Разговор:Брисање идентитета/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Human Right Watch je prihvaćen izvor za zločine tokom Jugoslovenskih ratova. Od kada se izveštaji Human Rights Watcha na Wikipediji nazivaju propagandom?--Mladifilozof 06:57, 8. март 2010. (CET)

Tribunal u Hagu

Imajući u vidu da je tribunal u Hagu optužio mnogobrojne oficire vojske i policije za zločine na Kosovu i Metohiji, ukoliko postoje presude koje uključuju i "Brisanje identiteta" kao osnov za presudu, onda je karakterisanje ove pojave kao propagande neadekvatno. I obrnuto. Imajući u vidu da Republika Srbija danas masovno izdaje putne isprave (pasoše) za građane Kosova i Metohije svih, pa i albanske, nacionalnosti, možda bi se moglo zaključiti i bez uvida u presude Tribunala u Hagu da je u pitanju propaganda. --Antidiskriminator (разговор) 09:54, 8. март 2010. (CET)

Брисање идентитета одузимањем личних докумената?

Ја сам до сада минимум три пута себи избрисао идентитет. Изгубио сам пасош и личну карту и то по неколико пута.

Брисање идентитета је нешто што су урадиле власти Републике Словеније избрисавши преко 24.000 грађана из списка држављана. Ако неко изгуби личну карту или пасош, може увек да добије нову. Поседовање личне карте или пасоша није услов за поседовање идентитета и држављанства. Чињеница да су лична документа одузимана само оним Албанцима који су одлазили у Албанију и то не свима говори да таква пракса, ако је заиста постојала, није резултат планиране и координисане државне стратегије већ је могло да буде само дело неког необразованог цариника који није схватао да одузимање докумената нема никакве последице за статус грађана у погледу њиховог држављанства.

Нису наведени озбиљни докази у тексту чланка да су грађани Косова и Метохије који су по националности Албанци брисани из матичних књига. Да је то тачно не би и данас масовно вадили пасоше у Србији ради лакшег путовања.

Мислим да је ова наводна "стратегија српске власти" под називом "брисање идентитета" очигледно део антисрпске и антијугословенске пропагандне кампање НАТО агресора.--Antidiskriminator (разговор) 23:35, 9. март 2010. (CET)

potvrđeno sudskim presudama

Ova kriminalna praksa se našla, zajedno sa drugim zločinima, našla u optužnici za ratne zločine bivšem režimu:

Širom Kosova, snage SRJ i Srbije sistematski su oduzimale i uništavale dokumenta za ličnu identifikaciju i saobraćajne dozvole za vozila koja pripadaju albanskim civilima na Kosovu. Kako su kosovski Albanci isterivani iz svojih domova i upućivani ka granicama Kosova, na odabranim punktovima na putu ka graničnim prelazima i na graničnim prelazima prema Albaniji i Makedoniji od njih je traženo da predaju lična dokumenta. Ove radnje su preduzimane kako bi se izbrisao svaki trag prisustva deportovanih kosovskih Albanaca na Kosovu i kako bi im se uskratilo pravo na povratak njihovim domovima.[1]
— Optužnica protiv Miloševića i njegovih saradnika za ratne zločine na Kosovu

Praksa prisilnog i nelegalnog oduzimanja dokumenata kasnije je potvrđena i pravosnažnim sudskim presudama:[2]

Dok su ti ljudi napuštali svoje domove i kretali se Kosovom ili prema granici, odnosno preko nje, mnogi su i dalje izlagani pretnjama, pljačkani, maltretirani ili zlostavljani na druge načine. Na mnogim mestima muškarce su razdvajali od žena i dece, vozila su im bila ukradena ili uništena, kuće namerno paljene, oduziman im je novac i bili su prisiljavani da se odreknu svojih ličnih dokumenata.

Južno od Dečana, u gradu Đakovica, od početka NATO kampanje bombardovanja snage policije i VJ stvorile su opštu atmosferu terora. ... Zbog toga je velik broj kosovskih Albanaca pobegao iz grada i otišao preko albanske granice. Tokom putovanja snage VJ i MUP su im oduzele lična dokumenta.

Stanovnici Celina koji su pobegli iz svojih domova i sakrili se u obližnjoj šumi kasnije su pohvatani i otete su im dragocenosti i lična dokumenta. Neki su fizički zlostavljani i poslani prema albanskoj granici.

...snage VJ i MUP napale su i obližnju Belu Crkvu u opštini Orahovac; selo je granatirano, a kuće spaljene, što je stanovništvo nateralo u bekstvo. ... Seljani kosovski Albanci sakrili su se u šumi i kasnije su pohvatani, a ženama i deci je naređeno da odu u Albaniju. Više od 110 muškaraca lišeno je dragocenosti i ličnih dokumenata, zlostavljano, a potom zatvoreno u jedan ambar, gde su na njih vatru otvorili lokalni pripadnici policije, nakon čega je ambar zapaljen.

Sledstveno nalazima suda, članak je potrebno temeljno preurediti. Pravosnažne sudse presude su ipak malo ozbiljniji izvor nego nepotkrepljena mišljenja korisnika.--Mladifilozof (разговор) 02:44, 7. април 2010. (CEST)

Уистину, чланак треба прерадити, али ...

Мишљења сам да само непобитан доказни материјал (документи, изјаве свједока и сл.) са горњих суђења може да уђе у обзир при дефинисању природе појма "брисање идентитета". Исто важи и за ОЕБС, УН и УНХЦР извјештаје са терена.

Завршни или годишњи (читај политички изнуђени или наручени) извјештаји и анализе, као и пресуде и оптужнице (их Хага) нису увијек објективне и њих треба навести само при контроверзама и представљањима других мишљења у чланцима. --Kašter (разговор) 03:19, 7. април 2010. (CEST)

Није спорно да је било одузимања личних исправа. Оно што је спорно је назвати овакво одузимање личних докумената од дела Албанаца (не од свих, него од дела Албанаца који су излазили из Србије у Албанију) брисањем идентитета. Одузимање личних исправа, иако непрописно, није брисање идентитета. Мислим да није оправдано написати у наслову овог коментара да је брисање идентитета потврђено судским пресудама па цитирати делове оптужнице и пресуде у којима се нигде не наводи израз „брисање идентитета“ већ само потврђује да је било одузимања личних исправа.--Antidiskriminator (разговор) 11:54, 7. април 2010. (CEST)

Изгледа да је порицање, заташкавање и релативизовање ратних злочина веома распрострањен хоби на српској Википедији. Суд установи једно, гомиле међународних извештаја то исто потврђују, али онда се нађе неколико корисника Википедије чије мишљење је ипак битније за чланак од свих тих чињеница.

Доста бре зајебанције. Наше је да пренесемо оно што је већ написано, одлучено и пресуђено, макар се нико и не слагао са тим. Дакле, разни извештаји су именовали ову праксу термином брисање идентитета. Исти ти извештаји наглашавају њен систематски карактер. Такође, постоје и статистике испитаника о одузимању исправа. То је оно што треба да се нађе у чланку. Остало су све нагађања којима није место ни на страници за разговор већ по разним форумима.--Mladifilozof (разговор) 15:53, 7. април 2010. (CEST)

Baš vala, dosta zajebancije. Daj ti reference KOJI to dokumenti i izveštaji to oduzimanje ličnih isprava nazivaju brisanjem identiteta. Daj referencu, pa sve može.--Јагода испеци па реци 15:59, 7. април 2010. (CEST)

Поновићу

није оправдано написати у наслову овог коментара да је брисање идентитета потврђено судским пресудама па цитирати делове оптужнице и пресуде у којима се нигде не наводи израз „брисање идентитета“.--Antidiskriminator (разговор) 16:11, 7. април 2010. (CEST)--

Нема никакве потребе да коментатори крше правило учтивости.--Antidiskriminator (разговор) 16:11, 7. април 2010. (CEST)

Pusti sad šta je opravdano u komentarima a šta nije. Komentari i služe za to da se daju lična mišljenja, nisu komentari članak. Bitno je šta piše u članku, a ne ovde na ovoj stranici. I kaže se učitivosti, ne učtivosti. --Јагода испеци па реци 16:12, 7. април 2010. (CEST)

Izveštaj OEBS-a

U većini izbegličkih izjava se pominje da je policija, VJ ili srpska pogranična policija, od kosovskih Albanaca rutinski oduzimala dokumente, zajedno sa novcem i dragocenostima. To se radilo kako na makedonskoj, tako i na albanskoj granici. Ova praksa je bila dovoljno rasprostranjena da se može govoriti o nedvosmislenoj planskoj akciji. Neki od izbeglica bili su ostavili svoje dokumente kod kuće, jer su bili naterani da kuće napuste bez odlaganja; drugima su ih uništili ili konfiskovali pripadnici paravojnih jedinica ili policije za vreme puta. Registarske tablice sa automobila i traktora su takođe bile skidane i oduzimane.[3]
— Izveštaj OEBS-a

Izveštaj Human Right Watch-a

Human Rights Watch je takođe zabeležio uobičajenu praksu “čišćenja identiteta”: izbeglicama proteranim u pravcu Albanije oduzimani su lični dokumenti a prilikom prelaska granice one su bile primoravane da uklanjaju registarske tablice s automobila i traktora. Mnogim Albancima su uništavani dokumenti pre prelaska granice, što ukazuje na to da su vlasti nastojale da spreče njihov povratak.[4]
— Izveštaj Human Right Watch-a

Ово није судска пресуда већ извештај ХРВ, организације која је веома контроверзна [5] и не може се узимати као кредибилан и веродостојан извор информација и основ за тврдњу да је одузимање личне исправе Брисање идентитета. Брисање идентитета је починила Словенија избрисавши више од 20.000 својих грађана из матичних књига. Србија то није урадила и дан данас издаје путне и личне исправе Албанцима, како са Косова тако и из Метохије [6] . --Antidiskriminator (разговор) 19:31, 8. април 2010. (CEST)

Verlor je izvršio vandalizam u ovom članku prije nešto više od godinu dana. Mijenjao je sadržaj a ostavio stare reference, tako da su reference tvrdilo potpuno suprotno od onog što se tvrdi u članku. Ukoliko postoje kritike tvrdnji o brisanju identiteta ili druga viđenja, treba naći reference i dodati ih u članak. Zbog toga sam ostavio praznu sekciju „kritike“.--В и к и в и н дР 11:43, 2. децембар 2011. (CET)

Садржај чланка

Овај чланак захтева поуздане рецензиране изворе како би се тема чланка представила квалитетно и објективно. Препорука је да то буду извори доступни на сајту GoogleBooks. Погледајте Википедија:Навођење извора--Autobot (разговор) 07:27, 17. октобар 2013. (CEST)