Разговор:Косовска битка/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Овај текст треба детаљно преуредити. Вандал Б 15:24, 25 Мар 2005 (CET)

---

Just for the record,део који је избачен/враћен нисам ја радио(далеко од тога),већ сам га само ископирао овде из другог чланка(о истој теми) да би их спојио.Нисам се позабавио његовим значајем,пошто чланак и са тим и без тога не личи ни на шта,па ће се онај ко се упути у сређивање позабавити и тим делом,мада је можда боље писати нови чланак. Црни Бомбардер!!! (†) 00:35, 23. јун 2006. (CEST)

---

Срамота што нам стоји шаблон "за сређивање" код овог толико важног чланка, а још је ово српска Википедија. Склонио сам шаблон са врха и ставио га у одељак "последице". Текст пре тог одељка сам мало уредио, мада ту још има доста посла. Замолио бих све родољубе (а видео сам гомилу шаблона где пише "овај корисник је српски родољуб") да се покажу на делу и помогну око чланка "Косовска битка". -- Борис  Малагурски  ^бре! 01:11, 23. јун 2006. (CEST)

А јеси ти видео чланак Први српски устанак, и погледај неколико верзија раније како је изгледао :). --СашаСтефановић • 01:13, 23. јун 2006. (CEST)

Ма, видео сам, али као што сам рекао на страници за разговор тог чланка, не разумем се довољно у ту тему да бих нешто значајније допринео чланку. О Косовској бици се надам да сви макар понешто знају. -- Борис  Малагурски   ^бре! 01:30, 23. јун 2006. (CEST)

момци не знам колико је у нашој моћи да ургирамо за чланке на туђим википедијама али погледај те ово

bs.wikipedia.org/wiki/Kosovska_bitka

један податак је толико небулозан и нетачан, да ме чуди да их није срамора да то држе.--Bilosta 02:02, 30. август 2006. (CEST)

Не обазири се на бошњачку "Википедију". Ту лакрдију нико не узима за озбињно. -- Обрадовић Горан (разговор) 02:07, 30. август 2006. (CEST)

Gregorijanski datum u clanku Kosovska bitka

Datum Kosovske bitke je bio 15.jun 1389. godine, i ne znam zasto zakljucavas clanak pre nego sto si utvrdio kako se pise istorija!!!! Tada NIJE postojao Gregorijanski kalendar, i ne moze se taj datum konvertovati samo zato sto nasa crkva nije prihvatila promenu. Uostalom, treba procitati Corovicevu istoriju (www.rastko.org)! Po Gregorijanskom kalendaru Vidovdan ce (ako nasa crkva ostane pri Julijanskom) biti u sledecem veku 29.juna, a u XXIII veku 30.juna. U XIX veku je bio 27.juna! Posto je Gregorijanski kalendar zaziveo oko 200 godina posle Kosovske bitke, znaci da se bitka odigrala kada je u hriscanskom svetu bio samo jedan kalendar u upotrebi. Zamisli kada bi istoricari sve istorijske datume konvertovali! Procitaj samo malo od srpske istorije od Corovica, pa zamisli kakav bi posao bio menjati sve datume koji se u tekstovima nalaze. Prilikom pisanja istorije koriste se datumi koji su bili vazeci kada su se desavali dogadjaji koji se opisiju!

U Srbiji se koristi gregorijanski kalendar, a ovo nije wikipedija Sprske pravoslavne crkve. -- Bojan  Razgovor  09:52, 23. април 2007. (CEST)

I nisi dobro informisan. SPC koristi gregorijanski kalendar pomeren da kasni 13 dana. I bilo je price da i ona predje na novi kalendar. -- Bojan  Razgovor  09:55, 23. април 2007. (CEST)

Ovde se ne radi o tome koji se kalendar koristi danas, vec o tome da se istorijski dogadjaji UVEK prikazuju koristeci kalendar koji je vazio kada su se dogadjaji desili!!! Ne vrsi se konverzija datuma. Npr. Kolumbo je otkrio Ameriku 12.oktobra 1492. godine kada je takodje vazio samo Julijanski kalendar i niko nikada nije konvertovao taj datum! Ako V.Corovic (a on valjda predstavlja autoritet na ovim podrucju) koristi 15.jun kao datum Kosovske bitke to valjda nesto znaci. Uostalom, zasto se ne konsultuju istoricari da pojasne kako se pise istorija? A, sta znaci da SPC koristi Gregorijanski kalendar pomeren za 13 dana? — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 89.216.152.121 (разговор • доприноси) | 20:19, 23. април 2007.

Prvo, nemoj da koristiš uzvičnike (ili više njih) kada diskutuješ sa nekim na internetu, jer stičem utisak da vičeš na nekog. Dalje, važno je staviti i gregorijanski jer se bitka po Kosovu ne obeležava 15. juna, već 28. juna.

SPC koristi takav modifikovan kalendar da ne bi za 100 godina još više kasnila za gregorijanskim. -- Bojan  Razgovor  20:46, 23. април 2007. (CEST)

Ovde se ne radi o tome koji kalendar koristi SPC vec kako se pise istorija. Nemam nista protiv napomene da se sada Kosovska bitka zbog promene kalendara obelezava 28.juna, a ne 15.juna, ali se ona dogodila 15.juna! (Uzvicnik nije vikanje vec naglasavanje). Ne moze se reci da se bitka dogodila 28. juna po novom kalendaru, jer tada novog kalendara nije bilo. Po tvojoj logici bi se u XIX veku pisalo da se bitka odigrala 27.juna po novom kalendaru. A to da SPC koristi pomeren Gregorijanski kalendar, je nesto sto prvi put cujem, upravo se i radi o tome da su pravoslavne crkve htele da prihvate Milankovicev kalendar da se ne bi reklo da prihvataju katolicki. Uostalom Wikipedia na engleskom ima to dosta podrobno objasnjeno. Da se vratimo na datum Kosovske bitke. Ne znam zasto uporno izbegavas da pogledas istoriju V.Corovica, a naveo si www.rastko.org kao izvor. Svi datumi pre 1582. godine kada je poceo da se u nekim zemljama primenjuje gregorijanski kalendar se u istoriji beleze onako kako su se tada belezili. Nema logike da se svakih 100 godina prepravljaju istorijski spisi. I u samom clanku o Kosovkoj bici se pominje 18. septembar kao dan pogibije Balse. Da li je to po novom ili po starom kalendaru? — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 89.216.152.121 (разговор • доприноси) | 21:03, 23. април 2007.

Pa ako nemaš ništa protiv šro onda brišeš 28. jun? Ovo za ovih 13 dana sam čitao u novinama u intervjuu nekog astronoma koji radi za SPC-- Bojan  Razgovor  21:06, 23. април 2007. (CEST)

Ево да покушаш схватити. Косовски бој се одиграо када је планета земља била у овом положају (....О.......). Ми празнујемо тај празник када се планета земља нађе у истом положају око сунчеве орбите у каквом је била и на дан Косовске битке. Дакле у овом вијеку идентичан положај планете земље је 28. јуна. У идућем вијеку идентичан положај планете земље ће бити 29. јуна. Твоја констатација, да грегоријански календар није постојао тада, јесте тачна, али по једном календару вријеме се рачуна и у прошлости и у будућности. Уколико се буде празновало 15. јуна, то неће бити идентичан положај планете земље. И не знам од куда ти то да се датуми у историји не прерачунавају на грегоријански календар. То уопште није проблем урадити, а са друге стране је неопходно ради тачног хронолошког позиционирања одређеног догађаја у времену.--Бановић (разговор) 23:10, 23. април 2007. (CEST)

Грешиш у једном, Бановић. Није прихватљив "клизни" датум у стилу "у овом веку то је било 28. јуна, а у следећем ће бити да је било 29. јуна"--Gorran 23:17, 23. април 2007. (CEST)

Како мислиш, "било 28. јуна". Па грегоријански календар није тада постојао. . Ништа ја не гријешим, ја само причам о идентичном положају земље на њеној путањи око сунца, а дали ту позицију неко назива 15. јун, неко 28. јун, а неко 23. манџет по хиџџетском календару, то ме толико и не занима. Али оно шта знам, јесте, да када завртиш земљу од тренутка Косовског боја, 618 пута око сунца, а сваки тај обртај траје 365,2425 дана, добићеш тачно 28. јуни 2007.--Бановић (разговор) 00:01, 24. април 2007. (CEST)

Грешиш, пријатељу. Да за час прихватимо тај твој, иначе неприхватљив, критеријум који називаш "у ком је положају земља била". У 14. веку јулијански календар је већ направио грешку од око осам дана - због тога је у шеснаестом и уведен грегоријански. Значи, земља је била у положају "23. јун". До 28. јуна се дошло само због тога што је ова конверзија направљена у 20. веку, кад је разлика календара била 13 дана. Погрешна је претпоставка да је 15. јун 1389. по јулијанском календару исти дан у години кад и 15. јун 1989. по јулијанском календару. Да поновим, због тога је јулијански и замењен.--Gorran 00:26, 24. април 2007. (CEST)

Ах, тако ми свих даброва дарквудске мочваре, у праву си пријатељу. Када завртиш земљу од тренутка Косовског боја, 618 пута око сунца, а сваки тај обртај траје 365,2425 дана, добићеш тачно 23. јуни 2007.--Бановић (разговор) 10:37, 24. април 2007. (CEST)

Ja sam sve ovo pokrenuo samo zato da se ispostuju neki principi kako se pise istorija. Istorija se ne prepravlja zato sto je neko prihvatio ili nije prihvatio kalendar. Evo ovako: Bozic se u hriscanskom svetu svuda slavi 25.decembra. Ali svaka crkva prema svom kalendaru! Tako mi govorimo da je Bozic 7.januara sto nije tacno, sto je samo nasa konverzija "julijanskog" Bozica na gregorijanski kalendar. Ajmo malo hipoteticki: Da je SPC prihvatila gregorijanski kalendar, kada bi se obelezavao Vidovdan? 15.juna! Mi o ovome govorimo samo zato sto je Vidovdan siroko poznat medju Srbima, a u svakodnevnom zivotu smo prihvatili gregorijanski kalendar. O svim drugim datumima ne razmisljamo na takav nacin. U Srbiji je do stvaranja Jugoslavije svuda vazio samo julijanski kalendar i Srbi su Vidovdan slavili 15.juna. Ko ne veruje, neka u Narodnoj biblioteci potrazi izdanje "Politike" od 16.juna 1914 i procita da je "juce u Sarajevu ubijen Franc Ferdinand", iako je ta vest u npr. zagrebackim novinama nosila datum 29.jun. Datumi se mogu prepravljati radu usaglasavanja se istovremenim dogadjajiima koji su opisani u drugacijem "vremenskom koordinatnom sistemu". Ali kada je Kosovska bitka u pitanju, svi evropski dogadjaji iz tog vremena, u svim evropskim istorijama su vodjeni po julijanskom kalendaru, i niko ih nigde nije prevodio na gregorijanski, a ako dogadjaji zasluzuju da se obeleze, proslave, ni tada se ne vrsi preracunavanje. Mi imamo problem iskljucivo zato sto SPC ima svoj kalendar, Vidovdan je crkveni praznik, a drzava ima svoj kalendar. Da su ti kalendari izjednaceni Vidovdan bi se obelezavao 15.juna. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 89.216.17.4 (разговор • доприноси) | 10:09, 24. април 2007.

Ајде овако. Ставићемо да је битка била 15. јуна (28. јуна у грегоријанском). Избацивање датума по грегоријанском води до забуне. -- Bojan  Razgovor  10:22, 24. април 2007. (CEST)

Питање је зезнуто. У 19. веку је црква, односно јулијански календар сматрао да је 15. јун 27. јуна, а 25. децембар односно Божић шестог јануара. Можемо рећи, на пример, да црква није надлежна за мерење времена. Али јесте за црквене празнике. Како год окренеш, имамо размимоилажење. Углавном, ово "по грегоријанском календару" ми не звучи добро, јер се а) ради о данас важећем календару, б) у 14. веку тај календар није важио, и в) 28, јун 1389. нема никакве везе са битком ни у једном календару. Није спорно да је битка била 15. јуна по тада важећем календару, и то је то. 15. јун 1389. је 15. јун 1389. Никако не може постати 28. јун 1389. Једино треба напоменути да се црквени празник везан за битку током векова померао због посебног календарског система.--Gorran 11:14, 24. април 2007. (CEST)

Da, godišnjicu bitke obeležavamo 28. juna. Milošević je imao govor na Gazimestanu 28. juna, a 12 godina kasnije je izručen Haškom tribunalu. Simbolika... -- Bojan  Razgovor  11:23, 24. април 2007. (CEST)

По грегоријанском календару битка се одиграла 23. јуна (то се добија рачунањем, иако тада грегоријански календар није постојао). 28. јун је само транскрибовани 15. јун из јулијанског на грегоријански календар.--Бановић (разговор) 18:14, 24. април 2007. (CEST)

28. јун је само транскрибовани 15. јун из јулијанског на грегоријански календар

ма није тако, пријатељу, то је само једна случајност. Ради се само о томе да јулијански календар током 20. и 21. века погрешно сматра да је 15. јун 28. јуна. Што нема апсолутно никакве везе са 28. јуном 1389., ни 28. јуном 1899. ни са 28. јуном 2101. Рећи да је битка била 28. јуна 1389. по грегоријанском календару једноставно је бесмислица. Једино је тачно рећи да се у прошлом веку из неких разлога годишњица славила 28. јуна.--Gorran 22:42, 24. април 2007. (CEST)

Вазал

У самом уводу стоји

... а Србија је постала турски вазал.

што ми је неприхватљиво јер владари постају вазали а државе нису жива бића, а успут речено, једини српски краљ је већ био турски вазал у то доба. -- JustUser  JustTalk 11:18, 24. април 2007. (CEST)

Грешка код сукобљених страна

Направили сте грешку код Сукобљених Страна. Није Србија и Босна, већ само Србија. Као што сви знамо Босна је послала само један одред у помоћ Србији, ово је света Српска битка и не бих требали овако да грешимо бар не ми, Срби. Број Српских војника је био од 12 до 30 хиљада а не 25 хиљада (нико не зна тачан број, а оно су највероватније тачне процене). Такође велики број људи тврде да је ово била Српска Пирова победа, јер не верујем да би се иједан једини велики освајач када му је надохват руке да освоји Србију враћао у Османлијско царство сем ако није у питању пораз, односна Српска Пирова победа (након овог Срби више нису имали војску). Нов сам и ако неко може да ме научи како те грешке да изменим.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Српски Радикал (разговор • доприноси) | 23:10, 20. јун 2007.

Придеви на ски и чки се пишу малим словом, брате Србине. Тако да колико год то теби било необично, српски се пише малим словом. А ако имаш референцу да поткрепиш све те твоје тврдње, само напред, мењај али не заборави да референцираш.--Maduixa kaži 23:24, 20. јун 2007. (CEST)

---

А у Босни није било Срба? Шта ли је више од пола тадашњег становништва Босне било по теби по националности, да ми је само знати. И хајде богати промјени тај надимак, јер кога брига која је твоје политичко опредјељење на једном пројекту гдје се пише енциклопедија. Дакле, ово није форум и постоје конвенције и правила за именовање корисника. ---Славен Косановић- {разговор} 00:00, 21. јун 2007. (CEST)

Slavеne, odakle ti pola?--Војвода (разговор) 11:32, 22. август 2007. (CEST)

---

У косовском боју су учествовале Србија и Босна на једној, и Османско царсво на другој страни. То што је Босна послала један одред управо и значи то: учествовала је у боју. Погледајте мало по википедијама, видећете податке да је и НДХ учествовала у стаљинградској битци, тј. послала је један број војника тамо!--DusanNS 19:30, 20. октобар 2007. (CEST)

• • • Fakat je greška kod sukobljenih strana! Za one koji ne znaju 1389. kralj Srbije je bio Tvrtko I Kotromanić od Bosne. => da se bitka vodila između Bosne i Osmanlijskog Carstva. P.S. Vlatko je probio s krila u sredinu a ne Vuk.Vlatko od Bosne!!*** — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Donientes (разговор • доприноси) | 21:00, 17. јун 2011.‎

Придеви и остало

Па сам Котроманић је био Србин (полуСрбин полуБошњак али с обзиром да ово друго је муслимански Србин онда Србин). Имам и референце за моје тврдње али не знам како да изменим. За придеве ћу писати увек велико ако је у питању Српско, Руско, Грчко, Македонско, Словачко. Али наравно, поштоваћу правила па то нећу писати када будем мењао страницу. Што се тиче мог надимка, поносан сам Радикал и никад га нећу мењати, не видим да крши правила о надимцима. И да поновоим, како могу да променим табелу а после ћу додати референце? Унапред захвалан. --Српски Радикал 10:44, 21. јун 2007. (CEST)

Табелу мењаш тако што кад кликнеш на уреди при врху странице део који почиње са {{Битка| е јачиу српске војске мењаш тако што измениш ово што пише јачина2=око 25,000 војника| на јачина2=измеђи 12 и 30 хиљада војника|. Само одмах поред овог хиљада додај и <ref>Литературу/линк ка сајту где се спомињу те бројке</ref>. Значи кад завршиш требало би да изгледа јачина2=измеђи 12 и 30 хиљада<ref>Српска породична енциклопедија из 2006. године</ref> војника|. Ово између <ref> и </ref> се не види као текст него као бројка фуснота --Јован Вуковић (р) 13:22, 21. јун 2007. (CEST)

Који Бошњак. Да није и Твртко Први био бошњачки краљ --Војвода (разговор) 11:10, 22. август 2007. (CEST)

kralj Srbije 1389 je bio bosanski kralj Tvrtko Prvi,njegovu krunu su priznali i Lazar i Vuk. Srbiju je prisvojio a Bosna mu je bila nasljedna. Evropski vladari su vijest o izhodu bitke čekali od njega(jer je on bio legitimni vladar tog prostora:tj današnje Bosne i Srbije). On nije pomagao Srbiji jer to je bilo već njegovo-on je se borio da sačuva svoje! — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Donientes (разговор • доприноси) | 00:44, 3. фебруар 2011.

Bosna nije učestvovla nego je vladala tada Srbijom!! — Претходни непотписани коментар оставио је корисник Donientes (разговор • доприноси) | 01:04, 3. фебруар 2011.

Одакле број о мртвима ?

Да је наша страна имала 30 иљада мртвих, а Турци 10 ? Одакле то ? --Mile 18:34, 1. октобар 2007. (CEST)

Лупетање. Ето одакле. -- JustUser  JustTalk 00:36, 9. октобар 2007. (CEST)

Oko broja gubitaka

Uklonio sam veliku glupost. Nija srpska vojska ni imala tolko učesnika, kamoli gubitaka. A ko je napisao "Skoro cela srpska vojska" taj je majstor.

A gde su Vlatko i Vuk sa vojskom? Nestali na polju ? --Mile 11:11, 18. новембар 2007. (CET)

Možda bi bilo dobro da uzmememo podatke sa engleske...izgledaju OK. --Mile 11:15, 18. новембар 2007. (CET)

Википедија

Немојте са енглеске као бога вас молим. Лажу чим уста отворе, као да су саме усташе писале (написали да је било 100 000 Срба). Мислим да је уреду овакво какво је али Турски губици су били толико велики да су били приморани да се повуку. Прочитаћу остало и рећи да ли треба нешто мењати. --Родољуб 23:00, 3. децембар 2007. (CET) Što se tiče bosanskog udjela u bitci:In the center, Serbian fighters managed to push back Ottoman forces, except for Bayezid's wing, which barely held off the forces commanded by Vlatko Vuković. Vuković thus inflicted disproportionately heavy losses on the Turks. The Ottomans, in a ferocious counter-attack led by Bayezid, pushed the Serbian forces back and then prevailed later in the day, routing the Serbian infantry. Both flanks still held, with Vuković's drifting toward the center to compensate for the heavy loses inflicted on the Serbian infantry. Obrazujte se malo,Vlatko je za razliku od srpskih despota iza sebe ima niz uspješnih bitaka(Tvrtko I se spremao da zauzme čak i Dubrovnik s Vlatkom kao generalom njegovo vojske).Posle pobjede na svom krilu,Vlatko je skrenuo duboko u turski centar i da su Lazar i Vuk bili i pola uspješni kao on...vjerovtno bi i pobjedili tog dana!! Još nešto:gde je bio veliki Marko Kraljević tog dana- na turskoj strani!!! Nemojte samo reci da je kasno stigo!-jer nije ni krenuo.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Donientes (разговор • доприноси) | 00:53, 3. фебруар 2011.

Дониентес,

било би лепо да просветлиш нас неуке па да нам кажеш који историјски извор из 14. или 15. века конкретно говори о улози Влатка Вуковића у Косовском боју? (односно који извор конкретно помиње догађаје које ти доносиш у овом одељку на енглеском)

Образуј се и ти па види када су биле битке на Дубравици и Плочнику и како су у тим биткама прошли Османлије? Од када владари Србије носе титулу деспота? Који извор, опет из средњег века, на било који начин спомиње краља Марка Мрњавчевића и његово учешће у Косовској бици из 1389? Какви су били односи краља Срба и Босне Стефана Твртка I и Дубровачке републике? (сем што су и Босна и Дубровник начелно признавали врховну власт Угарске) --ClaudiusGothicus (разговор) 23:12, 17. јун 2011. (CEST)

Шта...

Ћ шаблон средњовековна босна у овом чланку.--Војвода разговор 11:42, 2. фебруар 2008. (CET)

Пази ово

38.000 војника једни, 18.000 војника други. А Историја Србије каже “Османлијска армија је бројала између 30.000 и 40.000 војника. Сукобили су се са 15.000 до 25.000 Срба.” Има ли неко ту књигу? -- Bojan  Razgovor  18:46, 13. март 2008. (CET)

Сине,ако те занимају цифре,иди на бс.њики и цркни од смеха.(На ен су навел цифре са цитатима извора.)Иначе,да онај Бенедикт на дну није можда Курипешић,а не Курипечич како стоји у чланку? Црни Бомбардер!!! (†) 09:21, 15. март 2008. (CET)

Posredni izvori

O Kosovskom boju se vrlo malo zna, jer su istorijski izvori vrlo oskudni. Ono što se jedino sa sigurnošću može reći jeste da se bitka dogodila i da su oba vladara poginula. Sve ostalo dolazi iz posrednih izvora iz 15 veka, tok bitke, rezultat bitke, broj vojnika, izdaja Vuka Brankovića i dr. Mislim da sve ovo treba navesti u članku. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 72.14.193.5 (разговор • доприноси) | 14:27, 23. март 2009.‎

Турска википедија: Срба је било 25.000, а Турака 10.000

По википедији на турском језику Срби су били бројчано дупло надмоћнији :)

Требало би им скренути пажњу, да се не брукају!

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник ‎188.2.168.231 (разговор • доприноси) | 16:30, 1. октобар 2009.

А вики на албанском језику наводи да је битка била између Отомана са једне стране, а са друге "балканских народа, пре свега Албанаца, Бугара, Румуна и Срба" :))))))))) — Претходни непотписани коментар оставио је корисник ‎188.2.168.231 (разговор • доприноси) | 16:38, 1. октобар 2009.

Rastko i reference

Ako su delovi preuzeti sa sajta Rastko, treba referencirati delove članka pozivajući se na taj tekst. Članak, osim broja vojnika u info-kutiji i dalje ne navodi nikakve reference. -- Loshmi (razgovor) 03:32, 11. март 2010. (CET)

Литература је јасно наведена на дну и зато ћу уклонити шаблон.Уколико сматраш да чланак треба побољшати уношењем додатних референци,замолио бих те да прођеш кроз њега и ставиш {{чињеница}} тамо где би волео да видиш додатне референце. Црни Бомбардер!!! (†) 11:34, 11. март 2010. (CET)

По могућству иза сваке реченице. -- Loshmi (razgovor) 14:26, 23. март 2010. (CET)

Океј,прођи кроз чланак и стави шаблон {{чињеница}} иза сваке реченице и тако олакшај онима који евентуално хоће да их унесу у чланак.Не видим шта је ту толико тешко. Црни Бомбардер!!! (†) 14:57, 23. март 2010. (CET)

Šablon {{bez izvora}} ima svoju namenu — da ukaže da članak ne navodi izvore i ukaže na to da se tekst treba izreferencirati. Običaj je da se kada članak nema nikakvih izvora stavi taj opšti šablon. On se koristi i ima svoju namenu. Ovaj tekst je delom preuzet iz teksta s Rastka, ali niti link vodi na taj tekst, niti postoje reference koje pokazuju koje rečenice u tekstu se pozivaju na taj tekst (pod uslovom da taj tekst postoji na Rastku). Kako bih izbegao dalje prepirke, a i s obzirom da je ovo bitna tema, staviću šablon {{чињеница}} iza svake rečenice. -- Loshmi (razgovor) 02:26, 24. март 2010. (CET)

Види,уколико сматраш да ја нисам у праву у вези употребе тог шаблона,обрати се на неком Тргу и затражи мишљење заједнице о њему,јер очигледно постоје различита мишљења о његовој употреби.Драго ми је да си решио да будеш од помоћи и олакшаш другима рад на чланку.Додуше,није ми јасно да ли су за нека општа места заиста неопходне референце (да је битка била 15/28,да су у бици учествовали Мурат са синовима тј. да су Бранковић и Вуковић командовали крилима,а Лазар центром),али океј.То је најмања фрка. Црни Бомбардер!!! (†) 02:45, 24. март 2010. (CET)

Колико сам ја успео да видим једним благим прелетом,цео текст (осим последњег поглавља) је преузет од ДоВле.Наградно питање гласи да ли да обришем све {{чињеница}} из тог дела текста или да унесем 7652 истоветне референце? Црни Бомбардер!!! (†) 03:02, 24. март 2010. (CET)

Naravno uneti sve kao reference. O ovoj temi postoje različita mišljenja različitih istoričara, tako da je bitno prema kom izvoru se šta dogodilo. Tako se tačno zna koji deo teksta se poziva na koji izvor. U kranjem, idealno je da u jednom članku svaka rečenica ima i referecu. -- Loshmi (razgovor) 12:38, 24. март 2010. (CET)

Osim ako se vise recenica može naci u jedno izvoru, cisto da nemamo:

Recenica 1, bla, bla, bla. ^[1]. Recenica 2, truc, truc, truc.^[1] Recenica 3: bla bla, bla, truc, truc.^[1].

već:

Recenica 1, bla, bla, bla. Recenica 2, truc, truc, truc. Recenica 3: bla bla, bla, truc, truc.^[1].

Valjda je ocigledno da ce neko pogledati prvo plavu vezu na Vikipediji ili ce proveriti u najblizoj referenci. -- Bojan  Razgovor  12:52, 24. март 2010. (CET)

Nije. Gore sam lepo objasnio. Pročitaj ponovo. -- Loshmi (razgovor) 13:00, 24. март 2010. (CET)

Šta si objasnio? -- Bojan  Razgovor  13:03, 24. март 2010. (CET)

Da se tako tačno zna koja rečenica se poziva na koji izvor. Članci na Vikipediji se stalno menjaju. Ako neko ubaci neku rečenicu između tri uzastopne koje se pozivaju na jedan izvor nastaje haos. -- Loshmi (razgovor) 13:06, 24. март 2010. (CET)

Pa ako neko ubaci nešto sporno i nepoznato (ali zaista sporno i nepoznato i to ne svakom laiku) i to nešto se ne može proveriti u nekom drugom lepo napisanom članku i obližnjoj referenci na spoljašnji izvor, ti lepo stavi ((fact)). Nije svrha referenci da ih se stavljaju kad god neko vidi da se rečenica ne završava tačkom i ref tagovima (ovo je nivo inteligencije botova, prosti search & replace), već da se olakša provera. A sad ja ne znam šta je tu sporno da je nešto što se u istoriji naziva Moravskom Srbijom obuhvatalo slivove tri Morave, da su Vlatko Vuković, Bajazit i Jakub učestоvali u bici, da se sigurnošću ne zna kada je Murat umro i da srpski izvori ne slažu (a pritom su navedeni koji izvore treba proveriti (Konstantin Filozof, Jefimija i Gerasim). -- Bojan  Razgovor  13:23, 24. март 2010. (CET)

Reference se ne stavljaju samo za sporne stvari. Nešto što je za nekog opšte poznato, za drugog je špansko selo. -- Loshmi (razgovor) 13:35, 24. март 2010. (CET)

Nije problem da ti zahtevaš reference, problem je što ti ni ne znaš zašto tražiš reference, sve mehanički radiš po gore opisanom algoritmu. -- Bojan  Razgovor  13:40, 24. март 2010. (CET)

Netačno. Već sam ti više puta objašnjavao kako stoje stvari s referencama. Ili tebi tebi neke stvari nisu jasne, ili samo želiš da opstruiraš nečije napore da se ispoštuje princip proverljivosti. -- Loshmi (razgovor) 13:52, 24. март 2010. (CET)

Čisto da pojasnim: ja sam naravno za referenciranje, ali sam snažno protiv načina na koji ti to radiš. Niti gledaš članke na Vikipediji, niti reference ili spoljašnje veze, niti proveriš neke trivijalnosti na Googleu. Iz navedenih primera iz moje treće poruke na ovoj temi se vidi kako ti radiš - ti samo znaš da staviš ((fact)) i to na mnogo mesta, a na nekima bez smisla. -- Bojan  Razgovor  14:06, 24. март 2010. (CET)

Netačno po drugi put. Naravno da proveravam kada mislim da ima smisla proveravati. Da li ti misliš da ja imam toliko vremena i da sam toliko lud da ću redom da idem i proveravam svaku rečenicu koju je neko napisao? Naiđem na nereferenciran tekst i sad treba da guglam i tražim da li ima izvora za tako nešto. Ne pada mi na pamet. („Обавеза да наведе битан извор је на кориснику који укључује материјал, не на ономе који теже уклањању“) -- Loshmi (razgovor) 14:18, 24. март 2010. (CET)

Da li ti misliš da mi imamo vremena da za svaku činjenicu koju ti ne znaš i nećeš da za njeno proveravanje potrošiš 20 sekundi svog života (a znamo da je 10.000 % tačno) trčimo da tražimo pouzdan izvor? Ne pada nam na pamet. Ti treba da imaš razloga da težiš uklanjanju, čisto da ne budeš svrstan među budale, trolove, vandale i dokazivače poenti. A mi ćemo sigurno postupiti po pravilu da je obaveza na onom ko uključuje materijal. -- Bojan  Razgovor  14:32, 24. март 2010. (CET)

Ne lupaj gluposti. Nisu u pitanju 20 sekundi, već sati života. Kilometarski tekst bez ikave reference. Znaš li ti koliko vremena treba da se tako nešto proveri? Pa lakše mi je da sam pronađem izvore i napišem tekst iznova. A kao što sam ti već rekao, ne pada mi na pamet da trošim život zbog nečega za šta je nako drugi odgovoran. -- Loshmi (razgovor) 14:39, 24. март 2010. (CET)

Pa kad se trpaš među „španska sela“, naravno da ti je mnogo nepoznato. Ovo su biseri stvarno: Испред њега, према Турцима, налазило се у Косово под влашћу Лазаревог зета Вука Бранковића, које је штитило Србију с југа.[тражи се извор] (ne znas da je Kosovo južno od oblasti Lazareve oblasti koja je obuhvatalo ove dve Morave?) ... Такође није јасно зашто је народни певач оптужио Вука Бранковића као издајицу .[тражи се извор]... Међутим, по Србију последицу су одмах биле видљиве.[тражи се извор] (a onda se nabrajaju koje su to posledice bile) -- Bojan  Razgovor  14:55, 24. март 2010. (CET)

Nemaš argumente, i sada pokušavaš da skreneš temu. Što se kaže, od drveta ne vidiš šumu. -- Loshmi (razgovor) 15:07, 24. март 2010. (CET)

Šta nemam argumente. Da si samo pogledao u članak Moravska Srbija (imas link ka njemu u kutijici) utvrdio bi njen polozaj, time bi sebe postedeo traženja bar 3-4 reference. Itd. Ali naravno tebi ne pada napamet da malo istražuješ, već jedino znaš da staviš fact posle svake rečenice, a vi ostali pogađajte šta je i zbog čega Lošmi osporio. -- Bojan  Razgovor  15:26, 24. март 2010. (CET)

Ja itakako mnogo istražujem kada sam pišem neki članak. Šablon {{чињеница}} iza svake rečenice sam stavio tek nakon razgovora s CrnimBombarderom, pogledaj malo bolje. A da sam pogledao u nereferencirani članak Moravska Srbija utvrdio bih da je taj članak takođe bez izvora. -- Loshmi (razgovor) 15:40, 24. март 2010. (CET)

Referencirana mapa Moravske Srbije i susednih srpskih oblasti

Nema veze što si stavio posle raygovora sa Bombarderom, nije tebi ovo prvi put da radiš, niti sam ja pričao samo o ovom članku. Ali da si pogledao članak Moravska Srbija, utvrdio bi da se slažu da je Lazareva Srbija bila u slivu Velike, Zapadne i Južne Morave. Trebaš biti mnogo paranoičan ili nešto strašnije pa sumnjati da će dva ili više (makar i nerefenciranih) članaka govoriti pogrešno i to baš ono što ti hoćeš da proveriš. -- Bojan  Razgovor  16:08, 24. март 2010. (CET)

Ono što nije prvi put je to da ti opstruiraš pokušaj da se neki članak izreferencira. Već sam ti objasnio — nemam nameru da proveravam činjenice iznete u svakom bogovetnom članku, niti je tako nešto moguće. Onaj ko piše članak trebalo bi da ga usput i referencira. -- Loshmi (razgovor) 22:08, 24. март 2010. (CET)

Niko ti neće stavljati izvore za primere koje sam ti naveo. Kada ne bi sumnjao u ovakve trivijalnosti imao bi manje stvari da proveravaš. -- Bojan  Razgovor  04:39, 25. март 2010. (CET)

И ја не опструирам референцирање, ја сам референцирао (онолико колико мислим да је разумно, пошто су цели пасуси из једног извора). Ако си толико неповерљив, немој користити Википедију за образовање, читај неке друге сајтове са кредибилитетом. -- Bojan  Razgovor  05:07, 25. март 2010. (CET)

И немој мислити да је ово уперено лично против тебе. Једноставно, када бих теби дозволио овако да радиш, морао бих свакоме тролу да дозволим и википедија би постало гадно место. Зато вршим притисак на тебе да имаш меру и да разговараш о проблему. -- Bojan  Razgovor  05:30, 25. март 2010. (CET)

Ok. Ja to ne radim stalno, već onda kada su u nekom članku reference zaista neophodne. Najčešće samo stavim opšti šablon koji ima svoju svrhu — da upozori da tekst ne citira nikakve izvore, uz sugestiju da bi ga trebalo dopuniti referencama. Ako ispratiš kako je ovde stvar tekla, videćeš da sam i ovde prvo stavio taj šablon, a da sam svuda stavio {{чињеница}} tek nakon što je Bombarder to tražio. S druge strane, ovo je bitna tema o kojoj postoji ne znam ni ja koliko verzija i tumačenja, tako da bi i trebalo za većinu stvari stoji referenca. To što ima možda par manje-više uslovno rečeno opšte poznatih stvari ne znači da zbog toga ostatak treba da bude bez izvora. Na kraju, ako se već najveći deo članka poziva na taj tekst sa Rastka onda ne bi trebalo da je problem većinu šablona {{чињеница}} zameniti tom referencom. -- Loshmi (razgovor) 14:18, 25. март 2010. (CET)

Znam kako je tekla rasprava. Nije jasan samo tok bitke, sve ostalo (uvod i posledice) je jasno. Ali opet neke stvari koje si radio nemaju smisla osim dokazivanja poente da članak treba da bude pun referenci. Postavio sam izvor na kraju svako odeljka. Valjda je jasno da se ona odnosi na ceo odeljak. -- Bojan  Razgovor  14:48, 25. март 2010. (CET)

Који је закључак?Јер место свих {{чињеница}} турамо везу ка Растку или бришемо те шаблоне? (Мислио сам да сте се решили за једно од та два и одрадили то,али је прошло више од месец дана,а чланак је и даље прошаран.) Црни Бомбардер!!! (†) 22:29, 13. мај 2010. (CEST)

Пирова

Не бих се сложио да је ова победа Пирова. Пирова победа је победа освојена уз велике губитке на својој страни, а сама победа не доноси неку корист победнику. Србија је постала вазал Турске, што није мало. -- Bojan  Razgovor  16:30, 24. март 2010. (CET)

Слажем се.Мислим да је боље рећи да је битка краткорочно гледано,окончана нерешено (оба владара бацила кашике,обе војске се повукле),али је дугорочно гледано у питању отоманска победа.За то би можда требали направити неку напомену у којој би се тачно појаснило,у кратким цртама,у чему је штос са исходом битке,а не да се служимо референцама које доказују једно или друго. Црни Бомбардер!!! (†) 21:51, 24. март 2010. (CET)

Напиши то у уводу, увод је јако кратак. -- Bojan  Razgovor  05:01, 25. март 2010. (CET)

Додао сам неки као увод,баци поглед па га још досреди или бачи овден неке сугестије. Црни Бомбардер!!! (†) 20:03, 26. март 2010. (CET)

Тражење чињеница око Самодреже

Тренутно испод слике стоји следећи текс`:Црква Самодрежа, посвећена св.{{чињеница}} Јовану, у којој се Лазарева војска последњи пут причестила пред битку, изглед из 1932. године.

За шта тачно треба референца? Да је на слици Самодрежа?Да је посвећена неком свецу? Црни Бомбардер!!! (†) 20:03, 26. март 2010. (CET)

Opet oko datuma

Da je u 14. vijeku postojao Gregorijanski kalendar razlika između njega i Julijanskog ne bi bila 13 dana već 8 što se poklapa i sa "nebeskim pojavama" koje je neko pominjao. Da li bi onda bilo dobro bar ubaciti taj podatak (ne moramo mijenjato ono 28.) ako neko to može referencirati? Takođe tada je korišten, čini mi se, i još neki stari kalendar (godina 3 hiljade i neka) pa i taj datum bi valjalo ubaciti ako ga ko nađe.-- Марко Dic,amice! 16:44, 28. јун 2012. (CEST) Цела хришћанска Европа је у 14. веку користила Јулијански календар, једини тада постојећи (на страну то што су православни још увек бројили године од "постанка света") тако да се може говорити само о 15.јуну, и никако другачије. Конфузију код данашњих Срба прави везивање Косовске битке за верски празник (Видовдан) који се обележава по Јулијанском календару, јер једино тај признаје Српска православна црква. Живимо по једном календару обележавамо битку по другом, то је направило конфузију код 99% (чак и "учених" Срба). Бити "доктор историјских наука" и причати о 28. јуну као датуму битке је СРАМОТА!!! — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 212.200.54.158 (разговор • доприноси) | 17. април 2018. у 08:56

Грегоријански календар je od 1582. Szajci ^реци 08:36, 5. август 2012. (CEST)

Greska u datumu

Ako govorimo o 28. junu onda se koristi godina 1389. Ukoliko govorimo o 15. junu treba da se koristi godina 6897. jer je po julijanskom kalendaru ta godina i ta godina je od pocetka sveta. Nemojte siriti neznanje po Vikipediji.— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 178.221.169.142 (разговор • доприноси)

Резултат

Не би се могло тако лако написати "Османска победа", тачније би било Реѕултат:Неодлучан(велики губици на обе стране), или српска пирова победа или мозда и Турска дугорочна победа. --AcoCar (разговор) 22:45, 16. мај 2013. (CEST)

Свака други опис осим турске победе је адекватан. Војска која побеђује никада се не повлачи. Тек након 70 година од Косовске битке Турци су ушли као освајачи у предео данашње Србије. Зашто је то тако, је политичко питање. Највероватније ова територија постаје вазалска јер је краљ Стефан (Твртко) био благ према Милици Хребељановић и дозволио јој да иако то није смела она одлучује о том простору. Стефан је овквим односом својим наследницима учинио медвеђу услугу јер су Турци касније самлели Србе са обе стране Дрине. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 83.77.236.120 (разговор • доприноси) | 17:32, 19. септембар 2013.‎

Stvarno evo i na Engleskoj Vikipediji stoji da je ishod same bitke bio neriješen. Tako da bi valjalo da i mi tako napišemo. To što je Srbija postala vazal Turske 70 godina nakon bitke ne može promijeniti ishod bitke, zar ne. Znači ne možemo posmatrati stvari Retrogradno. To bi značilo da su Srbi izgubili i Cersku i Kolubarsku bitku zato što 2 godine nakon toga Austrijska vojska ipak ulazi i okupira Srbiju. Alliance (разговор)

Овај изнад је у праву. Победничка војска се не повлачи. Тек након годину дана Бајазит је затражио од царице Милице да прихвати да царевина постане деспотовина и добио њену ћерку Оливеру за хануму. Зашто фирентинска општина пар месеци после битке честита краљу Твртку победу над охолим мухамеданцем Амуратом ? 109.122.92.180 (разговор) 11:45, 22. април 2015. (CEST)

Svi su u pravu. Ne znam ko je toliko tvrdoglav da mi poništava izmene. Lepo sam zamenio sa ‚‚Srpska pobeda" ali je neko "pametni" to poništio. Znam da sigurno nije turska. Zato neka neko to prepravi.--Jeremić Vlada (разговор) 20:32, 27. јун 2015. (CEST)

Srpska pobeda ne može biti, Srbija je ostala bez vojske. Kneginja Milica nikada nije imala vezu sa depotskom titulom. Nju je Stefan dobio od vizantijskog cara 1402. I srbija je odmah postala turski vazal, a 70 godina kasnije je konačno pala pod Turke. -- Bojan  Razgovor  04:18, 28. јун 2015. (CEST)

Bojane mnogo si tvrdoglav. Ne znam zbog cega sve to. Ali ajde da krenemo sa cinjenicama. Posmatramo samo jednu bitku, kao i svaku drugu. Prvo treba da definisemo sta znaci pobediti u jednoj bitci? Koliko sam ja upoznat i koliko sam ja ucio iz istorije, pobediti u bitci znaci zauzeti neprijateljski polozaj, pri cemu se neprijatelj povlaci, delimicno je unisten pa se povlaci, ili je sav unisten. Ni jedan od ta tri uslova nije ispunjen. Srpska vojska je dobrim delom izginula, ali je i dobar deo preziveo, recimo Vlarko Vukovic sa svojom vojskom kao i Vuk Brankovic sa svojom. Osmanska vojska nije okupirala Srbiju nakon bitke, nije preuzela neprijateljski polozaj. Nakon bitke ostatak obe vojske je napustio Kosovo. Mozes li sada da mi objasnis u cemu ti tu vidis Osmansku pobjedu?

Влатко Вуковић је имао свог краља. Бајазит је отишао да преузме власт. Османска војска никада није окупирала државе после једне битне, већ их је увек претварала у вазалне, а окупирала би их после смрти вазалног владара. -- Bojan  Razgovor  03:59, 29. јун 2015. (CEST)

Nemoj ti meni da izbjegavas odgovor nego mi navedi po kojim to uslovima je u pitanju Osmanska pobjeda? Opet kazem, ono sto se desilo nakon bitke nekih 90 godina kasnije ne moze uticati na bitku retrogradno. A i kako objasnjavas da na engleskoj vikipeidji stoji takticki nerijesen rezultat bitke? I mogu li ja da promijenim i da stavim isto to, a kao fusnotu da stavim englesku vikipediju? — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 109.228.110.65 (разговор • доприноси)

Заборављате да свака битка од настанка света па до данас има свој циљ. У боју на Иванковцу, Мишару и Делиграду циљ Карађорђа и устаника није био да униште Турску војску већ да је ослабе и спрече да дође до опседнутог Београда. Турцима није био циљ да освоје Србију, већ да је натерају на вазални однос, што је Мурат и нагласио у писму Лазару и што је и постигнуто. Друго та прича о томе да онај ко оде са бојног поља је губитник не пије воду, јер Мурат је поред Бајазита и Јакуба имао још два сина као претенденте на престо, а Турци никада нису имали право наследника, већ ко побије осталу децу он наслеђује. Ваљда је Бајазиту било битније да наследи престо од тога да се игра са Србима. Бајазит је отишао са Косова поља, јер је убиство Мурата отворило питање ко ће бити наследник, отишао је јер је морао да обезбеди престо и убије остала два брата. Што се тиче победе, ако је Турцима био циљ да Србе учине вазалима, а они су то после били, јасно је ко је победио. Што се тиче фамозног Ћетковићевог клина, Лазар је био матор као библија ко и Мурат, рођен је 1331-ве у време битке на Велбужду и у време Косовске битке је за оно време био поприлично матор. Матор човек тешко да може да јури на коњу као млад човек. Ви све мерите аршинима фудбалских навијача, као да су битке некакве утакмице, а не борбе у којима лукавији и покваренији побеђује. Плус чисто сумњам да победнику после битке одсецају главу.Што се тиче енглеске википедије, њих реално баш брига за све што није њихова историја, они нису меродавни, написаће свашта што им одговара, а бој на Косову није утицао на њихову историју ни мало. А ваљда се неко и вратио из те битке па је рекао Милици и осталима шта се десило. На Твртка заборавите, њега су лагали само да би био сретан. И за крај пословица каже ,,Од дрвета не види шуму,, Срби од Косовског боја не виде рат са Турцима који је трајао од 1371-ве до 1459-те и у том рату је било много битака и Маричка и Ровинска, и Никопољска, и Ангорска и Опсада Цариграда и Опсада Београда и на крају Опсада Смедерева. Резултат тог рата сви знају, а после рата се стварају митови и одређује шта је битно. Што се тиче убијеног султана, било је и горих ситуација, реимо заробљен султан је веће понижење од султана убијеног на превару, а баш је интересантно да је син једног убијеног султана Бајазит заробљен и понижаван. Поред Мурата и Бајазита и Мехмед Освајач је у Опсади Београда рањен, па је прживео, а и Сулејмана је у Мохачкој битци погодила стрела у оклоп, тако да Мурат није никакав изузетак. После Сулејмана мало је султана ишло у рат, тако да ништа посебно.

Pomoć

Ljudi, ajde nek neko pomogne na engleskoj verziji ovog članka - nema više smisla!

http://en.wikipedia.org/w/index.php?title=Battle_of_Kosovo&diff=638543956&oldid=638534801

212.178.230.159 (разговор) 10:14, 18. децембар 2014. (CET)

Ishod bitke

Ishod bitke mora obavezno da se promeni. Turci su osvojili ‚‚posrednu pobedu" ali su srbi ili pobedili, ili je nerešeno. Zato ne pišite pogrešno na sajtu koji čita ceo svet. Zašto bi se Bajazit povukao u malu Aziju posle bitke ako je pobedio. Da je turska pobeda, Srbija bi bila pod Turcima. Stefan Lazarević i njegova majka su postali turski vazali zbog opasnosti da bi ih ugarski kralj Žigmund Lukseburški napao sa severa. --Jeremić Vlada (разговор) 08:44, 20. јун 2015. (CEST)

А зашто би Милица и Стефан постали вазали ако је Лазар победио? -- Bojan  Razgovor  08:45, 20. јун 2015. (CEST) Pa zato što je mađarski kralj hteo da ih napadne, a ako su turski vazali, sultan bi ih štitio od Mađara.--Jeremić Vlada (разговор) 08:48, 20. јун 2015. (CEST)

Ne moze taj da shvati da neko moze dobiti bitku a izgubiti rat. Ko da se to nikada ni prije ni poslije nije dogodilo. A vidim ovdje je glavni na Vikipediji sto se tice istorije. Cu li mu pitanje, sto su postali vazali, presmijah se. A sto je Austrougarska okupirala Srbiju kada je Srbija pobedila u svim bitkama prije okupacije? Nije u pitanju to sto on ne moze da shvati, moze ali nece jer je toliko drzak i bezobrazan, i toliko mrzi svoj narod, ako je uopste i Srbin.

Možda bi anonimac-stručnjak mogao da pročita kako je došlo do pada Srbije 1915. I evo vam citat Vladimira Ćorovića: О самом току борбе зна се сигурно, да су Срби из почетка напредовали и да су потисли одељење султанова сина Јакуба. Влатко Вуковић са Босанцима имао је толико успеха, да је свом краљу, у два маха, слао вести о хришћанској победи. Добро се држало и крило Вука Бранковића. Победу у корист Турака решио је Бајазит, брз и одлучан и с тога прозван Илдерим (муња), који се са свом снагом оборио на кнеза Лазара. Главна борба водила се око Мазгита и Гази Местана. Није сигурно да ли Муратово тулбе на Косову показује баш место његове погибије, али је врло вероватно да је на простору око њега развијана главна снага коњице. Кнез Лазар борио се храбро, али турском налету није могао одолети. У српској војсци није било јединства команде и повезаности. Рањен, он је пао Турцима у руке и био посечен у одмазди за Муратову главу. Одељења и Вука Бранковића и Влатка Вуковића могла су да се спасу, јер их Турци нису далеко прогонили. Бајазиту је било прече, да погуби брата Јакуба тобоже за казну због пораза, а у ствари да га излучи као такмаца, и да одмах потом крене кући, и да би осигурао свој престо. Народно предање осудило је тешко и неправедно Вука Бранковића, као да је он издао на Косову. Он је, зна се, и пре и после Косова био противник Турака и препоручивао везе са Мађарима, а од Турака нити је што тражио ни добио. Њему је народно предање ставило на терет каснији сукоб његових синова са Лазаревим наследником Стефаном и једну много каснију туђу издају на Косову, а није му хтело опростити што на Косову није нашао смрт и он уз толике друге витезове "кнеза честитога". Kad nadjete nekog istoricara srednjeg veka koji ce reci isto sto i vi, dodjite. Dotle ce stojati ovako. -- Bojan  Razgovor  03:19, 30. јун 2015. (CEST)

Ne bih da se trudim da trazim Istoricara Srednjeg vijeka, a i nemam ni namjeru ni potrebu. Vidim i dalje se drzite Corovica (uz duzno postovanje prema njemu, ali to mi sve nekako djeluje amaterski svi ti istoricari njegovog doba kao i ovi iz 18. vijeka). Nego ja tebe pitam zasto na Engleskoj Vikipediji stoji Nerijesen rezultat, a na Srpskoj Osmanska pobjeda? I evo, prilazem englesku vikipediju kao fusnotu. Vjerujem da su se i oni pozivali na izvore, pored "Tactically Inconlusive" stoji 7 fusnota i izvora. https://en.wikipedia.org/wiki/Battle_of_Kosovo#cite_note-2 Dakle eto ti dokaza. Ajde sad zamolio bih te da promijenis to, ali evo ljubazno.

Немам проблем да стоји и нерешено, али дугорочно битка на Косову је пораз по Србију. Нико од историчара не може и нико не каже да је то била победа јер онда би имали проблема да објасне даље догађаје. -- Bojan  Razgovor  04:41, 1. јул 2015. (CEST)

Ne bih rekao da je samo Bitka na Kosovu uzrok propasti Srbije, vise jedan od uzroka zato sto je poginuo Knez Lazar i Srbija je ostala bez Vodje. I prije i poslije Kosovske bilo je bitaka. Ali evo kako stoji na engleskoj vikipediji, stavi i ti tako i neka te Bog pogleda.

- Takticki nereseno

- Veliki obostrani gubici - pogubno po manje brojnije Srbe

- Strateska Osmanska pobeda

Mislim da bi ovo bio najbolji opis rezultata bitke obzirom na trenutna znanja koja imamo, nadam se da se slazes. Oprosti sto se ne potpisujem zaboravio sam sifru na vikipediji.

И Турци су остали без султана, не заборави. Не могу да се одлучим од ова три. Шта год да буде, нека буде референцирано. -- Bojan  Razgovor  04:01, 2. јул 2015. (CEST)

Ja sam mislio da stavis sva tri. Tako stoji na Engleskoj Vikipediji.

Временски блиско бици је писмо краља Твртка Трогиру од 1. августа 1389. године, где се без трунке недоумице говори о српској победи. Једно крило српске војске предводио је најбољи Твртков војсковођа, војвода Влатко Вуковић, који се до 1. августа свакако вратио у Босну и свом краљу дао информације из прве руке. Следећи извор је писмо фирентинске општине краљу Твртку, у коме се истиче да су они већ знали за хришћанску победу, „како из приспелих гласова, тако и из писама многих људи“.

Фирентинци су знали и за погибију турског султана Мурата, коју овако описују:

„Срећно и три пута и четири пута срећно дванаест заклете властеле, која је продревши кроз чете непријатеља и кроз ланцима уокруг везане камиле јуначки продрла до Муратовог шатора. Срећан нада све друге онај који је вођу такве силе мачем храбро убио ударивши га у грло и трбух“.

Следи француски извор: „У исто време када је настало писмо фирентинске општине, у Паризу је Филип Мезијер забележио да је Мурат поражен од хришћана и да је погинуо заједно са сином у боју“, наводи Сима Ћирковић у коментару за издање монографије Стојана Новаковића „Срби и Турци XIV и XV века“. https://srpskaistorija.wordpress.com/category/%D0%BA%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B2%D0%BE-%D0%B8-%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BE%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B0/page/3/ Dooshko Doobuyic (разговор) 08:02, 7. мај 2016. (CEST)

На основу изведених чињеница а по узору на енглеску википедију проширујем опис исхода битке:

- Тактички нерешено

- Дугорочна османска победа

- Велики обострани губици

Приложено 6 референци/извора.--Aryanprince (разговор) 02:59, 11. октобар 2016. (CEST)

Ком то победничком владару поражени војсковођа одсече главу. Што не може да пише да је турска победа, јел зато што се фудбалским навијачима не допада тако. Јел ова википедиа треба да буде објективна или жељотека појединих групација.

Ево шта пише у једној стручној литератури као одговор на све те тобоже ,,изворе и списе:,,Како подаци о њој најчешће долазе из секундарних историјских извора, њихова веродостојност је упитна. Веродостојност архивских докумената релативна је колико и истинитост личних запажања и без њиховог узајамног прожимања нема ни историјске истине. У историјској методологији, примарни извори су људи који су били директни сведоци и учесници догађаја, док су секундарни извори сви они који су накнадно сазнали или чули за догађај. С тога повеља краља Твртка је непоуздана као и звона цркве Нотр Дам јер су за оба догађаја везани секундарни извори, тј људи који су чули за битку накнадну. Посебно у оно време, када су информације препричаване од уста до уста и приликом тог процеса су губиле веродостојност. Чак шта више ако се дода и време на то, једна иста информација после неког времена из разних разлога губи своју веродостојност. Ми морамо узети у обзир да је сваки догађај био реалан у своје време, али да извори о њима, ако нису из прве руке, тј речене од сведока са лица и месат догађаја, онда нису тачне.

Ево шта пише на Енглеској википедији на датум 15.Јуни, погледајте за 1389-ту годину. https://en.wikipedia.org/wiki/June_15

Ко год тврди да је српска војска у Косовском боју била у бољој позицији од Турака никада није служио војску. Метални шлемови посебно средњовековни се на топлоти загревају, јер је метал одличан проводник топлоте. Док Турбан се користи баш зато што хлади главу од сунца. Дакле ако је битка трајала цео дан, Србима је било много горе од Турака јер се на Јунском сунцу шлемови загреју, док је Турцима било лакше јер су имали турбане.

Правопис

У одсеку "Припреме за битку" - "Хришћанске војске" и " Хрватског одреда" пише се са малим почетним словом, молим да се то исправи кад већ уређивање није дозвољено нерегистрованим корисницима. А вероватно има још доста сличних грешака. 212.178.253.76 (разговор) 19:42, 29. децембар 2019. (CET)

Одсек "Белешке аустријског посланика на Порти Бенедикта Курипечича", опис испод слика - "Српских витезова" и "Турских војника", српских и турских требало би да се пише малим словом.

Одсек "Последице" - опис испод слике "Оружје Средњовековне Србије", средњовековне треба малим словом. 212.178.253.76 (разговор) 19:48, 29. децембар 2019. (CET)

Muratova pogibija i Pohvala knezu Lazaru

U Pohvali knezu Lazaru se nigde ne pominje vreme Muratove pogibije — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 91.148.94.179 (разговор • доприноси)

Да ли је прикладно уопште помињати Милојевића као извор за број војника?

Без икакве хиперболе, то је исто као да цитирамо Деретића. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 178.149.154.103 (разговор • доприноси) | 9.18 ч, 12. новембар 2020.

Деретића више не можете да узмете у разматрање, јер за његове тврдње постоји питање географије. Наиме тврдња да је Лазар после битке отишао часком до цркве Самодреже да се помоли и да га је ту сачекао Бајазит поражени и убио га би имала логике да је Лазар отишао до цркве хеликоптером а не коњима, јер црква Самодрежа је у Вучитрну који је удаљен од Косова Поља 33 км. Тако да или је кнез Лазар по Јовану Деретићу имао неке магичне коње који имају крила или џет погон или се дотични Јован Деретић није сетио да провери на гуглу мапсу своју тврдњу...Све у свему има логике да се Лазар с војском причестио код Самодреже пре боја дан раније, кад је из Крушевца кренуо у бој јер је успут, обрнуто не... — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 109.93.171.219 (разговор • доприноси) | 18.29 ч, 9. мај 2021.

Не знам ја...Кад су у питању победе Цер, Колубара, Мишар итд онда се ту не расправља...Победа па победа...Међутим када је у питању фамозно Косово онда се нешто много ту завија и увија, те овај извор, те онај извор,те ово се доказује те оно се доказује, те ово се побија, те оно се побија, а нико не може да види те изворе, а што је најгоре изворе пишу људи који нису ни били присутни, нити су видели бој...Једини валидан извор је написан од Стефана Лазаревића, где он тврди да је Лазар изгубио битку...Па ваљда су сину преживели учесници рекли шта се десило, боље него Твртку и Французима...Сетимо се Твртко није ни био на Косову, могао је Французима да пише шта хоће, брига је њих било...У сваком случају имамо проблем са Косовском битком не као битком самом, већ имамо проблем са кнезом Лазаром, јер је он ,,светац... Па сад из пијетета према цркви измишљамо свашта...А и чини ми се да би сад свако да буде Здравко Шотра, јер реално Шотра је оживео ту битку, он је отац Косовског боја... — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 178.220.157.136 (разговор • доприноси) | 17.36 ч, 30. јануар 2022.

Још једна ствар. ,,Битка је добијена,, је класичан пример употребе англо саксонске морфологије грађења речи у српском. Дакле ,,The battle is won,, ми Срби не користимо такву морфологију и облик грађења речи јер чудно звучи, ми кажемо ,,Срби су победили или Срби су изгубили...,, Тако да чиними се да је опет неко полуписмен са образовањем енглеског језика из средње и филмова без факултетског образовања и учења да жаргон и говор једног језика не иду у други језик.Такође када се будете отргли Холувуду схватићете да је та битка била реалан догађај сличан тучи навијача на неуредној травнатој пољани обраслој жбуњем, не нека магична битка из бајке и да су ти јунаци за оно време били обучени у одећу и оклопе нормалне као данас за нас јакне. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 93.87.129.102 (разговор • доприноси) | 11.31 ч, 15. март 2022.

Датотеци на Остави која се користи на овој страници или њеној ставци на Википодацима недостаје дозвола за коришћење

Здраво! Следећој датотеци на Остави која се користи на овој страници или њеној ставци на Википодацима недостаје дозвола и може бити избрисана:

• Zeta Flag.png

Више информација можете наћи на наведеној страници описа датотеке. —Community Tech bot (разговор) 01:37, 17. март 2022. (CET)

Бесмислени нови календар, када га нема и србска побједа

Десно у оном уоквиреном дијелу пише датум битке 15. јун. И то је исправно. Испод је 23. јун по грегоријанском, а он тада још нигдје не постоји, па је бесмислица... Може се навести да је данас 15. јун по јул. - 28 по грег.

Мато Артуковић у књизи Срби у Хрватској наводи на стр. 280. да најранији извори не говоре о поразу но побједи хришћанске савезничке војске на Косову - Тврткова писма, честитка опћине у Фиренци краљу Твртку...цитира Р. Михаљчића, Косовска Битка, у Ист.ср.народа, II, Бгд 1982, 43-45. Андрија12345678 62.4.40.219 (разговор) 23:29, 29. јул 2022. (CEST) Е кад ми нађете то Твртково фамозно писмо Фирентинцима, тај фамозни летопис од Звонима Нотр Дам и све остало, ја вам дам 1000 евра...Па ви људи пишете за Церску битку да је имала ровове јер је неки сељак рекао да је неки назовимо војник јео неку брескву на грудобрану, погидо га метак и он се сурвао у ров а из тог рова као никла бресква коју на Текеришу нико до дана данашњег није видео, него ето као постојала...Па како се заврши битка Церска за 9 дана, ако је било ровова, кад ровоски рат ствара позициони рат од више месеци...Битка на Дрини и на Колубари су позиционе па су трајале два месеца са повлачењима...Да је Цер био позициони завршио би се у Априлу 1915. Тако да маните се митова...Друго и коњ и човек су жива бића, кад натовариш коња и човека челиком на Јунском сунцу на 40 степени, коњ и човек ће да прокључају, ал ви то не знате јер нисте били у војсци нисте носили метални шелм...Метал је проводник, ако је битка трајала од 8 ујтру до 18 увече, значи да су Срби попадали од срчаног удара и сунчанице...Ко не верује нека се обмота челиком и изађе 15. Јуна на сунце, па ако издржи од 8 ујтру дуже од 4 сата, дајем му 1500 евра...