Разговор:Високо/Архива 1

Архива 1

Архива 2

vijekova/vjekova

Не бих се сложио, Славене. Вјекова је хрватска варијанта, њихова тзв. јекавица, насупрот српској ијекавици. Ево ти пар вјеродостојних примјера:

• Grad Vijekova na IMDB
• "...koja svijetli već osam vijekova..." na Rastko.org.yu
• "...na ispitu vremena tokom proteklih vijekova..." na svetlostistine.org

Укуцаш ли "vjekova" na google, dobices vise rezultata nego za "vijekova", ali i sami znamo da broj rezultata na google-u ne predstavlja vjerodostojan podatak, a i primijetices da su rezultati uglavnom sa hrvatskih sajtova. Дарко Максимовић 00:55, 18. септембар 2007. (CEST)

Правопис каже овако:

25. - Према једним облицима речи с двосложном заменом у другим имамо замену са је:

1. У промени именица средњега рода с основом на сугласник (т или с): дјетета: дијете, звјерета: звијере, тјелеса: тијело;
2. У множини (с наставком -ови, -еви) двосложних именица с краткосилазним акцентом у једнини и множини:

• бјесови према бијес и бијеса
• цвјетови према цвијет и цвијета
• свјетови према свијет и свијета
• мјехови према мијех и мијеха
• цјепови према цијеп и цијепа.

26. - У именица пак које према краткосилазном акценту ном. једнине у множини имају краткоузлазни акценат - вредност јата је и у облицима множине двосложна:

• као лијек, лијека тако и лијекови
• као бријест, бријеста тако и бријестови
• као дио, дијела тако и дијелови
• вијек, вијека тако и вијекови, али и вјекови. итд (подебљање ријечи је моје)

Дакле, ниси погријешио, али нисам ни ја. :) Према томе ако ти је ближе вијекова, ти врати. :) Иначе, није ријеч о хрватској „јекавици“, пошто се и код нас увелико користи и један и други облик: Баци поглед на ћириличну претртагу на Гуглу. [1] ---Славен Косановић- {разговор} 02:14, 18. септембар 2007. (CEST)

Ja priznajem, ne posjedujem mnogo formalnog znanja iz pravopisa, većinu znam jednostavno čitavši knjige i "po osjećaju". Što se tiče ijekavice, tu se najviše oslanjam na dužinu 'e' u 'je', pa ako je kratko, onda je obično 'je' a ako je dugo, onda je "obično" 'ije'. E sad, to se uglavnom svodi na gledanje osnovnog oblika (infinitiva odnosno nominativa jednine) ali kao što si gore prikazao, ni to ne važi uvijek (dijete - djeteta), nego pravilo donosi dužina (odnosno "kratkoća" :) ) samoglasnika 'e'. Tako dijete ima dugo e, a djeteta ima kratko e. Problem se javlja, međutim, što je naglasak na različitim područjima naše Juge drugačiji, te neko kaže 'vJEkova' sa kratkim 'e', što po meni nije ispravno. Sve je ovo lako, doduše, to su naše riječi pa možemo da riješimo problem, samo (offtopic) mi ne idu u glavu neke stvari sa transkripcijom (npr. Pačino, Čezare, naročito Pačino), jer Klajn može da živi i 1000 godina, ali će opet (ako Bog da) nama doći neki "Vuk" koji će dozvoliti svijetu da sam svoj jezik formira, a ne da neki autokrata piše knjige (Klajn) u kome, po meni, diktira jezik (naravno, tu će uvijek biti i pregršt "podanika", ali nadajmo se najboljem). Дарко Максимовић 04:06, 18. септембар 2007. (CEST)

Негдје сам већ дао моје мишљење о том гласу Ч/Ћ у италијанском и шпанском, наравно ради се о мом мишљењу, а ауторитети имају своје аргументе, који се базирају на неким фундаментима. Наиме, ради се о сљедећем. Тај глас у италијанском и шпанском се не изговар као „ћ“, али ни као „ч“, него између. Мене су исправљали у Италији и Шпанији, кад год сам изговаро по нашки, дакле Паћино, Пачино, или Вићенца и Виченца, или Кастиља ла Манћа, односно, Кастиља ла Манча. Е сад пошто ми немамо глас између и вјероватно водећи се фонолошким основама нашег језика, наши стручњаци су одлучили та се тај глас у српски језик преноси као „ч“... Мени је на примјер, ближи гласу ч, некоме другоме гласу ћ и да не би било „један пише овако, други онако“ неко је морао да каже, па ипак овако... Поздрав. ---Славен Косановић- {разговор} 22:39, 19. септембар 2007. (CEST)

Општина

Колико видим по првим реченицама и по садржају чланака ово је о општини Високо а не о граду Високо. Међутим, сам назив чланка упућује да је реч о граду. Када се говори о историји, да ли је у питању историја града или регије (мислим општине)?

Јасно је да ће ускоро постојати чланак и о граду седишту општине и о сваком појединачном селу. Такође треба да постоји чланак и о административној јединици која се зове општина Високо и која је део Зеничко-добојског кантона.

Да ли је решење да се преименује чланак у Општина Високо? -- JustUser  JustTalk 12:42, 18. септембар 2007. (CEST)

Ја бих пре Демографију Високог преименовао у општина Високо и тамо убацио шаблон за општину БиХ. -- Bojan  Razgovor  13:47, 16. април 2009. (CEST)