Разговор:Грчка/Архива 1
 | Ово је архива прошлих расправа. Не мењајте садржај ове странице. Ако желите започети нову расправу или обновити стару, урадите то на тренутној страници за разговор. |
| Архива 1 | Архива 2 |
Први поднаслов
 | Текст овог чланка је делом, или у потпуности, првобитно био преузет са веб-сајта Znanje.org уз одобрење. Могуће је да је потребно додато чишћење да се текст прилагоди стилу Википедије. У случају значајне прераде текста, овај шаблон се може уклонити, а znanje.org унети као и сваки други извор. |
| Ово је архива прошлих расправа. Не мењајте садржај ове странице. Ако желите започети нову расправу или обновити стару, урадите то на тренутној страници за разговор. |
| Архива 1 | Архива 2 |
Одбацили ропство и то турско.
"Модерна Грчка настаје са одбацивањем турског ропства. "
Мислим да Турци нису били робови у Грчкој, нити је у Турској или Османском царству било робовласничко друштвено уређење. Мислим да није Модерна Грчка настала тако што су Турци одбацили ропство где год да су робовали.
Такође није могла територија да буде роб па да се може рећи да је Грчка одбацила ропство у смислу да више није роб.
Нису ни становници Грчке били робље.
Ово је чини ми се песничко изражавање које не треба да буде заступљено на википедији. --Antidiskriminator (разговор) 10:28, 5. мај 2010. (CEST)
Ovaj članak
- Za molio bih nekog od administratora da zaključa ovaj članak. --Velimir Ivanovic (разговор) 15:36, 25. фебруар 2012. (CET)
Прво, такви захтеви се подносе на админ табли, друго не видим потребе да се то уради јер није било вандализама или рата измена у скорије време. --ノワック・ウォッチメン 15:39, 25. фебруар 2012. (CET)
- Nije bilo ali sve jedno neka se zaključa. --Velimir Ivanovic (разговор) 18:14, 25. фебруар 2012. (CET)
- Чланак се закључава само у случају рата измена или вандализма. У овом случају нема ни једног ни другог.--Павлица причај 18:26, 25. фебруар 2012. (CET)
- Nije bilo ali sve jedno neka se zaključa. --Velimir Ivanovic (разговор) 18:14, 25. фебруар 2012. (CET)
Глупости
- Са појавом Хомера и његових епова, Илијаде и Одисеје, Грчка иде ка новом добу убрзаног напретка који ју је увео у период данас познат као класично доба (500-323. п. н. е.).
- Пелопонески рат (431-404. п. н. е.), који је наговестио пропадање Атине, у суштини представља последицу неизмерног страха који су Спартанци осећали у односу на снажну и моћну Атину.
- ..фатални неспоразуми око стратегије коју је требало применити након Периклове смрти 426. п. н. е. дефинитивно су бацили Атину на колена