Разговор:Драгољуб Михаиловић/Архива 2

Архива 1

Архива 2

Архива 3

Питање

Поззз ! Одакле су узети цитате у "Реаговања поводом вести о погубљењу Генерала Драже" ? Желио бих сам то да ставим на руској вики али морам имати извори. А ту нема ни једног. Хвала унапред ! Соколрус (разговор) 04:44, 7. март 2013. (CET)

Ako koristimo Poglede

onda mozemo referenciramo i da su cetnici pobedili na Neretvi (!?), da su de Gol i Draza zajedno studirali, dok je de gol bio u Siriji na duznosti. -- Bojan  Razgovor  12:20, 28. август 2013. (CEST)

Знам да је то мало пристрасан сајт али одатле је преписано о одликовањима. Змија бгд 14:01, 28. август 2013. (CEST)

Ne da je pristrasan, vec i netacan. Ja bih voleo da vidim dokaz sa sajta francuskog ministarstva odbrane ili vojske. Isto tako, za domaca odlikovanja, sjat Vojske Srbije ili nekog krstenog istoricara. A o Miloslavu sve nesto mislim da napisem clanak, ali me muci sto nije predmet nezavisnih istrazivanja, ali njegove odvale zasluzuju. Vuk Karadzic prvi srpski komunista je legendarno -- Bojan  Razgovor  14:06, 28. август 2013. (CEST)

Cercil

Umetnice, koliko znas o Drugom svetskom ratu? Meni nije problem uzeti prvu knjigu, ali da li ces biti zadovoljan? -- Bojan  Razgovor  14:31, 28. август 2013. (CEST)

Није битно колико ја знам, већ је битно да се треба јасно означити у чланку поријекло такве тврдње. Вјеруј ми да знам довољно да осјетим да је таква тврдња спорна. У историји, као и у данашњој политици имаш безброј примјера да је наводни разлог за војну интервенцију великих сила уствари био само оправдање. Треба ли да ти наводим примјере? Узми књигу која ти дјелује као најјачи извор за такву тврдњу од тих које имаш при руци и окачи референцу и проблем ријешен.. Не видим шта је ту нејасно.--Слободни умјетник (разговор) 15:06, 28. август 2013. (CEST)

Mene konkretno interesuje da li sumnjas da je Draza saradjivao sa Nemcima ili smatras da je nesto bio drugo razlog da je odbacen? (za ovo prvo mogu da serecimo pozovem na Hermana Nojbahera (ali on nije istoricar, ali je direktno umesan) koji detaljno prica kako su muljali, a ako je ovo drugo sporno, onda nije bitno ko je autor, zar ne? Samo to da rascistim. -- Bojan  Razgovor  15:52, 28. август 2013. (CEST)

То друго. --Слободни умјетник (разговор) 15:58, 28. август 2013. (CEST)

Пре неко вече била је емисија Голи живот и баш нисам љубитељ Вука Драшковића али у једном је управу, кад је питао пуковника ЈНА, Саву Скока (15:40 кога занима) који је одличан историчар, шта мисли о Другом светском рату, Партизанима и Четницима, рекао је истина је негде на пола ни тамо ни вамо тако и овде сајт Погледи је пристрасан и неможе се сматрати за поуздану референцу. Змија бгд 19:12, 28. август 2013. (CEST)

Moram samo ovo da dodam: ni partizani nisu bili sveci, ali ipak nisu cistili citava sela i ubijali malu decu. -- Bojan  Razgovor  09:58, 29. август 2013. (CEST)

Ja bih da dodam da Pogledi nisu samo pristrasni, oni su netacni pre svega. Samardžić je na osnovu ove slike navodnog Draže iskonstruisao priču o četničkim krticama u OZNI. Samo ima jedan problem: na slici nije Mihailović - ova osoba nema jednu ruku, i nije obrijana, a Dražu su obrijali pred streljanje. -- Bojan  Razgovor  19:17, 28. август 2013. (CEST)

Ма цела његова ратна и послератна биографија је дискутабилна. Има да се исправља овај чланак, поготову што је у списку литературе видео сам навођен управо Самарџић са 4 књиге. Змија бгд 19:21, 28. август 2013. (CEST)

Evo jos jedan Samardzicev biser: 18.000 cetnika se sprema da napadne Sarajevo, kad ono dodje 3.000 partizana i izlupa im samare. I samo ne znam cime su hteli da zauzmu Sarajevo, kada je sam Samardzic rekao da su ceo rat imali dva tenka i dva topa (i koje su izgubili vec u jesen 1941) -- Bojan  Razgovor  19:25, 28. август 2013. (CEST)

12. septembar

Ne bi bilo greh reci da je Petar 12. septembra 1944. pozvao ljude da pristupe partizanima. Time je defacto Mihailovic izgubio svaki legitimitet. -- Bojan  Razgovor  12:43, 16. децембар 2013. (CET)

Да, добро си напоменуо. Премда нисам добро упућен у детаље историјских околности (нпр. да ли је то урадио под притиском, што је могуће) ово је он стварно рекао. --Cikicdragan (разговор) 22:00, 13. јануар 2014. (CET)

Докази

Све време се алудира на то како је Дража Михаиловић сарађивао са окупатором,иако је јасно да нема доказа за то и да се он никад није састао ни са једним фашистом или нацистом,нити да је са њима сарађивао писменим путем — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 109.245.125.243 (разговор • доприноси) | 22:53, 19. април 2014.‎

Možda bi trebalo da procitas Nojbaherove memorare Specijalna misija Jugoistok za svedočenje iz prve ruke osobe na visokom mestu. Dražin uslov za saradnju je bio da se on nikada ne sastaje (osim sastanka u Divcima gde je izjavio da ne želi da prođe kao Nedić i Pećanac koji su otvoreno sarađivali sa Nemcima i izgubili ugled u srpskom narodu), i ništa ne potpisuje. Zato su taj posao preuzimali na sebe Dražini najpoveljiviji ljudi (Ilija Trifunović Birčanin, Nikola Kalabić, Jevrem Simić, Vojislav Lukačević, Jovanović). Momčilo Đujić i Pavle Đurišić su ceo rat sarađivali sa okupatorom i kvislinzima. I na kraju krajeva, Draža se licno sastao sa Nedićem u avgustu 1944. Mozda možeš da mi objasniš kako je Svetomir Đukić preživeo sastanak u Zagrebu sa Pavelićem i Maksom Luburićem u aprilu 1945, iako su oni odgovorni za smrt stotine hiljada ljudi, pretežno Srba. -- Bojan  Razgovor  03:39, 20. април 2014. (CEST)

Позив Краља Петра да се сви ставе под Брозову команду

Неки инсистирају да позив Краља Петра да се све снаге ставе под команду Броза чини генерала Михаиловића надаље "нелегитимним". Значи ли то да је до тог позива Броз био нелегитиман?

Poziv se desio i to je to. Obican covek u Srbiji nije znao da li kralj drzi fige ili ne. -- Bojan  Razgovor  18:56, 2. април 2015. (CEST)

Требало је

Два пута се Тито састао са Чича Дражом и оба пута је син Живојина Мишића, Александар, предлагао Дражи да га убију, а Дража, зато што је био русофил, је одбијао. Два пута је одржао час из тактике и ратовања аустроугарском воднику и НКВД-оовом плаћенику Титу. Када је Дража стрељан Тито је у Пољској изјавио: - Да, Срби су убили неког свог издајника. - Требало је да га одраде... 109.122.83.70 (разговор) 08:27, 25. април 2015. (CEST)

Приче, приче, рекла казала... Тито се у посети Пољској налази у време Дражиног хапшења, а не његовог стрељања! --Pinki (разговор) 15:27, 25. април 2015. (CEST)

Датум рођења

Ако је разлика између два календара у XIX веку била 12 дана, а Дража је рођен 14. априла по старом календару https://scontent-b-ams.xx.fbcdn.net/hphotos-frc3/t1.0-9/383525_459472657401577_359960571_n.jpg зашто је онда датум рођења по новом календару 27. април а не 26. април? Приметио сам да се код других чланака на Википедији ова разлика од 12 дана у већини случајева поштује. БоркоМ (разговор) 16:25, 25. април 2014. (CEST)

Po onome kako je napisana biografija Dragoljuba Draže Mihajlovića, rekalo bi se da je istu pisao neki OZNA-š ili UDBA-š jer prosto neodgovara činjenicama koje nas nažalost nisu učili u školama posla II svetskog rata.

Ja bih pre rekao da je ovaj članak još dobar kakva je prevara bio Mihailović. Ne možeš poreći njegovu kolaboraciju sa Nedićem, Italijanima, Nemcima i Ljotićem. Osim partizanskih i britanskih, i nemački, italijanski, ustaški i nedićevsko-ljotićevski izvori pišu o četničkoj kolaboraciji. Tako da...-- Bojan  Razgovor  03:47, 23. децембар 2014. (CET)

Ти би  Bojanе  био у време суђења Чича Дражи, гори и од комунистичких тужилаца, свака част! Стаљин да ти позавиди... 109.122.88.145 (разговор) 16:29, 11. мај 2015. (CEST)

Kad ima toliko dokaza o njegovoj izdaji iz partizanskih, nemačkih, britanskih, ljotićevskih, ustaških i italijanskih dokumenata i izvora. -- Bojan  Razgovor  16:38, 11. мај 2015. (CEST)

Зато је одликован од Де Гола Ратним крстом, а од Трумана Легијом за заслуге. Колики су тек докази о сарадњи партизана са Немцима, Усташама и осталим окупаторским и квинслишким јединицама? Па ником ништа. Најјачи је БиБиСи радио који је помињао 1944. како Титова речна морнарица туче Немце! 109.122.88.145 (разговор) 16:43, 11. мај 2015. (CEST)

Одговорено доле. Безвредна су пропаганда која није имала истинито покриће. -- Bojan  Razgovor  16:45, 11. мај 2015. (CEST)

О ђенералу Чича Дражи и равногорском покрету

Државни тужилац: - Ви сте, оптужени, и као полицијски пуковник и као шеф Гестапоа у окупираној Србији, свакако одржавали тесне везе са већ осуђеним и погубљеним издајником Дражом Михаиловићем. Објасните суду вашу сарадњу са њим.

Оптужени пуковник др Фукс: - Никада Гестапо, чији сам шеф стално био, није имао никаквих веза са генералом Михаиловићем. Штавише, ми смо Михаиловића увек сматрали за непријатеља Рајха број један. Зато су сви припадници Михаиловићевог покрета од стране Гестапоа прогањани без милости.

Државни тужилац: - То је неприхватљиво.

Оптужени пуковник др Фукс: - Ја сам официр од части. Од начела истине не смем одустати ни по цену живота, који је сада у вашим рукама. Од Хитлера па до нашег последњег војника на Балкану, генерала Михаиловића и његове герилце сматрали смо највећом опасношћу по нас. То је покрет који је Немцима задао највише зла и који...

Државни тужилац: - Доста! Ни речи више. Захтевам, другови судије, да се претрес одмах прекине и да суђењу више не присуствују страни дописници. Председник Суда: - Захтев државног тужиоца се усваја.

(Београд, децембар 1946.)

Државни тужилац: - Немачки Рајх није могао из Србије извлачити храну, јер вам то нису допуштале наше партизанске борбене јединице.

Оптужени Франц Нојхаузен: - Као шеф немачке привреде у окупираној Србији, одлучно и одговорно изјављујем да ми партизане и комунисте нисмо ни осећали. Ако су наша складишта била стално нападана, пљачкана и уништавана, то је била кривица Михаиловићевих људи а не партизана. Они су испред нас затварали све путеве до села и ризница, те тако спречавали сваки немачки извоз из Србије.

Државни тужилац: - Ви нисте само ратни злочинац, него и битанга. Одузимам вам реч. (Београд, децембар 1946.)

Државни тужилац: - Само у селу Јајинцима убили сте више од стотину хиљада заробљених партизана и комуниста.

Оптужени генерал Мајснер: - Не знам тачан број, али мислим да претерујете. Врховна команда Југословенске војске потписала је била капитулацију, али је овдашњи неодговорни људи нису поштовали и они су криви за наше репресалије. При том, нарочито истичем герилу генерала Михаиловића. Не знам колико је Срба погубљено у Јајинцима, али знам, као главнокомандујући за целу Србију, да су свуда, од десет стрељаних, њих девет били борци или помагачи ребела(побуњеника) Михаиловића.

(Београд, децембар 1946.)

„Убиство генерала Михаиловића не чини част нашем веку. Наш век постаје још мизернији баш зато што је Михаиловић издат и напуштен од Савезника на чијој је страни био и од којих издају никад није очекивао.”

(часопис Ла републик из Истанбула 1946.године)

из књиге Ноћ Ђенерала од Вука Драшковића.

„Могао сам повремено да ступим у додир са генералом Михаиловићем, који је, са своје стране, изражавао жарку жељу да одржава везу са мном. Размењене су различите поруке. У фебруару 1944. године доделио сам му Ратни крст и ово јавно објавио, да бих га охрабрио у тренутку кад му се измицало тле под ногама.”

из књиге Шарл де Гола Ратни мемоари

Дана 24.септембра 1942. године, британски министар спољних послова Ентони Идн, у свом говору на отварању Југословенског дома у Лондону, поред осталог је рекао:

- Добро уређене југословенске војске воде борбу против непријатеља на сопственом тлу, под необично храбрим вођством генерала Михаиловића. То је једна важна војничка чињеница. У овом часу непријатељске дивизије које су преко потребне на руском бојишту, или потребне на египатском бојишту, задржаване су борбом у Југославији.

Дана 19.марта 1948.године, председник САД Хари Труман, одликовао је посмртно Дражу Михаиловића Легијом за заслуге. Ово одликовање својим степеном одговара чину главних команданата савезничких армија. Пропратно образложење уз акт одликовања гласи:

Генерал Драгољуб Михаиловић истакао се на изузетан начин као Главнокомандујући југословенских оружаних снага и доцније као министар војни, тиме што је организовао и повео значајне снаге отпора према непријатељу који је Југославију држао под окупацијом. Захваљујући неустрашивом напору његових трупа многи су амерички авијатичари спашени и враћени у своје базе. Генерал Михаиловић и његове снаге, иако оскудни у ратном материјалу, борећи се под најтежим околностима, допринели су знатно савезничкој ствари и дали свој удео крајњој победи савезника.

из књиге Истина о четницима аутора Александра Стаматовића

109.122.88.145 (разговор) 16:05, 11. мај 2015. (CEST)

Херман Нојбахер Специјални задатак Балкан: Već i pre mog dolaska se dešavalo da su se neke četničke jedinice u Srbiji, Bosni i Hercegovini, u Crnoj Gori i Dalmaciji, povremeno zajedno sa italijanskim i nemačkim trupama borile protiv partizanskih snaga... U novembru 1943. zaključenje pakt Nemaca sa četničkim vojvodama: Kalabićem, Keserovićem, Lukačevićem i drugima. U ugovoru je stajalo, da će potpisnici pakta poštovati primirje, da se neće napadati, a od slučaja do slučaja će sarađivati u borbi protiv zajedničkog neprijatelja, protiv Titovih partizana.... Četnici su dobili oružje samo u obimu koji je zahtevala neka zajednička, lokalna akcija... Tek početkom 1945, u vreme naših poslednjih borbi u Hrvatskoj, kada je povlačenje naših trupa sa tog prostora bilo samo pitanje dana, Draža Mihailović mi se obratio direktnom molbom - i to preko svojih poverljivih ljudi u Beču - da mu pružim pomoć u vezi sa naoružanjem njegovih jedinica. Tokom nekoliko dana ja sam čak imao direktnu radio-vezu sa njegovim glavnim štabom u Bosni. Moj poverljiv čovek bio je poslednji put kod Draže u aprilu 1945. -- Bojan  Razgovor  16:31, 11. мај 2015. (CEST)

И то је доказ да је сарађивао са Немцима? Зато су га одликовали Де Гол и Труман? Зашто ти не пишеш о немачкој сарадњи са партизанима? Јел Нојбахер не пише о томе? 109.122.88.145 (разговор) 16:36, 11. мај 2015. (CEST)

Де Гол није слао никаву мисију у Југославију ра разлику од Британаца и све што је чуо о Држаи чуо је од самог Држаке преко избегличке владе. Труман је одликовао Михаиловића на почетку Хладног рата, када је Југославија већ рокнула пар америчких авиона. Е Елена Чаушеску је имала амерички/британски докторат, а није имала ни средњу школу. И наравно да је Нојбахер бољи извор јер је слао своје поверљиве људе на Равну гору, размењивао телеграме са Михаиловићем, очи у очи се виђао са Недићем и Љотићем који су од пролећа 1944. уздали у сарадњу са четницима. -- Bojan  Razgovor  16:44, 11. мај 2015. (CEST)

Какве везе Елена Чаушеску има са овом причом? Јес ти нормалан? Мислим да си ти за посматрање! Рокнули пар авиона, а он у инат даје орден Чича Дражи! Који си ти цар! Када су оборили авионе и које то авионе, и зар американци не би пре заратили да им неко обара авионе? Водећа светска сила, по теби, додељује постхумно орден генералу Драгољубу Михаиловићу, уместо да разбуца Југославију што јој обара авионе! 109.122.88.145 (разговор) 01:12, 12. мај 2015. (CEST)

Да, тако је Елена Чаушеску је добила докторат негде јер се Чаушеску заинатио Совјетима после инвазије на Чехословачку. То је политика, драги мој митомане. Исто тако је и Дража добио од Трумана. Партизани су убили више војника Осовине, спасили више савезничких пилота, али орден је отишао Михаиловићу. А што се тиче де Гола, мислим да де Гол сигурно не би дао орден да је знао рецимо да Дражини људи Момчило Ђујић, Илија Трифуновић-Бирчанин и Доброслав Јевђевић организовани у Добровољачку антикомунистичку милицију и добијају оружје од Италијана (истих оних Италијана који су као лешинари напали од Немаца већ побеђену Француску 1940.) да би га користили једино против партизана. Онда су сарађивали са окупатором у Црној Гори чисто на антикомунистичкој основи, па су сарађивали са Недићем и Немцима на антикомунистичкој основили. Кључна реч је сарађивали (Италијани и Немци су им командовали, превозили, лечили, чак су и са НДХ склапали споразуме). Како је ђенерал Светомир Ђукић преживео састанак са Максом Лубурићем и Антом Павелићем у Загребу априла 1945? Дража Михаиловић је започео грађански рат, лагао свог краља да не сарађује са окупаторима и квислинзима, а позивао се на верност краљу, измишљао је борбе против Немаца, а сарађивао је са њима преко својих најистакнутијих заповедника. Зато су га његови војници напуштали, зато су га савезници напустили, зато је осуђен. -- Bojan  Razgovor  05:00, 12. мај 2015. (CEST)

Иначе сам читао Нојбахера и морам признати да ми није остало у сећању било шта о партизанској сарадњи са Немцима јер је није ни било. -- Bojan  Razgovor  05:00, 12. мај 2015. (CEST)

Галерија разлога зашто се Михаиловићу судило

• 
  Ђујић са својим италијанским газдама
• 
  Бранко Богуновић са својим италијанским газдама
• 
  Ђорђије Лашић и Јаков Јововић са немачким официром за везу
• 
  Четници и Италијани за време битке на Неретви
• 
  Јаков Јововић са Немцима (и љотићевцима?) на Цетињу
• 
  Раде Радић са немачким генералом Шталом (који ће заповедати осовинским јединицама током битке на Козари) и једним домобраном

-- Bojan  Razgovor  05:00, 12. мај 2015. (CEST)

Није искључено да су све ове фотографије комунистички фалсификати. Када су партизани заробљавали равногорске официре, узимали су и њихову архиву. Податке о борби против окупатора су склањали, а склањали су и податке о сарадњи партизана са окупатором. Узимали су фотографије из архива официра равногорског покрета и правили фото-монтаже четника са Немцима, усташама, Италијанима и српским квислинзима. То су већином фото-монтаже. 109.122.83.72 (разговор) 23:58, 12. мај 2015. (CEST)

По тој логици би након пада комунизма било оправдано стријељати све оне који су учествовали у рату на страни комуниста. Југословенски комунисти су још прије рата отворено сарађивали са усташама, против заједничког непријатеља - државе Југославије. Сарађивали су чак и са њемачким нацистима: Своје партијске састанке су одржавали управо на територији Хитлерове Њемачке и тамо јасно истицали уништење Југославије као један од својих најважнијих циљева. Које су то масовне монструозне злочине починили ти страшни "лешинари" Италијани у Француској? Гдје су њихови Јасеновци и Крагујевци? Стријељање човјека јер су се неки његови савезници борили заједно са Италијанима против "усташко-комунистичке коалиције" (како су тада многи од њих с разлогом сматрали) не може се никад и ничим оправдати. Приче типа "сам је то тражио" јер је сарађивао овдје не пију воду, то је злочин и тачка.--Слободни умјетник (разговор) 09:44, 12. мај 2015. (CEST)

Saradnja ustaša i komunista pre Drugog svetskog rata i Jasenovca se svodila na organizovanje štrajkova po zatvorima i što su podržali ustanak ličkih seljaka (ali su tim istim ličkim seljacima govorili da ih ustaše vode u propast). Jedna od prvih akcija ustaša, čak i pre početka ustanka, je bilo da su poubijali istaknute komuniste po zatvorima (Ognjen Prica, Otokar Keršovani, Božidar Adžija). Sa druge strane, neki četnici su sklapali sporazume i Mihailovićev kum Đukić je došao kod Pavelića za vreme Drugog svetskog rata i Jasenovca. Ako nisam bio jasan, komunisti su sarađivali sa ustašama na organizovanju štrajkova pre rata, četnici su sa režimom NDH sklapali paktove, ratovali zajedno protiv partizana za vreme rata. Ustasko-komunisticka koalicija nije mogla postojati jer su a) ustase antikomunisti b) vecina partizana na teritoriji NDH u najdramatičnijem periodu rata su bili Srbi. Ako se ne varam , po zakonima Kraljevine Jugoslavije, svakom ko bi sarađivao sa okupatorom bi sledovala smrt. Ali partizani nisu streljali svakog koga bi uhvatili, već one koje su najviše zagulili. Tako je Slavoljub Vranješević osuđen samo na 10 godina robije. Musolinijeva Italija je pre rata bilo utočište ustašama, sanjala je o okupaciji Dalmacije, napala je Jugoslaviju, okupirala deo, jedan deo proglasila nezavisnom Crnom Gorom, a treći deo predala Velikoj Albaniji. E onda su se posvađali sa ustašama oko teritorija,a pa su im dobro došli ugroženi Srbi da ucenjuju ustaše. Isti ti četnici (mislim na njihove najistaknutije vođe) su nakon kapitulacije Italije odmah počeli sa sarađuju sa Nemcima, a kakve su zločine počinili Nemci ne moram da pišem. Dakle, četnici su svojim akcijama direktno radili protiv pobede Saveznika i svoje slobode. A nisu ratovali protiv ustaša ili jako jako malo. -- Bojan  Razgovor  10:27, 12. мај 2015. (CEST)

"Saradnja ustaša i komunista pre Drugog svetskog rata i Jasenovca se svodila na organizovanje štrajkova po zatvorima". "Четврти конгрес КПЈ је заузео став за разбијање угњетачке и милитаристичке државе и тражио независне републике, пре свега Хрватску и Словенију, као и независну и уједињену Албанију. „Срушити империјалистичку творевину, Југославију“ - гласила је одлука Конгреса."

"Musolinijeva Italija je pre rata bilo utočište ustašama, sanjala je o okupaciji Dalmacije, napala je Jugoslaviju, okupirala deo, jedan deo proglasila nezavisnom Crnom Gorom, a treći deo predala Velikoj Albaniji."

Прилично сличне идеје, зар не?--Слободни умјетник (разговор) 11:18, 12. мај 2015. (CEST)

KPJ jeste jedno vreme težila razbijanju Jugoslavije kao Versajske tvorevine, ali od nje bi nastale sovjetske republike. Od toga je odustala kasnije. Kada je Jugoslavija rasparčana, jedina iz svojih razloga se nije pomirila sa okupacijom i razbijanjem. Sa druge strane, ustaše su odmah jedan deo stanovništva počeli da progone. Nije isto. Hoćeš sad ti ili bilo ko reći o razgovoru kuma osobe na čijoj stranici za razgovor se nalazimo i kako je uspeo da preživi susret sa Pavelićem, Artukovićem, Luburićem u vreme kad je recimo Pavle Đurišić ubijen? Zašto su ustašama trebali Đukić i Mihailović, a ne i Đurišić -- Bojan  Razgovor  11:29, 12. мај 2015. (CEST)

Нећу да оправдавам никога и ничије кумове. Нисам поредио циљеве Титовог режима са Павелићевим, већ са Мусолинијевим. Не разумијем чему овдје прича о добрим и лошим момцима, при чему су "добри" они који нису штедили српске животе да би уништили Југославију и створили "независну Хрватску" и "уједињену Албанију". Нису се тобоже помирили са окупаторским разбијањем Југе, него су је они разбили на свој начин, тако што су на њеном тлу основали 6 држава и двије полудржаве. Случајно или не, из дана у дан смо све ближе остварењу тих циљева, којих су се они они декларативно одрекли.--Слободни умјетник (разговор) 15:42, 12. мај 2015. (CEST)

Losi momci su fasisti i oni koji su im pomagali i koji se nisu dozvali pameti. Ne bi bilo strašno što su tražili zaštitu od fašista da cena kojom su tu zaštitu platili nije bila borba protiv sunarodnika-antifašista. -- Bojan  Razgovor  16:04, 12. мај 2015. (CEST)

Od kojih nisu ništa bolji oni koji su 1941. godine započeli oružanu borbu za nezavisnu Hrvatsku i ujedinjenu Albaniju, protiv svojih sunarodnika i svoje države Jugoslavije.--Слободни умјетник (разговор) 17:06, 12. мај 2015. (CEST)

Ако мислимо на усташе и вулнетаре, слажемо се. -- Bojan  Razgovor  17:20, 12. мај 2015. (CEST)

Мислим на оне који су убили Драгољуба Михаиловића. Ти их називај како хоћеш, али ће за мене они увијек изнад свега бити убице и злочинци.--Слободни умјетник (разговор) 18:04, 12. мај 2015. (CEST)

Dragoljub Mihailović je zaslužio smrtnu kaznu jer je sarađivao sa silama Osovine i njihovim pomagačima. Kraj diskusije. A za održavanje partijskih sastanaka u Hitlerovoj Nemačkoj nemam reči. Da li si ti ikad čuo za požar u Rajhstagu, logor Dahau i Prvo su došli -- Bojan  Razgovor  18:33, 12. мај 2015. (CEST)

ОК, ако ти кажеш да (је) неког треба(ло) убити, онда је то сигурно тако :) У праву си, крај дискусије, немам шта да додам.--Слободни умјетник (разговор) 18:57, 12. мај 2015. (CEST)

Питање о сарадњи

Питање за тебе: Ако је ђенерал Михаиловић сарађивао са окупатором, зашто није испоручио Немцима 6000 савезничких пилота спашених са аеродрома у Прањанима или зашто их једноставно није побио?

Све до 22.јуна 1941. и напада Немачке на СССР комунисти нису предузимали никакве акције против окупатора, онда је 7.јула 1941. Жикица Јовановић-Шпанац са групом наоружаних комуниста, на вашару у Белој Цркви убио два српска жандара, који су на вашару били обезбеђење. То је био симболички почетак крвавог братоубилачког рата. Дотле, Михаиловићеви четници су још почетком маја отпочели борбе против Немаца. У току јула и августа 1941. не постоји ниједан податак да су партизани нападали Немце. Немце су напали тек 1.септембра код Крупња и 10.септембра код Љига.

Прве акције партизана су почеле рушењем сеоских мостова. Тиме су били погођени сељаци а не Немци. Спаљивали су општинске архиве и тиме стварали жељени хаос у народу. Навлачили су Немце да би народ бежао од куће и тај циљ им је успео. Немци су одводили таоце за одмазду. Имајући своје шпијуне по целој Србији, Немци су знали за циљеве комуниста и њихову тежњу за освајањем власти и да не подносе ројалисте, зато су при повлачењу остављали читаве магацине муниције на располагање партизанима, у Ужицу и селу Мрсаћу код Краљева. Касније се показало да су Немци спровели свој план наоружавања за међусобно уништење.

Средином августа 1941.године партизански Колубарски одред упао је у село Планинице крај Струганика, родног села војводе Мишића, и покушала да изврши мобилизацију. Са пиштољем на потиљку терали су сељаке да им предају сакривено оружје осле капитулације југословенске војске. Запалили су архиву Општине јер рекоше - кад архива изгори непријатељ нам ништа не може. Пуковник Драгољуб Михаиловић са својим војницима је стигао у село и заробио ове партизане. Рекао им је:

Идите кућама и учините све што је на вашој моћи даа грађански рат остане само жеља немилосрдних завојевача. Најстрашније и најопасније зло које један народ може задесити, то је међусобна борба његових синова! Окупатор је у земљи. Боримо се, сложно и разумно да њега истерамо. А кад он преко наших граница побегне, народ из Планинице из суседних села, народ из градова великих и малих, нека каже своје. Његовим одлукама сви се морамо покорити.

Два и по месеца после овог догађаја, партизани су напали четнике у Краљеву и тако отпочели грађански рат. Па ипак, тај грађански рат под окупацијом Немаца, завршио се поразом комуниста и то за свега неколико недеља, али Стаљин и савезници су после три године почели да помажу комунисте а отказали помоћ Дражи.

Поводом емисије БиБиСи радија, у којој су се четничке борбе са окупатором приписивале партизанима, Дража Михаиловић је упутио распис четничким командантима, 4. фебруара 1943.године:

Распис свима без разлике - Наша влада у Лондону је противна енглеском навијању за комунисте. Енглези су обични трговци људским месом. Сви извештаји о храбрим партизанима у Југославији су обичне измишљотине. Они се не боре против окупатора већ само против нас и то за власт!

Помињеш сарадњу неких четничких команданата са Италијанима, а није ти познато да су са њима сарађивали партизани. Тито је имао споразум са командантом II италијанске армије генералом Маријом Роатом, по коме су се италијанске трупе повукле са италијанско-немачке демаркационе линије и прешле на усташко-италијанску демаркациону линију у Босни. Партизани су извршили марш преко зоне коју су им евакуисали Италијани ка Бихаћу, у који су стигли 4.новембра 1942.године. Безбедни од Италијана и усташа, партизана су се сукобили на том свом путу само са четницима на простору Доњег Лапца и Купреса, што је и била Титова намера.

Сарадња партизана и Немаца, такође ти није позната. Највеће зближавање партизана и Немаца представљају тзв. мартовски преговори у току 4.непријатељске офанзиве или битке на Неретви. Преговори су одржани 11.марта 1943.године у Горњем Вакуфу. Са партизанске стране су били присутни: Коча Поповић, комамндант I пролетерске дивизије, Милован Ђилас (под лажним именом Милош Марковић), члан Врховног штаба НОВЈ и Политбироа КПЈ др Владимир Велебит (под лажним именом Владимир Петровић), загребачки правник и Титов поузданик. Са немачке стране били су присутни генерал-лајтнант Бенингус Диполд, командант 717. немачке пешадијске дивизије, један официр нижег чина као записничар и један представник Хитлерјугенда (Хитлерове омладинске нацистичке организације). У немачком записнику са овог састанка, поред осталог забележено је ово:...У овом часу они немају основа да воде рат са немачком војском. Они једино желе да се боре против четника: борили су се против Немаца само зато јер су их ови претходно напали...Ослањајући се на Совјетски Савез само ради пропаганде, док с Лондоном никакве везе не желе да имају...НОВ би сее и сама борила против Енглеза у случају да се они овде искрцају; напротив, четници не би, јер они једва чекају ту прилику...Они једино желе задати одлучујући ударац четницима и стога предлажу заједничко утврђивање интересних сфера. Моле да се тачка 3 третира тајно... У тачки 3 стоји: Штаб НОВЈ је мишљења:

а) Да у садашњој ситуацији не постоји разлог због којег би немачка војска требало да води ратне операције против НОВЈ Југославије, нарочито када се узме у обзир ситуација, непријатељи и интереси обеју страна због тога би у узајамном интересу било да се непријатељство прекине. У вези са овим немачка команда и ова делегација би требало да одлуче о својим предлозима по питању интересних сфера и да утврде правце привредних и других интереса.

б) НОВЈ Југославије сматра четнике као своје главне непријатеље.

Још истог дана немачки опуномоћени генерал у НДХ Глез фон Хорстенау, добио је извештај са овог састанка, у коме се поред осталог каже: Пријавилиа су нам се три партизанска парламентарца који су изјавили да се не боре против хрватске државе и ни ком случају против Немаца, него искључиво против четника. Они су спремни да с оружјем у руци иступе против сваког од нас назначеног непријатеља и против Енглеза када се искрцају.

О свему овоме, један од партизанских преговарача са Немцима Милован Ђилас, у свој Књизи „Ратно доба”, објављеној у Њујорку 1977.године је написао: „Нити је мене нити једног члана Централног комитета узнемиравало што тим преговорима можда издајемо Совјете, интернационализам или пак наш крајњи циљ. Натерала нас је војна нужда. Историја бољшевизма, чак и Брест-Литовског уговора и пакта Хитлер-Стаљин, пуна је таквих случајева. Преговори су вођени у великој тајности. Од наших на врху нико се није бунио само смо ја и Ранковић мало више сумњали у исход него Тито”. Партизанско руководство послало је неколико телеграма Москви, у којима су наговестили своју сарадњу са Немцима. Дана 30.марта 1943.године, стигао је одговор Москве у коме су биле карактеристичне ове речи: Збуњује нас...тражимо објашњење...

Приликом борби између партизана и четника у Тишковцу од 18. до 21.марта 1942.године, војвода поп Момчило Ђујић послао је својим четницима проглас у коме је нагласио: „Партизани нису нико други до јучерашње усташе и пропале мање групице српских изрода.”, а 2.априла је издао народу проглас у коме се поред осталог каже: „Партизани у Лици су у савезништву са усташама. У партизанима нема правих Срба. Све групе партизана сачињавају Хрвати, пресвучене усташе.”

Комунисти су своје „доказе” о сарадњи четника са окупаторима и квислинзима сабрали у збирци докумената са насловом „Документи о издајству Драже Михаиловића”, штампаној у Београду 1945. године. Ова збирка је била рекламног карактера, и требало је да убеди стране факторе о квислиншком карактеру четничког покрета, нарочито због тога, што Дража Михаиловић тада још није био ухапшен од комуниста, већ је био у одметништву. Комунистички историчари 70 година после, углавном нису одмакли даље, нити пронашли неке значајније документе од оних који су сабрани у овој збирци. У збирци је велики број докумената без печата, што и према комунистима добронамернијег истраживача мора довести у сумњу, ако жели бити објективан. У овој збирци нарочито врве конттрадикторностима документи који се односе на четнички покрет у Црној Гори. Један од таквих докуменат је и онај, у коме је склопљен пакт између команде италијанске дивизије „Таро” и команде Народне војске за Црну Гору и Херцеговину. Овај пакт је у име четника потписао опуномоћеник Богдан Павићевић. Постоје две верзије овог документа, на италијанском и српском језику. Верзија на српском језику је откуцана на латиничној машини, што је чудно, јер у српским покрајинама у употреби су биле претежно ћириличне машине. Још чудније је то, што се на овом документу Павићевић потписао латиницом. На обема верзијама документа и на српској и на италијанској стоји печат команде народне војске Црне Горе и Херцеговине, што је чудно, с обзиром да би на италијанској верзији документа требао бити печат италијанске дивизије „Таро” а не печат команде народне војске Црне Горе и Херцеговине. Но, ово није једини доказ да су се комунисти бавили фалсификовањем докумената и фотографија да би доказали наводну сарадњу четника са окупатором. Недавно је доказано да је фотографија Николе Калабића после хапшења ништа друго до обичан фалсификат.

Српски народ у два светска рата није добио ништа. Од тих ратова имао је само три милина жртава, и две пропале државе. У II светском рату, он је доживео у исто време велику трагедију и апсурд, да буде буде издан од својих савезника Енглеза и Черчила. Енглези су предлог ђенерала Душана Симовића, да се бомбаардују хрватски градови, као казна због злочина Хрвата над Србима и сарадње Хрватаа са Немцима сматрали неозбиљним, и исмејали га. Када им је Тито 1944. године понудио да бомбардују српске градове, тобоже ради уништења немачких војних објеката, тај предлог им није био смешан, и они су га врло ревносно спровели у дело, убивши при томе хиљаде Срба. За Черчила су српски народ и Југославија били само фронт више, односно топовска храна, која је шттедела британску крв. Српског краља. готово дечака, и његову Владу, бездушно је одбацио и издао, и предао влласт Титу.

Пишеш ту да је Дража лагао свог краља да се бори против окупатора. Зашто онда немачки официри сведоче да су им једини противник у окупираној Југославији били ђенерал Дража и његов покрет? Они сведоче да партизане и комунисте нису ни осећали. Дража Михаиловић је примио борбу са четири противника: окупаторима, усташама, комунистима и српским квислинзима. Свима њима он је могао одолети, и изашао би као победник, да није било новог петог противника, а то су били Енглези и Черчил.

Одмах по хапшењу ђенерал Михаиловић је у одведен у Централни затвор у Београду, где је у сали за мучење ОЗНЕ остао 74 сата. Према изјавама добро обавештених, његови су се крици чули на улици. За време тог испитивања, потпредседник владе Едвард Кардељ је три пута посетио Дражину ћелију. До последњег момента Михаиловић је подносио сва мучења, а онда је одједном „почео да говори”. Изнели су га нагог и у несвести из те сале, речено му је да ће, ако за време суђења повуче макар само једну реч из свог „признања”, поновити саслушање од првог до последњег слова. Михаиловић је био у тако тешком стању да су његово хапшење могли да објаве тек после једанаест дана, не знајући да ли ће преживети мучење.

Ђенерал Дража Михаиловић убијен је једног јулског праскозорја, претходно бивши проглашен издајником и злочинцем од стране комуниста. Не зна се чак ни где је сахрањен, ни да ли је уопште сахрањен, јер су комунисти имали безброј начина да униште његово тело. У роману „Ноћ ђенерала” пише да је Дража био дрогиран за време суђења, да су му пре смрти џелати одсекли језик, те да је убијен чекићем и тело му је бачено у живи креч. 109.122.83.72 (разговор) 17:32, 12. мај 2015. (CEST)

Čak i da je istinita ta tvrdnja da nekog Nemca (u šta sumnjam), to ne menja da su četnici dobijali oružje od Nemaca, bili voženi u italijanskim i domobranskim kamionima. Tako da oladi Draža Mihailović je isto tražio bombardovanje gradova (ali do njega nije došlo iz tehničkih razloga). Koji je dokaz da je Tito tražio bombardovanje civilnih objekata? Ima li toga u američkim arhivama? I tebi su romani Vuka Draškovića izvor? LOL-- Bojan  Razgovor  18:24, 12. мај 2015. (CEST)

Шта може да се објасни комунисти као што си ти? Вечито си на погрешној страни и теби нема помоћи. Ај здраво... 109.122.83.72 (разговор) 18:28, 12. мај 2015. (CEST)

Јер се четничка апологетска прича једино разликује од прича свих других учесника Другог светског рата у Југославији. Немаш слику партизанских командатра са Немцима, али зато сам ја овде постовао само делић слика четничких комаданта са окупаторима. Немаш признања Немаца да су сарађивали са партизанима, али имаш признања Немаца да су сарађивали са четницима. Немаш никакве документе о било чему, а сами Немци су водили стенограм састанка у Дивцима... Све твоје тезе су недоказиве, а оно што је пишем је непорециво. -- Bojan  Razgovor  18:33, 12. мај 2015. (CEST)

Благо мени што сам прочитао све твоје наводе. Ти не верујеш да су Немци сарађивали са партизанима, ма где би они, измислио ја...Зашто роман Вука Драшковића није поуздан извор, ако је имао приступ стенограмима са суђења немачким официрима који сви до једног изјавише да су им најозбиљнијиији противник били Дража Михаиловић и равногорски покрет. Јел он то измислио? Ниси одговорио на питање зашто Дража није поубијао савезничке пилоте или их предао Немцима кад је по теби сарађивао са Швабама? 109.122.83.72 (разговор) 18:47, 12. мај 2015. (CEST)

За разлику од тебе, ја могу да наведем немачке генерале који су говорили како су им четници битни за одбрану Србије од партизана. На пример саслушање фелдмаршала Максимилијана фон Вајхса пред америчким истражитељима. На енглеском је језику, па не мораш учити немачки. Само да га нађем. -- Bojan  Razgovor  19:25, 12. мај 2015. (CEST)

Izvoli na engleskom je pa citaj sta nemacki feldmarsal prica o Mihailovicu kako su saradjivali. Kako se Mihaiovic pretvarao. -- Bojan  Razgovor  19:34, 12. мај 2015. (CEST)

Значи тог немачког фелдмаршала је испитивала америчка војска. Зар они нису могли да напишу извештај америчком председнику да је Дража сарађивао са Немцима, да спрече да му председник да одликовање Легија за заслуге. Ако је сарађивао са Немцима зашто им није предао савезничке авијатичаре спашене са аеродрома Прањани? Енглези су имали верзију да је Дража спасао савезничке авијатичаре јер се надао да ће добити поене у очима савезника у борби против Тита ако би се савезници искрцали у Југославију?! 109.122.83.72 (разговор) 23:44, 12. мај 2015. (CEST)

Ako se primeni strogo i isključivo rezonovanje da je Dragoljub Mihajlović zaslužio smrt zbog nekakve (ne znamo tačno kolike) saradnje sa silama Osovine onda bi verujem bilo interesantno o jednom pitanju saznati mišljenje onih koji tako strogo i isključivo rezonuju. To je pitanje u vezi definisanja količine kolaborativnosti partizana sa silama Osovine ako pretpostavimo da je ono što sto stoji u uvodnim rečenicama članka Martovski pregovori tačno. --СлободанKovačevićбиблброKS 20:35, 12. мај 2015. (CEST)

Politika, druže. Ja citiram Nojbahera i Vajhsa, a ti Vuka Draškovića i nekog Memca za koga ne znamo kako se zove i da li uopšte postoji. Partizani nisu kolaborirali sa nacistima. Nema dokaza o tome, martovski pregovori su vođeni o primirju, priznavanju statusa zaraćene strane i razmeni zarobljenika. Nemci nikad nisu isporučili oružje onima protiv koji su najviše ratovali. Hitler je jedva pristao na saradnju sa četnicima, gde će još sa komunistima, njegovim smrtnim neprijateljima i Staljovim najvernijim sledbenicima-- Bojan  Razgovor  05:28, 13. мај 2015. (CEST)

Немци нису највише ратовали против партизана него против равногорског покрета. Тај Нојбахер није изјавио ништа посебно, осим да су четници наступали заједно са Немцима у последњој фази рата. Нису партизани у мартовским преговорима у Горњем Вакуфу разговарали само о примирју и размени заробљеника, већ су рекли Немцима да обуставе непријатељства против њих, да њихови непријатељи нису Немци већ искључиво четници, као и да би у случају енглеског искрцавања на Балкан партизани били против Енглеза. Што се тиче Драже Михаиловића, управо сам читао записник са суђења и нигде њему лично није доказана кривица. Поменут је састанак са Немцима у селу Дивци и тамо није договорено ништа осим прекида борби између Немаца и равногорског покрета, исто што су партизани договорили у Горњем Вакуфу. Стављено му је на терет да је наредио Јовану Шкави да 365 заробљених партизана преда Немцима после састанка у Дивцима. Дража је изјавио да је партизане, заробљене у селу Планинице од стране Александра Мишића, продао Немцима Богдан Брајевић на своју руку. Даље му је стављано на терет да су четници заједно са Немцима и Италијанима учествовали у борби против партизана током четврте офанзиве тзв. Битке на Неретви. Дража је одговорио суду да су неки његови команданти на своју руку сарађивали са окупатором током те офанзиве. Конкретно, Добросав Јевђевић је приликом доласка своје трупе пребацио италијанским бродом, а за време четврте офанзива Воја Лукачевић самовољно је наступао против партизана заједно са Немцима и Италијанима. Што се тиче Павла Ђуришића и Баје Станишића, Дража је рекао да су они самовољно склопили договор са Италијанима како би пре свега заштитили народ од даљег страдања. Такође му је стављано на терет да је сарађивао са Недићем после састанка са њим његових команданата. Наводно је договорено да Недић да новчану помоћ да би могле да се исплате плате официрима, те да Недић издејствује престанак гоњења Драже и четника код главнокомандујућег у окупираној Србији и наводно је одређен официр за везу са Недићем, Недић је рекао да је одредио генералштабног мајора Марка Олујића за везу са Дражом. Он је после извесног времена ухваћен код Љига од партизана када је наводно кренуо у штаб код Драже са планом сарадње Недића и Драже. Дража је изјавио да никакав споразум није постигнут и да је послао команданте на састанак са Недићем да види шта Недић хоће и да никакав официр није одређен за везу између њега и Недића. Дакле никаква кривица му није доказана пред стаљинистичким комунистичким судом. Дража је био и остао на страни савезника који су га издали и дали совјетском агенту Титу да управља земљом. Ђенерал Драгољуб Михаиловић је спасао 600 савезничких авијатичара са аеродрома Прањани и зато одликован Легијомза заслуге од америчког председника Харија Трумана 1948.године. Као први герилац у окупираној Европи одликован је Ратним крстом од генерал Шарла де Гола, будућег председника Француске. Помињеш да Де Гол није знао да Дража сарађује са окупатором јер није имао мисију у његовом штабу као Енглези, и наводиш да је то знао он га не би одликовао. А француски генерал, као по теби, није обавештен и он појма нема ко је издајник а ко је на правој страни. Ђенерал Драгољуб Михаиловић је издан, највише од Енглеза, он је српски мученик! Нека ти је вечна слава господине ђенерале! ЖИВ ЈЕ ДРАЖА УМРО НИЈЕ ДОК ЈЕ СРПСТВА И СРБИЈЕ! 109.122.81.153 (разговор) 14:09, 13. мај 2015. (CEST)

Српски мученик?! Је си ли ти друже скренуо с ума? Историја не познаје мученике, него победнике и губитнике. Дража је несумњиво ово друго. Воленс ноленс, тако је. За то је сам крив. Док су комунисти од самог почетка били активни, он је једно време био поприлично пасиван, што је његов покрет коштало опстанка. Комунисти су, имајући пред собом пример грађанског рата у Русији, знали да је жртва и те како нужна у остваривању пуне победе. С друге стране, Дража је као представник старе буржоаске елите био недорастао времену које је изискивало веће жртве него икад. Задовољавао се ограниченим успесима, што се његовим савезницима (Британцима и Американцима) у том тренутку (говоримо о Другом светском рату) чинило недовољним. Партизани су се показали много бољим англо-америчким партнером него четници. И за своје брадате четнике Дража је био велика загонетка. Његов утицај никада није допирао даље од западне Србије. Ако га је било, био је спорадичан и епозодан (његов краткотрајан боравак у Црној Гори). Његови четници су сами допринели стварању лоше слике о себи. Колико ли је само четника који су променили страну у току и пред крај рата! Међу њима било је и оних који су били блиски Дражи. Његова рођена деца су га се одрекла. Толико о том српском мученику.--2001:4170:2000:1:21A:64FF:FECA:D930 (разговор) 14:37, 13. мај 2015. (CEST)

Српски мученик је зато што је ухваћен од Срба, мучен од Срба и убијен од Срба. Тако и пролазе сви који се залажу за добро свог народа, зато је мученик. Комунисти су били активни тек кад је Немачка напала СССР 22.јуна 1941.године и кад је Стаљин 2.јула 1941.године позвао комунисте широм Европе да ратују са Немцима. А кад су почели са својим акцијама убили су два Србина на вашару у Белој Цркви јула 1941.године и то означили као почетак устанка у Србији иако је пуковник Михаиловић већ организовао равногорски покрет и супростављао се окупатору још у мају 1941.године. Комунисти су се борили само да сруше Краљевину и да заведу диктатуру пролетаријата. Партизани су се показали бољим англо-америчким партнерима него четници, зато што је англо-американцима одговарало да после рата дође совјетски агент Тито и образује комунистичку владу које ће лагано разбијати Југославију. Дражин утицај је допирао у све крајеве Краљевине Југославије! Дражина деца су била заведена лагаријама која су Енглези пласирали о Дражи и о равногорском покрету, иако је равногорски покрет спасао 600 савезничких авијатичара са аеродрома Прањани.

ЖИВ ЈЕ ДРАЖА УМРО НИЈЕ ДОК ЈЕ СРПСТВА И СРБИЈЕ !

109.122.81.153 (разговор) 14:53, 13. мај 2015. (CEST)

Став супротне стране о рехабилитацији Михаиловића

Ево како су реаговали противници рехабилитације Драже Михаиловића СУБНОР Србије, Нови комунистички покрет Југославије и ПР и многи други, треба бити објективан и уважавати све стране у даљем писању о овој теми.--Nik Oldy (разговор) 00:45, 15. мај 2015. (CEST)

По мени, поништавање пресуде Михаиловићу значи и дефакто поништавање пресуде једном Драгом Јовановићу, Милу Будаку, Алојзију Степинцу, Мирославу Филиповићу, Љуби Милошу, Леону Рупнику, Александру Леру јер су свима судили по истим/строжијим законима. -- Bojan  Razgovor  23:24, 15. мај 2015. (CEST)

Немој без везе нарушавати слику о себи оваквим „очајничким“ изјавама. Ти за себе мисли шта хоћеш, али друга је ствар шта ће писати на енциклопедији. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:56, 15. мај 2015. (CEST) с. р.

Мождам си хтео да кажеш да ова суђења немају ништа заједничко, али си заборавио да кажеш шта? -- Bojan  Razgovor  00:01, 16. мај 2015. (CEST)

Каквом се то услужном дјелатношћу бавио, па је "нудио своје услуге"?--Слободни умјетник (разговор) 00:20, 16. мај 2015. (CEST)

Ратовањем. -- Bojan  Razgovor  00:21, 16. мај 2015. (CEST)

Неутрална тачка гледишта

Може ли неко навести конкретно који дијелови текста су спорни?--Слободни умјетник (разговор) 10:48, 16. мај 2015. (CEST)

Ako me secanje dobro slusi, kada je sablon postavljen, uoste se nisu spominjale skakljive teme poput Divaca, sporazuma, masakara i crnih trojki i incident u Gornjem Lipovu, medju ostalim. -- Bojan  Razgovor  18:19, 16. мај 2015. (CEST)

Да ли то значи да би шаблон сада могао да се скине или би прије тога требало још нешто урадити?--Слободни умјетник (разговор) 10:30, 17. мај 2015. (CEST)

У сваком случају је боље него онда када сам ставио шаблон да је чланак пристрасан (ваљда сам био ја). -- Bojan  Razgovor  10:48, 17. мај 2015. (CEST)

Jedan od najodlikovanijih...

Гледајући само број одликовања, Михаиловић је иза Радомира Путника, Живојина Мишића, Божидара Јанковића, Степе Степановића, Петра Бојовића, Живка Павловића, Милоша Васића, Милана Недића... У најбољем случају је тек девети. -- Bojan  Razgovor  15:46, 20. мај 2015. (CEST)

Оригинално истраживање. --Жељко Тодоровић (разговор) 16:23, 20. мај 2015. (CEST) с. р.

Prosto brojanje po nasim clancima. A referenca je mrtav link. -- Bojan  Razgovor  17:47, 20. мај 2015. (CEST)

Надам се да је сад ОК.--Слободни умјетник (разговор) 18:06, 20. мај 2015. (CEST)

За само одликовање нема потребе ни тражити референцу, али ако баш затреба мијењати ону "мртву", ево овдје неколико сасвим пристојних ;) [1] --Слободни умјетник (разговор) 18:24, 20. мај 2015. (CEST)

Nikad nije bilo sporno da je dobio od Trumana orden. -- Bojan  Razgovor  18:38, 20. мај 2015. (CEST)

Rehabilitacija Draže netreba nikog da čudi, to je bila neminovnost jer je još 2004. godine Skupština Srbije je usvojila ovaj zakon a evo malo i da se pocetimo tadašnjih rekacija četnika i partizana. Te se od 2004. godine do danas isplanirano i sistemacki kroz državne i prave akte stvorio uslov za rehabilitaciju Draže jer su četnici po zakonima države Srbije jednaki kao partizani. Iste godine mislim na 2004. godinu su promenjeni i državni simboli "beli orao sa krunom" i počeli su da se primenjuju monarhistički simboli koji se primenjuju sve do današnjeg dana. Već više od deset godina se radi na rehabilitaciji Draže kroz državni sistem tako da odluka o rehabilitaciji ne treba kažem nikoga da čudi. Sledeći korak je taj da će Ustavni Sud Srbije poništiti proglašenje republike i ponovo vratiti monarhiju, tada će nestati svaki vid levice i komunista u Srbiji.--Nik Oldy (разговор) 00:28, 22. мај 2015. (CEST)

Поднаслов "Пораз"

Прије њега смо већ имали "пораз у бици на Неретви", а послије њега "наставак борбе и заробљавање". Помало нелогично: Ако је у питању коначан пораз, како је онда послије тога могао услиједити наставак борбе? Предлажем да се тај поднаслов преименује у "Улазак Црвене армије у Југославију и повлачење ЈВуО преко Дрине" или нешто слично.--Слободни умјетник (разговор) 15:47, 22. мај 2015. (CEST)

Nije on izgubio samo jednu bitku. Bitka na Neretvi je prekretnica, posle kojeg redja politicke i vojne poraze. -- Bojan  Razgovor  17:23, 22. мај 2015. (CEST)

Da se bolje izrazim. Poraz na Neretvi prica o porazu u jednoj bici, posle koje je Mihailovic i dalje bio nekakvi faktor. Konacan poraz je bio gubitak Srbije, a posle toga do kraja rata je zivot u nokautu.

Не оспоравам ништа од тог што си сад навео. Да ли би било у реду да умјесто поднаслова "Пораз" напишемо "Улазак Црвене армије у Југославију и повлачење ЈВуО преко Дрине"?--Слободни умјетник (разговор) 18:08, 22. мај 2015. (CEST)

Takav podnaslov bi zanemarivao doprinos NOVJ oslobodjenju Srbije i Mihailovicevom begu. -- Bojan  Razgovor  18:13, 22. мај 2015. (CEST)

А да ставимо само "Повлачење преко Дрине"?--Слободни умјетник (разговор) 18:20, 22. мај 2015. (CEST)

Мислим да сам нашао неко објективно рјешење које може стајати. Вјерујем да не боде очи никоме, нити занемарује допринос било кога било чему. У дијелу текста који је носио поднаслов "Наставак борбе и заробљавање" нема ни ријечи о било каквим борбама. Ако неко има бољу идеју нека каже!--Слободни умјетник (разговор) 22:00, 22. мај 2015. (CEST)

A sta je tu bilo neobjektivno? Mihailovic je porazen u leto/jesen 1944. Niko od zapadnih saveznika na polozaju prstom nije mrdnuo da mu pomogne. Izgubio je sav legitimite, izgubio je pola vojske, izgubio je najjacu bazu, jedini saveznici su mu bili Nemci i kvislinzi. -- Bojan  Razgovor  04:04, 23. мај 2015. (CEST)

Ако ћемо ми овдје одређивати ко су српски квислинзи (издајници), онда су то на првом мјесту они који су подржавали Тита и његове пројекте стварања "уједињене Албаније" и "независне Хрватске". Зато се окани ћорава посла и престани да дијелиш такве етикете! Реци конкретно која измјена је спорна и зашто, па ћемо видјети како да то поправимо. Ове измјене поднаслова које сам јуче урадио више се односе на сам садржај текста испод њих и слагање са другим поднасловима, него на објективност. Не може се текст звати "тактике", а да у њему нису набројане ни двије тактике. Не може се звати "борбе", а да у њему није наведена ни једна борба. Умјесто "Пораз", сам написао "коначан пораз" (јер смо прије тога имали већ један поднаслов који садржи ту ријеч) и додао "повлачење преко Дрине". Ако ти смета формулација "преко Дрине", можемо умјесто тога ставити нпр. "кроз Босну" или избрисати тај дио, па нека стоји само "Коначан пораз". Ако ти ништа од тог не ваља, изнеси неке своје приједлоге!--Слободни умјетник (разговор) 08:59, 23. мај 2015. (CEST)

Чињеница 1) израз квислинг се односи на сваког ко је војно и политички сарађивао са нацистима у ДСР. Чињеница 2) партизани се нису борили ни за какву независну Хрватску и уједињену Албанију и немој молим те да лупаш глупости. Чињеница 3) Михаиловић је и после пораза на Зеленгори имао на уму наставак борбе. Није било битака, било је убистава и потера. -- Bojan  Razgovor  10:09, 23. мај 2015. (CEST)

КПЈ се јесте борила за то и за друге своје срамне издајничке циљеве, које су поносно истацали на својим партијским састанцима Бечу, Дрездену и другим "словенским" метрополама. Шта хоћеш да кажеш са тим што је Дража послије пораза на Зеленгори имао на уму наставак борбе? Хоћеш ли се изјаснити о поднасловима или нећеш?--Слободни умјетник (разговор) 16:41, 23. мај 2015. (CEST)

Издаја је овде релативна ствар. Истина је да се КПЈ једно време залагала за распад Југославије, али то јој је налагала Коминтерна са седиштем у Москви. Хитлеровим успоном на власт, долази до преокрета у политици Москве. Коминтерна шаље дијаметрално другачије наредбе: сад хоће целу Југославију. Наравно, није се руководила етичким разлозима, него чисто прагматичним. Југославија јој је требала као тампон зона према Немачкој.

У писму од 6. децембра 1943. Јосип Броз се оштро супротстављао свим захтевима за присаједињењем Косова и Метохије Албанији. Тенденцији да се од Југославије „отржу“ територије и расправља о разграничењу он је супроставио борбу остављајући за „сутра“ решавање тог питања уколико „Албанија заиста буде остварена као демократска антиимперијалистичка државна творевина“. (Историја српске државности, књ. 3, стр. 247)

Није ми познат тачан Титов став према Косову и Метохији после рата. Ако је пре 1948. размишљао да КиМ преда Албанији, од те године више не. Јер, те године се разишао са Стаљином, незадовољан политиком Совјетског Савеза према Југославији: Совјетски Савез је хтео да Југославију претвори у сателитску државу, а Титу се није свиђало што га Стаљин изједначава са инсталираним режимима у Немачкој, Чехословачкој, Пољској, Мађарској и Румунији. Јер, Тита је на власт довела његова партизанска војска, а не Црвена армија. Могао је да пркоси Стаљину, јер је иза себе имао народ. Тито је прихватио Маршалов план обнове Европе што је у суштини била издаја комунистичке ствари. Још већа издаја комунистичке ствари је било склапање савеза са Грчком, што је практично значило да је Југославија приступила НАТО пакту. Јер, како је Грчка тада била чланица НАТО пакта и савезник Југославије, то је значило да у случају напада Југославија може да рачуна на подршку НАТО пакта.--Владимир Нимчевић (разговор) 18:10, 23. мај 2015. (CEST)

Да ли су одустали од тих циљева или су их само ублажили, тј. пролонгирали њихово коначно остварење? Стврорили су албанску покрајину на Косову, а сви знамо у шта се она касније претворила. Тек што је настала југословенска краљевина, они су је одмах прогласили империјалистичком, угњетавачком и шта ти ја знам каквом. Није напунила ни 10 година, а већ су одлучили да је треба уништити. Онда су они као добрице, а сви који мисле другачије су квислинзи, издајници и свашта нешто ружно и наопако. Ма можемо о томе причати деценијама и ништа нећемо постићи. Бокица ће и даље трубити своје, а ја своје. Хајде да ми видимо шта ћемо са поднасловима!--Слободни умјетник (разговор) 18:43, 23. мај 2015. (CEST)

Partiyani su se borili za balkansku federaciju komunistickih drzava. Podrzavali su komuniste u Grckoj, pomagali Albaniju, planirali ujedinjenje sa Bugarskom, ali je sve to propalo 1948. Komunisti su svuda davali neku autonomiju. Treba samo pogledati koliko je SSSR imao autonomnih oblasti. Albanaca je bilo previse i balisi su se pobunili, JNA je uvela red na Kosovu tek 1946. SSSR se protivio Versajskom sistemu, a kraljevina SHS je bila posledica versajskog sistema. -- Bojan  Razgovor  06:50, 24. мај 2015. (CEST)

Сјајно, сад знамо који су разлози "издајничке" политике српских комуниста, али то не мијења чињеницу да је она била "издајничка". Наравно да не мислим да су они били лоши момци (зато стваљам наводнике), а њихови противници добри, само ти по стоти пут покушавам показати да се те ствари могу посматрати и из другог угла. Као што рекох, можемо о томе данима, годинама, деценијама, али не вјерујем да ћемо ишта битно постићи, свако има право да симпатише/антипатише кога хоће. Пошто се ниси изјаснио о поднасловима, схватићу то као одобравање мојих измјена.--Слободни умјетник (разговор) 09:51, 24. мај 2015. (CEST)

Iz kog god ugla da gledas, cetnici su sklapali tajna i pismena saveznistva i primirja i zajedno su se borili sa vojskama koji su okupirali domovinu. Partizani to nisu radili. Druga stvar je ovaj predugacki citat americkog kongresa koji ic ne odgovara cinjenicama. -- Bojan  Razgovor  13:41, 24. мај 2015. (CEST)

Тај цитат имаш и на фотографији ордена, а може се наћи у више различитих извора. Сам си тражио да га дословно цитирамо, а сад кажеш да је цитат предугачак. Мени изгледа сасвим ОК.--Слободни умјетник (разговор) 14:28, 24. мај 2015. (CEST)

Тражио сам да дословно цитирамо, али нисам знао за тачно образложење. Михаиловићев допринос поразу Немаца је безначајан. Михаиловићев дорпинос одржавању окупатора у Југославији је знатан. Ја ћу преместити образложење испод слике ордена. -- Bojan  Razgovor  01:48, 25. мај 2015. (CEST)

Бокице, жао ми је што ћу ово морати рећи али ниси управу. И партизани су се тајно састајали са Немцима по потреби. Од Априлског рата 1941. до напада Немачке на СССР чак су били и у савезништву. Најупечатљив састанак немаца и партизана одиграо се 1943. у Загребу а у преговорима су учествовали Коча Поповић, Владимир Велебит и Милован Ђилас. Овај сусрет је замало окренуо Совјетски савез против Југословенских партизана. Тек 1944. Тито убеђује Стаљина да им помогне. Коначни слом ЈВуО десио се у Крушевцу 14. октобра 1944. године приликом ослобађања града са Црвеном армијом. 4 сата након ослобођења партизани улазе у Крушевац и потпомогнути војницима Црвене армије заробљавају четнике и стрељају их. Тако су уствари партизани и ослободили Београд пар дана касније. Такође се поставља питање шта бих било да су се на Јадрану искрцали Американци, можда бих четници обрачунавали са њима. У сваком случају то је био братоубилачки рат и за циљ је имао промену система тј. државног уређења Југославије. Змија бгд 00:54, 25. мај 2015. (CEST)

Снејк, тек ти ниси у праву. Партизани и Немци НИСУ били у савезништву. Немци су за комесаре Србије и шефа Беоргада поставили агенте РСДАПА и велике антикомунисте Милана Аћимовића и Драгог Јовановића (исте оне који ће бити касније бити посредници између Михаиловића, Недића и Немаца). Немци и Аћимовићеви жандари су 5. јула 1941 (два дана пре него што је Жикица убио жанадара у Белој Цркви) убили 10 комуниста и 3 Јеврејина. Друго, Коча Поповић није био у Загребу, већ само Велебит и Ђилас. Ти преговори су вођени онда када су већ партизани поразили четнике на Неретви (који су тамо дошли како, реци ми Снејк), а циљ партизана је био да понудом размене заробљеника и престанком саботажа купе време да се до краја разрачунају са четницима. Мартовски преговори су довели до неразумевања Стаљина и Тита, али далеко да су могли да преокрену СССР против партизана. Тито је све време рата био у вези са Москвом, шта је тек 1944. имао да убеђује Стаљина. Четници су можда преузели Крушевац од истих Немаца са којима су два месеца дана раније ратовали заједно против партизана. То је каратактеристика четника: никада нису бескомпромисно акцијама иступали против Немаца, већ по потреби и то ретко. Разоружали су Немце да се покажу пред Црвеном армијом. Што нису напали Крушевац када је било јасно да су Немци изгубили рат, а Руси још нису били прешли бугарску границу? Партизани Београд нису ослободили пар дана касније, већ су активно водили акције цело лето и јесен 1944. Много веће у тих пар дана него четници против Немаца у целом рату. Сви ви заборављате да кажте је то био братоубилачки рат који је започео Михаиловић и у ком је имао велику помоћ окупатора и квислинга и то је неопростиво. -- Bojan  Razgovor  01:48, 25. мај 2015. (CEST)

Ако хоћеш да идемо до детаља кренућу редом. 27. март 1941. нису организовали Комунисти већ чланови Демократске странке. Један од учесника био је Десимир Тошић председник Демократске омладине. Тошић о томе сведочи у овом филму. Комунисти су били јако малобројни у том периоду. Када су извели 27. март протестанти су се упутили ка Совјетској амбасади (која се налазила преко пута Дворова у Краља Милана. Данас је ту споменик Цару Никојалу другом) да их подржи. Врата и прозори су били затворени а зашто па зато што су СССР и Нацистичка Немачка били у савезу, тзв. Споразум Рибентроп—Молотов који је прекршен нападом Немачке на СССР у 22. јуна 1941. то значи да су сви комунисти који су били под Коминтерном и НКВД-ом подржавали два-ипо месеца Немце и нису смели да се укључе у устанак. Што се тиче убиства 10 комуниста и 3 јевреја и сам знаш да је став Краљевине Југославије према комунистима био ригидан и пре 1941. и да су многи затварани, убијани, а Аћимовић и Јовановић су само наставили ту праксу јер и они су и даље били за монархију иако су подржали Немце. Устанак ма колко тешко нама били да признамо данас је први подигао Дража Михаиловић са Ацом Мишићем на Равној гори 11. маја 1941. године (пар дана раније у кући војводе Живојина Мишића вођени су договори). Он је знао да само син војводе Мишића може да му том тренутку да кредибилитет и подигне морал посрнулој и сломљеној Југословској војсци. Тако да за заслуге по мени треба преписати Александру Мишићу а не Дражи Михаиловићу.

Били су Коча, Велебит и Ђилас. О томе можеш чути у овом видеу или пронаћи у књизи Whiriwind Stephen Clissold (London, 1949). Тзв. Мартовски преговори 1943. Не ослањај се на Владимира Дедијера много тога је прећутао зато је Миломиру Марићу дао рукописе да објави све у својој Деци комунизма. Историчари нису велики због тога што су нешто рекли него што су много штошта прећутали.

У Крушевцу је Црвена армија разоружала четнике а разлика од 14. октобра до 20. октобра када је ослобођен Београд је 6 дана. То је тај интервал у коме су партизани уз помоћ Црвене армије ослободили Београд од Немаца. Тачно је та су вођене борбе са око Београда али тек када су Совјети кренули са тенковима партизани су имали велике шансе за победу. До тада сумљам собзиром да су били обучени на герилску борбу и без тенкова, авиона итд. Не браним четнике да нису сарађивали са Немцима, јесу али и партизани су сви су се владали према ситуацији која им је ишла у прилог. Такође могу додати да су касније Недићевци и Љотићевци пришли Дражи у борби против партизана што је било и очекивано јер су сви заступали монархију као државно уређење. Има доста грешака у тумачењу историје и доста фалсификата са обе стране и то треба да исправи и већ једном стави тачка на Други светски рат.

Апропо овог што си рекао да је Дража започео рат против комуниста, осврнућу се на то и постави ти реторичко питање. Која власт дозвољава промену система? Монархија је била друштвено уређење све осим тога било је недопустиво, дакле комунисти су били они који су рушили систем и да ли мислиш да би неко ко је за једну идеју дозволио да му се наметне друга па наравно да не. Тито је био пројекат СССР-а да се у Југославију инсталира Социјализам што је успешно изведено после 7. марта 1945. године али до тад легална власт је била влада у егзилу ма ко други рекао да није јер није имала контролу али изасланик те владе у земљи је био Дража Михаиловић и он је једини имао легитимитет у свету. Сви остали су петоколонаши (Комунисти, Љотићевци, Недићевци, Пећанчеви четници итд). Змија бгд 12:17, 25. мај 2015. (CEST)

Прочитај шта си написао, да је Коча Поповић био у Загребу. Није био. Видео је нетачан. Исто тврди да су Британци и четници правили план о уништењу партизана. Нису, то је била Михаиловићева замисао. Сви британски напори су били да се четници и партизани заједно боре против Немаца, јер од тога имају користи. Коча је био само на првим преговорима у Горњем Вакуфу јер су Немци тражили да дође неки високи партизански официр. Не волим да ми неко тутне књигу па да ја тражим одговоре (о Стеви Клисолду немам још неко мишљење док не прочитам) Изазивам те да покажеш где су то партизани испреговарали да их Немци наоружавају, где су добијали официре за везу и ставили се под немачку команду. О четничкој колаборацији постоје тоне докумената. Немци су водили евиденцију о броју пусака које су доставили четницима. Где су таква документа о "сарадњи са партизанима". Нешто их нема...

Дража је 13. маја (а не 11.) имао око 20 људи под својом командом. Није могао поштену кућу да дигне са њима, а не устанак. Дражина стратегија је било ЧЕКАЊЕ. Или ми наведи где су се то четници борили од 13. маја до септембра 1941. и немачке мере против њихј или НЕМОЈ ПИСАТИ ОВАКВЕ ОДВАЛЕ. Михаиловић и Александар Мишић су били мокра браћа, нека је што пута син Живојина Мишића (успут, и Мишић је тражио у Дивцима од Немаца да наоружају четнике. Георг Кисел је забележио Мишићеве речи Ми вам нећемо бити неверни. Да ли му се ћаћа у гробу због тога вртео ко вентилатор) Можда ће ти бити занимљиво да видиш какав су устанак Дража и Мишић водили, како су ладили јаја, како су се светили гибаницама и шљивовици љутој, можеш да прочиташ у књизи Од Равне горе до Врховног штаба бившег четника и монархисте Ратка Мартиновића (Препознаћеш неке сцене из серије Равна гора). Чисто да додам да је Дражина страст према шљивовици љутој изазвала дипломатски скандал са Британцима када се Дража напио на крштењу у Горњем Липову.

Партизани без Црвене армије не би ослободили Београд јер нису имали тенкова и артиљерије, које су Немци имали. И? То сад умањује њихове заслуге? Партизани нису мењали страну сваки час, нису нападали Немце када су ови већ бежали.

Ко је помињао 27. март? Комунисти јесу учествовали у 27. марту. Ош да кажеш да је Тошић знао све београдске комунисте, па да каже да нису учествовали. Демократска странка је била легална, комунисти нису. Неки су били по затворима и логорима. И каква је поента са салонским антифашизмом демократа? Убише се од излежавања цео рат...

Краљевина Југославија је била држава постављена на криво од самог почетка. Ти комунисти су били затварани, не знам по чему очекујеш да су били дужни да гину за краља који је владао по октроисаном уставу. Пошто си ти легалиста, шта мислиш, да ли је Дража после 12. септембра морао да послуша свог краља или почне да се бори против Немаца. Комунисти су строго су водили рачуна да не истичу отворено да се боре за промену система да би привукли што више људи, на крају крајева и самог Михаиловића. Све и да јесу отворено говорили да су против система, Дражин задатак није био да се бори против партизана, већ против окупатора и квислинга. У ту борбу је ушао против своје воље (као што сам рекао, његова стратегија је била да чека), јер су партизани стицали велику предност.

А недићевци и љотићевци нису само монархисти, већ су хитлерољупци, фашисти и најоданије нацистичке слуге. Ето таквој особи без компаса су Амери дали орден... Јадна ли је монархија, српство и демократија кад их овакви ликови бране. -- Bojan  Razgovor  16:09, 25. мај 2015. (CEST)

Mnogo bolji dokumentarac. Deo o martovskim pregovorima pocinje od 27. minuta. Koca nije bio u Zagrebu. -- Bojan  Razgovor  17:06, 25. мај 2015. (CEST)

Izvinjavam se na ostrini odgovora, ali stvarno nemam strpljenja vise. Mislim da sam dovoljno rekao kakva je prevara i sramota bio Mihailovic i njegova tzv. vojska u otadžbini. -- Bojan  Razgovor  17:58, 25. мај 2015. (CEST)

Искрено нишчитао сам све што си написао. Овај Други светски рат је у великој мери замршен, то што ми читамо књиге бивших прелетача попут Ратка Мартиновића неће нам решити случај. Не браним Дражу ни Ацу Мишића само желим да чињенице изађу на видело. Свидело се то нама или не Дража Михаиловић је био изасланик Краљевске владе у Југославији као министар војске, ваздухопловства и морнарице (зна се да је у 4 владе био само фигура а да су други одлучивали). Тито до Техеранске конференције 1943. није имао подршку савезника. Једини задатак КПЈ био је промена система, нормално је да кад је неко мали као што је била та партија да неће отворено показати да је за промену система који има више присталица али 1945. године су показали право лице. Дража је као што знаш после првог састанка могао да ликвидира Тита а лично је забранио да му ишта деси, са друге стране Тито му је 1946. године пресудио.

Што се тиче Тошића он је припадао групи Отписаних који су живели у Молеровој 90 и одатле су изводили диверзантске акције по Београду. Касније су те акције приписиване да су их изводили комунисти у серији што није тачно. Толико о комунистичкој истини и виђењу историје оно што им неиде у прилог је заташкавано и прећуткивано. За партизанске акције до 1943. биле су јако мале и раштркане по целој Југославији и док су четници били по селима и мањим местима, партизани су се крили по шумама и планинама из којих су изводили акције откуцавања локалног становништва и четника који су се стапали са становништвом.

Што се тиче комуниста и 27. марта да учествовали су пролазећи улицом коју су касније назвали 27. марта (данашња Краљице Марије) јер су се договорили са Демократама да се не сусрећу, појавили су се и на Славији и одатле су се раздвојили. Де факто комунистичка партија је била забрањена до 1941. године, ко што су 1948. године комунисти забранили Демократску странку. Реципроцитет је јасна нема ни уједном случају ни Д од демократије.

Тачно је да је Југославија била лоше решење од само старта. Војвода Мишић није био за њу али краљ Александар је хтео што већу територију по цену свега. Комунисти а пре тога и социјалисти Светозара Марковића су и у краљевини Србији ликвидирани јер монархија није трпела промену система и била је спремна да учини све да до тога недође. У сваком случају цео овај случај треба оставити у прошлости и окренути се будућности. Змија бгд 02:25, 26. мај 2015. (CEST)

Snejk, ako je tebi DSR zamršen, onda bi trebalo bolje da se informišeš o nekim pitanjima. Čitajući tvojekomentare, prepoznajem reči isto neznanje iiste argumente Koste Čavoškog koji je on izrekao u jednoj emisiji. Pored njega je bio istoričar zaposlen u Ministarstvu odbrane koji je obrisao patos jednim srspkim akademikom i preporučio mu da pročita barem knjigu Branka Petranovića o Srbiji u Drugom svetskom ratu.

Kao što sam rekao, Draža sa Mišićem nikakav ustanak nije digao, i zato je poručnik Ratko Martinović otišao od Mihailovića već u avgustu 1941. Martinović je kasnije sa partizanima učestvovao u oslobođanju Krupnja od Nemaca.

Komunistička stranka nije postojala u vreme Kraljevine Srbije, već su njihovi prethodnici bili socijaldemokrate Dimitrija Tucovića. Nije mi poznato da je bilo ko od socijaldemokrata likvidiran do 1914.

Meni je nebitno da li su komunisti vise ili manje ucestvovali u 27. martu. Bitno mi je da su učestvovali. Demokrate nisu se odupirale okupoaciji, komunisti jesu. Kao i svakoj politickoj stranci, i KPJ je cilj joj je promena sistema u skladu sa svojom ideologojom. Ona nije bila defakto zabranjena, vec zabranjena. Ona je 1920. bila treca ili cevrta najjača stranka u državi, pa je uredbom vlade ostala bez legalno osvojenih mandata. Ovaj rat je jednoj zabranjenoj političkoj stranci bila prilika koja se pruža jednom u životu. I iskoristila ju, delom zbog svojih sposobnosti, a delom jer je glaavni branilac moharhije bio nesposobni i prevrtljivi đeneral Mihailović i njegovi saradnjom sa okupatorima i kolaboracionistima kompromitovani četnici.

Mihailović je bio najistaknutiji član izbegličke vlade od rušenja Simovića do postavljanja Šubašića. Sve što je vlada radila, radila je da njemu pomogne. Na njegovu nesreću, od toga nije bilo realne koristi.

Neka je i Mihailović poštedeo život Titu 1941. Tito i komunisti nisu počinili nikakav strašan zločin do septembra 1941. osim što su bili članovi jedne ilegalne partije. A od 1941. do 1946. su se desile krupne stvari za koje se Mihailovću moralo suditi. Ne znam po kom osnovu je mogao da dobije pomilovanje. Šta ti kažeš?

Ti stvarno izgelda da učiš istoriju od Miloslava Samardžića. Ko je to od četnika ocinkaren Nemcima? Da nije bilo obrnuto možda, npr. slučajevi Ratka Mitrovića i [Momčila Radosavljevića]. Do 1. januara 1943. partizani su napadali Kraljevo, Šabac, Valjevo, branili Užičku republiku, oslobodili skoro celu Crnu Goru, napali Pljevlja, borili su se u istočnoj Bosni i Hercegoviniu drugoj i trećoj ofanzivi, borili su se na Kozari,, oslobodili Bihać....

Partizanski ilegalci su likvidirali agente Specijalne policije Đorđa Kosmajca i Obrada Zalada, pokušali jedan ili dva atentata na Boška Bećarevića, oslobodili Aleksandra Rankovića iz zatvorske bolnice i izvršili sabotažu u jednoj nemačkoj garaži. Sve ovo je kasnije obrađeno u Otpisanima. Nije mi stvarno poznata nijedna akcija četničkih ilegalaca ovog tipa. Znam da su (ispostaviće se uzalud) koknuli Miloša Masalovića, ali mislim da su to bile trojke negde na terenu, a ne u Beogradu.

Dražina rehabilitacija nije iskorak u budućnost, već iskopavanje ratnih sekira iz prošlosti. -- Bojan  Razgovor  07:46, 26. мај 2015. (CEST)

Бранко Петрановић, "оличење непристрасности", исто као и Милослав Самарџић.. --Слободни умјетник (разговор) 10:10, 26. мај 2015. (CEST)

Тачно недавно сам чуо да је Бранко Петрановић постао познат по томе што је више прећутао историјске чињенице него што их је објавио. За Самарџића незнам али приметио сам да и он има сличан стил писања за супротну страну. Истина је на средини. Змија бгд 11:08, 26. мај 2015. (CEST)

Човјек је написао књигу од 500 и кусур страница о ДСР у Југославији, а да није ни поменуо Дракулић. Чак су и њемачки нацисти писали о томе и осуђивали тај догађај, али за друга Петрановића је потпуно небитан.--Слободни умјетник (разговор) 11:54, 26. мај 2015. (CEST)

Dakle, obojica ste pročitali Petranovića i možete potpisati da se ne slažete sa njim? Porediti Branka Petranovica i Miloslava Samardžića je kao porediti Bajern Minhen i Jedinstvo Stara Pazova, ne samo zato što je Petranović bio profesor Filozofskog fakulteta, a Samardžić novinar senzacionalista koji štanca knjige-slikovnice. Ja nisam čuo da je Petranoviću iko ikad rekao da izmišlja događeje, izmišlja priče na osnovu fotografija na kojima ne zna ko je na njima, da ne iznosi istinu ili namerno laže kada navodi reference, da koristi izvore kada njemu to odgovara, a kada mu ne odgovara proglasi ih falsifikatima... Jedna od najluđih Samarddžićevih teza je da su četnici pobedili na Neretvi. Svako ko zna gde su se nalazili četnici i partizani na početku i kraju operacije Vajs uz elementarno poznavanje geografije Bosne i Hercegovine će se na to krstiti. Bolje da Petranović ne navodi neke stvari nego da neke stvari navodi (namerno ili slučajno) pogrešno. -- Bojan  Razgovor  20:21, 26. мај 2015. (CEST)

Снејк ти изгледа да си гледао документарац о Дражи на РТС и повераовао у све тамо приказано. Називаш партизане „петоколонашима“ и сврставаш их са љотићевцима и другим отвореним сарадницима окупатора. Ако су по теби четници или ти ЈВуО били легитмни представници старе државе – Краљевине Југославије зашто нису успели да своју организацију организују у свим деловима те исте земље? Кажеш да су комунисти били у савезништву са Немцима од априла до 22. јуна то су све глупости! --Pinki (разговор) 21:34, 26. мај 2015. (CEST)

Школски примјер режимског "историчара". 500 (пет стотина) заклане српске дјеце и 1.000 (хиљаду) закланих и маљевима убијених жена је покушао да заташка. Знао је да им је читава родбина поклана и да неће имати ко да прича о њима, али преварио се, истина је ипак испливала.--Слободни умјетник (разговор) 22:16, 26. мај 2015. (CEST)

Петрановић се не бави ратним злочинима, нити војним акцијама. Осим се само дотиче политичких тема. Из истог разлога не спомиње не спомиње нпр. битку на Батини, Шесту непријатељску офанзиву, јер је пре и после њих ситуација била јасна, ништа се није променило. А ти се само ухватио Дракулића као да је то једини злочин у рату. -- Bojan  Razgovor  22:22, 26. мај 2015. (CEST)

Ти да си читао књигу „Србија у Другом светском рату“ од Петрановића никад не бих рекао да је он „режимски историчар“, али је далеко од бајкописца Самарџића --Pinki (разговор) 22:24, 26. мај 2015. (CEST)

А шта су партизани, легална војска сигурно нису јер нису признавали Владу Краљевине Југославије на челу са Душаном Симовићем. Све што није легално је пета колона и у њу спадају и Недићевци, Љотићевци, Пећанчеви четници, Усташе, Ханџар дивизија итд. То што су били мирни пар месеци могу да захвале Совјетском савезу и СКПБ-у који је потписао споразум Рибентроп-Молотов о ненападању. Партизанска борба је почела убиством Недићевског жандарма у Белој Цркви то значи да су срби убијали србе а не Немце и то у самом старту неможе да потпадне под Народноослободилачку борбу (чист еуфемизам). Четници ЈВуО јесу били легална војска а поред ње били су ЈВвО и ЈВуЗ све заједно су Југословенска Краљевска војска под командом врховног команданта Краља Петра II. До 1945. године никакве одлуке АВНОЈ-а нису биле признате од светских сила док је год постојала легитимна влада па је то требало правнички прекомпоновати. Черчилове игре су и довеле до промене система после 1944. године. Боки, Бранко Петрановић је и морао пише како му се каже јер бих у супротном завршио као Арсо Јовановић. То што је био професор Београдског универзитета и доктор наука свака част за сваку похвалу али много је прећутао а није Самарџић битан. Много јаче фигуре на Филозофском факултету тврде исто за Петрановића да је био режимски историчар. Змија бгд 22:53, 26. мај 2015. (CEST)

Peta kolona ne znači nelegalna formacija, vec prikriveni izdajnici. Partizani nisu saradjivali sa Nemcima. Nikad. Čekali su da Nemci napadnu SSSR, jer je tada će Nemci biti zauzeti i najslabiji. Ja sam već rekao da je prvi Srbi koji su odgovorni za smrt nekog Srbina bili Aćimovićevi žandari, jer je 5. jula 1941. u Beogradu obešeno 10 srpskih komunista i 3 Jevrejina. Dakle, Aćimovićevi Srbi su bili u službi okupataotra i hapsili i vešali Srbe komuniste i pre nego što je Žikica ubio jednog Srbina u službi Nemaca. Šta bi ti uradio kad bi Srbin došao da te odvede u smrt? Da je Draža više ratovao protiv Nemaca, a manje protiv partizana em bi Nemci brže otišli, em Čerčil ne bi stigao i ne bi imao razloga da počne da pomaže Titu. Kažeš da je JVUO legalna i vojska. Koliko je legalna, ne znam, ali da je vojska, to bi značilo da se zna ko komanduje i da se sluša i na kome leži odgovornost. A Draža se branio na suđenju da nije imao komandu nad neposlušnim vojvodama koji su sklapali sporazume sa okupatorima i vršili neka ubistva. Zbog kojih niko nije kažnjem, već unapređivan. Na primer šta je Petranović prećutao? Da li to nešto menja što je on prećutao. Evo, Umjetnik misli ako njegovo selo nije spomenuto, da Petranović nije pominjao Jasenovac, Jadovno ili Staru Gradišku. Stalno nešto pričate ne navodeći primere, još manje izvore. -- Bojan  Razgovor  23:11, 26. мај 2015. (CEST)

Желео бих пре свега да кажем нешто око тог периода од 17. апила до 22. јуна. Као прво комунисти су се примпремали за устанак одмах после окупације. Они су још на Петој земаљској конференцији предвидели да ће доћи до увлачења земље у рати и знали су да морају учествовати у рату и да је то идеална прилика за револуцији! Али питам сада ја Вас да ли мислите да је организовати устанак мачији кашаљ. Колико би Вама сада требало времена да то урадите уз помоћ све технологије – мобилних, интернета, фејсбука и др. А колико је времена требало онда у ратно време 1941. године. Најпре је требало окупити људе тј обновити покидане партијске везе и спроводити директиве и радити на окупљању људи. Требало је и чекати и пратити намере окупатора. Многи чланови КПЈ су у току рата прикључили у војску или били мобилисани, они који нису били у војсци су одлазили у одређене крајеве земље, после капитулације су многи избегли заробљеништво, и вратили се кућама. Окупатор је тражио да се сви који су били у војсци предају, па су се многи и крили. Многи су радили на прикупљању оружија и опреме која је остала од бивше војске, са њиховом сакривању и складиштењу. Требало је прикупити симпатизере и помагаче, који би подржавали и помагали одреде, а не само окупити људе и послати у шуму. Све је то рађено у том периоду. Вест о нападу на СССР није покренула устанак, већ убрзала његове припреме. Као што је познато „позив на устанак“ је донет на седници 4. јула, али је проглас са те седнице штампан тек 12. јула. А као што је познато пре тог датума су формирани многи одреди и отпочеле акције. Свако онај ко мисли да је Дража доласком на Равну гору почетком маја отпочео устанак, тај нема појма! Дража је тек када је стигао на Равну гору почео да ствара своју организацију и прикупља људе. Устанак у Србији масовније тек почиње у августу, а замах добија током септембра. --Pinki (разговор) 23:28, 26. мај 2015. (CEST)

То што они нису сарађивали са Немцима неможе да стоји јер ако је коминтерна стајала иза КПЈ онда је КПЈ морао да поштује одлуке коминтерне а одлука коминтерне и СССР-а је била савез са Немцима после пакта Рибентроп-Молтов док га Немци нису прекршили и од тад комунисти формирају партизанске јединице и крећу у борбу. Неверујем да су вршили припреме јер што бих се борили против оних са којим су склопили савез. Ја мислим да су комунисти били изненађени нападом на СССР, пре мислим да су очекивали напад на Велику Британију па тек онда су можда очекивали напад на СССР. И сам бригадни генерал Љубо Новаковић је хтео да помогне партизанима међутим када је схватио је командант партизана аустроугарски каплар а командант једног одреда поп у рангу капетана није хтео да предузме ништа. У партизанима већина бивших официра краљеве војске су били ранга поручника, капетана (нижи официри) и мајора, мали број потпуковника и пуковника (виши официри). Комесарски систем је надвладао чисто војнички зато су партизани и били дисциплинованији јер су команданти увек имали тутора који им је сингализирао шта да раде и кад и ако неслуша оде глава. То код четника није било зато су и доста случајева били недисциплиновани. Што се тиче Недићеваца и Аћимовићеваца њих су се Краљевска влада и Краљ одрекли и да су 1945. године вратили у земљу сигурно бих им се судило за рад са окупаторима о томе сведоче бројни укази, уредбе и одредбе из ратних новина које су штампане у Лондону. (Француски пример да је Петену суђено) Те четничке војводе нису у регуларној војсци били веће од ранга мајора а то што су себе називали војводама брукале су чин славних наших војсковођа из Првог светског рата. Постоји податак да су четници убијали (клањем) а да су партизани проказивали Немцима (а кад га ухвате противника следи стрељање). Резиме свако је имао своје методе (братоубилачки рат). Петрановић је доста прећутао у односима четника и партизана и многе четничке акције приписао партизанима. Цензура је била присутна у СФРЈ јер идеологија није дозвољавала да се то прикаже. Треба само да лепо каже истина била она црна као овца ал да се каже али некоме у интересу није да се све сазна. Веруј ми ово ја не измишљам други који знају више од мене су то рекли и ја им верујем а такође су рекли да овај Други светски треба да оставимо онима који су га водили (нажалост они нису више међу живима осим покоји). Змија бгд 23:45, 26. мај 2015. (CEST)

Branko Petranović na 4:50 kaže da je Tito 13. maja 1941. poslao Kominterni poruku da spremaju ustanak za trenutak kada Nemačka napadne SSSR. Dakle, znali su da je SSSR sledeći. Da li će to biti dovoljno? Aćimović je poginuo maja 1945. dok se nalazio među četnicima jer bio posrednik između četnika i Nedića. Četnici su klanje opevali u pesmama. Možda su partizani i ocinkarili nekog nevažnog četnika, ali to su bili izolovani slučajevi. Ako imaš izvor (koji nije Miloslav) -- Bojan  Razgovor  05:36, 27. мај 2015. (CEST)

I još nešto o Petranoviću što sam ostao dužan. I ja sam čitao da je on stidljivo započinjao sa istorijskim revizionizmom. I šta ćemo sad? Najbitnije je da li su izvori koje je koristio neki istoričar tačni i kada se sagledaju sve činjenice, da se donese zaključak. -- Bojan  Razgovor  05:39, 27. мај 2015. (CEST)

Кад је сниман овај филм 1989. мислиш да је тад било дозвољено говорити другачије, сад је штос причати о томе времену кад нема више цензуре од стране система. Партизани од 1941 до 1943. су поуздано цинкарили у сваком делу Југославије четнике, Немци су немилосрдно вршили погроме од 10 до 15 људи у селима. Није мали број оцинкарен већ поприличан (пример Слободиште 1943). Опет понављам не спорим Петрановићево знање, спорим само цензуру у његовим делима све мора да се каже. Змија бгд 11:42, 27. мај 2015. (CEST)

Сведочење Титовог и Кочиног зубара (33:00), неке детаље открива нпр. да су Немци помогли комунистима. Змија бгд 11:48, 27. мај 2015. (CEST)

Zmijo, zar je najbolje sto si uspeo da smislis to da je dokumentarac snimljen 1989. pa je Petranovic pristrasan? On kaže da je u moskovskim arhivama našao tu Titovu i on to jemči svojim ugledom. Inače je dokumentarac iz 1991. ako je to bitno. Pošto se pouzdano zna da su partizani cinkarili četnike Nemcima, onda neće biti problem da se navede nemački dokument, zar ne. Mislim, malo je fantastična priča. A drugo, protraćih sat vremena svog života slušajući šta ovaj dedica melje. Zar su to tebi izvori, zar su tebi izvor dve rečenice osobe koja je o nečemu u najboljem slučaju slušala iz druge ruke (usput, partizani nisu zarobili nemačkog generala Štetnera, već majora Šterkera), a ne istorijski arhivi u Beogradu, Moskvi, Vašingtonu, zaplenjeni dokumenti Vermahta i drugih formacija, memoari više direktnih učesnika događaja? -- Bojan  Razgovor  16:37, 27. мај 2015. (CEST)

Змијо волео бих само да знам колико имаш година. Очигледно си превише млад да бих разумео неке ствари. Не можеш рећи да је сво време у Југославији владала диктатура у вези писања историје. Одмах после рата и током 1950их било је тешко писати нешто лоше о НОБ или неке негативне ствари, ако 1970их и посебно 1980их је већ било довољно слободе у писању. Рекао си негде горе да би Петрановић прошао као Арсо Јовановић да писао оно што је мислио. То је листа глупост! У Југославији није било такве цензуре и убијања писаца, а не посебно 1980их. У време снимања документарца Југославија у рату 1941–1945 који је почео 1991. владала је апсолутна слобода писања о НОБ. Посебно јер се у филму појављује после много година један од највећих дисидената Милован Ђилас. Ја сам покушао да ти објасни неке конкретне ствари око тога колико је времена потребно да се покрене устанак, али то теби изгледа не вреди. Ти и даље сматраш да су комунисти кренули у орагнизовање устанка после 22. јуна и онда по теби испада да су за свега пар дана покренули устанак. То онда није реално здравом разуму јер је немогуће за тако кратко време покренути и организовати људе. Не само у одреду, већ читав ланац подршке тих одреда. За то је потребно време! Чак неколико месеци. Ти мешаш односе Коминтерне и државне односе Трећег рајха и СССР, можда теби то изгледа исто, али није тако. --Pinki (разговор) 17:21, 27. мај 2015. (CEST)

Парафразираћу своје речи да бих био јаснији: под претпоставком да је тачно оно што стоји у уводним реченицама чланка Мартовски преговори, да ли је могуће тврдити да НОВЈ није уопште сарађивала са Трећим рајхом и то против ЈВуО? Чини ми се да једна страна у овој дискусији заступа мишљење да до сарадње између партизана и Немаца никако није било, а сматрам да зарад даљег напретка саме дискусије ова питања не би било згорег разрешити. --СлободанKovačevićбиблброKS 22:46, 27. мај 2015. (CEST)

Осамдесете године су биле године цветања национализма, поготово последњих пар година (1987-1989). Погледајмо само колико је књига тада издато. У Србији је 1982. штампана прва књига „Историје српског народа“ групе аутора. Почиње преиспитивање српско-хрватских односа. Чедомир Попов 1988. критикује идеју југословенства у НИН-у. Те године излази допуњено издање Петрановићеве тротомне Историје Југославије 1918-1988 у којој аутор наслућује рат. Осамдесет и девете изашло је више репринта до тада забрањених књига него икада. Изузетак су можда године 2013. и 2014, када је репринтовано много књига с тематиком Балканских ратова и Првог светског рата.

Мислим да није толико важно где су партизани били пре 22. јуна 1941. колико где су били октобра 1944, када долази до великих промена како на нашем ратишту тако и на светском. Тада су неки променили страну (Румунија, Бугарска). Ако су сарађивали са Немцима, нису у толикој мери да су постали зависни од тога. Можемо да им критикујемо због других ствари, као нпр. пасјих гробља, лицемерја које су показали у преговорима са савезницима (Черчилом) и демократским снагама Југославије. Али као што је друг Путин одговорио Клинтиновој, за политику треба имати мозга, а не срца. Циљ оправдава средства. Ја верујем у причу да је међу четницима било добрих људи, али доброта никога није спасила. Исус је разапет на крст, иако је био добар.--Владимир Нимчевић (разговор) 22:58, 27. мај 2015. (CEST)

Онда можемо поједноставити и рећи да ће нам вазда политика писати повијести, а хисторија ће остати недокучена јер ће је вечно политике сакатити. Јер ако циљ оправдава средство, онда је оправдано рећи да од приповиједања приповести нема вајде и баталити проучавање историје/повести треба бити васколики циљ. Јел? --СлободанKovačevićбиблброKS 23:14, 27. мај 2015. (CEST)

П.С. У поменутом клипу Путин нигде не помиње да не треба имати срца. --СлободанKovačevićбиблброKS 23:18, 27. мај 2015. (CEST)

Оно што треба овде баталити је површно истраживање, ако се оно уопште може звати истраживањем. То је као да пишеш састав на тему Ана Карења, а да ниси читао лектиру него гледао филм.--Владимир Нимчевић (разговор) 23:27, 27. мај 2015. (CEST)

Vidi Slobodane, četnički nastrojeni pisci se hvataju za Martovske pregovore kao za slamku spasa. Sa jedne imamo neuspešne martovske pregovore o primirju, dok sa druge strane imamo sporazume Pircio Biroli-Blažo Đukanović da Italijani i naoružavaju i koriste četnike u Crnoj Gori, imamo sporazum Marija Roate i Ante Pavelića da opet Italijani uz pristanak NDH smeju da naoružavaju četnike u Lici, Dalmaciji i Hercegovini protiv partizana (tzv. Dobrovoljačka antikomunistička milicija). Nisu isto što sporazumi o primirju Mihailovićevih glavnih komandanata u Srbiji (Lukačevića, Kalabića) koji su kasnije prerasli u isporuku oružja i stavljanje pod nemačku komandu. I na kraju krajeva, nisu isto što i pregovori lično Mihailovića i Nemaca u selu Divci, kada su Mihailović i Aleksandar Mišić tražili oružje i municiju od Nemaca. Ovo su samo najpoznatji događaji. U Martovskim pregovorima partizani nisu tražili municiju, već su pokušali da kupuju vreme. Nemačka želja je bila da ako već ne mogu vojnički, onda da politički pacifikuju partizane, jer su se plašili savezničkog iskrcavanja na jadranskog obali. A žuljalo ih da saznaju šta će patizani da urade ako se zapadni saveznici iskrcaju na jadransku obalu. Jedini uslov kao dokaz da partizani ne nameravaju da ih preveslaju je bilo da partizani stanu sa diverzijama na pruzi Beograd-Zagreb. Dok su trajali pregovori, partizani su se borili sa četnicima u Crnoj Gori i Nemcima je odgovaralo da se četnici i partizani poubijaju međusobno da oni ne moraju da se muče. Na kraju su ipak shvatilo da su četnici beskorisni i krenuli u realizaciju operacije Švarc. Operacija Švarc je prvobitno bila zamišljena protiv četnika, jer su Nemci računali da će uništiti partizane u operaciji Vajs. Nemci su iz dva razloga razoružali četnike bez borbe: 1) shvatili su da su beskorisni protiv partizana i da postoji šansa da ih partizani zarobe sa sve njihovim oružjem 2) hteli su da čiste jadransku obalu. Deo su oterali u logore, deo upotrebili kao vodiče i konjovodce u operaciji Švarc. Partizani niti su sklopili niti nameravali da sklope bilo kakav sporazum sa okupatorima kao oni četnički gore nabrojani. I nije potrebno da se dokazuje da nisu sklopili, već je potrebno da se dokaže da jesu. Dakle, potrebno je obići nemačke arhive. A za 70 godina niko nije pronašao nijedan takav dokument. -- Bojan  Razgovor  05:48, 28. мај 2015. (CEST)

I ako te interesuju Martovski pregovori, procitaj za početak Mišo Leković: MARTOVSKI PREGOVORI 1943. . Ako te baš zanima da li je sve u toj knjizi istina, proveri reference koje su date na svakoj stranici. Tako se proučava istorija. -- Bojan  Razgovor  05:59, 28. мај 2015. (CEST)