Разговор:Доња Врбава/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

--M.Dimitrijevic (разговор) 17:21, 8. септембар 2008. (CEST)

                                    UVOD

Selo, seosko naselje ovo su termini za naseljenu sredinu na kojoj se na velikom prostoru nalazi manji broj stanovnivstva nego sto je to slucaj sa gradskom sredinom. Ovakva naseljenost je proistekla iz potrebe stanovnivsta za velikom povrsinom slobodne zemlje, tu slobodnu zemlju stanovnivstvo ovih, seoskih sredina, koristi da bi uslisilo potrebe “covecanstva” za neophodnim namirnicama za ishranu, sto je najuobicajniji zahtev koji se trazi od sela. “Selo” kao jednu celinu koja aktivno, mozda sa gledista pojedinaca iz nekog coska ili iz dna nekakve velike drustvene celine, ali definitivno aktivno ucestvuje u odrzanju kao i u stabilnosti modernog drustva. Ali cesto se selu pridaje mnogo manje vaznosti sto nemora da bude tacno. Selo danas se jako brzo menja. Stari sistemi funkcionisanja sela se menjaju, sto kod nas nije toliko brzo kao sto bi trebalo. Brzina napredovanja sela zavisi od materijalnih sredstava koja treba da obezbede sama domacinstva svojim radom. Ali ona cesto nisu u prilici da mogu od sopstvene zarade da obezbede materijalna sredstva za investicije u nove tehnologije. Razlozi su poznati svim seljacima i oni su obicno mala cena proizvoda sto posao cini nerentabilnim. U ovom radu cu pisati o selu Donja Vrbava koje se nalazi u opstini Gornji Milavovac u Sumadiji. Selo pripada Rudnicko-gruzanskom kraju, na obroncima Rudnika i Crnog vrha[1], kao i na obalama reke Gruze.

             TRADICIONALNO I SAVREMENO U ZIVOTU I RADU LJUDI NA SELU

1. Geografsko ekoloske karakteristike

Selo Donja Vrbava se nalazi na brezuljkastom terenu, odnosno izmedju dve planine, na njihovim obroncima. Nadmorska visina na kojoj se selo nalazi je oko 500 metara, dok su planine Crni Vrh 902 metra i Rudnik 1132 metra. Obronci ovih planina na kojima se selo nalazi imaju oblik jezgra oraha. To su bregovi koji su preseceni potocima pa i manjim rekama, kao sto je to slucaj sa Rudnikom i njegovim obroncima. Sa njih pocinju i reke kao sto su Despotovica i Gruza sto nije slucaj sa Crnim Vrhom sa koga izviru potoci, ciji se vodotoci cesto menjaju u zavisnosti od kolicine padavina zimi i u jesen kao i od jacine letnjih zega. Tako da ovakav geografski polozaj cini prostor na kome se selo nalazi vlaznim krajem. Deo sela se nalazi upravo na obalama Gruze, sto stanovnicima tog dela sela ponekad moze da postane veliki problem jer vodostaj Gruze moze da se poveca do nekoliko desetina puta od njene normalne velicine cemu doprinose upravo potoci koji dolaze iz planina. Ovakvo uvecanje reke cesto dovodi do poplava i steta na useve pored reka. Ovako opisano geografsko podrucije dovodi do zakljucka da se radi o jako zivopisnom kraju u kome su zakoni prirode prilicno snazni i pored nastojanja coveka da ih bar delimicno ublazi.

2. Prostorni izgled i delovi naselja

U ovom kraju postoji karakteristican tip naselja, zbog polozaja sela, a ono je takvo da su sela uglavnom podeljena na nekoliko zaseoka. Ako kroz neki deo sela prolazi neki tranzitniji put onda je naselje oko tog puta nesto razvijenije od drugih delova sela i to naselje se vremenom siri zbog preseljavanja ljudi iz drugih krajeva sela. Selo o kome pisem je podeljeno u sedam naselja (zaseoka ), a to su: -Ivkovaca koja je glavni deo sela takozvana varosica i kroz Ivkovacu prolazi put G. Milanovac – Kragujevac kao i reka Gruza. Ovaj deo sela je prakticno najnizi i ima 37 kuca. -Mokro Polje jedan od starijih delova sela, nesto je blize planini. Po samom nazivu polje vidi se da se radi o strmoj visoravni koja prelazi u kosinu jednog dela Crnog vrha inace deo ovog zaseoka je na pokretnom zemljistu (klizistu) sto se na pojedinim mestima moze videti golim okom, a ovaj zaseok ima 50 kuca. -Gaj nalazi se na bregovima u obliku jezgra oraha, takodje je stari deo naselja. Ono je najvise izumrlo jer se nalazi na prilicno nepristupacnom mestu i trenutno ima svega 10 kuca. -Brakovici se nalazi sa suprotne strane brega od Gaja, delimicno izlazi na put, a delimicno na nisku visoravan posebno pogodno za setvu i gajenje strnih zita nesto je naseljenije i grupisanije od Gaja. Ima 17 kuca. -Lipljani stari kulturni centar sela. U njemu se nalazi cetvororazredna skola. Prostire se na obronku Crnog Vrha i granici se sa danasnjim centrom sela. Izmedju njih je mala razdaljina bez kuca. Sa gornje strane prelazi u blagu zaravan. Granici se sa ostala dva zaseoka kao i sa Mokrim Poljem tako sto se pretapa u njih bez ikakve geografske granice. Ima 47 kuca. -Joksici su na slicnom geografskom polozaju kao i Lipljani samo slabije razvijeni, najvise zbog nedostatka asfaltnog puta. Nesto dublje zalazi u planinu. Ima 20 kuca. -Tesici se nalaze u produzetku Lipljana ka Crnom Vrhu najvise od svih ostalih zaseoka zalazi u planinu. Ima 30 kuca. Ovakav raspored naselja daje selu zvezdast oblik sa povrsinom od 1420 ha, sto selo svrstava medju tri najveca u opstini Gornji Milanovac.

3. Saobracajna povezanost u odnosu na opstinski centar

Kao sto sam ranije naveo kroz deo sela prolazi put koji je najkraca saobracajnica izmedju dva grada, sto ne znaci da se nalazi u dobrom stanju kao i mnogi drugi putevi. Ipak to je saobracajnica koja selu daje vezu sa opstinskim centrom i s obzirom na udaljenost od svega 10 km brz tranzit ljudi do grada i nazad, sto stanovnistvu sela daje svakodnevni kontakt sa institucijama, odlazak na posao i zbog drugih potreba. Ovaj put je izgradjen 1970 god. uz napore samog stanovnistva sela kroz koje put prolazi. U selu postoji autobuska stanica i prolasci autobusa su na svakih jedan do dva sata sto predstavlja veliku pomoc stanovnicima sela, posebno djacima, radnicima kao i svim ostalim ljudima prilikom odlaska u grad. Mada vecina domacinstava poseduje automoble prevoz autobusom je jako zastupljen.

4. Zemljiste, proizvodnja,opremljenost, ostala privredna aktivnost, standard

4.1 Struktura katastarske opstine u kojoj se selo nalazi

Povrsina sela je 1420 ha, celokupni atar, gledano, po strukturi zemlje je jako raznovrstan. Kao sto sam vec napisao selo se nalazi na brezuljkasto brdovitom podrucju prosaranim manjim visoravnima (poljima). Takva struktura zemlje i pored plodnosti nije posebno pogodna za obradjivanje, osim manjih parcela kraj reka. I pored ovakvih problema sa kojima se seljaci susrecu oranice zauzimaju oko 29% pomenutog atara, a domacinstva sela se pomazu zemljom koju zakupljuju u drugim selima. Najvecu povrsinu zauzimaju sume koje se nalaze najvecim delom na Crnom Vrhu i koje se u velikoj meri eksploatisu. Njihova povrsina je oko 568 ha. Planina je takodje bogata pasnjacima koji se uglavnom koriste za ispasu stoke koju pojedini seljaci leti izvode u svoje stale u planini, a ima pokusaja da se takve povrsine koriste kao livade za kosidbu posle oplemenjivanja vestackim travama. Selo je takodje poznato po vocarstvu posebno zbog proizvodnje sljive, kruske kao i grozdja u manjoj meri. Ovakvi predeli sa prisojnim i osojim nagibima su jako povoljni za voce tako da su domace rakije proizvedene sa ovog podrucija visokog kvaliteta i cenjene na trzistu sto narod zna da iskoristi. Jos jedan problem ovakvog terena je nemogucnost stvaranja velikih parcela cime bi se umanjili troskovi obrade. Tako da domacinstva u selu cesto nemaju dovoljno zemlje za ishrano svojih stocnih fondova. U selu ne postoje domacinstva koja imaju vise od deset hektara zemlje, a i sa deset ih je malo. Takodje, zbog ovakvog terena nije postojala sensa za nastanak vecih drustvenih sektora kad je rec o obradivim povrsinama, sto nije slucaj sa sumama koje se vecim delom nalaze u vlasnistvu “Srbija sume”.

4.2. Poljoprivredna proizvodnja - prosecni prinosi

Poljoprivredna proizvodnja u selu Donja Vrbava najrazvijenija je na poljima stocarstva i vocarstva. Tako je bilo ranije tako je i dan danas ostalo. Ove dve grane poljoprivredne proizvodnje i pored toga sto su najrazvijenije i dalje su na ekstezivnom nivou proizvodnje. Stocarstvo je najzastupljeni je zbog nemogucnosti seljaka da proizvode dovoljne kolicine ratarskih kultura da bi isplatili svoj rad, vec mogu da proizvedu onoliko koliko im je potrebno za stocni fond i prodajom proizvoda od svojih zivotinja stvore skoro adekvatnu nadoknadu za svoj rad. Veliki napredak u stocarstvu nastao je s pocetkom oplemenjivanja rasa stoke, tako da su trenutno najzastupljenije rase: krava (domace sareno u tipu simentalca, holstajn crveni i crni); svinja (landras, pietren, mesavina ove dve rase); ovaca (Sjenicanka, Cigaja, Vitenberg). Ovakav rasni sastav nemoze da napravi lose rezultate. Prema zastupljenosti pojedinih vrsta stoke procentualno najzastupljenije su krave sa 60%, zatim svinje sa 20% i ovce sa 16%, a ostale vrste dosta manje. Vocarstvo je zastupljeno zbog odgovarajuce klime i geografskog polozaja u kome vocke dobro uspevaju i donose dobar rod. Kao i zbog isplativosti tog posla. Ali pored toga sto su ovo dve najrazvijenije grane, ovdasnji ljudi se takodje jako dobro i uspesno bave drugim vrstama proizvodnje za potrebe ishrane svog stocnog fonda. U ovu proizvodnju treba svrstati proizvodnju psenice, kukuruza, zobi, deteline i drugi vestackih trava. U ovoj grani poljoprivrede seljak se odlicno snalazi i postize zavidne rezultate npr. Trenutno je prosecan prinos psenic oko 4.5 t, a kukuruza 6 t sto je udvostruceno i utrostruceno u odnosu na perijod ranijih godina. Ovakvi rezultati su postignuti uz pomoc savremenih nacina proizvodnje ovih kultura, kao sto su upotreba pesticida i herbicida (Monosan, Atrazin, Motivel, Maton itd.), sortnih semena kukuruza (srednjostasnih), psenice i zobi, vestackih djubriva (KAN, UREA, NPK), kao i masina za rad . Pored ovih gore navedenih prizvodnji ljudi u selu se ne bave gotovo vise ni jednim vidom poljoprivredne proizvodnje i eksploatacije prirode osim sece drva za privatne potrebe i potrebe prodaje. I pored velikog napora i truda za proizvodnju seljak ima probleme kod prodaje svoih proizvoda. Ti problemi se uglavnom svode na niske cene proizvoda, a ponekad i na nedostatak trzista. Prodaja se u 80% slucajeva obavlja na pijacama i kod privatnih kupaca, dok jako mala kolicina proizvoda ide preko drustvenog sektora. Po mom misljenju na ovoj lokaciji ovi vidovi proizvodnje i na ovaj nacin, uz jos neka mala korigovanja, imaju dobru perspektivu za dalje funkcionisanje.

4.3. Opremljenost gazdinstva, modernizacja proizvodnje

Sto se tice masina i orudja za rad kojima su opremljena domacinstva, vecina njih danas poticu iz perioda od 1980. do 1990. godine. Naravno postoje i starije masine kao sto su traktori koji su se pojavili oko 1969. godine u ovom kraju, a i danas postoje pojedini iz tog vremena. Sto nije slucaj sa kombajnima koji su se pojavili oko 1978. godine, a danas uglavnom iz tog perioda nisu u upotrebi vec su zamenjeni nesto novijim. Ostala orudja pojavila su se uglavnom posle 80. godine, naravno kad je rec o danas koriscenim spravama. Pored pomenutih masina i orudja za rad, danas se s vremena na vreme nabavljaju neke nove alatke za masinski rad, mada se ta zamena starih za nove ne odvija zavidnom brzinom zbog nedostatka materijalnih sredstava. Pre sadasnjih alata za rad koristila se snaga zivotinja, prvenstveno volova za rad. Uz ove zivotinje ljudi su koristili i orudja poput: zaprznih kola, gvozdenih i drvenih plugova, masina za vrsaj u mestu (dres). Sve ove alatke su uglavnom prestale da se koriste od 1985.godine, osim drvenog pluga koji se ne koristi od 1970. godine. Jedna od ovih masina koristi se i danas a to je “dres” masina za vrsaj psenice i izdvajanje semena deteline. Koristi se, retko kod njiva gde kombajn fizicki ne moze da pristupi.

4.4. Kupoprodaja zemlje

Na zemlju se u mom kraju gleda kao na sredstvo koje ljudima daje kakvu takvu sansu da stvore nekakvu dobit ali je takodje i jako “cene”, tako da je retko prodaju. I ako je prodaju to rade stariji ljudi ciji potomci ne zele da se bave poljoprivredom, ali zemlja skoro uvek i posle prodaje ostaje u vlasnistvu ljudi iz istog sela. Seljaci koji su prinudjeni da otudje svoju zemlju pre se odlucuju na davanje zemlje u zakup opet svojim komsijama blizim ili daljim jer je zemlja seljacima iz D. Vrbave uvek potrebna. Nasuprot toga sto retko otudjuju zemlju domacinstva sela su veliki zemljoposednici zemlje van atara ovog sela, neki imaju svoju zemlju, a neki je uzimaju u zakup. Odnos mladih prema poljoprivredi je razlicit. Pojedini mladi ljudi apsolutno izbegavaju poljoprivredne poslove i ne vide perspektivu za dalju buducnost u njoj, a postoje i oni koji zele da unaprede poljoprivrednu proizvodnju. Kakvo god imali misljenje o poljoprivredi vecina njih nebi prekidala odnose sa roditeljskim domacinstvom.

4.5. Privreda i druge aktivnosti

U selu postoji ispostava “PIK Takova” odnosno njihovo stovariste i otkup, koji ne funkcionise bas najbolje, ali seljaci ipak zive u nadi da ce jednog dana ponovo profunkcionisati kao nekad. U toj organizaciji je zaposlen jako mali broj ljudi iz sela. Nekad je u ovom otkupu moglo da se nabave razne poljoprivredne potrepstine. Kao sto su vestacka djubriva, semena, i gredjevinski materijal, masine i alatke za poljoprivredu. A mogli su se i prodati proizvodi domacintava. Danas vecina ovih kupovina se moze obaviti i dalje u samom selu ali u poljoprivrednim apotekama, veterinarskim stanicama i drugim prodajnim objektima. Pored trgovina postoji I privatna plasticarska radnja u kojoj je radi cetvoro ljudi iz sela. Ostali deo zaposlenog stanovnivstva radi van sela. Njihov broj je oko 130 i oni su u glavnom zaposleni u gradu. A postoji mali broj ljudi koji su zaposleni u drugim gradovima i kuci dolaze retko. Strucni sastav stanovnivstva je sarenolik ali se vecina njih bave i poljoprivredom pored svog posla. Broj penzionera je oko 150 odcega je 25% sa poljoprivrednim penzijama.

4.6. Zadruga

Trenutno u selu nepostoji ni jedna oformljena zadruga. Vec duze vreme (1.5 god.) postoji zadruga koju su oformili 14 stanovnika sela koji su u njoj deonicari. Ali ta zadruga jos uvek nije pocela da funkcionise. U planu je da se bavi vocarstvom i drugim poljoprivrednim radovima. Registrovano ime je “EKO zadruga Jesevac”.

4.7. Ostala individualna privredna aktivnost u selu

Od ostalih privrednih aktivnosti najcesca je trgovina koja se obavlja u prehranbenim prodavnicama, poljoprivrednim apotekama i veterinarskim stanicama. U ovoj delatnosti stalno je zaposleno pet ljudi iz sela koji se samo time bave. Takodje postoji i ugostiteljski objekat u kome je stalno zaposleno dvoje ljud. Pored ove dve delatnosti postoji i mali broj starijih osoba koji se bave pojedinim zanatskoim uslugama kao sto su stolari i druge zanatlije koje se obicno bave drvetom. Nekada su u selu postojali i kovaci, bacvari, itd. ali su sada takve delatnosti izumrle. Danas ne postoje nikakvi oblici kucne radinosti osim retkih domacinstava koja proizvode sir i kajmak za pijacnu prodaju. Ne bas mnogo davno domacinstva su se individualo za potrebe “PIK Takova” bavila proizvodnjom i preradom voca i povrca. Mali broj ljudi se nalazi na poslovima u inostranstvu, a na sezonske radove izvan sela ne odlazi niko iz sela.

5. Infrastrukturna I institucionalna opremljenost I drustvene organizacije

5.1. Institucije I organizacije u selu I njegovoj blizini

U selu nepostoji puno institucija ali u njegovoj blizini postoje i to najdalje 10km u G. Milanovcu, tako da su sve pristupacne stanovnivstvu sela. U samom selu se nalaze: -cetvorogodisnja osnovna skola nastala 1939. godine. Nalazi se u geografskom centru sela. U skoli nema bas pun kapacitet ucenika zbog malog broja dece, kao i zbog odlaska dece u gradske skole i u obliznju osmogodisnju skolu u Vracevsnici. -kulturni dom je sala za drustvena okupljanja, kao i za veca slavlja. Ona se nalazi u varosci sela i podignuta je 1947. godine ali je vise puta obnavljana. -posta sa automatskom telefonskom centralom takodje se nalazi u varosice sela i napravljena je 1984. godine. -privatne piljarnice kao i jedna drustvena “Proleter”. Proleter je otvoren pre cak 5o godina, dok su privatne radnje otvorene pre nekih desetak do petnaest godina. -veterinarske stanice cak tri privatne osnovane u poslednjih deset godina i odatle pokrivaju celo okolno podrucje sela, a nalaze se u varosici sela. -fudbalski klub osnovan 1957. godine za potrebe rekreacije stanovnika sela. Ostale institucije koje su potrebne coveku na selu nalaze se u gradu, i to su sve potrebne institucije i organizacije koje mogu da zadovolje potrebe coveka za normalan zivot. Infrastruktura sela je slabo organizovana. Veci deo vodovoda je individualno vlasnistvo, jedino postoje manje mreze vodovoda kojima se sluzi vise domacinstava. Isti je slucaj i sa kanalizacijom koja je individualno napravljena. Elektrifikacija sela je obavljena 1957. godine, a danas se veci deo ovog sistema obnavlja i pojacava struja u perifernim delovima sela. Putna mreza u selu je vecinom asvaltna osim nekih delova gde se jos ovek nalazi zemljani put, a to su putevi gde je cirkulacija putnickih vozila mala I gde uglavnom prolaze traktori. Recni tokovi, inace jako “nestasnih” reka i potoka, su uglavnom u dobrom stanju ili je vec u planu mesne zajednice da se pojedine erozije dovedu u red. Dobro stanje recnih korita je veoma bitno zbog stalne mogucnosti da dodje do jesenjih i prolecnih poplava. Sto se tice urbanistickog plana selo ga nema, ali trenutno pocinje njegova spora realizacija, koja se prvenstveno odnosi na objekte novijeg datuma kojih je u proteklih dvadeset godina bilo oko trideset. Kuce u selu su obicno stalno naseljene i ima malo vikend kuca u kojima se obicno nalaze ranije stanovnici sela koji su otisli iz njega. Domacinstva su uglavnom dobro opremljena sto se tice aparata, uredjaja I automobila. Medju poslednjima koji su se pojavili su racunari. Njihov znacaj su ljudi uvideli u poslednjih godinu dana i ima ih sve vise. Politicka opredeljenost u selu je uglavnom skrivena i promenljiva, ali su stariji ljudi u selu izmedju dva svetska rata bili radikalno opredeljeni. Tako izgled infrastrukturna opremljenost sela, nije bas sjajno ali ide na bolje, ovakav izgled stavlja selo medju slicno razvijena kao i ostala u opstini pa i bolje od nekih sela.

6. Neke sociodemogrfske karakteristike

U Donjoj Vrbavi ima prema poslednjem popisu 650 stanovnika, dok je 1981. godine bilo 785 stanovnika. Sto znaci da je stanovnistvo u opadanju, ali ne zbog iseljavanja ves zbog malog broja rodjene dece. U poslednjeih 10 godina bilo je oko 30 zivorodjenih beba, dok je broj umrlih osoba cak 70. Broj skopljenih brakova je oko 20 u poslednjih deset godina od cega su skoro svi mesoviti u pogledu mesta porekla bracnog para. I pored dosta mladih ljudi (do 40) godina postoji i nekih 35 domacinstava gde su ostali samo stari ljudi u kojim je do dva clana zivih. A u poslednjih dvadeset godina ugaseno je 30 domacinstava. Migracije stanovnistva su male. Prakticno i nema iseljavanja u druga mesta vec postoje samo migracije iz nekog dela sela u varosicu sela, a to cine samo one porodice koje se ne bave poljoprivredom jer nepostoji dovoljno prostora za izgradnju poljoprivrednih objekata. Doseljavanje iz drugih krajeva dogodilo se nakon pocetka ratova u Bosni i Kosovu, kada je doseljeno dve porodice od ukupno deset clanova. Nacionalna pripadnost stanovnistva je srpska u 100% slucajeva. Inace postoje predanja da se stanovnistvo doselilo iz Crne Gore i juznih krajeva Srbije pre 500 godina.

7. Odnosi u seoskoj porodici I susedstvu, sistem vrednosti, znameniti ljudi

U vecini seoskih porodica odnosi su dosta napredniji nego sto je to bilo ranijih godina. Glavne odluke o pravcu proizvodnje , ulaganja domacinstva i dalje odlucuje domacin kuce. Domacin je najstariji clan porodice ili njegov naslednik (sin ili unuk) ,ako najstariji clan nije iz zdravstvenih ili nekih drugih razloga u mogucnosti da obavlja tu funkciju vodje domacinstva. Sto se tice odnosa izmedju dece i roditelja u nekim kljucnim stvarima daljeg zivotnog puta mladih naslednika najcesce odlucuju sama deca, sto ne znaci da ne traze savete svojih roditelja. Kada se govori o odnosu mladih prema starijim osobama i obrnuto,starijim ljudima kod mladih je bitno da su posteni, vredni, a ponekad stariji ljudi imaju bolje misljenje kad im je neko simpatican “naoko”. Ove osobine stariji ljudi dobro cene i kod mladih koji su za zenidbu. Dok su slicne osobine bitne i medju mladima osim sto se fizicki izgled vise trazi. Kad smo kod problema za sklapanje braka najvecu prepreku u danasnje vreme predstavflja finansijska situacija, kao i cesta zelja mladih “da jos ostanu mladi”. Rodbinske veze se najintezivnije izmedju rodjaka do 5. kolena, kao i kod daljih rodjaka koji zive u blizini mada takva veza vise prelazi u prijateljsku. A odnosi izmedju pobratima su isto toliko vazni kao i izmedju rodjene brace pa se tako i kotiraju. Dok se kumstvo u ovdasnjem narodu ceni i postuje, a postoji i narodna izreka koja glasi “ Bog je na nebu, a na zemlji kum”. Poznavanje predaka prenosi se sa kolena na koleno i u vecini slucajeva zna se cetiri kolena u nazad. Odnosi izmedju komsija su jako cvrsti kako sa onima koji zive bas u blizini tako i sa onima koji se nalaze u drugom zaseoku. Komsije se pomazu u sezonskim radovima, pozajmljivanjem orudja i mehanizacije, kao i u svakodnevnim poslovima. Najcesci vid ispomoci izmedju vise komsija je moba. Moba, iz davnina poznat vid pomoci gde se radi o uzajamnoj pomoci prilikom obimnijih sezonskih radova. I danas moba slicno funkcionise i posao se obavlja valjano. Jedina razlika sto je zbog mehanizacije poljoprivrede potrebno manje ljudi, kao i poznavanje upravljanja pojedinim masinama. Inace mobe sazivaju svi stalezi u selu ,jer to vise i nije bitno, zato sto na mobe dolaze uglavnom prijatelji. Jedina obaveza domacina je da pripremi jelo i pice za mobu. U selu nema mnogo poznatih licnosti, jedina za koju sam ja dobio informacije je Srecko Tesic. Covek koji je u posleratnoj vladi “vodio” finansije, a selu je podigao skolu koja je kasnije bila preseljena na dnasnje mesto.

7.1. Obicaji, trdicije

Obicaji i tradicije. Nema onih posebnih po kojima bi selo bilo poznato. Postoje uglavnom obicaji povodom svadbi, odlazaka u vojsku, rodjenja deteta, slave, Bozic, Nova godina. U ovim prilikama obicno se priredjuju veselja bogato spremljena, a njihova velicina zavisi sta se slavi od ovih gore navedenih dogadjaja. Svadbe, odlasci u vojsku , pa ponekad i velike babine (prvi rodjendan) umeju da budu sa zvanicama od preko cetiri stotine ljudi. Dok se krsne slave proslavljaju u krugu porodice i najblizih prijatelja, a slavi predhodi lomljenje kolaca u manastiru na dan slave. Bozic takodje jako bitan obicaj u pravoslavnom svetu. Dan kada sve treba da bude u savrsenom stanju, noc pre Bozica u kucu se unosi slama i badnjak. Ovaj obicaj je veoma posecen i u manastirima gde se badnjak pali pred cesto i stotinama vernika koji dolaze to vece. Postoje i tuzni obicaji kao sto su obicaji koji se sprovode povodom smrti. Obicaja povodom setve, zetve, kosidbe, berbe, itd. vise nema, a ni ja nisam uspeo da dodjem do podatak kada ih je bilo i od cega su se sastojali. Zajednickih seoskih praznika i slava nema,ranije je bio obicaj da se ide u krstonose sto je danas ugaseno (tok obicaja mi nije poznat). Vera u Boga je u Srba oduvek bila jaka, ali sada vecina ljudi u crkvu ide samo povodom vecih praznika, dok naravno ima i onih koji je redovno posecuju.

8. Sociopatoloske pojave

Ovakvi slucajevi su retki, kradja i ubistava uopste i nema, a samoubistva su retka. Nesto zbog cega trba da se stanovnici zabrinu je alkoholizam. On predstavlja veliki problem jer ga ljudi ne shvataju ozbiljno kako bi trebalo. Najcesci sudski sporovi su oko parcela odnosno njihovih granica. Cesto u ovakve sporove se pretvore i manja sporeckavanja, zbog nezgodnog mentaliteta ljudi. U selu nema bolesti karakteristicnih samo za ovo podrucje kako kod dece tako i kod odraslih. Mada su ceste smrti starijih ljudi zbog infarkta srca.

                                      ZAKLJUCAK

Sredina u kojoj se selo nalazi sa dosta zanimljivih prirodnih detalja, kao sto su je to geografske karakteristike, izgleda kao da se priroda poigrala sa izgledom terena i stvorila zanimljiv spoj ravnica, brezuljaka, brda i planina. Ovakav izgled bi mogao da se dobro iskoristi u cilju razvijanja neke vrste turizma. Za takvu svrhu ovom delu Sumadije sve ide u prilog. Kako ne velika udaljenost od urbanih naselja i celogodisnja prilaznost ovim zivopisnim predelima, tako i mnostvo istorijskih lokacija kao sto su to rusevine starog manastira koje se nalaze na planini Jesevac. Kao i za druge totalne prevrate iz tradicionalnog u savremeno i za ovaj potez postoji jedan veliki problem koji se zove infrastruktura. Selu nedostaje dobar deo infrastrukture kao sto su dobri putevi, vodovodna i kanalizaciona mreza koja nece biti na individualnom nivou kao sto je to sada. Kada bi se infrastruktura dovela u red, na prvom mestu putevi, jedan ovakav plan bi se i ostvario. Ovakve investicije bi definitivno podigle standard sela na zavidni nivo. Selo D. Vrbava, moglo bi se reci daje u blagom razvoju, dosta sporo ali na pitanje sta preovladjuje tradicionaino ili savremeno moj odgovor je da je tradicionaino odavno nestalo, a savremeno se jos uvek uvlaci u zivot sela. Ljudi pocinju da shvataju valjanost tehnika rada koje dolaze, a oni pojedinci koji te promene nemogu da podnesu, obicno stariji ljudi, obicno ili odustaju od posia kojim su se bavili ili ga obavljaju u mnogo manjem obimu nego ranije. Kako shvataju nove tehnike rada tako naveliko pocinju da u proizvodnju uvode nove sorte kako stoke tako i zitarica i voca. sto se pokazalo dobrim jer se prinosi rapidno povecavaju. Povlacenje starijih ljudi iz seoskog radnog zivota ostavlja prostora drugim generacijama zeljnih razvoja da vuku selo ka savremenim, jer na primrer zemlja najcesce ostaje u vlasnistvu ljudi iz sela sto dovodi do ukrupljavanja poseda i stvaranja naprednijih domacinstava. Zelja ka savremenim vuce za sobom i potrebu za institucionalnom usavrsavanju koje je za sad slabo ali postoje vidljivi dokazi da se krece ka boljitku. Sto se tice sociodemografskih karakteristika, mislim da i pored opadanja broja stanovnika selo ipak ima perspektivu u buducnosti, jer u odnosu na neka druga sela u vrbavi se jos uvek sklapaju brakov i radjaju deca sto je jako dobro. Odnosi u novonastalim porodicama kao i u vecini drugih ubrzano se krecu ka savremenim oblicima porodicnih odnosa. Jadino za cim svi zude da se ne menja jesu stari srpski obicaji kojima su uglavnom svi privrzeni. A postoji i jos jedna pojava koju niko ne zeli da ide ka napred, a to su sociopatoloske pojave koje se povecavaju sa porastom standarda.

        Ima jos dosta potrebnih radova na opstem izgledu sela i bilo bi dovoljno da oni samo pocnu i vec bi se reklo da u selu preovladava savremeno, a sada to svremeno ipak samo pocinje sa svojim delovanjem i pored toga sto je tradicionaino odavno gotovo.

---

---

NASTAVICU SA NADOGRADNJOM OVOG TEKSTA, USKORO, KAKO BI SVAKI ZNATIZELJNI SURFER, A I DRUGI, STO VISE SAZNALI O OVOJ DIVNOJ SREDINI.