--Miut (разговор) 18:52, 30. мај 2012. (CEST)

Šta je agnostička kritika ateizma u par reči. -- Bojan  Razgovor  18:55, 30. мај 2012. (CEST)

То ти требаш да знаш ако пишеш чланак. Ја не требам.--Miut (разговор) 18:57, 30. мај 2012. (CEST)

Ti opsoravas. Ja ne citam misli. -- Bojan  Razgovor  18:58, 30. мај 2012. (CEST)

Ја тражим да напишеш критику атеизма. Имаш чланак, горе сам ти навео један, а можеш сам мало да се потрудиш и нађеш још, а ту можеш да нађеш и агностичку критику. Читај и пиши, ако хоћеш да ти чланак буде сјајан. --Miut (разговор) 19:00, 30. мај 2012. (CEST)

Ja tebe da pitam sta je kritka ateizma: ateizam treba da bude kritikovan jer donosi zaključke na osnovu činjenica, a ne traži činjenice koje podržavaju bajku. To nije kritika, to je pohvala ateizmu. -- Bojan  Razgovor  19:03, 30. мај 2012. (CEST)

Ти мене немаш шта да питаш, а по ономе што причаш ти ниси особа која треба да пише тај чланак. Ја сам ти дао чланак http://en.wikipedia.org/wiki/Criticism_of_atheism који би ти указао како да поправиш оно што недостаје, али ако ти то не видиш ја не могу да ти помогнем. Надам се да ће други то да виде и да ти пробају да покажу. --Miut (разговор) 19:10, 30. мај 2012. (CEST)

То није критика атеизма. Јеси ли ти прочитао даље од наслова шта тамо пише? На сваку критику атеизма добијен је јасан одговор. -- Bojan  Razgovor  19:15, 30. мај 2012. (CEST)

Ateizam ne tvrdi apsolutno ništa već je to stav da se ne prihvataju bajke i fenomenalne tvrdnje bez trunke dokaza. To je sve. Tako da je ateizam u stvari samo uska primena naučnog metoda na jednu temu, konkretno na religijske tvrdnje. Stoga bi kritika ateizma bila kritika naučnog metoda.-- Pedja  (kaži slobodno, прилози, датотеке) 19:27, 30. мај 2012. (CEST)

Наслов секције Филозофски концепти

Овакав наслов може да имплицира да је атеизам филозофска школа. Ја не тврдим да обавезно баш то мора да значи, али рецимо у подсекцији практични атеизам се помиње под последњом ставком "неразумевање концепта божанства" (на енглеском "Unawareness of the concept of a deity"). Како може непознавање, несвесност о концепту божанства да буде филозофски концепт ако филозофија разматра многе а циљ јој је да разматра све концепте? Слажем се да само концепти није најсјајније решење, али сигурно нису у питању филозофски концепти: можда концепти у атеизму? --СлободанKovačevićбиблброKS 00:47, 1. јун 2012. (CEST)

Филозофски концепт је утолико што је предмет анализе у филозофији, исто као што је то априори аргумент за постојање бога. Свакако да филозоф може критички и аналитички да анализира само један концепт, као што је то урадио Мур у својој Principia ethica гдје се надуго и нашироко бавио критичком анализом једног појма, добро. --Славен Косановић {разговор} 03:08, 1. јун 2012. (CEST)

Može biti tema u filozofiji, ali ne može biti filozofski koncept. Samo ako bi se filozofski razmatrali izgradnja i postuliranje čitave filozofije takve da ona ne pominje koncept božanstva, tada bih ja to nazvao filozofskim konceptom. Inače nepoznavanje koncepta božanstva ne može biti filozofski koncept, upravo stoga što je veliki deo filozofije baziran na dijalektici razuma i vere, etiologiji etike i sličnih tema. --СлободанKovačevićбиблброKS 11:56, 1. јун 2012. (CEST)

Кандидат за добар чланак на расправи

Расправа траје до 23. августа 2012. (19:16 CEST) -- СлободанKovačevićбиблброKS 19:23, 16. август 2012. (CEST)

Коментари

Ovaj članak je zaslužio da bude i sjajan, ne razumem kakva ovde rasprava može biti kad je sve ok. I još nešto, mnogo poštujem rad i trud ljudi koji izdvajaju svoje slobodno vreme za Vikipediju, što se mene tiče ima glas za.--Soundwaweserb (разговор) 19:28, 16. август 2012. (CEST)

И што се мене тиче овај чланак је за сјајан. Надам се само да овај пут неће пасти на гласању уз "стручна објашњења" као и претходни пут. --НиколаБ (разговор) 20:31, 16. август 2012. (CEST)

Имам ја примедбе. Прошли пут нисам гласао пошто нисам прочитао цео чланак. Сада сам га прочитао и тврдим да су изостављени битни делови у чланку. Не спомиње се ништа о атеистичким прогонима хришћана у Европи. О јакобинским масакрима хришћана после француске револуције. Ни једном речју се не спомиње прогањање верника у СССР-у. О рушењу цркава, убијању монаха и свештеника, забрани вере. Све је то рађено у име атеизма. Један посебан одељак у чланку је потребно посветити томе. Овакав чланак није неутралан. --Јован Вуковић (р) 19:09, 21. август 2012. (CEST)

Nije istina da je rađeno u ime ateizma. Ateisticki progoni nisu bili zato sto je neko nije trpeo teiste - teisti (tj. kler) su pripadali klasi ljudi koja je živela prilično lepo od tuđeg rada, niti su bili razmera kao religijski. Pominje se vladavina terora (Оба покрета су делимично допринела покушајима да се насилно дехришћанизује Француска), a dalje što se tiče SSSR u članku piše пре него што је политика стаљинизма покренула прогон религије - kako se nijednom rečju ne pominje progon religije? -- Bojan  Razgovor  19:19, 21. август 2012. (CEST)

И да додам да је написна по реченица и за Француску револуцију, СССР и Хоџину Албанију, док су крсташки ратови, инквизиција, џихад, лов на вештице сви стрпани у једну. То је три реченице о злочинима атеиста или њима блиских, а једна реченица о злочинима теиста. -- Bojan  Razgovor  19:34, 21. август 2012. (CEST)

Које везе има сад крсташки рат и атеизам. О томе свакако треба да стоји у чланку о римокатоличкој цркви, као и о инквизицији. О џихаду на чланку о исламу итд. --Јован Вуковић (р) 19:52, 21. август 2012. (CEST)

Помињање једном реченицом нечега што је тада било "врхунац атеизма" не може да буде довољно за овај текст. Потпуно је несразмерно обрађен овај део. Да ли се игде спомиње рушење цркава у СССР-у, забрану монасима да буду монаси, вређање, понижавање и убијање хришћана на сваком кораку. Репресија у најгорем облику и то не само у СССР-у. Што се тиче француске револуције, опште је позната чињеница да су револуционари у многим местима палили цркве, црквене књиге и сл. Паљење црквених књига не може никако бити рађено у име "борбе против буржуја". Јакобинци и револуција су били атеистички покрет који је извршио бројне геноциде над онима који су остали верни римокатоличкој цркви. Имамо и чланак о једном од тих догађаја Побуна у Вандеји. О злочинима у име атеизма и насилној "дерегилизацији" друштва коју су спроводили атеисти у земљама у којима су били на власти се не говори ништа. А сигурно би требао да постоји макар један одељак посвећен томе. --Јован Вуковић (р) 19:49, 21. август 2012. (CEST)

Zato sto i ti progoni nisu bili u ime ateizma, jer je kler crkve pre svega bile kontrarevolucionarni pokret. Niti su trajali 2000 godina niti su po i obimu i svireposti bili kao oni učinjeni u ime prave religije. Da nisu bili na strani poražene manjine koja je pre revolucija eksplotisala ljude, ne bi ih dirali. Što se tiče religije, uopšte je poznato da su se crkve koristile za bogaćenje, da su ljudi pod prisilom radili na crkvenim imanjima, pa se to opet ne piše u članku. Ne obrađuje se ni šta su ljudi jedni drugima radili jer su jedni verovali da Sveti duh ističe iz Oca, a jedni iz Sina. To su razlozi koje odvraca ljude od religije. Ako mislite da to fali u članku, ja ću ubaciti i ovo, da ništa ne bude u nesrazmeri-- Bojan  Razgovor  02:48, 22. август 2012. (CEST)

Молим ауторе да додају критику атеизма јер тога има у само пар реченица у цјелом тексту. Да будем конструктиван дајем вам две књиге:

• The Errors of Atheism By J. Angelo Corlett Publisher: Conti..nuum 2010 272 Pages ISBN 978-1441158932 , 1441151877

и

• David Berlinski, "The Devil's Delusion: Atheism and its Scientific Pretensions" Publisher: B a si c Books 2009 ISBN 978-0465019373

--Miut (разговор) 20:12, 21. август 2012. (CEST) Може да се нађе књига.

Šta se kritikuje? Racionalnost ateista? „Nemoral“? -- Bojan  Razgovor  02:48, 22. август 2012. (CEST)

Само кратак осврт на претходне коментаре, а чини ми се да све иде у познатом правцу. Наиме, Француска буржоаска револуција није била „атеистички покрет“, како то неко изнад рече. Није у питању била никаква „борба против буржуја“, пошто се „буржуји“ нису борили сами против себе. На мети револуције нашли су се првенствено племство и свештенство (па и Католичка црква) као владајући слој у монархији, који је чинио 2% становништва и који је живио на грбачи осталих 98% становништва. Након пада монархије они су били први на удару, а изгубили су све привилегије које су до тада имали (рецимо у власништву Католичке цркве је било 10% земљишта у Француској). О прогону у име Атеизма за вријеме избијања и првих година револуције не може бити ни говора, јер се првенствено радило о борби за класну једнакост, а на идеалима Француске буржоаске револуције (слобода, једнакост, природна права, неотуђивост приватног власништва...) је утемељен добар дио данашњих држава. О већем прогону свештенства и цркве само због религије може се говорити само током периода Јакобинске диктатуре који је трајао свега нешто мање од 11 мјесеци.

Што се тиче Совјетског Савеза, тачно је да је у одређеним периодима вршена промоција Атеизма, међутим, систематски прогон политичких противника није директно био везан за Атеизам, него за идеологије Марксизма и Лењинизма. Религија се у марксизму посматра као још једно од средстава класне контроле („опијум за народ“), па су се и свештеници и црква нашли на удару комунистичких власти, посебно за вријеме Стаљинове власти, када су исту судбину доживјели сви непријатељи режима, укључујући и велики број либерално оријентисаних људи и атеиста који су били опасност за режим. Тврдити да је тај период био „врхунац атеизма“ је једнако апсурдно као и тврдити да је период Нацистичке Њемачке био „врхунац хришћанства“. И једна и друга тврдња су нетачне, а и за једну и за другу се могу пронаћи „аргументи“ извлачем из контекста. Рецимо, Хитлер у говору пред усвајање Закона о овлашћењима, најављује да „неће бити компромиса са атеистичким организацијама“ и да „нацистичка влада види у хришћанству основу моралног и етичког живота“. Замолио бих да се уозбиљимо и да не дозволимо да наша приватна мишљења и идеологија утичу на процес бирања сјајних и добрих чланака. Толико од мене.--В и к и в и н д 13:08, 22. август 2012. (CEST)

Да би чланак био сјајан или добар он мора да буде потпун, а поготово такви чланци не би смели да одражавају једну страну. За разлику од осталих чланака код којих се толериша мала пристрасност овакви чланци морају да представе све стране. Ако аутор чланака то није у стању да уради онда је боље да повуче чланак из номинације. Ја сам горе навео неколико књига, које би омогућиле да чланак буде готово непристрасан. Поред тога нужно је да атеизам буде осликан у историјским околностима стаљинизма СССР-а и Албаније. Мене та тема не интересује довољно да би ја то радио и чланак учинио добрим, а онај ко жели да чланак буде добар морао би да се потруди, јер заиста чланак има озбиљан недостатак.--Miut (разговор) 18:20, 22. август 2012. (CEST) Истина је да није лако да се оваква тема представи на непристрасан начин, да је то много теже учинити него за неке друге теме, али они који су га номиновали морају да то имају у виду и да или избегавају овакве теме за добре чланке или да се потруде много више него што је потребно за уобичајен доибар чланак. Непристрасно писање о оваквој теми би морао да ради неко хладне главе, а одређеним особама би било боље да избегавају за њих немогућу мисију на оваквој теми.--Miut (разговор) 18:25, 22. август 2012. (CEST)

Ja tebe vec mesecima pitam, posto si se pozivao da se prevede ono sa engleske, pa te pitam da mi odgovoriš: da li je loše što su ateisti racionalniji (to piše u onom članku)? Da li su oni nesrećniji (to piše u onom članku)? Da li su oni nemoralni (to piše u onom članku)? Jedino što ima smila su ti progoni, ali oni nisu bili činjeni u ime ateizma, već borbe klasa/staleža. Druga stvar, iznosite neistiine, kao da u ovom članku uopšte ne piše da su postojali progoni. -- Bojan  Razgovor  18:38, 22. август 2012. (CEST)

Био сам блокиран кад се причало прошли пут о овом чланку. Ја сам ти тада предложио да нађеш неку критику, па сам можда грешком предложио дио из енглескога чланака, где је било реченица са којима би могао да ублажиш пристрасност чланака. Сада ти предлажем две књиге, иако их има много, уз помоћ којих ако се потрудиш можеш од чланака да створиш добар да би и ја за њега гласао. Међутим оно што чиниш да нападаш критичаре не може да од лошег чланка створи добар. Поред мога предлога постоји и Јованов, тако да имаш доста посла, којега нећеш моћи решити нападајући критичаре.--Miut (разговор) 18:44, 22. август 2012. (CEST) Мораш бити свестан да многи нису против чланка, ако се у њему уклоне недостатци.--Miut (разговор) 18:46, 22. август 2012. (CEST)

Добро, задовољава ме овај одговор, пола оног чланака су бесмислице. Примети да је месецима пре него што си ти мени било шта рекао у чланку стојало и о СССР и Албанији и о Француској револуцији (мање више овако како је сада). Ја не инсистирам да напишем да је Хитлер писао како верује да ради у складу са жељом Свемогућег Творца, нити да су немачки војници док су радили шта су радили у Другом светском рату имали на својим опасачима натпис Бог је са нама. Мени више није стало да овај чланак буде добар или не, само не могу да прихватим да стоји да је атеизам (одсуство идеја о натрпиродном ентитету који ствара и обликује свет и прописује законе, кажњава и награђује) одговоран за злочине и да се сад детаљно описују ограничавање слобода вероисповести као да је то поента целе идеје. Прихватам да неки атеисти јесу одоговорни за лоше ствари, али из неких других побуда. Иначе, нисам у овом чланку детаљно описивао статусдискриминацију атеиста у Америци и исламским земљама....-- Bojan  Razgovor  19:13, 22. август 2012. (CEST)

Ево још једне идеје за неутрализацију чланка:[Савез милитантних атеиста].--Miut (разговор) 13:00, 23. август 2012. (CEST)

Ta NVO organizacija čiji se militarizam ogleda u vođenju nenasilnih kampanja je smešmo u poređenju sa zatvaranjima crkava i džamija i praćenjem aktivnosti sveštenika. Stoga ne vidim kako će ta trivijalnost doprineti „uravnotežavanju“ članka. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник BokicaK (разговор • доприноси)

S obzirom da ne možemo svi da znamo na šta se tačno misli kada se kaže kritika ateizma, a rečeno je da je možda greškom predloženo da se po ugledu na tekst iz jednog članka sa vikipedije na engleskom napiše taj deo piše, i takođe činjenica je da mnogi nemamo pristup a još manje znamo šta stoji u knjigama koje su preporučene kao literatura za taj deo o kritici ateizma, može li se ukratko reći šta još treba reći o toj temi što nije ovde već rečeno? Pomenuta je recimo nužnost oslikavanja ateizma u istorijskim okolnostima staljinizma SSSR-a i Albanije. Na šta se konkretno mislilo da treba o tome još navesti, a da ne postoji već u članku ili da o tome nije ovde govoreno? Što se tiče progona klera od strane komunista i drugih, kao i obrnutog procesa, pokušaću o tome da nešto uvrstim u članak za vreme ove produžene rasprave. --СлободанKovačevićбиблброKS 15:39, 23. август 2012. (CEST)

Mislim da ne treba opširnije od ovoga što se napisalo. Ne želim da članak koji uošte opisuje ateizam kao filozofiju i koji se uošte ne bavi dokazima „da ga/ih nema“ pretvori u nabrajanje zločina. Zločina počinjenih u ime ateizma nije bilo; zločina koji su vršili ateisti jeste, ali zločini su vršeni jer se religija otvoreno (u globalu, verovatno ima i izuzetaka) svrstala na jednu stranu. Ako neko insisitra i dalje na tome, ja ću onda napisati kritiku na kritiku (ako je ne bude), a te činjenice će biti bolnije za svakog ko misli da članak sada nije objektivan. -- Bojan  Razgovor  15:59, 23. август 2012. (CEST)

U prošlom glasanju za sjajan članak bilo je poprilično diskusije o tome da li je ateizam filozofija ili nije, i mislim da ako već nije ustanovljeno da ateizam nije filozofija. a ono barem se došlo do utiska da diskusija o tome može biti vrlo nezgodna. Haj'mo se suzdržati od toga da reč ateizam uopšte koristimo u istoj rečenici sa rečju filozofija makar stoga da se ne bismo rasplinjavali ako nam već ne smeta da to bude tabu tema. Jer može nam se desiti da imamo vatrene i žučne rasprave samo o tome, a ne verujem da je ikome u interesu da na to trošimo previše vremena i energije. --СлободанKovačevićбиблброKS 16:27, 23. август 2012. (CEST)

Nema problema, kad kazem filozofija mislim na stav. -- Bojan  Razgovor  17:33, 23. август 2012. (CEST)

Пример илустрације из совјетског часописа Безбожник

Бојане ја и даље имам примедбе на чланак. Твој став да у чланку о атеизму не треба описивати злочине који су вршени у име атеизма није неутрална тачка гледишта. Аргумент да у чланку о Атеизму не описујеш ни злочине теиста нема никаквог смисла. Ајде онда у чланку Масакар у Сребреници да избацимо све о злочину зато што се не описују жртве у Јасеновцу. То има исто логике колико и овај твој став. У СССР-у је атеизам био "званична религија" и у име атеизма су вршени разни злочини. Вршена је масовна дискриминација верника само због тога што су верници. Штампан је државни часопис Безбожник коме је циљ била пропаганда атеизма. Дискриминација верника и вређање религије је вршено у сваком погледу. Посебно до Другог светског рата, када су затваране и рушене цркве, свештеници убијани, а вера забрањивана. О томе мора да стоји много више у чланку. Чланак треба потпуно да обради тему са свих аспеката, а један од аспеката јесу и злочини чињени у име атеизма свидело се то некоме или не. Као што на чланку о католичкој цркви треба да стоји и пасус о инквизицији, крсташким ратовима и сл. --Јован Вуковић (р) 19:38, 23. август 2012. (CEST)

Што се тиче Француске револуције пар цитата се ен-вики:

• During the French Revolution French society considered the prospect of an atheist state.[9
• Cloots maintained that "Reason" and "Truth" were "supremely intolerant" and that the daylight of atheism would make the lesser lights of religious night disappear.[11] The state then further pushed its campaign of dechristianization,[12] which included removal and destruction of religious objects from places of worship and the transformation of churches into "Temples of the Goddess of Reason", culminating in a celebration of Reason in Notre Dame Cathedral.[13][14][15]
• Counterrevolution against the persecution rooted in the anticlerical aspects of the Revolution led to a war in the Vendée region where republicans suppressed the Catholic and royalist uprising in what some call the first modern genocide.[9][16] --Јован Вуковић (р) 19:42, 23. август 2012. (CEST)

Nije ti dobra analogija: bolja bi bilo da u clanku pravoslavlje zahtevati da se opise kako su Nemanjici sekli jezike bogumilima (tako kaže Stefan Prvovenčani) i progonili ih ili zatvarali paganske hramove i prisilno pokrštavali. Ja sam napisao da je bilo progona. Ne sporim da se desilo sve sto zelis da napises samo mu nije mesto ovde - prosiri clanak drzavni ateizam. Kd kazes vrseni su zlocini u ime ateizma - zahtevam izvor - zapisnike partijskih sastanaka, NKVD arhiva ili svedocanstva ljudi sa vrha - koji kaze - ne sudimo ti zbog antisocijalistickih delatnosti, sudimo ti jer nisi ateista.

To je isto kao kada bi zahtevao u članku hrišćanstvo detaljno napišem šta se radilo prilikom:

• prisilnih pokrštavanja
• inkvizicije
• krstaških ratova
• progona Jevreja i holokausta
• lova na veštice
• progona nauke?

Verovatno nije sporno da su prilikom ovih dela počionioci diretkno opravdavali svoje postupke božjom voljom ili u slavu njegovu. -- Bojan  Razgovor  20:09, 23. август 2012. (CEST)

Јоване, ја мислим да ти мијешаш ствари. Једно су концепти а друго могуће институције које се на основу њих граде. Није исто хришћанство и Православна или Римокатоличка црква. Хришћанство је вјерска филозофија, а ово друго су институције које заснивају своје постојање на основу хришћанске филозофије. Тако исто није исто атеизам и СССР или Кина, или бивша Југославаија. Атеизам је концепт, односно филозофија одсуства вјере, а ово друго су државе са својим институцијама које су филозофију одсуства вјере -атеизам уградиле у свој систем а који је временом добио име државни атеизам. У оба случаја радикалне интерпретације и једне и друге филозофије доводе до ситуација у којима се кроз институције, обично државне, али и црквене врши прогон другачијих. То само има индиректне везе са самим концептима, али није суштинско за овај чланак, као ни за чланак о хришћанству. Међутим јесте суштинско ако говоримо о државном атеизму у поједним државама, или појединим црквама пошто је дио њихове историје као опипљивих институција. Концепти сами по себи немају опипљиву историју у смислу конкретних догађаја, већ у смислу развоја идеја које их сачињавају, док конкретне институције, државе и цркве имају историју која се заснива на конкретним дешавањима и догађајима. Описивати злочине у чланцима атеизам или хришћанство је апсурд и замјена теза пошто су то концепти о одређеним идејама начина живљења и схватања живота. --Славен Косановић {разговор} 07:33, 24. август 2012. (CEST)

Zabrzat (разговор) 15:24, 25. септембар 2012. (CEST)

Moram da kazem da je rasprava za ateisticku stranu vro smesna, bez uvrede, navescu zasto.

Pod jedan; vidi se da ovu raspravu ne vrse strucna lica.

Pod dva; iz prvog sledi da su vam komentari delimicno tacni a prema tome i pristrasni jer opisuju samo jednu stranu medalje.

Pod tri; neki od opstih primera su sledeci:

Filozofija i filosofija nije isto, nije naziv ateizam vec antiteizam, hriscanstvo nije religija, navesti da je hriscanstvo religija vredja same hriscane. Navoditi da su neki pokreti ovakvi ili onakvi bez dokaza je smesno kada se vidi iz njihovih dela kakvi su zapravo bili. Takodje se zna kakvu ulogu ili zadatak ima svaka institucija ili pokret. Rusenje osnovnih principa institucije ili pokreta od strane njihovih pripadnika ne zanci da su one "lose". Ako se "losa" dela pripadnika opravdavaju od strane tog istog pokreta ( normalno, ako se vecina slaze ) onda treba videti ko su oni zapravo i da li su to za sta se izdaju.

Toliko od mene sto se tice javnog komentarisanja, svakome kome nisu jasni neki osnovni principi neka mi se privatno obrati.

Zabrzat (разговор) 15:23, 25. септембар 2012. (CEST)

Etimologija

Podnaslov etimologija je zeznut. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 178.223.240.195 (разговор • доприноси) | 15:27, 30. јул 2013.‎

Треба поправити Шаблон:Трансл, он прави проблем.--В и к и Р 16:14, 30. јул 2013. (CEST)

Podnaslov etimologija je i dalje zeznut. --178.221.213.175 (разговор) 22:11, 2. август 2013. (CEST)