Разговор:Валентни електрон/Архива 1
Ово је архива прошлих расправа. Не мењајте садржај ове странице. Ако желите започети нову расправу или обновити стару, урадите то на тренутној страници за разговор. |
Архива 1 | Архива 2 |
Први поднаслов
Поднаслов: Слојеви електронског омотача би требало да буде додат у чланак који још не постоји: Електронски омотач. --ALE (разговор) 18:57, 24. март 2009. (CET)
Шта значи израчунати нуклеон електрона? -- JustUser d[-_-]b 00:00, 30. март 2009. (CEST)
То значи израчунати укупан број одређене ситне честице у атому, у овом случају ради се о електон/има. --ALE (разговор) 14:58, 30. март 2009. (CEST) Али, ипак ћу то избрисати, јер можда неки људи неће разумети... --ALE (разговор) 14:51, 1. април 2009. (CEST)
- Добро, да објасним. Када се каже нуклеон мисли се на протон или неутрон, дакле елементарну честицу из језгра атома. У чланку о протону пише: Протон је, попут неутрона, нуклеон. Електрон није нуклеон. А онда се појави питање: Шта значи израчунати нуклеон електрона? Одговор гласи: ништа! -- JustUser d[-_-]b 22:01, 7. април 2009. (CEST)
Електронска конфигурација
„Електронска конфигурација је процес помоћу кога се израчунава број валентних електрона“.
Теже мало. Читам овај текст и све ми се чини да га је писао неко у првом полугодишту седмог разреда, а после погледах литературу и видим да је тако. Мислим да ће на тексту морати озбиљно да се поради... Овако је пун непрецизности, недоречености, несрећних конструкција и нетачних описа. Мада, ја разумем да је тешко схватити у основној школи Паулингов принцип искључења, квантне бројеве и остатак проблематике у вези са понашањем материје на атомском и субатомском нивоу. --В. Бургић (реци...) 12:46, 3. април 2009. (CEST)
Jeste, ali objasni netacnost u toj izjavi da bi mogao potpuno da razumem, o cemu se radi.--ALE talk 21:05, 7. април 2009. (CEST)
Електронска конфигурација је стање, не процес, а из електронске конфигурације се види број валентних електрона, као и број електрона у било којој другој „љуски“. Дакле, електронска конфигурација кисеоника је 1s2 2s2 2p4 и тачка. Нема ту никаквог процеса. Одавде видимо да кисеоник у „валентној љуски“ има 6 електрона, које зовемо „валентни електрони“. --В. Бургић (реци...) 21:24, 7. април 2009. (CEST)
- Тачно. И та љуска се према цитираном уџбенику, страна 102, зове валентни ниво. Успут тражим где у уџбенику пишу ове ингениозне дефиниције и нигде нема ничег сличног. Ово је све из главе избачено и стоји данима, а нико да побрише! Невероватно! -- JustUser d[-_-]b 22:03, 7. април 2009. (CEST)
- Ово је како мали Ђокица замишља електронску конфигурацију. Него, не стижем да поспремим, али имам намеру, ако ме неко не претекне. --В. Бургић (реци...) 22:11, 7. април 2009. (CEST)
Pogledao sam okolo. Postoje slojevi, nivoi i ljuske omotača. Najčešće je u upotrebi reč ljuska. Međutim, i za ovakvu terminologiju je dobro imati referentnu literaturu odakle to sledi. I dalje nemamo adekvatnu, primarnu ili sekundardnu referentnu literaturu. -- JustUser d[-_-]b 11:39, 8. април 2009. (CEST)
?
Мали ђокица не замишља, већ изводи да је у рачунској терминологији у употреби реч процес израчунавања, односно, извођења броја Валентних електрона, без додатних података (Периодног система), ако је дато да елемент има 36е-, ступа се у процес расподеле електрона по елекронским слојевима, односно рачуна, прва љуска 2е-, друга љуска 8е-, трећа љуска 18е-, осталих 8е- су у склопу Валентних електрона, то је УМНИ ПРОЦЕС, односно РАД-РАЧУНСКА ОПЕРАЦИЈА, МАТЕМАТИКА, 5+. --ALE talk 19:32, 8. април 2009. (CEST)
- Чланку сам ставио шаблон за прерађивање. Од свега овог „најсмешније је“ што је чланак постављен на гласање за добар чланак.--VLADA talk 19:43, 8. април 2009. (CEST)
- Nema dosta prostora za prosirivanje kod ovog artikla, vidi englesku Wikipediu, jos malo da se dovede u red, dostojno prosiri, uz evidentne izvore i eto ti Dobar clanak. --ALE talk 19:56, 8. април 2009. (CEST)
Извори
Википедија не може бити извор за википедију. Википедија скупља знања и наводи изворе. Она сама по себи није извор, јер не сме садржати првобитно истраживање! -- JustUser d[-_-]b 01:29, 9. април 2009. (CEST)
Уџбеник
Чланак се позива на школски уџбеник у коме овај појам НЕ ПОСТОЈИ! (стране 102 и 103) Све је ово оригинално истраживање. -- JustUser d[-_-]b 01:33, 9. април 2009. (CEST)
- Појмови се морају разликовати из школског уџбеника за 7. разред Основне школе и Интернет енциклопедије, мора постојати различита употреба појмова, а узгред уџбеник је највише употребљен у писању поднаслова Број електрона по електронским омотачима.--ALE talk 12:14, 10. април 2009. (CEST)
- Појмови из књиге не морају бити исти као појмови из енциклопедије, али онда се та књига не може користити као литература. Тада треба користити неку другу књигу у којој се тај појам описује. Ако се књига користи за писање једног одељка, тада се књига наводи као референца баш у том одељку а не у уводном одељку. Зашто је онда књига наведена као извор уз реченицу која не потиче из књиге? Зашто се читаоци стављају у заблуду? -- JustUser d[-_-]b 23:41, 11. април 2009. (CEST)
Моје мишљење
Видео сам претенденцију аутора да овај чланак прогласи за "добар", али сматрам да се на њему још доста треба радити. Мислим да се чланак огледа углавном из оног што пише у уџбенику за 7. разред што је веома лоше. Колико год Википедија треба да се суздржава да не иде предубоко у стручне ствари, тај уџбеник је ипак писан за нижи менталитет и уопште не представља добро сагледану тему. Уколико неко заиста планира да да овом чланку квалификацију "доброг", он би то требао да уради после доста рада јер овај чланак заиста не представља ништа налик чланку неке енциклопедије. --Vidak (разговор) 19:57, 11. април 2009. (CEST)
Валентни електрони и електронска конфигурација
Иако је у првој варијанти чланка представљено да је одређивање броја валентних електрона аутоматски везано уз електронску конфигурацију, јасно је да је то само делимично тачно. Што би рекао један угледни професор овде "то чак и није потпуно нетачно". Дакле, од 18 група за 8 важи, за 10 не важи. То се имплицитно види из одељка Број валентних електрона. Мислим да је добро не наводити поједностављене изјаве за које се после испостави да не важе. Или их потпуно објаснити или наводити као само делимично прихватљиве. -- JustUser d[-_-]b 23:52, 11. април 2009. (CEST)
План за јадни члаанак
Зар не планираш да направиш чланак: d начин препројавања електрона ??? Зашто си скинуо везу са ових речи (поднаслов Број валентних електрона)?--ALE talk 10:17, 14. април 2009. (CEST)
- Не. Не планирам да направим тај чланак. Скинуо сам ознаку за везу са групе речи која у овом тренутку не означава ниједан постојећи чланак, не постоји ни на једном језику чланак са таквим називом и нисам имао прилике да чујем за тај појам. Уколико ти намераваш да направиш тај чланак, ... ништа лакше. -- JustUser d[-_-]b 00:13, 15. април 2009. (CEST)
Немој лагати, јер Енглеска Википедија има такав чланак, то је: d electron count, мислим да је прави превод д начин пребројавања електрона, али нисам сигуран.--ALE talk 19:33, 17. април 2009. (CEST)
Сређивање
Написао сам текст који је потпуно поткрепљен изворима, али нужно краћи. Нема опскурних термина попут „д-пребројавања“, али има ствари које треба додати или још појаснити. Урадићу то ових дана. --В. Бургић (реци...) 00:25, 15. април 2009. (CEST)
- Што се тиче сређивања овог чланка предлажем да се на овој страни за разговор изврши гласање о томе да ли официјална верзија чланка Валентни електрони треба да буде спојена са: мојом и овом коју је направио корисник:Бурга. Ово значи покривен изворима, али ипак довољно дуг и квалитетан енциклопедијски чланак.--ALE talk 19:37, 17. април 2009. (CEST)
Гласање
Гласање траје месец дана након данашњег дана (до 17. маја 2009.)
- за--ALE talk 20:40, 17. април 2009. (CEST)
- против да је оригинални текст нешто ваљао, искористио бих га. Али је био врло опасан - пунк глупости, опскурних термина и непрецизности, што смо ја и Џаст већ коментарисали. Овај текст се могуће додатно проширити, али не Алексиним идејама. --В. Бургић (реци...) 16:31, 18. април 2009. (CEST)
Да ли би ово могло да се боље формулише?
Пар ствари које ми нису јасне:
"Максимална валенца атома је одређена бројем валентних електрона." Ово не стоји у свим случајевима. Кисеоник не може бити шестовалентан, флуор не може бити седмовалентан...
"Код прелазних елемената и d електрони могу учествовати у грађењу веза, тако да привидан број валентних електрона може да варира од 2 до 7." Рутенијум и осмијум могу бити и осмовалентни (RuO4, OsO4, OsF8), мислим и ксенон (XeO4, ако се добро сећам, а мислим да је максимално XeF6). Пера Којот Шта је, бре??? 21:03, 17. јун 2009. (CEST)
- Ово прво је била несрећна конструкција, исправио сам на „валенца не може бити већа од броја валентних електрона“. Ово друго је дефинитивно био пропуст, избрисао сам „од 2 до 7“ тако да је остало само тврђење да може да варира. --В. Бургић (реци...) 21:53, 17. јун 2009. (CEST)
- А ја сам још средио и "Види још" део; био је постављен линк ка чланку "Оксидационо стање", а чланак се уствари зове "Оксидациони број". Пера Којот Шта је, бре??? 22:09, 17. јун 2009. (CEST)