Разговор:Манастир Жича/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Neutralnost

У срцу охристовљене и свете српске земље налази се манастир Жича чија је изградња започела пре непуних осам векова, благодарећи трудољубљу и ревности благочестивих синова светог Симеона Мироточивог, оснивача светородне српске династије Немањића.

Zbog ovakvog stila pisanja, koji nikako ne priliči enciklopediji osporavam neutralnost članka. --В и к и в и н др е ц и 11:37, 9. март 2011. (CET)

A ja mu zbog istog razloga dodajem i nalepnicu neenciklopedičnosti. Stil je apsolutno pristrasno crkven i treba ga pre svega umeriti i privesti enciklopedijskom, neutralnom stilu. Ovako kako je sada, apsolutno je neprihvatljivo za jednu svetovnu enciklopediju. --Јагода испеци па реци 11:51, 9. март 2011. (CET)

За време турског ропства манастир је често био на мети напада иноверних и незнабожачких народа

Strahota, nakon čitanja ovog članka samo to mogu reći! Koliko dugo je ovakav tekst stajao i niko nije reagovao! Takođe, trebalo bi provjeriti i tačnost navedenih podataka. --В и к и в и н др е ц и 14:57, 9. март 2011. (CET)

Удаљенос` од Рима и Цариграда

У претходном тексту стајао је следећи део:

Место на ком се градио манастир било је подједнако удаљено и од Цариграда и од Рима...

за шта се тражио извор.

У овом новинарском фељтону,који је поприлично збрдоздолиран за мој окус,уз ситне омашке бројки при типкању,стоји следећа формулација:

Зато и није случајно што је баш Жича и симболично саграђена на средокраћи и раскрсници путева између византијског Цариграда и латинскога Рима, и што је изабрана да, поред свих других већих, па и лепших цркава и манастира, баш она буде световни и духовни центар тадашње српске државе.

Тако да,теоријски,постоји референца за ту тврдњу.(Руку на срце,тај текс` је стајао у чланку далеко пре објављивања фељтона,па је све могуће.)

Е сад,грубо гледано (тј. виа ГуглЗемља),Жича одиста јесте на врло сличној удаљености од Рима (695 km) и Цариграда (745 km),ваздушном линијом.Наравно,ако су Срби у доба Немање јели виљушкама (што се лепо види на оној студеничкој фресци,која,још једаред шапу на срце,потиче можда и из средине XV века),што не би у доба његовог сина,када су и званично добили поново краља,имали стателите,па могли лепо да одмере најбоље место на пола пута између Истока и Запада.

Шалу на страну,сама локација Жиче тј њен избор је крајње чудан тј. нелогичан.Не у оноликој мери у којој је нелогичан положај Ниша,али поприлично нелогичан.

Манастир је подигнут у северном (готово периферном) делу државе,практично у Моравској долини,на коју се директно наслањају Мађарска (треба ли нагласити да је краљ Мађарске подржавао Вукана у борби против Стефана) и Бугарска,суседне државе које имају отворен пут за здипи и бриши туре ка Жичи,а у целом том реону нема утврђења које би их у томе могло,макар и на трен спутати.Све тврђаве на том простору су у том тренутку одавно само хрпа камења.Даклем,са стратешке тачке,Стева је морао да има врло,врло дебео разлог да своју задужбину подигне на толико,стратешки,неповољном месту.

Елем,уколико ко има коју бистру референцу на ову тему,било би лепо да освежи чланак.Уколико Теодосије или Доментијан наводе ово као разлог,онда то треба унети у чланак,али ми се чини да је овај фељтон преслаба референца за овакву тврдњу. Црни Бомбардер!!! (†) 15:53, 28. јун 2011. (CEST)