Разговор:Властимир/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Расправа пред гласање за избор за сјајан чланак

Стављам овај чланак на гласање за сјајан, јер је доста проширнији него на осталим Википедијама, а и поштује сва правила за сјајан чланак. Гласање траје 7 дана. --SRBMilosHaran (разговор) 00:07, 5. јул 2017. (CEST)

Коментари

 Коментар: Све похвале. Zoranzoki21 (разговор) 20:48, 5. јул 2017. (CEST)

@Zoranzoki21: Хвала Зоране. --SRBMilosHaran (разговор) 22:58, 5. јул 2017. (CEST)

Нема на чему. Zoranzoki21 (разговор) 12:21, 6. јул 2017. (CEST)

 Коментар: – Можеш ли слику родослова замијенити одговарајућим шаблоном? – Srdjan m (разговор) 21:48, 5. јул 2017. (CEST)

@Srdjan m: Извини, али ми шаблон није најбоље јасан. Пробај ти, ако желиш. Надам се да ми нећеш замерити. :(  --SRBMilosHaran (разговор) 23:23, 5. јул 2017. (CEST)

@MilosHaran: Да ти замјерим што требам бити шаблонџија? Таман посла. :-D Волим ја радити са шаблонима. Ево додао сам га на основу слике, па ти прилагоди имена и премјести га ако треба негдје другдје у тексту. :-) – Srdjan m (разговор) 00:24, 6. јул 2017. (CEST)

@Srdjan m: Е, хвала ти. Ја сам изгубљен у времену и простору. --SRBMilosHaran (разговор) 00:40, 6. јул 2017. (CEST)

 Коментар: – Не слаже ти се датум рођења у кутијици и у првој реченици чланка --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:52, 5. јул 2017. (CEST)

@НиколаБ: Упс, ја сам ставио године владавине. Моја грешка.   Урађено  --SRBMilosHaran (разговор) 22:58, 5. јул 2017. (CEST)

 Коментар: чланак је лепо написан и заслужује да буде сјајан --Pinki (разговор) 13:50, 6. јул 2017. (CEST)

@Pinki: Хвала. --SRBMilosHaran (разговор) 14:40, 6. јул 2017. (CEST)

 Коментар: Чланак је одличан, само би испод слике у инфокутији требало нагласити да се ради о романтичарском портрету кнеза Властимира--Ašhabad (разговор) 11:59, 14. јул 2017. (CEST)

@Ašhabad:   Урађено  --MilosHaran (разговор) 00:44, 19. јул 2017. (CEST)

 Коментар: По чему си цртао оне карте, по мени су лоше направљене. Какав је извор за те карте, бар код оне друге ? Напис Србија је превелик, и нека слова си вртео. Ако је фајл у свг датотеци онда и у СВГ црташ. --Mile (разговор) 12:16, 14. јул 2017. (CEST)

@PetarM: Мапа Србије је рађена по овој мапи, опис Ђорђа Јанковића о проширењу до Уне 812. се уклапа са овом мапом (извор: Др Ђорђе Јанковић, Средњовековна култура Срба на граници према Западној Европи), а и како говори Тибор Живковић, Травунија и Захумље су тада чиниле део Србије. Границе Бугарске сам узео са ове мапе, овде сам обрисао све поседе на северу, јер како знамо, Бугари исто као Хрвати воле да се преувеличавају, а исте те поседе је обрисао Благојевић у његовом атласу. Нисам знао за СВГ, извињавам се. --MilosHaran (разговор) 00:44, 19. јул 2017. (CEST)

@PetarM: Ево ти боља резолуција, дао бих ти и већу али немам, иначе сам ту мапу узео са групе где су академици. Није свако рођени уметник. --MilosHaran (разговор) 00:57, 19. јул 2017. (CEST)

@PetarM: Ево, направио сам детаљнију мапу, само за тебе и додао изворе. --MilosHaran (разговор) 23:50, 21. јул 2017. (CEST)

Пресијан - Пресијам ?

Присијана си овде назвао ПресијаМ. --Mile (разговор) 15:16, 14. јул 2017. (CEST)

@PetarM: Може Пресијан и Пресијам. --MilosHaran (разговор) 21:53, 14. јул 2017. (CEST)

Псеудонаука

Видео сам у књизи Симе Лазића „Кратка повјесница Срба” занимљив податак о Властимиру, наиме пише да су Неретљани са Властимиром ратовали против Млетачке републике и Арапа:

У доба Властимирово и Срби Неретљани под својим кнезом Друшком или Дружаком

водише неколике ратове; са Мљетачком Републиком и присилише Мљетке на мир. А кад умрије Дружак, Мљеци опет ударише на Дружакова сина Људислава, но Људислав их потуче и одби. У исто доба (око год. 840.) и Арапи (Сарацени). Опсједоше приморске градове Будву, Росе и Котор, и држаше их у опсади 15 мјесеци. Најзад Арапи се прођу залудне муке и оду у Италију. Порушену

Будву и Росе заузму опет Срби, а Грцима оста само Котор и Дубровник

Сада је проблем што се Сима Лазића сматра „псеудонаучником”, ја бих ово ставио у текст о Властимиру и навео да је у питању „псеудонаучник”, али нисам сигуран да ли њега исто сматрате као Деретића. --MilosHaran (разговор) 13:33, 20. јул 2017. (CEST)

Gluposti i bezobrazluk Berlinske škole nema granica

Koliko Gluposti i bezobrazluk Berlinske škole nema granica mi dovoljno govori sam kraj članka gde su se odali i hvala autoru članka koji je zaista fenomenalan jer ima dosta istine (oko 70%) i pikanterija Nemaca i Grka (30%). Evo naše tragedije na samom kraju teksta:

11. јула 2006. нађен је златни печат Стројимира, који датира од 855—896 године, био је купљен од стране Републике Србије на аукцији у Минхену, Немачкој. Био је продат од стране непознатог Руса за цену од 20000 €, док је бугарска понуда била 15000 €. Овај печат је византијско дело (из Атине, Солуна или Константинопоља), тежак је 15,64 грама, и има патријархални крст и грчки натпис који гласи „Строимир” и „Бог помаже”. -

Zaboravljamo da su nas Nemci 1914-e, 1915-e i 1941-e brutalno opljačkali i veoma naše vredne istorijske knjige ukrcavali u kamione i odneli tamo gde prepravljaju i nameću nam gluposti. Pogledajte samo teritoriju koju su kontrolisali Knez Višeslav, Radoslav (Krepimir), Prosigoj i Vlastimir. To je ogroman prostor i čak veći od Bugarske u nekim periodima. Knez je bio 100%, ali onaj Franački fratar kada spominje termin Župan je strahovit bezobrazluk Nemaca koji nema kraja vidi se koliko su iskrivili sliku o Srbima koju nećemo moći da ispravimo, ali samo još neko vreme. Ovaj deo teksta to 100% potvrdjuje citat Stanoja Stanojevića pulena Bečke škole uz Stojana Novakovića. U ovom tekstu je jasno ko dan:

Оскудни подаци о Властимировој владавини довољно су тек за извођење хипотеза, које могу бити веома привлачне и убедљиве, а које највероватније никада неће успети да буду у скроз доказане. Једна од тих хипотеза тицала би се и само устројства српског племена које је по насељавању затекло неколико етничких група на простору данашње Црне Горе, Босне и Херцеговине и Србије. Уколико би Срби били добро организовано војничко племе, што би требало да значи тачно будући да су савладали Аваре и зауставили њихове упаде јужно од Саве и Дунава, онда је врло извесно да су и над простором који су населили, могли да господаре на онај начин на који су и други народи током сеобе народа оставили своју превласт на новоосвојеним земљама. То би се постигло успостављањем гарнизона на челу са војним заповедницима, жупанима, који су вршили војну и управну власт у име врховног господара. Временом су ови жупани постали наследни и утврдили своју власт на повереној земљи. На тај начин би да буде објашњења веома рана појава српских држава које су у другој половини 9. века посматране као засебне државице - Травунија, Захумље, Дукља и Паганија. Последња област која ће издвојити из првобитне Србије, била је Босна крајем 10. века. Ипак ова хипотеза тек треба да буде доказана и овде изложена реконструкција може да буде само веома извесна могућност. -

E, sad. Verovatno je Stanoje Stanojević tad bio svestan koliko su Nemci nas kulturno ojadili i možda je ovo očajan napisao ili pak svestan njihovog snažnog uticaja na Balkanu. Može biti da je i to razlog ovog teksta koji fenomenalno ogoljuje svu "ZLU NEMAČKU NAMERU PREMA SRPSKOM NARODU". O Bugarima postoje podaci o svakom vladaru i postali su cartvo čim se doseliše, a Srbi su mnogobrojniji narod, pa čak i Hrvati verovatno zbog današnje politike prema Grčkoj (da se ne ljute) uvek stavljani pod kontrolu Vizantije i davane im kao bajagi titule župana ili najviše kneza (za šta više verujem jer Sloveni su uglavnom svoje vladare zvali knez isto ko što su Arapi zvali sultan, kalif ili Persijanci šah), iako Vizantija od 630-e do 1015-e godine nije mogla ni da zaviri na sever Balkana. Gluposti ne vidjene. Ne treba biti autohtonista da ovo ne primetimo. Vladari izmedju VII i XI veka su veoma interesantni jer su kontrolisali ogromnu teritoriju. Tadašnji Romeji (Vizantija) umalo od Srba, Hrvata i Avara nisu izgubili Carigrad 626-e godine, a kontrolisaće Savu i Dunav? Klasična Grčko-Nemačka pikanterija na kraju teksta se vidi iz aviona. Ali nema veze. Sam kraj teksta ogoljuje sav očaj i jad naše istorije u poslednjih 150 godina i visoka cena koju smo morali platiti radi sticanja nezavisnosti 1878-e i 2006-e godine. Nevidjena bruka i sramota naše istorije od Berlinskog kongresa na ovamo preko Prvog i Drugog svetskog rata. O dobu pre doseljavanja na Balkan i dobu Komunizma bolje da ne pričam jer nismo dovoljno istražili Višaslaviće ni Vlastimiroviće ili kako ih autohtonisti nazivaju Oštrivojevići, Svevladovići ili Vojislavljevići i kasnije Klonimirovići koji su bili pravi IMPERATORI i do sloma od Bugara za vreme cara Simeona 927-e. Mislim da nam Nemci ne mogu oprostiti nikad što su poraženi u Bosni (ni manje ni više) i što je Knez Višeslav potukao Franke i primorao na Mir u Ahenu 812-e godine koji su nad Avarima izvršili DO TAD NE VIDJEN GENOCID u ljudskoj civilizaciji od uništenja Kartagine u drugom punskom ratu od strane Rimljana. Avari nisu bili toliko brojni za razliku od Slovena, a naročito od Srba i Hrvata koje su na neko vreme porobili i tako ih pokatoličili i stvorili trajan razdor izmedju dva slovenska naroda.

Evo bar ovih karti kad je Srbija zaista bila nezavisna i ogromna država čak i veća nego za vreme Nemanjića (osim Cara Dušana koji je kontrolisao sličan obim teritorije):

Za vreme Kneza Višeslava 814-e i pogledajte gde je Albanija jer je ovo originalna i legalna engleska istorijska karta. Daleko na Kavkazu. A Madjari trajno zaposedaju teritoriju Panonske nizije i Srbe ostavljaju potpuno izolovane:

Zaista zastrašujuće ogromna teritorija, a Bugari su smešni za to vreme. Vizantija je tek malo kasnije pritisnuta posle Višeslava i nije imala mnogo dodira sa Srbijom koja je bila do Peloponeza i kontrolisala od Krke ili Kupe do Peloponeza gotovo ceo Balkan. Pogotovo od ekspanzije Bugara od 830-e godine. Evo za vreme Radoslava Krepimira Svevladovića ili Višeslavića opet ogromna teritorija i njegovog sina Prosigoja oko 820-e godine, ali nešto manja. Vizantija vraća Peloponez, a Hrvati se za vreme Lljudevita oslobadjaju Srba, a pre toga od Franaka. Ipak je ovo ceo naš fundamentalni etnički prostor:

Ogromne teritorije za vreme Kneza Vlastimira i začetnika velike dinastije u narednih 200 godina. Jako me interesuje ko li su oni Sloveni gore preko Dunava ili oko Karpata i imamo li šta zajedničko? Nemci imaju 99% odgovor, ali sakriven u svojim katakombama. Pogledajte ovu teritoriju i Panonska Kneževina koja je 90% bila Hrvatska druga država i Srbi preko Karpata do Baltika i Lužica:

Ekspanzija Bugara sve remeti oko 850-e godine bar što se tiče Dunava i Save, ali su tamo Srbi i dalje veoma brojni uz Hrvate. Vlastimir je sprečio dalju Bugarsku ekspanziju na Balkanu i kontrolisao veoma veliku teritoriju veličine bivše SFRJ, ako ne i veću:

Nakon Vlastimira Srbija je pocepana i slabi zbog sve veće ekspanzije Bugara, ali i Hrvata:

Srbija je uglavnom održavala obim teritorije do Zaharije Pribislavljevića Vlastmirovića kada sledi totalna Bugarska ekspanzija koja je uništila na tri godine Srbiju i pokušala i Hrvatsku, ali je doživela totalni slom. Na našu žalost u Panoniju stiže u medjuvremenu još jedan talas Azijatskih osvajača (Madjara) koji trajno odvajaju Srbe i Hrvate od ostatka Slovena (Lužičkih i drugih Srba, Belih Hrvata, Čeha, Slovaka, Poljaka, Rusa, Belorusa i Ukrajinaca). Knez Zaharija je svrgnut sa vlasti izmedju 924-e i 926-e i dolazi veliki Knez Časlav koji ubrzo obnavlja državu uz pomoć Vizantije, ali nije bio klasičan župančić kao što su Srbi bili u XI i XII veku. Koliko je bio mudar vladar i državnik govori i ova karta i ovaj članak o Knezu Časlavu:

• Часлав Клонимировић

Karta pokazuje opet veličinu tadašnje Srbije oko 960-e godine kao SFRJ i veća možda. Medjutim, nakon Kneza Časlava Srbija se pocepala na manje teritorije i kneževine dok su braća se zavadila i do pojave Samujla i njegovog sloma 1014-e godine bili podeljeni na beznačajne državice, a nakon sloma Samujla i ekspanzije Grka preko Vasilija II Bugaroubice potpali na 30 godina pod Vizantijski suverenitet i gubimo sve teritorije od prve do poslednje. Od 1015-e do 1042-e godine smo pod apsolutnom 100% kontrolom Vizantije, a nakon toga dolaze i Albanci sa Sicilije dok mi obnavljamo države koje povremeno gubimo i delimično obnavljjamo do Stefana Nemanje i Stefana Prvovenčanog koji nas oslobadjaju de facto 1185-e i de jure 1204-e ili 1217-e godine, ali ovaj put uz veliki uticaj Vatikana i Mletačke republike (Italijana).--Baba Mica (разговор) 00:35, 25. фебруар 2018. (CET)

Svaka čast baba Mico, odličan tekst! Samo mali dodatak, u periodu 630-970 su Srbi imali ozbiljnu državu, potom slabu državu u periodu 970-1042, zatim relativno jaku i promenjive sreće 1042-1190, a zatim ponovo jaku državu sve do pada pod Turke, s tim što više vladari nisu mogli vratiti sve teritorije matici, koje su osvojene od osvajača...

Mislim da je srpsko-bugarski trogodišnji rat bio 834-837 god. i da je on bio Vlastimirova pirovska pobeda, da je Presijam širio granice prvenstveno na račun Srbije i da je uprkos konačnoj pobedi, Vlastimir ipak izgubio vardarsku Makedoniju od strane Bugara, 837. godine. Od tada Makedonija je često menjanjem granica bila ili u sastavu Bugarske ili u sastavu Vizantije, zato su se makedonski Sloveni - Srbi i denacifikovali kroz vekove pod Turskom imperijom... Bugarski car Simeon je hteo pokoriti Srbiju, dok su njegov deda i otac samo hteli širiti i proširili granice na račun Srbije. Markon Padrino (разговор) 08:56, 12. новембар 2021. (CET)

"Извори" и стил

Овај чланак у садашњем облику је у врло,врло,врло лошем стању.

Чињеница да се као извори користе текстови који немају везе са историјском науком (нпр. „Срби староседеоци Балкана и Паноније”) је довољна да се овом чланку оспори неутралност.

Помињање Дукљанина и владара из његовог дела, без јасних назнака о спору тј. недоумицама везаним за датирање и настанак овог дела,такође доводи у питање неутралност овог чланка.

Карте које се користе не приказују оно што се учи у школи тј. оно што је мишљење науке,већ нешто друго.

„Казивање Порфирогенита да су архонти Травуније...” Који је ово тачно стил?Приповедачки да,енциклопедијски никако.

Читав одељак Унутрашња политика, Травунија и Конавље делује као да је преузет из нечега што покушава да буде (научни) историјски чланак, али то није.

„Противник Бугара није било неорганизовано племе, устрави државна творевина способна да веома успешно заштити границе.” Није спорно шта је аутор хтео да каже,али то просто није начин.

Поједена слова и омашене падеже не треба ни помињати. Црни Бомбардер!!! (†) 13:38, 2. јул 2019. (CEST)

Kako ovo moze biti sjajan clanak?

Sa sve osporenom tacnoscu i neutralnoscu, da bude na glavnoj strani — KrleNS (разговор) 03:21, 16. август 2023. (CEST)