Разговор:Масакр у Пребиловцима/Архива 1
 | Ово је архива прошлих расправа. Не мењајте садржај ове странице. Ако желите започети нову расправу или обновити стару, урадите то на тренутној страници за разговор. |
| Архива 1 | Архива 2 |
Пребачен неенциклопедијски садржај са главне стране
| Детаљи |
|---|
| Diskusija koja sledi je zatvorena. Molimo vas nemojte vršiti izmene u njoj. |
|
Изјаве сведока о усташком убијању српског народа у селу ПребиловциУ Пребиловцима нема преживелих сведока који су видели цели злочин од хапшења народа у том селу па до његовог спровођења из села до силоса затим у Чапљину и најзад железницом до Шурманаца и до јаме. За хапшење народа и сакупљање у школи као и убијање српског народа у Пребиловцима и око њих имамо неке изјаве преживелих који су или били ухапшени па се некакао спасили или док су још били у селу а препознали неке усташе – комшије или су се скривали у неком жбуну или стени и који су видели неке усташе за време хајке, хватања и убијања Пребиловчана. Пред Комисијом за утврђивање злочинаокупатора и њихових помагача дали су зајеничку изјаву: Булат Данило, п. Бошка, Булат Максим п. Илије, Драгићевић Спасоје „Паша“, п. Васе, Медан Војко, п. Јове и Ждракановић Милан, п. Огњена сви из Пребиловаца. април-мај 1941. године Ови сведоци кажу да су усташе пре убијања Срба у Пребиловцима навраћали у село само као патрола свраћали код сељанина Мурата Шоше, а предпоставља се да су од њега тражили неке информације о људима у селу. Те усташе су биле углавном из суседних села: Хотња, Лознице, Клепаца, Гњилишта. Крајем априла 1941. године отишао је у Чапљину да се јави властима на позив Ждракановић Огњен задржан је 15 дана и враћен кући. Али крајем маја дошла је у село група усташа од 6 лица ухапсили Огњена, затим Милана Шарића, Јовина и оба отерали у Чапљину у затвор. „Међ усташама који су их отерали препознали смо: Јозу Боровца и Перу Матића оба из Требижата, код Чапљине Матић Дамјана и Пажан Мирка из Гњилишта, те Андрун Мату „Вука“ из Домановића и шестога нисмо познали, они су били чланови усташког логора у Чапљини на челу кога је Фрањо Вего. Десетак дана касније пуштен је Милан Шарић кога су усташе толико тукле да су га морали из Чапљине довести кући на коњу јер није могао да иде. Задржали су Огњена Ждракановића и даље у затвору, а укућани су му доносили храну. јун 1941. године Почетком јуна 1941. године ухапшени су Коста и Јово Мандрапа и Спасоје Зуровац, истакнутији сеоски прваци из Пребиловаца, и убрзо убијени код железничке станице у Крупи, у срезу Чапљина. У ноћи између 22. и 23. јуна на Клепачком мосту на Брегави убијени су Васо, Триша и Угљеша Мандрапа. Исте ноћи, једна група усташа коју су предводили Смајо Чолаковић и Леополд Ферјанчић упала је у кућу Косте Мандрапе и убила га, као и читаву његову породицу - укупно деветоро особа, а њихове лешеве побацали су у Брегаву. "Жртве су одвођене у злогласни затвор `Силос` код Тасовчића, а одатле на губилишта. На дан напада фашистичке Немачке на СССР усташе су ухапсиле велики број Срба из суседних села а из Пребиловца само два лица: Митра Трифковића п.Тодора и Ждракановић Спасоја п. Лзара док су остали успели да умакну усташама. Било је у тој групи усташа која је дошла у Пребиловце око 40 наоружаних лица и они су ухватили још двојицу Срба тј, укупно 4 човека. 1 Митра Трифковића п. Тодора 2. Ждракановић Спасоја п. Лазара 3. Екмечић Илију п. Шћепана 4.Шарић Дамјана п. Николе Последња двојица су из Чапљинњ где су били службеници Два три дана после тога из села је побегао Ћук Раде са својом женом у правцу Љубиња, али су га усташке страже среле и убиле. Касније су чули да је ухваћен близу Стоца и тако са другима убијен. Изјаву Булат Вељка п. Васе, Булат Манојла, Јове и Ијачић Радослава из Tасовчића понавља догађаје о хапшењу у Пребиловцима и Клепцима о видовданском убијању у Клепцима и другим селима, а из Пребиловаца је тада убијено 35 људи, док је 20 људи остало живо у камиону који се покварио у Жегулици 25. јуна 1941. У селу су тада убили Бошка Булата, Банђур Ристу, Спасу Ждракановића, и Митра Трипковића – све старији људи. Они су убијени у Морино Отоку, а Спасо Ждракановић у Гркову Долу. „Пошто су издати неки прогласи да више неће бити убијања Срба већина наших људи се вратила из склоништа својим кућама верујући да ће усташе престати са даљњим клањем и убијањем. август 1941. године Дана 4. августа напала је на Пребиловце огромна војска усташа са све четири стране. Око 800 усташа добровољаца и присилно мобилисаних сељака из оближњих села и католици из срезова: Столац Љубиње, Љубушки, Мостар и Чапљина. Овом војском дивљих усташа руководио је Фрањо Вего логорник из Чапљине а његови главни сарадници били су најистакнутији функционери усташке власти у Чапљини у то време. Перо Јукић трговац из Чапљине, Тугомир Солдо, фратар из Чапљине, Филиповић Нико, Капетановић Ахмет новинар из Почитеља, Бено Дане из Хотња и др. Тако знамо да је тога јутра усташа из села Вишића предводио ројник Перо Блажевић „Бектуран“, усташе из Гњилишта Никола Мерџан, „Шкопигуда“ који је према неким документима био означен као командант напада на Пребиловце, и после убијања и одвођења народа командант посаде и страже које су усташе држале ради даље пљачке и насељавања. Са „Шкопигудом“ био је и Никола Рајић. Усташе из Хотња предводили су Павао Бено и Андрија Јарак. Усташе из суседног села Чељева довели су Иван Ђевеница и Јаго Рагуж, из Габеле ројник Славко Шушак из Тасовчића поред осталих Ивица Бутковић, Иван Ребац, Ђуро Перван, Видоје Поповић (Матин), Авдо Муминагић, бивши тговац шверцер, Јусуф Муминагић заменик ројника и други. Из Требижата су усташе довели злогласни Јосип Боровац „Ђандо“ и још злогласнији Перо Матић за које се верује да су били на свим убијањима Срба у јужној Херцеговини, затим Звонко Радош учитељ и други. Из суседно села Лознице усташе су водили Дамјан Матић са усташама Јозом Томићем, Славком Томићем Даном, Јуром и Мирком Томићем и другима. Усташе из Клепаца довео је ројник Мато Васиљ а са њиме Брајковићи: Рафо, Паво, Винко, Мирко, Анђелко, Бошко, Станко, Илија и други. Са Домановића - Мато Андрун, „Вук“ који по злочинима не заостаје за Пером Матићем и „Ђондом“, затим Иван Чутура, а из Почитења злогласни шеф Силоса Јусуф Бегић „Хрње“. Из Грабовине је усташе предводио Перо Павловић, Иванов а од преживелих Пребиловчана међу усташама је препознат и један број усташа са десне обале Неретве све до Љубушког, као на пример Перо Ловрић из Звирића и неки усташа кога су звали „логорник“ а био је из Љубушког. Долазила је сва та сила крволока и до тада већ овејаних злочинаца који су убијање тог лета претворили у своје једино занимање и једино задовољство као неки чопор дивљих звери који само траже да некога растргне, закоље и убије. Усташе су опколиле село али се део људи пробио кроз њихов обруч и умакао. Усташе су затим покупиле све жене и децу у сеоску школу више од 500 душа. Затим су их отерали у силос, а одатле на станицу Чапљина, и возом на Шурманце. Из ове групе остала је само Мара Булат, супруга Гојка која може дати о овоме више података. У Шурманачку јаму бачено је више од 500 жена и деце. Стежући обруч усташе су упали у село и неколико стотина усташа одмах се разишло од уће до куће и изводили незаштићену чељад у сеоску школу у затвор. Ускоро је школа била пуна. А затим је у школи почело оргијање над ухапшеним народом. Сабијене жене и децу у школи усташе су почеле да бију, да ударају чим год стигну, да силују убијају. Неку мали децу узимали су из колевки и ударали њиховим главама о зид, а затим их разбијених лобања враћали мајкама у наручје.Извршена су многобројна силовања и садистичка иживљавања над пребиловачким женама и девојкама. У сеоској школи и испред ње. Те призоре је немогуће описати. Силована је Јелисавка Шарић и то од првог комшије са Хотња, Мате Андруна „Вука“ који је затим убио. Силована је и учитељица Стана Арнаут Словенку. Није је спасило ни то што је католкиња, била је крива баљда зато што се удала за Србина па је требала да ту „грешку“ плати својом родом из Глушаца и то од својих бивших ђака Хрвата усташа из Габеле где је Стана била раније учитељица. Силовали су и жену Жарка Булата по националности главом. Убијена су и њена деца јер их је родила са Србином и крстила у православној цркви то је по степинчевско-ватиканском моралу „смртни гријех“ или „Maksima Culpa“ како би рекли фратри. Једна једина Пребиловка – жена која је преживела ову трагедију и злочин у школи – Мара Булат написала је после рата у својој изјави и то да су усташе тада простле беле чаршафе испред школе, и на њима силовали девојчице од 12-14 година. Усташе су том приликом присиљавале њихове мајке да их држе док их они силују. Затим су их нагонили да певају и воде коло. Натерали су старог Нику Шарића „Хаџију“ да се скине до гола и да тако међу голим девојчицама води коло и пева о црногорском сердару –Јоли. Слично оргијање усташе су приредиле у самој школи. Тамо је логорник Фрањо Вего силовао девојке и нагонио силоване да играју и певају у колу. Вего је силовао и Ђуку Медић једну од најлеших девојака у селу. Фимија Драгићевић није хтела да се скине па су је стога после силовања са поцепаним хаљинама одмах ту на месту убили. Истовремено, усташе су у појединим засеоцима код Пребиловаца убијали људе на лицу мјеста. Тако су на Сухића брду, пред њиховим кућама, побијене комплетне породице Влајка и Николе Драгичевића - око 25 чланова, док је једини успио да се спаси Ћетко Драгичевић. Породице Јовице и Сава Медана - око 20 чланова, као и Бошка Драгичевића и Пера Булута - око 15 чланова, који су живели у засеоку Кошћела, одведене су до Пребиловачког блата и побијене у месту званом Главиш до. Наш комшија Мурат Шоше подржавао је усташе заклао је 10 овнова опљачканих од Срба, па позвао усташе на гозбу. Његов син Рамо проналазио је Пребиловчане и доводио у школу у затвор а други син Јамар силовао је девојке. Његова снаха Халилова жена из Пјесака честита усташама „сватове, момке и дјевојке. И пред јамом су устше говориле женама. Идете на испит...“ Усташе су пред јамом одвојиле 6-7 девојака, али су оне саме скочиле у јаму. Пред јамом су поново одузимали драгоцености и новац од жртава. Пребиловци су пљачкани насељени са око 30 породица у њима је била стална усташка посада. Пронашли су Босу Драгићевић након неколико дана скривања силовали, убили и бацили у бунар.Преко муслиманске породице Шоше усташе поручују да неће убијати ако се врате из склоништа – а кад су дошли поубијали су их у Морину Отоку – њих око 60 мушкараца жена и деце.тако је успела усташка превара. Пребиловци су претворени у дивљу џунглу у којој су усташе као крволочне звери хватали и убијали све што је српско. Њихови гробови расејани су по целом подручју Пребиловаца. У животу је остало свега око 150 људи У септембру једна усташка јединица идући за Дабар упада у Пребиловце убија 16-18 људи које хвата по кућама води у Брегаву и стреља. Водили су их Ивица Милас и Никола Матић, а већина усташа који су са њима убијали били су из Гњилишта. После овог злочина усташе су и даље држале село у својим рукама и населиле у њега око 60 усташких породица већином из Љубушког среза. Усташе су нашем селу дали име Ново Село а командант посаде у њему био је Никола Мерџан „Шкопигуда“ стрељан од војног суда. Тринаести дан после овог покоља вратио се један број мушкараца у село, предали су се усташама јер су им они обећали да ће им вртити жене и децу. Пошто нису знали да су им жене и деца већ поубијани поверовали су усташким обећањима. па су их усташе сутрадан све побили у Морино Отоку и то на најгрознији начин – одсецањем главе од трупа, па су главе бачене у једну а трупови-тела у другу рупу. Овде је убијено 48 лица-мушкараца и жена. септембар 1941. године Доласком Талијана почетком септембра људи су се вратили из склоништа, јер је усташама било забрањено убијање. „Међутим 10-15 дана после нашег повратка кући упала је једна група усташа ухватила 10 људи и све их поубијала на месту зв. „бунар“ код реке Брегаве један километар удањеног од нашег села. Нашим повратком у село насељени католици су га напустили и отишли својим кућама.
Сведочење Маре Булат Мара Булут је једина жена која се спасила и жива изашла из школе у Пребиловцима. Она је свједок ужасних сцена, виђела је како су усташе вадиле „ситну“ дјецу из колијевки за ноге и ударали их главом од зид. Тако су убијена сва дјеца, а било је око 50 колијевки.
Усташе су стварно уништиле Пребиловце. То показују бројке 1941 било је 116 кућа, 994 становника, а 1946 – 21 кућа са 164 становника. Погинуло или умрло 830 становника, 33 породице потпуно уништене, а од 31 породице остао смао по 1 члан. |
Цензура
Ко је и зашто блокирао сајт www.zlocininadsrbima.com?--Bocin kolega (разговор) 21:38, 16. фебруар 2019. (CET)
Не знам али могуће је да има неких чланака без извора тамо па је зато то одарађено. Предлажем ти да погледаш шта се цитира тамо или да нађеш одакле је то преузето па то да цитираш. Најбоље ако знаш неку књигу. За цитирање можеш лако наћи овдје јако добре литературе http://www.vbs.rs/scripts/cobiss?command=CONNECT&base=80017&lani=sc&scri=cyr -- Karakondzula (разговор) 21:42, 16. фебруар 2019. (CET)
- Овај одговор нема смисла. Сајт садржи велики број докумената који покривају све што је написано. Погледaти www.zlocininadsrbima.com/DokumentiPDF.aspx--Bocin kolega (разговор) 21:48, 16. фебруар 2019. (CET)
Mišić
Nisam siguran koliko je vredno njegovo pismo. Nije bilo javno u vreme kad je datirano, tj. moglo se je napisati i posle rata da bi se stvorila lepša slika katolicizma u Hercegovini. Dodao sam ga reda radi, pošto ga ne mogu u potpunosti odbaciti.--Bocin kolega (разговор) 22:34, 20. фебруар 2019. (CET)