Разговор:Михај Храбри/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Име

Овај владар је код нас познат као Михаило Храбри. --ClaudiusGothicus (разговор) 23:57, 3. август 2010. (CEST)

У праву си. :-) Али на српској Википедији се не посрбљују имена, не?--Nvlado (разговор) 12:40, 4. август 2010. (CEST)

Овако. Да се вратимо на историографију а не на то шта Википедија чини или жели да чини. Овај владар је просто у нашој историографији познат као Михаило Храбри и тачка. Провери рецимо у индексу Историје српског народа III/1, СКЗ. Мрзи ме да тражим даље. А и Википедија пристаје на србизоване облике имена уколико је у питању стандард у нашем језику и историографији нпр. Петар Велики, Јован II Комнин, Јован без Земље, Матија Корвин, Свети Стефан (мислим на угарског краља), Фрања Јосиф итд. Дакле, треба лепо насловити Михаило Храбри и исправити у тексту...--ClaudiusGothicus (разговор) 21:55, 5. август 2010. (CEST)

Видећемо шта други кажу, за сад нека остане овако. Питај Јагоду, она најбоље зна. Пре неки дан, уређивајући један чланак, наишао сам на румунско име Gheorghe и мислио сам да је у питању Ђорђе, али су ми рекли да је у ствари Георге. Па сам онда помислио, када сам уређивао овај чланак, да тако поступам са румунским именом Mihai.--Nvlado (разговор) 23:05, 5. август 2010. (CEST)

Kad su ličnosti ranijih epoha u pitanju uglavnom se koriste imena usvojena u istoriografiji (neki primeri su već navedeni) i nema potrebe unositi nepotrebnu zabunu. Ja lično smatram da su neki oblici bolji ako nisi srbizirani ali to je moje lično i nema veze sa usvojenim načinom imenovanja istorijskih ličnosti. Ako je u literaturi upotrebljen ovaj oblik (a to nisu tabloidi na koje se uglavnom pozivamo u diskusijama o poznatima i slavnima već ozbiljni radovi koji su sigurno prošli ozbiljnu jezičku proveru) mislim da na Vikipediji ne bi trebalo uvoditi drugačija rešenja i na taj način samo unositi konfuziju u ionako ne naročito strogo zavedenu terminologiju.--Војвода разговор 22:15, 6. август 2010. (CEST)

Pošto je u literaturi na srpskom jeziku navedeno ono što kaže Klaudije Gotski onda nema potrebe da to stavljamo pod znak pitanja ako jer je on naveo „индекс Историје српског народа III/1, СКЗ.“ a sa druge strane nije dat izvor informacija onda treba promeniti naziv članka u Mihailo Hrabri. --Antidiskriminator (разговор) 22:36, 6. август 2010. (CEST)

Сад сам видео да је Нвладо променио текст мог превода историје Румуније у чланку Румунија и без икаквог образложења на страни за разговор кориговао име Михајло Храбри које сам ја тамо написао три пута у тексту у Михај Храбри. Молим Нвладу да овако важне измене убудуће не врши без објашњења на страни за разговор. --Antidiskriminator (разговор) 22:45, 6. август 2010. (CEST)

Јасно ми је шта је Клаудије Готски рекао што је везано за историографију. У уџбеницима се претендује, ради једноставности, да се нека имена врло блиска српској историји србизују, ако бисмо тако рекли. О Михај(л)у, збиља, нисмо никада учили, нити нам га је ико споменуо. Али рецимо Еуген Савојски. Да ли би се он могао назвати Евгенијем, иако је имао много већег удела у српској историји? У старијој литератури се још и спомиње као Евгеније, али у новијој слабо. Али кад сам видео да један рад (види овде) који је објављен у склопу неких радова које је објавила Српска академија наука и уметности ову личност назива Михајем, помислио сам да нема фрке што се тога тиче, и да га могу комотно назвати Михајем. Чуо сам за Индекс, али га немам при руци, а давно сам га листао. Најбоље је питати Јагоду, мислим да она зна најбоље.--Nvlado (разговор) 23:07, 6. август 2010. (CEST)

Антидискриминаторе, извини за малу промену без објашњења. Неће се поновити убудуће.--Nvlado (разговор) 23:08, 6. август 2010. (CEST)

Hm, prema pravopisu, imena stranih vladara se transkribuju, ne prevode se. Sad, nekad se to ipak radi, ali: 1) kad su u pitanju neka toliko uobičajena imena da je suludo menjati ih, kao npr. Karlo Veliki, Petar Veliki, Matija Korvin, Jovanka Orleanka i sl. 2) kad je period toliko dalek da nam je nemoguće pravilno transkribovati (npr. svakojaki barbari, onda idemo onako kako su imena uvrežena u istoriografiji, tipa Alarih ili Alarik, Teodorih/Teadorih i sl. Takođe, tradicionalno imena viz. vladara se prevode, tj. koriste se imena koja su u istoriografiji (Klaudije pomenu Jovana Komnina, npr.), kao i njihovih učenih i drugih poznatih ljudi (Velizar, vojskovođa i sl.). Ovaj gospodin je Rumun, iz 16. veka ako se ne varam (tako piše u članku), a tad je rumunski jezik već bio prilično formiran, a ja ne znam da li se on može po čuvenju porediti sa Jovankom Orleankom ili Karlom Velikim, pa da ostane Mihailo. Ono, ja ponešto čituckam i te historijske knjige, pa sam nailazila na nepravilne oblike i dan danas (npr. Henri VIII se i dalje u tim historijskim knjigama i dalje nepravilno naziva Henrikom VIII, a to vidim da i mnogi istoričari i dalje tak zovu ovog vladara), doduše, nestala je Jelisaveta, i redovno se zove Elizabeta, ali npr. mnogi likovi iz španske istorije su i dalje posrbljeni (što nikako nije u redu), pa imamo neke Jovanke umesto Huani, a to nikako nije dobro. Ne znam, ja bih ipak ovog transkribovala, kao što sam insistirala i na uklanjanju raznih Jagelonovića i Osmanovića zarad savremenije verzije Jagelonci i Osmanlije. --Јагода испеци па реци 23:35, 6. август 2010. (CEST)

Ali može da se napravi preusmerenja sa srbizma. --93.86.244.48 (разговор) 14:48, 7. август 2010. (CEST)

Потенцијално решење?

Ставио сам у једној реченици да се код нас спомиње као Михаило Храбри. Као референцу поменуо сам Ћоровићеву Историју Срба, а ако неко има Индекс, нека слободно наведе у чланку страну на којој се то наводи да се овај човек зове Михаило. --Nvlado (разговор) 01:27, 8. август 2010. (CEST)

Кандидат за добар чланак на расправи

Распарава траје до 27. новембра 2010. у 20:33. --Новак (разговор) 21:40, 20. новембар 2010. (CET)

Гласање (правилник)

Гласање у трајању од седам дана почиње након периода вредновања кандидата, само у случају да је расправа била успешна:

1. Ако је поред аутора/предлагача у расправи учествовао бар један корисник.
2. Ако су отклоњени разлози за све објективне примедбе дате на јавној расправи.

Током седмодневне расправе није изнет ниједан коментар на основу којих не можемо да закључимо да су корисници прочитали чланак, с обзиром на то уклања се налепница да је чланак на расправи. Предлагач може поново да покрене расправу, при чему би било добро да на време замоли бар једног корисника да прође кроз чланак и одговори на примедбе како би расправа била успешна.

--Новак (разговор) 20:47, 27. новембар 2010. (CET)

Беспотребно бирократисање. Ако је чланак супер нико неће наћи ману. Нећемо ад будемо смешни па да сами хвалимо своје чланке или да вичемо вау, супер, сјајан чланак. -- Bojan  Razgovor  05:58, 28. новембар 2010. (CET)

Таква су правила. Нисам их ја измислио. Била је расправа на више места где је одлучено да се та правила примењују.

Ако се поступало по њима пре до неколико месеци, док је био корисник који је одржавао странице везане за добре и сјајне чланке; а сад што је тај корисник неактиван и што је било неколико сучајева која нису поштовала правила, то не значи да се она више поштују.

Уколико имаш примедбе на њих, обрати се оном који их је увео фебруара ове године или постави примедбе на одговарајућој страни за разговор.

Не ометајте рад Википедије да би сте нешто доказали.

--Новак (разговор) 11:58, 28. новембар 2010. (CET)

Ne secam se da se postupalo po njima pre nekoliko meseci, nisam pratio. Ovo je besmisleno birokratisanje. Bitno je da se prodje 7+7 dana, da ima neki odredjen broj i procenat glasova. -- Bojan  Razgovor  12:02, 28. новембар 2010. (CET)

Процедура расправе је унета у поступак за избор сјајних чланака овог фебруара, након неколико обимнијих расправа на тргу и корисничким страницама за разговор. Уколико хоћеш да видиш зашто је унета та процедура, погледај одговарајуће архиве.

Од кад је неактиван корисник који је идејни творац поступка расправе (значи неких месец и по дана), десило се да неколико чланака нису испоштовала ту утврђену процедуру. А сад што нико тих месец дана није био да провери тај поступак, не могу ништа по том питању да учиним.

Ne secam se da se postupalo po njima pre nekoliko meseci, nisam pratio.

Хм, имајући у обзир да си од фебруара постављао неколико чланака на расправу, требало би да се сећаш нечега. Но, ово (1, 2) показује да си још од првих месеци, од када је унета поменута процедура, имао примедбе на тај поступак и да си знао да се по њему поступа.

Ovo je besmisleno birokratisanje.

Рапсрава је произашла као резултат старих поступака гласања и расправе заједнице у периоду јанаур-фебруар ове године. И заједница се сложила да се уведе поступак расправе. Као што рекох већ, уколико имаш неке примедбе, а види се да их имаш још од месеца увеђења расправе, обрати се одговарајућем кориснику на страници за разговор или их постави на одговарајући страницу за разговор.

Тиме ћеш уштедети непотребно ометање рада википедије и постављња примедби на неодговарајућим страницама за разговор. И молим те, немој више да поступаш овако — саботираш процедуре расправе — него поступи као што сам ти изнео у горњим коменратима.

У складу са утврђеним правилима, прекинућу ово непроцедурно гласање.

--Новак (разговор) 12:41, 28. новембар 2010. (CET)

Šta dobijaš odlaganjem? Što se sada držiš pravila i tu mi soliš pamet a kada je bilo glasanje za prvi svetski rat, svi ste redom glasali za, iako je članak tada, kao i sada imao šablone za traženje izvora?

Не сме да садржи ни један шаблон за сређивање, а то значи да мора да буде савршен.

-- Bojan  Razgovor  12:43, 28. новембар 2010. (CET)

Па, Бокице, уколико бисмо доказивали да су правила или системи неефикасни или закржљали константним ометањем или саботирањем истих, онда не бисмо добили ништа продуктивно нити конструктивно.

Мислим, постоје правила која дозвољавају деличмичну акцију такве врсте, али постоје и правила која заговарају некомпликовање процедура и система. Тим другим правилима је могуће оспорити неадекватни систем, али не поменутом акцијом него одговарајућом расправом и поступцима.

Па ова процедура расправе је на почетку ове године изашла као „најновије техничко решење“ дотадашњег система за избор чланака. Дакле, уколико мислиш да овај систем није адекватан, лепо покрену расправу (дискусију) и евентуално гласање за промену те техничке процеудре.

Па и садашња процедура је морала да прође све те дискусије и кораке да би била усвојена. Дакле, промена захтева исти поступак.

У суштини, правила и смернице су ту да би се постигао некакав ред и да би се умањио евентуални хаос. А сад је не теби да ли ћеш следити опште-утврђена правила и смернице за поступање у оваквим случајевима. Мислим, ти, као администратор, а тиме као и особа на одговорном положају, би требао да будеш пример осталима за понашање на википедији и као пример за чињење одговарајућих корака.

...

Уколико мислиш да је ова расправа (дискусија) безнадежна, онда сам сагласан да се постави адекватни посредник или да неки (други) администратор буде укључен у расправу.

С друге стране, ако ти је ово све преко главе, онда си слободан да радиш шта ти је воља и нећу се уплитати у ствари у вези са поступцима за избор чланака.

...

--™ Barbaroβa ™(®) ^{Fekete Fruzi!} 13:50, 28. новембар 2010. (CET)

Ја разумем да се неко бори за законе и правила јер су добри, а не бирократије ради. Поента је да ти (или било ко други) ниси ниједном рекао шта да радимо у случају када је чланак супер (више пута сам поменуо). Ја или неко други да хвалимо свој чланак или да вучемо неког за рукав да нешто напише на страници за разгово, само да би било двојица у дискусији. Мислим... -- Bojan  Razgovor  13:58, 28. новембар 2010. (CET)

Процедура расправе је првенствено настала због константног вређања и жаљења на верификаторе од стране заједнице. Увођењем расправе препуштено је заједници да одлучује уместо верификаторима (који си укинути).

Утврђени су неки кораци процедуре и постајала је особа која је одржавала пројекат за изборе чланака, као и која је надгледала тј. проверавала исход расправа.

Некоментарисање чланка може значити две ствари:

• чланак је, сам по себи, сјајан, или
• није било довољно заинтересованих за расправу

Садашња пракса (процедура) је на то гледала овако: нема расправе (дискусије) = нема основу чега се не може закључити да је било вредновања кандидата (верификовања од стране заједнице), чиме чланак није прошао на гласање.

Ма било колико та процедура била глупа, ма било колико ја овде бирократишем, она је ту да би било сигурно да чланак испуњава основе услове за статус који се кандидатује, што се добија ако чланак буде испунио захтеве заједнице (као и неких подразумевајућих правила), уместо да верификатори одлучују да ли је чланак у реду (на шта се бунила заједница).

Дакле, ако си за укидање те процедуре, потребно је неко, од поверења и угледа (што си били верификатори, донекле), ко ће да одлучи да ли чланак задовљава услове или не.

Заједница је била против таквог принципа, па је изабран „демократски“ начин тј. поступак којим се види да је она одлучила да ли чланак одговара условима тј. њеним захтевима.

Уколико знаш бољи начин, који је успешнији од садашње па и од претходне процедуре, на располагању да ти је да покренеш промену процедуре — али по предвиђеним поступцима и корацима.

Али док не дође до промене, остаје да се поступа онако како је заједница одлучила у фебруару ове године. --Новак (разговор) 14:53, 28. новембар 2010. (CET)

Ја тебе питам, не заједницу. Некоментарисање чланака може да значи и:

1. нема шта да се коментарише
2. нема познавалаца материје
3. има познавалаца материје, али нема времена

Ово правило је бирократисање, није суштина - не утиче на исход гласања. Чланак иде на гласање, ако су испуњени најосновнији услови (сређен је, без шаблона за тражење извора, све је транкрибовано). Ових 7 дана је измишљено да би се тада навеле и исправиле мане, а не да се неко последњег дана гласања сети да овај чланак ништа не ваља или гласа против а не образложи свој глас. И молим те, немој сада да се правиш да се држиш правила, јер када је био Први светски рат на гласању, гласао си за чланак који има неколико шаблона тражи се извор (и још увек их има). Тако да се поставља питање, како ти (и заједница) демократски вреднујете неки чланак и да ли увек или када вам се ћефне се држите сваког слова у правилу? И ако ти је толико стало да буде барем двојица који као расправљају на сттрани за разговор, ти у тих седам дана уместо да потписујеш непотписане, пиши Вау, супер чланак, а ја ћу Слажем се, да ти савест буде мирна. -- Bojan  Razgovor  15:16, 28. новембар 2010. (CET)

Слажем да је тај процедурни део бирократисање, и да га је потребно изменити.

То што сам тад гласао је моја лична одлука и тек сам се тад упутио у ово у вези са овим изборима чланака, тако да се и подрзумева да сам направио пропуст или нешто слично. Првенствено, постављач или аутор чланка је требао да поступи према критеријума, док је на гласачима да одлуче да ли чланак (по њиховом мишљењу) треба бити или не бити избран.

Да сам оспорио ту кандидатуру у тој фази избора чланка, кад је гласање било де факто готово, морао и бих и неколико других већ завршених кандидатура пошто нису испоштовале процес расправе, то би био чист безобразлук и претерано бирократисање.

Но да се вратим на тему.

То вредновање чланка се врши у време расправе, док после гласање к‘о гласање — сваки појединац каже шта он мисли, да или не, и онда се пребројавају гласови. Једина новина од фебруара је замена верификатора са расправом, као и потребан број гласова. На постављачу или аутору чланка је да испоштује прописане критеријуме а заједници да (пре)комантарише (и евентуално да наиђе неки лик који може да оспори кандидатуру на основу критеријума).

Укратко: отприлике као што си навео горе.

Питање за тебе: оћеш ли да се промени да процедура? Онда на страници за разговор странице за избор чланака предложи шта имаш да предложиш (укидање процедуре, њену измену, шта год), и укључићу се у дискусију да би та глупа процедура била промењена.

Тиме ће бити урађена промена те процедуре и мирно Косово (која год друга област).

Сваки наставак ове дискусије којим се одлаже промена процедуре, на одговарајућој страници за разговор, је млаћење празне сламе.

Тол‘ко од мене.

--™ Barbaroβa ™(®) ^{Fekete Fruzi!} 16:12, 28. новембар 2010. (CET)

Jeee, nisam video besmislenije od muve pravljenje slona. Opusti se, nece se vikipedija srusiti zbog jednog (i sam kazes smesnog) pravila, niti ces ista postici time sto ce ovaj clanak ici na glasanje opet za mesec dana. Nisam video da je neko stavio negativne komentare na Drugi punski rat i zato nisam reagovao i OK je sto clanak nije prosao. To pravilo je vec krupna stvar. -- Bojan  Razgovor  16:19, 28. новембар 2010. (CET)

Кандидат за добар чланак на гласању

Гласање траје до 4. децембра 2010. у 20:33. --Новак (разговор) 16:44, 28. новембар 2010. (CET)

sitnice

Ştefan Răzvan - Stefan ili Štefan Razvan. U tekstu je dato kao Rzvan.

Nakon imena ide datum (ukoliko se zna) i godina rodjenja sa mestima. Na sr.wiki nema krsta i, bilo je reči o tome. --Алекс (разговор) 12:11, 28. новембар 2010. (CET)

Fraţii Buzescu - teško da je ovo Vuzesku, trebalo bi da je Buzesku. --Алекс (разговор) 12:13, 28. новембар 2010. (CET)

Слово ă у румунском исто је што и слово ъ бугарском. Каткад се испушта приликом изговора.--212.200.65.73 (разговор) 12:22, 28. новембар 2010. (CET)

[1] --Алекс (разговор) 17:05, 28. новембар 2010. (CET)

Npr. Razvan Rac - [2] --Алекс (разговор) 17:08, 28. новембар 2010. (CET)

Примедбе

Овај чланак би требало да прочита неко ко није гледао у оригинал, као и да му се исправе све граматичке и правописне грешке. Има доста и типографских грешака. Примера ради, стално се уместо "свој" користи "његов". У реченици За време његове владавине, Михај се претежно ослањао... не ваља ово "његове" него треба "своје". На много места превод није јасан, зато што је вероватно пребуквалан. На пример, овај пасусчић:

У једном разговору са пољским изаслаником Лубиницкијем изјавио је да нису поступали као што је наведено у њиховим упутствима, него су гледали сопствену корист и изборили се за њу. Убудуће се трудио да избегне обавезе које ће га пратити до краја његове владавине.

...потпуно је неприродан и нејасан, поготову последња реченица.

споразум у Алба Јулији

Ако се место зове Алба Јулија, онда треба у Алби Јулији, мењају се кроз падеже оба дела имена, не само један.

Априла 1598. године Жигмунд је поднео оставку са места кнеза Трансилваније

На титуле се не подноси оставка, него их се одриче. Краљ се одриће престола или абдицира, не даје оставнку на престо. Исто тако и кнежеви и остале врсте владара.

Има тога још, ал не могу све овде да наводим. Прочитајте поново овај чланак и исправите грешке ако желите да буде заиста добар. У противном, само ће носити упразно ту титулу. --Јагода испеци па реци 16:33, 28. новембар 2010. (CET)

Tutula kneza Transilvanije bila je izborna.--212.200.65.74 (разговор) 16:41, 28. новембар 2010. (CET)