Разговор:Ратни злочини у Балканским ратовима/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Ослободиле? Међусобно поделиле? Своје бивше територије? Територије Османског царства биле под (Османском) окупацијом?

"Крајем 1912. године, савезничке балканске државе су заједнички напале Отоманско царство и у току наредних неколико месеци ослободиле и међусобно поделиле своје бивше територије, које су биле под отоманском окупацијом."

Ослободиле

Балкански савезници нису ослободили територију, већ је окупирали. До Лондонског мира у мају 1913 године су окупиране територије османског царства биле под окупацијом.

Промењено.--Алекс (разговор) 02:29, 15. април 2010. (CEST)

Своје бивше територије

Државе балканских савезника нису постојале пре деветнаестог века. Према томе територијална проширења која су добили никада пре тога нису били део тачно тих држава које су учествовале у Балканским ратовима.

Промењено.--Алекс (разговор) 02:29, 15. април 2010. (CEST)

Међусобно поделиле

Балкански савезници нису међусобно поделили ништа из два разлога:

1. Лондонски мир (1913) су потписали Балкански савезници, Османско царство и амбасадори свих шест великих сила. Одредбама овог мира је утврђено ко ће од Балканских савезника шта да добије, без обзира на "списак лепих жеља" који је сваки од њих имао и који је био много већи од онога што су велике силе одредиле. Хоћу да истакнем да су велике силе делиле а не балкански савезници
2. у подели окупираних територија је учествовала и једна држава која није била чланица Балканског савеза

хм... не видим јасну разлику, али немој да шириш убеђивање него напиши у шра би променио.--Алекс (разговор) 02:29, 15. април 2010. (CEST)

Ако напишеш да су Балкански савезници "међусобно поделили" испада да су они сами поделили нешто, а то није истина, јер су велике силе имале пресудну улогу у подели Балкана.

Предлажем следећи текст:

"Крајем 1912. године, савезничке балканске државе су заједнички напале Османско царство и у току наредних неколико месеци заузеле највећи део територије Османског царства на Балкану." --Antidiskriminator (разговор) 02:36, 15. април 2010. (CEST)

Убаци, само што треба још једна реченица после тога:"Pošto se ambiciozne mlade nacionalne države nisu mogle dogovoriti o podeli etnički izmešanog prostora, došlo je, samo nekoliko meseci po završetku prvog rata, do izbijanja drugog balkanskog sukoba. U njemu su se karte drukčije promešale, saveznici i protivnici iz prvog rata zamenili su mesta." --Алекс (разговор) 02:42, 15. април 2010. (CEST)

Територије Османског царства биле под (Османском) окупацијом

Територије балканских вилајета османског царства до октобра 1912 године су биле легални и легитимни међународно признати део османског царства, а не под окупацијом Османског царства.

Промењено.--Алекс (разговор) 02:40, 15. април 2010. (CEST)

Напомена за Алекса

Алекс, не знам да ли си ти написао ову реченицу. Ако јеси, молим те да покушаш да убудуће заузмеш неутралнију тачку гледишта. --Antidiskriminator (разговор) 02:19, 15. април 2010. (CEST)

Извини нећу више. --Алекс (разговор) 02:29, 15. април 2010. (CEST)

Мултинациолани против једнонационалних.

"За разлику од Отоманског царства, које је на територији Балкана тежила мултинационалној средини муслиманске вере, Балканске националне државе су тежиле једнонационалним државама."

Јеси ли сигуран у ову констатацију?

Шта није у реду са констатацијом?--Алекс (разговор) 02:30, 15. април 2010. (CEST)

Никада до сада нисам нашао неки извор информација за тврдњу да је Краљевина Србија тежила једнонационалној држави. Чак су и Краљ Петар и чланови владе потписивали прогласе народу и војсци у којима их обавештавају да територију коју ће они заузети од Османлија насељавају не само Срби већ и многи други народи који ако хоће могу да живе заједно са Србима. После Балканских ратова многи Албанци, Турци, Бугари.. су остали да живе у Србији и не да им ништа није фалило него су имали иста права као и Срби а неки од њих су неколико пута повећали своје бројно стање у наредних пар генерација. Краљевина Србија је и у ПСР имала амбицију не да буде једнонационална већ напротив, мултинационална. Последице тадашњег мултинационалног опредељења владе Краљевине Србије се и данас могу јасно видети и осетити. --Antidiskriminator (разговор) 02:44, 15. април 2010. (CEST)

Па сад ајде овако. Немам устав краљевине Србије али 100% да је писало да је Србија држава српског народа. Ово са Југославијом је чудо невиђено. Сви ти прогласи, декларације су рађени да би се слабила Аустроугарска, а Србија је била дубоко подељена по том питању. Остали нису имали такве амбиције. Ако би "тежила" пребацили у "била" да ли би то решило проблем?--Алекс (разговор) 02:51, 15. април 2010. (CEST)

Чак и да пише да је држава неког народа у уставу, не значи да та држава тежи да буде једнонационална. Сви грађани неке државе имају иста права, без обзира на националност, осим што се из практичних разлога уводи званични језик и разни обичаји (празници и сл.) најбројнијег народа уз поштовање мањинских права других народа.--Antidiskriminator (разговор) 02:57, 15. април 2010. (CEST)

Pa dobro, ipak ima razlike izmedju Bosne i Hercegovine i npr. Bugarske. Ili ja to ne vidim?--Алекс (разговор) 02:59, 15. април 2010. (CEST)

Мислим да није битно шта је писало у уставу Краљевине Србије већ је битно то да је освајањем Косовског, највећег дела Скадарског и Битољског вилајета Краљевина Србија добила и милионе становника који нису Срби. Не може се тврдити да је Краљевина Србија тежила једнонационалној држави ако се то има у виду. Краљевина Србија није извршила етничко чишћење становника новоосвојених територија који нису Срби већ их је прихватила као своје грађане, равноправне са Србима. --Antidiskriminator (разговор) 13:01, 19. мај 2010. (CEST)

Националне православне државе?

"На тај начин старија етничка и верска структура је сметала националним државама, које су све биле Православне тако да су у ослобађању територија увиделе своје право да врате или створе структуру која је њима одговарала."

Мислим да држава ни било која институција нити организација не може да буде православна већ само људи. --Antidiskriminator (разговор) 02:27, 15. април 2010. (CEST)

Ухх, питање је мало дубље. Генерално религија је до секуларизације била помешана са државом. Грчка је и дан данас уставом конституисана православна земља. А Грчка, Бугарска, Србија и Црна гора су биле православне земље. --Алекс (разговор) 02:32, 15. април 2010. (CEST)

У Грчком уставу пише да је "преовлађујућа религија". Ништа више. У време Балканских ратова Србија и остале балканске савезнице су биле демократске монархије у којима православна црква није имала никакво право власти. Чак је и у Османском царству због младотурске револуције религија изгубила своју кохезиону улогу.

Није балканским државама сметала "етничка структура" и то старија, као ни верска структура. Нити су државе биле Православне. Нити су "ослобађале" враћајући или стварајући структуру. Предлажем брисање ове реченице. --Antidiskriminator (разговор) 02:51, 15. април 2010. (CEST)

Обрисано. --Алекс (разговор) 02:53, 15. април 2010. (CEST)

Албанске области?

"Сумирајући ситуацију у албанским областима"

У то време нису постојале области које су припадале Албанији пошто Албанија није постојала.--Antidiskriminator (разговор) 02:30, 15. април 2010. (CEST)

Ајде мењај то, нису то моје речи. --Алекс (разговор) 02:33, 15. април 2010. (CEST)

"Сумирајући ситуацију у областима насељеним Албанцима, чланови комисије закључују:" Ово пише у Злочини над Албанцима у Балканским ратовима

Не могу ја да мењам кад си ставио ознаку радови у току. :) --Antidiskriminator (разговор) 02:39, 15. април 2010. (CEST)

Имаш сво моје допуштење да мењаш колико ти је воља. --Алекс (разговор) 02:39, 15. април 2010. (CEST)

Имајући у виду да си и мени и горе наведеном елоквентном анонимном кориснику предложио да интервенишемо у чланку који си започео, предлажем ти да скинеш ознаку радова у току.--Antidiskriminator (разговор) 02:54, 15. април 2010. (CEST)

Obrisano.--Алекс (разговор) 02:58, 15. април 2010. (CEST)

Премештам део ранијег разговора испод садржаја због прегледности

Ниже наведено је део разговора који се грешком налазио при врху странице за разговор. Премештам га овде због прегледности и хронологије.--Antidiskriminator (разговор) 13:54, 2. мај 2010. (CEST)

---

---

Izveštaj karnegijeve komisije je drastično umanjio bugarske zločine i preuveličavao grčke i srpske. Pašić je zabranio komisiji da istražuje na teritoriji Srbije. Samo je Miljukov govorio neki od slovenskih jezika. Videti i NewYork Times od 07.06.1914. gde grčki kralj osporava izveštaj. Takodje, pročitati Brailsfordovu knjigu "Macedonia: its races and their future" i videti zašto je izveštaj karnegijeve komisije sklon umanjenju bugarskih zločina. Članovi komisije su bili isključivo liberali. Bolji izvor od izveštaja karnegijeve komisije je "Relief work in Eastern Macedonia" koji je publikovao Crveni Krst Amerike 1919. http://i854.photobucket.com/albums/ab110/vdkn/aboutcarnegiereport.jpg http://i854.photobucket.com/albums/ab110/vdkn/declaredenemy.jpg http://i300.photobucket.com/albums/nn17/kostas68/arc1919.jpg http://i854.photobucket.com/albums/ab110/vdkn/demir_hissar.jpg http://img.photobucket.com/albums/v250/technotut/slavobulgariancrimes-1.jpg Posebnu pažnju obratiti na zločine 21. i 22. bugarske regimente jer bugarski izvori po pravilu zločine pripisuju paravojnim formacijama a ne regularnim trupama. Ne preskočiti koncentracion logor za Srbe i Grke u Kičevu http://webcache.googleusercontent.com/search?q=cache:GsY_Xwsk1vYJ:www.darnakas.gr/emmpapaomiroi1918.htm takodje naći i izveštaje drugih komisija, npr. ova o zločinima Bugara u Knjaževcu: http://i854.photobucket.com/albums/ab110/vdkn/knjazevac.jpg

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 81.18.54.218 (разговор • доприноси) | 15:48, 15:52, 15:54, 16:09, 16:14, 16:16, 13. април 2010

Hvala na ovim skeniram stranama. O kojoj knjizi se ovo radi?? Koja referenca?--Алекс (разговор) 17:02, 13. април 2010. (CEST)

Interesantno je i šta su parlamenti Francuske i Engleske govorili o Bugarskim zločinima: http://i854.photobucket.com/albums/ab110/vdkn/vouros_commission.jpg Svi ovi izvori su dostupni u pretrazi google books, scribd ili npr. arhiva New York Times sa ključnim rečima o karnegijevoj komisiji ili bugarski zločini ili slično. Znači, ne može se pisati članak o ratnim zločinima u balkanskim ratovima i oslanjati se na izveštaj probugarske komisije. Takodje, imati u vidu da su komisiju činili liberaili, sto prevedeno na današnji jezik znači...???.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 81.18.54.218 (разговор • доприноси) | 17:51, 16:01, 16:10, 13. април 2010

Takodje naći nešto o grčkom selu Doxato, npr pretraga knjiga doxato + crucifixion

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 81.18.54.218 (разговор • доприноси) | 18:25, 13. април 2010

Ej posto si vec usao u temu, slobodno pocni da menjas clanak.--Алекс (разговор) 23:47, 13. април 2010. (CEST)

Jadna je istorija koja treba ovde da se piše, pobriši i bataliž

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 81.18.51.210 (разговор • доприноси) | 20:00, 14. април 2010

Postojanje ove stranice: Злочини над Албанцима у Балканским ратовима uslovljava ovu stranicu. --Алекс (разговор) 00:51, 15. април 2010. (CEST)

Структура чланка

1 Ратни злочини

2 Бугарска

3 Србија

4 Грчка

5 Румунија

6 Напомене

7 Литература

8 Види још

9 Спољашње везе

Сматрам да је структура чланка неприкладна теми. Ратни злочини током Балканских ратова су почињени на окупираној територији Османског царства, углавном, а не на територији Бугарске, Румуније, Србије, Грчке..... Чак и ако се мисли на данашње државе на којима се налази територија на којој су чињени злочини онда је опет списак некомплетан пошто су злочини вршени и на територији Црне Горе (Плав, Гусиње...), Албаније, Македоније и Турске (Једрене). Мислим да је тешко разврстати злочине по државама или по националној припадности жртава. Можда је најбоље разврстати их по називу насеља у којем су злочини почињени и једноставно набрајати документоване злочине један по један уз посебне чланке за опширније описе у случајевима када је то могуће.--Antidiskriminator (разговор) 15:48, 15. април 2010. (CEST)

Јесте, али наслови се односе на злочине које су починиле наведене земље. --Urgentos (разговор) 16:04, 15. април 2010. (CEST)

Tačno je za 1. Balkanski rat, ali šta ćemo sa drugim, selo Doksato se tada nalazilo u Grčkoj.--Алекс (разговор) 17:04, 15. април 2010. (CEST)

A Crna Gora i Osmansko carstvo? --109.93.9.79 (разговор) 16:07, 15. април 2010. (CEST)

Османско царство се бранило, па сумњам да је вршило неке злочине. --Urgentos (разговор) 16:10, 15. април 2010. (CEST)

U Drugom je osvajalo Trakiju od Bugarske. --109.93.9.79 (разговор) 16:14, 15. април 2010. (CEST)

"Армија Османског царства је за собом оставила земљу девастирану пљачком, злочинима и ватром."

– Извештај Међународне комисије --Antidiskriminator (разговор) 16:19, 15. април 2010. (CEST)

Највећи број злочина нису починиле војске. Ево шта каже Међународна комисија:

Починиоци злочина почињених током Балканских ратова:

1. Становници балканских вилајета Османског царства
2. Војници свих војски учесница Балканских ратова
3. Добровољци (турски башибозук, бугарске комите, грчке анданте и остали добровољци који нису у униформи редовне војске)

--Antidiskriminator (разговор) 16:34, 15. април 2010. (CEST)

Комисија у свом извештају о злочинима почињеним над цивилима свих етничких припадности током Балканских ратова наводи:

У више наврата смо били у прилици да докажемо да најгоре злочине није починила редовна војска нити се редовна војска може увек оптужити за злочине добровољаца (турски башибозук, бугарске комите, грчке анданте и остали добровољци који нису у униформи редовне војске). Становништво се међусобно убијало и обрачунавало уз међусобно подстицану мржњу и огорченост.

– Извештај Међународне комисије

Предлажем Ургентосу да не тренутно остави по страни преименовање поднаслова док не расправимо како ћемо разврстати злочине. Ако их разврставаш по починиоцима онда ћеш морати да додаш и следеће:

1. Злочини које су починиле комите
2. Злочини које су починили становници Битоља
3. Злочини које су починили становници Штипа.....

не би било краја ни конца набрајању, имајући у виду налазе комисије да су најгоре злочине починили становници и паравојне добровољачке формације. Због тога предлажем да поново преиспитате мој предлог да се злочини не разврставају већ само набрајају.--Antidiskriminator (разговор) 16:34, 15. април 2010. (CEST)

Slažem se da je bolje da se zlocini nabrajaju, ali i objasnjavaju. --Алекс (разговор) 17:08, 15. април 2010. (CEST)

Ја бих 3 главна налова:

1. ратни злочини држава учесница
2. ратни злочини паравојних и добровољачких формација
3. ратни злочини цивилног становништва

А за сваки главни наслов може да се направи потребни поднаслов

1. за први: свака држава учесница
2. за други: општи текст, ако је потребно направити потребне наслове за те формације (нпр. грчке, бугарске, српске, албанске)
3. за трећи: злочини би могли да се поделе по вијалетима

--109.93.9.79 (разговор) 17:12, 15. април 2010. (CEST)

Да је у питању злочин који је детаљно истражен изласком на терен истражног судије и да постоји записник, било би лако. Овако....--Antidiskriminator (разговор) 18:29, 15. април 2010. (CEST)

Brailsford je 1903-1904 bio član "Bulgarian relief committee", ne vidim zašto bi ovaj članak uopšte citirao izveštaj karnegijeve komisije http://books.google.com/books?id=lCmjhNy_xzYC&pg=PA49&lpg=PA49&dq=bulgarian+relief+committee+brailsford&source=bl&ots=Qvme2zLyXQ&sig=DQbRwNzsWVzqf0ARzQenLZ7MDOw&hl=en&ei=OP_HS7DEJuieOOaf6ckM&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=1&ved=0CAYQ6AEwAA#v=onepage&q&f=false

Чланство Браилсфорда у Бугарском комитету црвеног крста који је хуманитарна организација не мора директно да значи да је он приликом писања извештаја био пристрасан. Браилсфорд није написао цео извештај, већ само један члан " Miljukov wrote four out of the seven chapters of the Carnegie report while Brailsford prepared only one." [1] --Antidiskriminator (разговор) 11:02, 16. април 2010. (CEST)

Лупеташ глупости, ниси ни прочитао Браилсфордову књигу, сад ми цитираш мој извор,збогом стручњаци!!!

Ej nemoj molim te tako, Antidiskriminator je detaljista pa se ovakve stvari desavaju. Ali nemoj da se nerviras. --Алекс (разговор) 22:38, 16. април 2010. (CEST)

http://i854.photobucket.com/albums/ab110/vdkn/politika02091913.jpg Politika 02.09.1913. http://digital.nb.rs/collection/no-politika http://i854.photobucket.com/albums/ab110/vdkn/balkanwar2.jpg http://i854.photobucket.com/albums/ab110/vdkn/reiss.jpg http://i854.photobucket.com/albums/ab110/vdkn/doxato.jpg http://i854.photobucket.com/albums/ab110/vdkn/doxato2.jpg http://i854.photobucket.com/albums/ab110/vdkn/doxato3.jpg http://i854.photobucket.com/albums/ab110/vdkn/serres.jpg http://i854.photobucket.com/albums/ab110/vdkn/serres2.jpg http://i854.photobucket.com/albums/ab110/vdkn/aboutcarnegiereport2.jpg http://i854.photobucket.com/albums/ab110/vdkn/vouros_commission.jpg domaći zadatak za "pisce" ovog članka: Kakva je veza članova karnegijeve komisije i protestantske crkve i kakve veze oni imaju sa egzarcistima???? drugi domaći zadatak: Kakva je veza bugarskih pokolja u balkanskim ratovima sa prethodnim bugarskim pokoljima, npr. 1903-1904. treći domaći zadatak: Šta je to VMRO ??? Koliko uopšte treba biti pismen pa citirati neke anonimce sa peščanika?

Vrlo mi je drago što si aploadovao sve ove slike. Međutim, koliko vidim ti si sada naišao na neki problem sa ovim člankom. Ali moram prvo da ti kažem par reči pre nego što nastaviš ovakvim tonom da iznosiš stavove i pitanja, a veruj mi da te odlično razumem. Ova tema je postala aktuelna kada se pojavio članak: Злочини над Албанцима у Балканским ратовима. Tako je radjeno sve i svašta a slične verzije ćeš sada moći da vidiš na SH viki i EN vikipediji. Tako da tamo možeš da se uveriš šta je sve uzimano kao referenca u pisanju o ovakvoj temi. A što se tiče ovog članka: Ovaj članak je nastao sa ciljem da se dodje do neutralne tačke gledišta na ovu temu i problematiku. Jer po onome kako je pre toga pisano ispalo je da su samo srbi činili pokolje i genocide itd. Stranica Злочини над Албанцима у Балканским ратовима je više puta ovde bila brisana, izazivala je polemike, na njoj je dosta radjeno a još uvek ima problem neutralnosti i ko zna još čega. Moja ideja je da vidimo celokupan rat, šta se tačno dešavalo i da korak po korak dobijemo tačniju sliku.

Tako da sa jedne strane veoma mi je drago što si se prihvatio toga da aploaduješ slike i da nas podsetiš da ne sedimo skrštenih ruku. Međutim, sa druge strane pokazuješ izvestan stepen nadobudnosti kao da mi imamo želju da napišemo neku iskrivljenu istoriju. Zamolio bih te da nam navedeš koji su izvori za ove slike sem prve za koju je jasno da je politika iz 1913. Drugo ako imaš ideju šta da se napiše a ne želiš da pišeš u članku, napiši ovde pa ćemo lepo da prebacimo. Evo ja pojma nemam o "bugarskim pokoljima" a voleo bih da znam i da napišemo. I još nešto, ovo za peščanik. Radi se o istoričaru koji se bavi tom problematikom, doktorirala je na temi koja se bavi Srbijom u to vreme, a stranicu o njoj imaš i na vikipediji. Ona kaže da je ubijeno 20.000 za razliku od Novakovića koji nije bio istoričar u čijoj knjizi stoji 120.000. To što je navedena u Peščaniku, to je nešto drugo, ako nađeš neki drugi izvor slobodno nam reci, ja sam voljan da ubacim, ali moraš i da mi napišeš koja je referenca. Ovo za Politiku je super, ja sam nešto tu skoro tražio ali nisam bio toliko detaljan u pretrazi.

Shvati da nemamo loše namere. Ja trenutno radim na članku: Incident u Račku gde ćeš videti slične stvari kao i kod ove teme, što možeš da se uveriš u razlici članka na SR i SH vikipediji. I još jedna stvar, mi nismo nikakvi profesionalci niti bilo šta posebno, već samo entuzijasti. --Алекс (разговор) 16:21, 29. април 2010. (CEST)

Хвала анонимном кориснику за везу са Браилсфордовом књигом. Мислим да је веома корисна а надам се и најновији линкови које је послао. --Antidiskriminator (разговор) 16:46, 29. април 2010. (CEST)

Ovaj članak je već napisan na nekom drugom mestu, gde se istorija učila iz knjiga a ne iz dnevno-političkih direktiva, postoje ljudi koji vikipediju ne doživljavaju na isti način kao Vi, zato sam ja anoniman, a o "doktoratima na temu" takodje imam drugo mišljenje."..sa druge strane pokazuješ izvestan stepen nadobudnosti kao da mi imamo želju da napišemo neku iskrivljenu istoriju.." Pa tragično je da ti je karnegijev izveštaj osnovni izvor, nešto tu ne funkcioniše kada isti izvor koristi i bugarski VMRO (to su oni drugari od Pavelića) za svoju propagandu, to je meni dovoljan uslov da ovaj članak svrstam u revizionizam istorije. http://i854.photobucket.com/albums/ab110/vdkn/balkanwar2.jpg Balkanski ratovi imaju svoju pozadinu. Bugarska zverstva u balkanskim ratovima su samo nastavak zverstava koja su činili još od kraja XIX veka, vidi na primer grčki izvor iz 1905: http://img.photobucket.com/albums/v250/technotut/macedonia/kastoria_vasileios__dolofonithike_s.jpg, još malo grčki izvor, vidi godinu u desnoj koloni: http://i854.photobucket.com/albums/ab110/vdkn/vmro_crimes.jpg ili nastavak ovih zverstava u velikom ratu,(pogodi sta su mu stavili u usta): http://img149.imageshack.us/img149/1709/10tq8.jpg Da je knjiga napisana ranije samo je razni "doktori na temu" nisu videli evo slike: http://img.photobucket.com/albums/v250/technotut/bulgarian_attrocities_against_serbs.jpg A u kom delu članka će biti napisani zločini Albanaca nad Vlasima, biće da ste propustili taj deo?????

Pročitaj deo u arhivi koji govori o brisanju slične stranice: Википедија:Чланци за брисање/архива31. Ako imaš nešto o Albanskom zločinu nad Vlasima daj da napisemo. Ja o tome nemam pojma. Ti možeš da menjaš članak. Zašto to ne radiš? Imaš oformljeno mišljenje, imaš izvore... samo napred. Šta god da napišeš stavi samo referencu i nemaš brige. Ovo čita veći broj vikipedijanaca. Ukoliko napišeš nešto što će ljudima da smeta onda će biti puno pobunjenih... Počni da radiš, zašto samo kritikuješ?? Ne razumem te. --Алекс (разговор) 21:10, 1. мај 2010. (CEST)

Predhodni članak na tu temu je bio zasnovan na člancima Lea Frojndliha tako da je ovo neviđeni napredak. --Алекс (разговор) 21:14, 1. мај 2010. (CEST)

Pa pobrišite i ovaj članak, ne vidim uopše zašto je bitno da se ima članak na vikipediji. Da bi se pisalo o balkanskim ratovima prvo treba napisati nešto o "makedonskom pitanju": http://books.google.com/books?cd=1&as_brr=3&q=macedonian+question&btnG=Search+Books nešto o stvaranju bugarske egzarhije: http://books.google.com/books?cd=1&q=bulgarian+exarchy&as_brr=3&spell=1&oi=spell nešto o mladoturskim reformama: http://books.google.com/books?cd=1&spell=1&as_brr=3&q=young+turk+reforms&btnG=Search+Books nešto o organizaciji VMRO (IMRO): http://books.google.com/books?cd=1&spell=1&as_brr=3&q=imro+terrorism+history&btnG=Search+Books nešto o stvaranju Albanije: http://books.google.com/books?cd=1&spell=1&as_brr=3&q=albania+balkan+wars&btnG=Search+Books vidi koliko izvora

Malo rukah malena i snaga... Ajde ukljuci se u pisanje. Ocajnicki nam trebaju ljudi na srpskoj vikipediji. --Алекс (разговор) 15:28, 3. мај 2010. (CEST)

Захваљујем ти се на изворима. Из неког разлога не могу са сваког рачунара да приступим тексту у линковима које си навео. Не постоји правило о чему треба прво писати на википедији. Постоји чланак о ВМРО и скромни чланак о младотурцима, а тема формирања албаније је обрађена у неколико чланака (још увек недовољно, можеш ли ми помоћи и пружити информације о Албанском Емирату који је основа Есад-паша Топтани? Мислим да си потпуно у праву да је потребно много више чланака о македонском питању и ВМРО. --Antidiskriminator (разговор) 11:35, 3. мај 2010. (CEST)

"Ocajnicki nam trebaju ljudi na srpskoj vikipediji" Šta treba Srbinu vikipedija?????????? ovde sam slučajno uleteo u diskusiju, vikipedija nije mera univerzalne mudrosti, naprotiv ja je citiram kao meru neukosti i iskrivljenosti, samo je google izbacuje kao prvu u pretrazi. Čim ugasiš računar - ne postoji. A recimo Archibald Reiss napisao neki izveštaj o Bugarima 1919, u vreme mog pradede i to postoji i danas, a ostaće i za unuke. Neka ovde pišu oni koji moraju da izmišljaju istoriju, meni (tebi, nama) to ne treba.

Не слажем се. Увидом у разне штампане извештаје са почетка 20. века лако је закључити да "измишљање" приликом писања текстова није новитет везан за википедију. Оно што је предност википедије је да може да омогући читаоцу увид у различите "измишљене" извештаје без наметања закључка о "истини". Зато предлажем да се укључиш у уређивање а ја сам спреман да ти помогнем у уређивању. --Antidiskriminator (разговор) 19:18, 4. мај 2010. (CEST)

Разговор о овој страници није место за "дискусију". Постоје википедијине странице за то. Ако сматраш да је страница беспотребна покрени њено брисање. Уколико хоћеш да се укључиш у рад ми желимо да помогнемо. Ако не желиш да помогнеш онда немој ни да нас замајаваш. Нећу више да одговарам на овакве ствари које су на граници провоцирања. --Алекс (разговор) 20:29, 4. мај 2010. (CEST)

ne provociram, ne zamajavam, samo dajem predlog: http://query.nytimes.com/mem/archive-free/pdf?res=9900E2DD1338EE32A25754C1A9639C946896D6CF

Хвала ти. Шта мислиш о Борба за Македонију? --Antidiskriminator (разговор) 23:54, 18. мај 2010. (CEST)

Село Доксато након уласка Бугарске војске

На основу овог текста би неко неупућен могао да помисли да је Бугарска војска ушла у село Доксато и затекла рушевине села које је уништио неко пре њих. Предлажем да се текст испод слике измени у: Село Доксато након што га је спалила Бугарска војска.--Antidiskriminator (разговор) 00:00, 19. мај 2010. (CEST)

Menjaj slobodno. --Алекс (разговор) 00:18, 19. мај 2010. (CEST)

Промењено. --Antidiskriminator (разговор) 14:09, 10. јун 2010. (CEST)

Ратни злочини?

У чланку ратни злочини се види да су они дефинисани 1949. године. То је после Балканских ратова. Има ли смисла да се из наслова избаци израз "ратни"?--Antidiskriminator (разговор) 01:46, 19. мај 2010. (CEST)

Појма немам. --Алекс (разговор) 01:51, 19. мај 2010. (CEST)

Књига о Бугарско Грчком сукобу и описаним злочинима на страни 336 и надаље.

[2] --Antidiskriminator (разговор) 01:59, 19. мај 2010. (CEST)

ako može da se u bugarskim zločinima ispravi iz "Demir Kapija" u Demir Hisar, tj. Sidirokastro, selo u Grčkoj http://i854.photobucket.com/albums/ab110/vdkn/demir_hissar.jpg — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 212.69.13.113 (разговор • доприноси)

Takođe bih molio da se ispravi deo članka o grčkim zločinima sa nekim verodostojnijim podacima, ovaj citat je sa sajta makedonske dijaspore koja uzgred, bugarski VMRO smatra za "makedonsku" organizaciju,Aleksandra Makedonskog za "makedonca", a braću Mrnjavčević i Kraljevića Marka za prve "makedonske " kraljeve. Vidi njihove članke npr. o Vukašinu : http://mk.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D0%BE%D0%BB%D0%BA%D0%B0%D1%88%D0%B8%D0%BD Uzgred, a gde su ti "makedonci" u balkanskim ratovima" Na strani Grčke, Srbije, Bugarske ili Turske?— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 212.69.13.113 (разговор • доприноси)

Doxato

http://en.wikipedia.org/wiki/Doxato

Da li da prevedemo sta ovde pise? --Алекс (разговор) 12:52, 10. јун 2010. (CEST)

Мислим да је то добра идеја. Могу ја ако се слажеш? --Antidiskriminator (разговор) 13:33, 10. јун 2010. (CEST)

Ajde ubaci, ti si najveci ekspert u toj oblasti. --Алекс (разговор) 13:43, 10. јун 2010. (CEST)

Наравно да нисам, али хвала. Овде је линк ка извору информација коришћеном на википедији на енглеском језику. Ова књига може да послужи као одличан извор информација за многе друге чланке. --Antidiskriminator (разговор) 13:55, 10. јун 2010. (CEST)

У извору информација је процена броја жртава преко 600, а не тачно 650 као што је написано на ен-вики. --Antidiskriminator (разговор) 13:58, 10. јун 2010. (CEST)

Да ли је исправан назив чланка?

Имам два мотива за постављање питања о исправности назива овог чланка:

1. ) Колико сам учествујући у уређивању овог чланка могао да закључим, веома велики број злочина је починило становништво а не војници зарађених страна (а понекад и они заједно, као у Македонији када су становници Македоније са војницима Краљевине Србије организовали линч и преке судове за локалне турке) тако да нисам сигуран да се велики број злочина који су почињени док су трајали балкански ратови могу баш исправно назвати ратним
2. ) Ако је истина оно што пише овде [3] поставља се питање да ли је могуће оно што се дешавало назвати баш "ратни злочин". Овде не мислим да негирам постојање злочина, већ са правног аспекта, ако неки правник ово чита, може ли нам дати савет по овом основу. Да будем можда мало сликовитији, има ли основа да нека дешавања у старом веку описујемо у чланцима који би се звали злочини против човечности у античкој Спарти ако у то време злочини против човечности нису били познати као термин? --Antidiskriminator (разговор) 11:30, 22. јул 2010. (CEST)

Који је твој предлог и не би требало да се мења име само овог чланка. --Алекс (разговор) 11:41, 22. јул 2010. (CEST)

Не знам, нисам правник, па сам стога и замолио неког правника да ако може да своје мишљење. Наравно да би у том случају, ако правник каже не може закон ни законски прекршаји да постоји пре него што је донет пропис да су усвојени, онда то има последице на све чланке који говоре о кривичним делима у периодима када она нису била дефинисана као таква. И обрнуто. Ово је тема за правнике, па ако неко од њих случајно залута на ову страну радо бих саслушао њихово мишљење. У недостатку мишљења правника поткрепљеног конкретним извором информација настављамо по старом.--Antidiskriminator (разговор) 11:46, 22. јул 2010. (CEST)

Не може се судити за геноцид за нешто што по квалификацији јесте геноцид, али је почињено пре дефинисања тог појма, али се може назвати геноцидом, ратним злочином или како год, уз навођење одговарајуће терминологије за време у ком се то дешавало. Исто као и геноцид над Јерменима, на пример. --Ранко (разговор) 20:57, 17. август 2015. (CEST)

Спајање

Мислим да је тема недовољна да би била довољна за појединачну страницу, почевши од прве реченице да су Ратни злочини... су ратни злочини.... Предлажем да се делови пребаце на странице Први и Други балкански рат. Злочина има у сваком рату па им је тамо и место. --Алекс (разговор) 13:56, 10. јул 2011. (CEST)

Подржавам спајање и сређивање. --БаШ-ЧелиК (разговор) 14:01, 10. јул 2011. (CEST)

Nije me bilo 18 meseci, vidim da je članak proširen i da je proširen raznim poluistinama. Šta je to "pro-srpski četnik"? Babunski je bio Srbin. Vama verovatno ne dopire da je "Makedonce" izmislila Kominterna 1923 a Tempo potvrdio 1945. Znači, definitivno pre Kominterne i Tempa u oblasti Kosovskog, Bitoljskog i Solunskog vilajeta od hrišćanskog stanovništva su živeli Srbi, Bugari, Grci, neznatan deo Albanaca, podeljenih na Patrijarhiste i Egzarhiste. Verovatno je vaš problem jer ne umete da napravite razliku izmedju istorije i propagande.

Не треба ово спајати са првим светским ратом, тај чланак је велики и самодовољан. Ово јесу злочини и треба да постоје као засебан чланак. Не треба циљ Википедије да буде скривање историје, већ њено откривање, па онда, ако већ нешто постоји и ако се већ догодило, нема разлога да се то не преточи у добар и засебан енциклопедијски чланак.--Ранко (разговор) 20:59, 17. август 2015. (CEST)