Разговор:Род Благојевић

Расправа о премештању

@Ничим неизазван: Да ли си сигуран око овога? Искрено, мислим да је логичније Благојевић — тако му се презивају родитељи, Србин је и апсолутно сви медији тако преносе. Вучић га је такође тако звао пре неки дан. Такође, мислим да овим долазимо и до тога да добијемо „Милу Јовович”. — ‎רוח חיים (разговор) 15:20, 8. фебруар 2025. (CET)

Сто посто. Као и сви Американци српског порекла. Види Пит Маравич и Грег Попович. Мила је Украјинка. — Ничим неизазван (разговор) 15:23, 8. фебруар 2025. (CET)

Пребацујем коментар овде. Остајем при свом ставу. Чињеница је да овог човека нико никада у Србији неће звати „Благојевич”. А Мила, иако рођена у Украјини, живи у САД, а у целом свету је „Јовович” (као и у Украјини, где немају „ћ”), па је код нас свеједно „Јововић”. — ‎רוח חיים (разговор) 15:51, 8. фебруар 2025. (CET)

[1] — Ничим неизазван (разговор) 16:08, 8. фебруар 2025. (CET)

Овде имамо деликатан случај јер се презиме овог човека није усталило као „Благојевич”, а исто важи и за Милу „Јовович”. Понављам, човек се пре неки дан срео с Вучићем који га је звао „Род Благојевић”. — ‎רוח חיים (разговор) 16:41, 8. фебруар 2025. (CET)

Mila je Ukrajinka po majci. Po ocu je Crnogorka, JovoviĆ. Ne JovoviČ. To što neko nije u stanju da pravilno izgovori moje podugačko srpsko prezime nije razlog da ga menjam - niti da se ljutim na onoga ko ne može da ga izgovori. Prevodilac sam trideset godina, pa znam o čemu pričam. Apropo američkih imena i prezimena, oni neretko pitaju jedni druge kako im se izgovara ime ili prezime. Zato što za razliku od francuskog ili nemačkog, ili italijanskog, recimo, pravila izgovaranja su u engleskom vrlo fleksibilna kada su lična imena i toponimi u pitanju, pa je u slučaju Roda Blagojevića možda najbolje informisati se na samom izvoru. Amerikanci ne znaju za č i ć, već samo za nešto između, pa njihov pokušaj izgovora njegovog prezimena naprosto ne može biti nikakav presudan faktor u ovoj debati. Hvala na prostoru. — Tanjanja (разговор) 17:23, 27. фебруар 2025. (CET)

A imam i P.S. - Kako nema ovog prepucavanja u slučaju Džordža Vojnovića, recimo? — Tanjanja (разговор) 15:22, 28. фебруар 2025. (CET)

 Коментар: Благојевић ни не прича српски, а он се у званичним документима води као Blagojevich тако да би у српском било Благојевич и колико ја знам он тако и изговара презиме. Не видим потребу да му „посрбљавамо“ презима са ић јер се он тако не зове. No.cilepogača (разговор) 18:24, 8. фебруар 2025. (CET)

 Коментар: То како дотичног политичара садашњи председник Србије или домаћи (квази)медији ословљавају је понајмање битно. Тачка 213. Правописа је јасна. Правило потврђује и Прћић у своме Транскрипционом речнику. О овом феномену писао је и покојни академик Иван Клајн: 1 Уз то, Благојевич готово да и не прича српски и цео живот је провео у САД. Корисник Ничим је већ навео примере за Маравича, Поповича, а ту су и Стив Тешич, Питер Богданович и други. — Вукан ® 17:23, 8. фебруар 2025. (CET)

Поздрав. Радио сам на допуни чланка тако да је опет „Благојевић”. Хајде да сачекамо још уредника да се огласи по овом питању. — ‎רוח חיים (разговор) 17:49, 8. фебруар 2025. (CET)

Prevela sam Tešićev roman Karu. Čak ni lektorki nije nijednog trenutka bilo ni na kraj pameti da ga prekrstimo u Tešiča... — Tanjanja (разговор) 15:12, 28. фебруар 2025. (CET)

 Коментар: После читања претходних коментара, сматрам да треба да стоји Благојевич. Презимена се нон-стоп мењају миграцијама, те је и овде то случај. Нећемо гледати у порекла и породична стабла него како та особа каже. Као што је једна Александра морала да учи водитељку у једном квизу на РТС-у, лична имена се изговарају и акцентују по нахођењу особе која га носи, невезано за то како би било „правилно”, те је то и овде случај — IмSтevan 18:37, 8. фебруар 2025. (CET)

---

С обзиром да су сви уредници (минус ја) за облик „Благојевич” — тако ће и бити. Хвала вам свима што сте се одазвали. — ‎רוח חיים (разговор) 19:52, 8. фебруар 2025. (CET)

Пребрзо си донео одлуку да преименујеш чланак. Само три сата расправе?! На пример, ја ово тек сад видим. Уопште није тако једноставно питање као што други уредници кажу.

Тачка 213. Правописа је јасна.

Такође постоје и друге тачке правописа које подржавају писање ”Благојевић”:

197. б. Правила која се утврћују не треба схватити као ретроактивну обавезу и мењати ликове имена која су већ ушла у постојани изражајни обичај -- Благојевић је већ у постојаној употреби. Не могу да нађем ниједан извор на српском језику који користи Благојевич.

199. д. Наша имена у другим земљама (људи у дијаспорама и расејању) писаћемо како заиста гласе: Мuлорадовић (у Русији), Петровић, Томић (у Румунији) и сл. -- ја мислим да се то односи на свакога ко се несумњиво изјашњава као неко српског порекла.

Правило потврђује и Прћић у своме Транскрипционом речнику

Прчић у речнику нема одредницу Blagojevich

— Ђидо (разговор) 01:53, 9. фебруар 2025. (CET)

Сасвим је нормално и пожељно имати свој став, али ми се чини да ти превише потенцираш сопствена схватања. То је често нападно и напорно. — Ничим неизазван (разговор) 13:42, 9. фебруар 2025. (CET)

Наравно, ја потенцирам свој став, базирано на Правопису. Пошто немамо ниједног лингвисту да специфично каже како је правилно рећи: Благојевић или Благојевич. Исто тако наглашавам ”рећи”, јер нико никада на српском језику није рекао Благојевич. Слушајте вести... — Ђидо (разговор) 17:53, 9. фебруар 2025. (CET)

Slažem se. Ja ne znam kakve su ovo tendencije da se rasprave zatvaraju (arhiviraju) po dobijanja odgovora kakvog se očekuje. U nekim se taguju i ljudi, ne znam po kom osnovu. I da li na ovom projektu važi politika Vikipedija:Imenovanje članka, prva stavka propoznatljivost pa tek onda pravopis? — MikyM (разговор) 09:33, 9. фебруар 2025. (CET)

Хајде мање да таргетирамо а више да дискутујемо. Први сам се залагао за о(п)станак облика „Благојевић”, тако да прича о „жељеном исходу” пада у воду. Гледао сам што пре да завршимо с овим јер је овај чланак у свом „прајму” — бележи највећу посећеност откако постоји. No.cilepogača, Вукан, IмSтevan шта кажете на претходне коментаре у корист облику „Благојевић”? — ‎רוח חיים (разговор) 13:57, 9. фебруар 2025. (CET)

Не пада ништа у воду јер сам говорио о тенденцијама уопштеним које се практикује све чешће, а не о конкретном чланку. Чињеница је да је стављено обавештење да је спремно за архивирање и ако се не варам, кренуло се са изменама у сличним чланцима на основу овдашње расправе. И даље имамо отворено питање да ли се примењује Википедија:Именовање чланака у којем пише Општа начела при именовању чланака су (поређана према важности): препознатљивост, правописна исправност, приступачност, доследност, прецизност, сажетост. Пре него што бих гледао да ли је Ђидо нападан и напоран, погледао бих и да ли је тачан.--MikyM (разговор) 14:17, 9. фебруар 2025. (CET)

Ја сам од речи до речи цитирао админа, тако да Ђидове интерпретације су често досадне јер он и кад није у праву истрајава у терању ината. Вукан му је лепо цитирао изворе на које се позвао, а он тражи баш тачан пример Благојевића. Најбоље би било да речници имају сваку реч, а не да ставе пар примера па да се по тим примерима позивамо. А онда мења тезе у његовом маниру, спинујући како би он увек био у праву. Омета пројекат да би доказао своје сумње. То му није први пут. — Ничим неизазван (разговор) 14:28, 9. фебруар 2025. (CET)

@Ничим неизазван: Био у праву или не, до краја расправе не смеш да мењаш нешто на своју руку. Као друго, Википедија није демократија, за овакве ствари се не треба гласати већ погледати речник, као што је урадио Ђидо. — MareBG (разговор) 15:09, 9. фебруар 2025. (CET)

@MareBG: управо је то урадио Вукан и ја сам то променио кад је Раух то званично затворио. У праву си википедија није деморкатија да може Ђидо да прегласа. — Ничим неизазван (разговор) 15:25, 9. фебруар 2025. (CET)

На страну моје мишљење, мислим да си промашио моју поенту. Расправа о преименовању чланка се не затвара за три сата. Треба бити 7 дама. — Ђидо (разговор) 17:54, 9. фебруар 2025. (CET)

Слајино опажање

Не заборавимо да је хрватско презиме Španić венецуеланско Spanic, да је Габријела заправо Венецуеланка и да се њено презиме изговара сходно правилима изговора у шпанском језику. Исти је случај са Родом Благојевичем, који је рођен у САД и његово је презиме постало америчко, па би требало Благојевич (као што је Малкович, Богданович и сл.). Као што је Немац Штајнбек у Америци постао Стајнбек, а Вилдер - Вајлдер.

Икс-зе, постављаш питање "је ли она сама то тако изговорила?" Није. Али није ни исправила најављивача! А сад ти мени одговори: да ли је она икада, "на икс гостовања у Хрватској, на ХРТ-у, давала интервјуе, није никога исправљала"- дакле, да ли си је чуо да је она ИКАДА изговорила своје презиме као Шпанић?

--Sly-ah (разговор) 20:19, 18. јануар 2010. (CET)

Нико не оспорава транскрипцију, пусти расправу да се заврши односно још времена дај и другим колегама да се изјасне. Да мењаш на своју руку још синоћ, док колеге дискутују не можеш, као ни да штимујеш референце, односно вређаш друге колеге. То је неприхватљиво. Поздрав. — MareBG (разговор) 16:00, 9. фебруар 2025. (CET)

За референце сам се извинио и признао да сам НЕНАМЕРНО то урадио јер сам мануелно мењао. Ђидо ме већ годинама прати и малтретира. Синоћ сам само на почетку променио иницијално на своју руку, АЛИ ТО ЈЕ ВРАЋЕНО И ЈА ТО НИСАМ ВИШЕ ДИРАО, односно једном сам још вратио (што је дозвољено), а после сам чекао крај расправе коју је Раух почео и завршио са четири цртице прогласио крај. — Ничим неизазван (разговор) 16:04, 9. фебруар 2025. (CET)

Ја тебе не уходим, већ ти имаш тенденцију да радиш контроверзне измене на своју руку, а, ја као патролер, то видим у реалном времену. Неки пут се сложим са тобом, неки пут не, али ти ове прве инстанце заборављаш. Колико пута си добио захвалницу за промену од мене? — Ђидо (разговор) 17:56, 9. фебруар 2025. (CET)

 Коментар: Гледао сам скоро (на Јутјубу) један његов скорашњи интервју - парафразирам "ја сам Американац, отац ми је Србин" говори српски и долазио је овде за време бомбардовања (због познавања језика) — Милићевић (разговор) 16:24, 9. фебруар 2025. (CET)

@Milicevic01: као што сам и ја у измени урадио, родитељи су му Благојевић, а он је Благојевич. Погледај Вуканове аргументе, ја сам сагласан са Вуканом и мој аргумент је једини што се позивам на Слају. Ђидо само забуну унео са оним тачкама. Милићу погледај Родов (пази му "српског" имена) интервју за једну српску телевизију кабловску, на енглеском је јер не зна српски. — Ничим неизазван (разговор) 16:27, 9. фебруар 2025. (CET)

Ово што сам навео је чисто информативно (да се лакше разреши спор) он дословце човек каже "ја сам Американац" а за време бомбардовања је долазио због језика/порекла бар тако он тврди - https://m.youtube.com/watch?v=uP_nz2kH0DQ — Милићевић (разговор) 16:44, 9. фебруар 2025. (CET)

@Milicevic01: Погледај моју измену, поготово инфокутија. — Ничим неизазван (разговор) 16:46, 9. фебруар 2025. (CET)

 Коментар: Нажалост, опет смо успели да се осрамотимо и изгубимо прегледе. Овај чланак бележи највећу посећеност откако постоји (1), а ми као читава заједница испадамо неписмени пред скоро 30.000 читалаца.

Чланак се годинама звао „Род Благојевић” с пар прекида када је наслов био „Род Благојевич”. Јуче, уредник НН пребацује презиме у „Благојевич” и додаје реченицу често правописно неправилно као „Благојевић”, упркос томе што назив чланка и даље остаје „Род Благојевић”. С обзиром да знам да се човек разуме у лингвистику, реко' да га питам да ли је сигуран. Потом сам покренуо расправу, а текст чланка вратио на „Благојевић” до консензуса. Вукан се сложио с њим и враћа текст у „Благојевич”, где сам му нехотице поништио измену јер сам радио на дорађивању чланка и вратио на „Благојевић”.

Овде се огласило још уредника који су били за облик „Благојевич”. С обзиром да, као што рекох, чланак бележи највећу посећеност а да су апсолутно сви (осим мене) који су се огласили били за облик „Благојевич” — преместио сам чланак. Данас се јављају људи који су се сложили са мном и били за облик „Благојевић”.

С обзиром да се не можемо договорити, покрећем гласање где ћемо (надам се) доћи до епилога. Због актуелности чланка, гласање ће трајати 24 часа, али с обзиром на то колико смо сложни апсолутно сам сигуран да ће неко бити и против тога.

Осрамотили смо се пред свим читаоцима јер већ х година тврдимо да се човек презива „Благојевић”, док од јуче ипак тврдимо да је „Благојевич”, па све уз пропратну често правописно неправилно као „Благојевић” — која по мени значи „иако се човек презива ’Благојевич’, постоје неки неписмени телетабиси који га називају ’Благојевић’” — а ти неписмени телетабиси смо, судећи по свему, управо ми који мало тврдимо овако а мало онако. Додајем и да смо додатне прегледе донирали Википедији на српскохрватском јер када се чланак премешта — нестаје из директне гугл претраге одакле и добијамо највећи број постилаца. Тако да ето, успели смо да се осрамотимо, испаднемо неписмени, изгубимо прегледе и додатно допринесемо другом пројекту а све то у року од 24 часа. Похвално. — ‎רוח חיים (разговор) 17:43, 9. фебруар 2025. (CET)

неки неписмени телетабиси који га називају ’Благојевић’

Неписмени телетабиси су сви говорници српског језика, укључујући све новинаре?

— Ђидо (разговор) 17:59, 9. фебруар 2025. (CET)

Написао сам на шта ме та реченица из чланка асоцира. Гласање имаш доле. — ‎רוח חיים (разговор) 18:09, 9. фебруар 2025. (CET)

 Коментар: Људи стопирајте ово под хитно! Википедија није демократија!!! — Ничим неизазван (разговор) 18:23, 9. фебруар 2025. (CET)

Како другачије да дођемо до консенсуза? — ‎רוח חיים (разговор) 18:26, 9. фебруар 2025. (CET)

Да се погледају извори које је Вукан споменуо, да се погледа сличности које Прћић тврди у свом речнику и да се види Слајин коментар који је био стручњак за ове ствари, то може и Маре да потврди. Прћић, кога је Вукан цитирао, каже да је правилно Богданович, а не Богдановић, и Малкович а не Малковић. Шта то може да значи у нашем случају? — Ничим неизазван (разговор) 18:29, 9. фебруар 2025. (CET)

Већ сам видео и чини ми се да сте потпуно у праву. Али шта друго да радим? Горе су изнети аргументи за оба облика. Нек се заједница одлучи. Мислим да је тако најисправније. — ‎רוח חיים (разговор) 18:33, 9. фебруар 2025. (CET)

 Коментар: Људи и породице попут породице Рода Благојевића и других са простора бивше Југославије често су мењали начин писања свог презимена када су се преселили у Сједињене Америчке Државе како би га олакшали за изговор и писање на енглеском језику. Ево неколико разлога зашто се то дешавало:

1. Фонетска адаптација – Енглески говорници често имају потешкоћа са изговором слова „ћ“ (које у српском/хрватском/босанском језику звучи као „ч“). Промена у "ch" чини изговор интуитивнијим за енглески језик.
2. Англицизација – Многи имигранти су модификовали своја презимена како би се лакше уклопили у америчко друштво. Овај тренд није био присутан само код људи са Балкана, већ и код других европских имигрантских група.
3. Избегавање забуне – Слово „ћ“ (са дијакритиком) не постоји у енглеском језику, па су званични документи, правни папири и записи често заменили то слово нечим што је лакше укуцати и препознати.
4. Лични или породични избор – Неки људи су једноставно више волели нови начин писања како би се лакше интегрисали, побољшали пословне прилике или се боље уклопили у друштво.

Паметном доста ...

Сигуран сам да се господин Радисав, отац дотичног, није презивао Благојевич док је живео у Великим Крчмарима код Крагујевца.

— ✨Боки✨ 💬 📝 18:52, 9. фебруар 2025. (CET)

Ово затворити. Пошто је ово контроверзно питање, иде 7 дана расправе, па тек онда гласање. — Ђидо (разговор) 18:00, 9. фебруар 2025. (CET)

MareBG, Sadko... — Ђидо (разговор) 18:04, 9. фебруар 2025. (CET)

--- Не видим зашто је покренуто гласање и то на 24 часа. Обавите расправу и онда покрените гласање које ће трајати 7 дана. Нема пречица, имамо процедуру, некада напорну и досадну, баш због сличних ситуација и брзих лаких потеза. — Садко (ријечи су вјетар) 22:35, 9. фебруар 2025. (CET)

Руах и Ничим упорно форсирају затварање расправе, нешто им се жури да ово преименовање прогурају — — Ђидо (разговор) 00:10, 10. фебруар 2025. (CET)

 Коментар: Не знам ни у ком делу да одговорим :) Елем, поменуо сам Википедија:Именовање чланака; да ли она важи и ако не зашто не? Што се тише констатације Габријеле и како ова изговара своје презиме. Колико се ја сећам интервјуа, водитељка Гранда је питала Шпаник или Шпанић, она је одговорила, Шпанић, исто је. Потрудићу се на нађем. Али опет се враћам на прво питање. Исто је било код Жолијеве да ли је Џоли или како изговара сама. Верујем да прегледи који су стигли нису били са упита Благојевич. Било је неколико примера чланака са напоменом неправилно/правилно, па може да стоји и овде. Мени референца ка чланку у Нину говори констатацију да постоји различитост према месту изговора, иако је граматички упитно.--MikyM (разговор) 23:11, 9. фебруар 2025. (CET)

@MikyM: чланак из Нина је написао нико други до академик Иван Клајн. Он говори о томе да нема везе одакле је оригинално презиме, а то стоји и у правопису тачка 213, већ о томе како је оно одмаћено у тренутном језику говорника. Немачко почетно SP се чита као ШП, и немац ће бити Шпрингер, али Американац Спрингер. Детаљно прочитај чланак из Нина. То је написао академик Иван Клајн. Прћић у свом речнику само два презимена обрађује, једино је Bogdanovich друго је Malkovich и оба пута изричито каже да је ИЧ правилно, а не ИЋ. Толико о изворима, а сад имамо опцију да НАДГЛАСАМО два врхунска ауторитета Клајна и Прћића, као и Правопис Матице јер се то неком не свиђа. Занима ме да ли ћемо сутра да прегласамо нешто друго. — Ничим неизазван (разговор) 23:22, 9. фебруар 2025. (CET)

Hvala ti na pingu, nisam siguran da li ti misliš da ja ne znam da čitam ili da ne znam ko je Ivan. Retoričko pitanje gde ne tražim odgovor. Članak sam pročitao, što savetujem u drugima. Možemo i da analiziramo rečenicu po rečenicu ako ima svrhe :) Ali kad mi već repliciraš, više puta sam pitao da li pomenuta Vikipolitika ima primenu i ako nema, zašto nema, pa ako možeš da mi odgovoriš. --MikyM (разговор) 23:41, 9. фебруар 2025. (CET)

@MikyM: Иван Клајн је био академик и један од највећих лингвиста нашег доба. Што се језика и именовања тиче, он је врхунски ауторитет и нешто мора да буде прво правописно тачно, па онда препознатљиво, види лезбијка. Ако тврдимо сурпотно, онда се ослањамо на новинаре који имају крајње упитно знање и образовање. — Ничим неизазван (разговор) 23:44, 9. фебруар 2025. (CET)

Поред тачке 213, постоје и тачке 197 (правила се не примењују на устаљене облике), и 199 (презимена наших исељеника задржавају -ић). — Ђидо (разговор) 01:24, 10. фебруар 2025. (CET)

Апсолутно ми није јасно о чему се овде расправља и коме је уопште пало на памет да поново покреће расправу овог типа. Имена транскрибујемо са језика земље на коју се односе, од правила се одступа искључиво уколико саме особе своја имена изговарају на другачији начин. Род је Благојевич и читав живот изговара своје презиме као такво и нема ту шта да се расправља. На крају крајева сви чија званична имена имају облик ch на крају се транскрибују са Ч. — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 08:14, 10. фебруар 2025. (CET)

ВП:ИМЕ каже да препознатљивост иде испред правописне исправности (Препознатљив наслов је онај који се најчешће користи у поузданим изворима на српском језику). Сви извори на српском језику користе транскрипцију Благојевић, нема ниједног извора који користи Благојевич. Уосталом, правопис није изричит. Тачка 197 каже да се од правила изузимају устаљени облици транскрипције (Правила која се утврћују не треба схватити као ретроактивну обавезу и мењати ликове имена која су већ ушла у постојани изражајни обичај), где ја сматрам да је Благојевић прилично устаљен облик. Такође постоји и тачка 199, која каже да се презимена наших исељеника пишу са -ић. (Наша имена у другим земљама (људи у дијаспорама и расејању) писаћемо како заиста гласе: Милорадовић (у Русији), Петровић, Томић (у Румунији) и сл.) — Ђидо (разговор) 08:22, 10. фебруар 2025. (CET)

 Коментар: Слажем се с НН и Ђидом да гласање није потребно. Правила граматике су овде круцијална. НиколаБ хвала на коментару. Имаш ли нешто за додати на Ђидову реплику? Такође би ваљало да се огласи и Вукан. — ‎רוח חיים (разговор) 11:01, 10. фебруар 2025. (CET)

Ко о чему Ђидо о устаљености неког термина. Шта Род лично има да се петља у властито име кад је Ђидо одлучио да је устаљени облик Благојевић. Род Благојевић није исељеник него рођени Американац, амерички дипломата и човек коме у документима стоји презиме Blagojevich. Да у којим случајем у документима презиме гласи Blagojevic, па да и продискутујемо. Овако све је и више него јасно. А устаљеним обликом се сматра неки термин (односно име, догађај и слично) који је у српском језику присутан у одређеном облику најмање 50 година. Устаљено је тако Џорџ Вашингтон и град Вашингтон, док је глумац Дензел Вошингтон. Устаљен је облик Сиднеј за највећи град у Аустралији, али је амерички редитељ Полак ипак Сидни. — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 13:06, 10. фебруар 2025. (CET)

@НиколаБ: управо тако. Али Ђидо већ годинама врши своје интерпретације што ме некада доведе до нервног слома. Елем, Род Благојевич ни сам не зна да каже Ћ јер искључиво говори енглески, док српски само основно познаје, што најбоље осликава ситуација када говори за српске медије користи искључиво енглески језик, а на српском зна да каже типа: како си, добро итд. Ђиду сваки наш таблоидни медиј и његова пракса служи да се неки термин усталио, и онда претвара википедију у већинску демократију и бирократију где се прегласава став и учење познатих лингвиста. — Ничим неизазван (разговор) 13:31, 10. фебруар 2025. (CET)

Жао ми је што се нервираш, али моје интерпретације су стриктно базиране на правилима ове Википедије, и одредницама правописа. Као што сам већ три пута рекао, препознатљивост имена иде испред правописне исправности на ВП:ИМЕ. Ако желиш да то промениш, изволи покрени расправу о томе, али то је тренутно правило ове Википедије. — Ђидо (разговор) 18:13, 10. фебруар 2025. (CET)

 Коментар: @Ђидо и MikyM: С обзиром да шесторо уредника подржава облик „Благојевич” (плус уредник Слаја), да ли се слажете око премештање чланка? Молим вас да што пре окончамо ову агонију како бисмо престали с губљењем прегледа и поверења посетилаца. — ‎רוח חיים (разговор) 16:56, 10. фебруар 2025. (CET)

Уредник Слаја је прерано преминула легенда овога пројекта. Међутим, његова учења служе као добар извор информација и после његове смрти. Његова писања су у већини случајева веома поуздан извор. То могу потврдити и старији уредници. — Ничим неизазван (разговор) 17:09, 10. фебруар 2025. (CET)

 Коментар: @Ruach Chayim: Поздрав, Ха/Ру, не, покојне особе ту не гласају, односне исте се не рачунају за постизање тог тренутног консензуса. — نوفاك اتشمان (разговор) 17:33, 10. фебруар 2025. (CET)

Где ти се жури? Пусти расправу да тече. — — Ђидо (разговор) 18:11, 10. фебруар 2025. (CET)

Ако већ х пута нисам рекао зашто ми се „жури” онда стварно не знам. Овде имамо ситуацију да су буквално сви уредници за облик „Благојевич”. Хајмо показати бар зрно слоге око оваких ствари, није тешко. نوفاك اتشمان Нисам ни рачунао Слају као глас, наопако. Само сам рекао да је шесторо људи за тај облик, уз Слајино опажање. Додуше требало је другачије формулисати реченицу. — ‎רוח חיים (разговор) 22:45, 10. фебруар 2025. (CET)

Има најмање два уредника који су да се поштује смерница о именовању чланака. Одакле ти да сам сам у том ставу. Још увек нисам видео одговор зашто је овде неопходно да се усвојена смерница Википедије игнорише? — Ђидо (разговор) 22:56, 10. фебруар 2025. (CET)

Аха. — نوفاك اتشمان (разговор) 13:13, 11. фебруар 2025. (CET)

 Коментар: Потпуно је логично да Американац Благојевич буде и остане Благојевич на СВП. Коментари о другим уредницима нијесу добродошли и сада је вријеме да повучеш ручну, НН, као и сви. Закључак о именовању се намеће сам. — Садко (ријечи су вјетар) 17:51, 10. фебруар 2025. (CET)

 Коментар: Мислим да су се остали уредници лепо надовезали на већ дате аргументе за коришћење облика „Благојевич”. Не знам откуд то да називи који су у супротности с одредбама датим у Правопису могу да преовладају због некакве препознатљивости? Ко то даје на препознатљивости у овом случају? Полуписмени новинари? Они који норвешког фудбалера Ерлинга Холанда супротно правилима преносе као Ерлинг Халанд? Или они који холандског возача формуле 1 Макса Верстапена неоправдано транскрибују као Макс Ферстапен или, још бесмисленије, Ферштапен? Можемо овако ићи унедоглед.

С тим у вези, јасно сам у претходном коментару издвојио изворе. Поред Правописа, ту су Т. Прћић и И. Клајн. Прћић у Транскрипционом речнику помиње облике Malkovich (стр. 125) и Bogdanovich (стр. 56) да се транскрибују искључиво као „Малкович” и „Богданович”. Тиме се аналогно може извући закључак да се и друга презимена у тој форми преносе с наставком -ич, никако -ић. Клајн истиче следеће: „[...] Slični su problemi i s Amerikancima nemačkog porekla. Prezimena kao Stein (Gertrude), Hammerstein (Oscar), Springer (Jerry), u izvornom nemačkom izgovaraju se sa št odnosno šp, što smo u nekim slučajevima i mi prihvatili, ali po američkom izgovoru bilo bi pravilnije Stajn i Hamerstajn. Nemačko prezime nosio je i bivši ambasador SAD u Srbiji, Zimmermann, koga smo mi zvali Cimerman, a bilo bi bolje Zimerman, jer u engleskom nema glasa c.” Дакле, презимена поменутих појединаца, који су цео живот провели у САД, временом су попримила енглески изговор и последично би тако требало да се преносе и у српским текстовима. Из наведеног се да закључити да се исто то примењује на презиме Рода Благојевича. — Вукан ® 20:44, 10. фебруар 2025. (CET)

Ја мислим да Род чак ни не зна да каже глас Ћ јер сам гледао пар његових интервјуа за српске медије, искључиво прича енглески, од српског зна неколико фраза и то са јаким америчким акцентом српског језика, меко р итд. — Ничим неизазван (разговор) 20:47, 10. фебруар 2025. (CET)

Не знам откуд то да називи који су у супротности с одредбама датим у Правопису могу да преовладају због некакве препознатљивости? Ко то даје на препознатљивости у овом случају?

ВП:ИМЕ -- Препознатљивост је на првом месту, пре правописне исправности. И каже Препознатљив наслов је онај који се најчешће користи у поузданим изворима на српском језику. Одатле долази препознатљивост. Нема ниједног јединог извора на српском језику који користи Благојевич. Понављам, Википедија је у послу документације знања, не едуковања јавности о правопису. — Ђидо (разговор) 20:53, 10. фебруар 2025. (CET)

Такође, правопис у тачци 199 експлицитно одваја имена људи нашег порекла од обавезе из тачке 213. Као пример наводи Милорадовиће у Русији, који су неколико генерација већ били одвојени од предака који су се населили у Русију. Ти Милорадовићи су причали руски, писали своја имена као "Милорадович", сигурно нису изговарали "ћ", које не постоју у њиховом матерњем, руском језику. Шта је добро за Милорадовиће, добро је и за Благојевића, који је ближи српским коренима него иједан славни Милорадовић у Русији. — Ђидо (разговор) 20:56, 10. фебруар 2025. (CET)

Додао бих и да свако коме смета што је препознатљивост испред правописа, треба покренути расправу о смерници ВП:ИМЕ, па тражити да се промени редослед тамо. — Ђидо (разговор) 21:04, 10. фебруар 2025. (CET)

Ту се мисли на нпр. наслове филмова, ТВ серија итд. Уколико постоји филм Незнам колко има сати — наслов чланка на пројекту ће се исто тако звати. Никада то правило нисмо доводили у питање с транскрипцијом имена људи и не знам откуд уопште таква помисао. Тренутно се вртимо у круг; сви уредници за облик „Благојевич”, Ђидо за облик „Благојевић” — расправа од јутра до сутра и тако у недоглед. Нажалост, опет сам био у праву када сам говорио о сложности на пројекту. — ‎רוח חיים (разговор) 22:45, 10. фебруар 2025. (CET)

То не пише у смерници. Смерница не издваја филмове као посебно правило. — Ђидо (разговор) 22:47, 10. фебруар 2025. (CET)

Пази, остави расправу седам дана, онда гласање седам дана, ако довољно људи гласа да се промени име, ја ћу бити ОК, иако би онда и покренуо расправу о смерници, јер преименовање чланка је дефинитивно супротно смерницама о именовању чланака. Нисам ОК са убрзаним процесом који ти овде покренуо. — Ђидо (разговор) 22:48, 10. фебруар 2025. (CET)

Ти заиста хоћеш да ми пола месеца разглабамо о овоме иако си апсолутно једини члан пројекта који се залаже за облик с -ић? Ово је стварно сад већ срамота и терање ината. Узгред, опет ти говорим да прекинеш да избацујеш шаблон:ен из других шаблона (1), већ две године покушаваш једно те исто. — ‎רוח חיים (разговор) 23:08, 10. фебруар 2025. (CET)

• Већ видим два друга корисника који се слажу са мном. Немаш консензус. Дакле, расправа је била исхитрено затворенa.
• Још чекам одговор зашто је ОК да се игнорише постојећа, усвојена смерница?
• За {{C-SPAN}}, ако ћеш ми веровати, није било намерно. Копирао сам структуру шаблона {{Twitter}}, да поправим покварени шаблон.

— Ђидо (разговор) 23:17, 10. фебруар 2025. (CET)

Понављам смерница се никада није односила на властита имена у биографским чланцима. Апсолутна већина је за облик с -ич, који је и првобитни назив овог чланка. Нема проблема око шаблона C-SPAN, грешке се дешавају. — ‎רוח חיים (разговор) 23:24, 10. фебруар 2025. (CET)

> икада није односила на властита имена у биографским чланцима

Одакле ти то? Не пише ништа о изузетку за имена особа.

— Ђидо (разговор) 23:26, 10. фебруар 2025. (CET)

Јер смо се увек тиме водили. Зато нам се нпр. чланак Салвадор не зове Ел Салвадор итд. (чије преименовање и подржавам). — ‎רוח חיים (разговор) 15:01, 11. фебруар 2025. (CET)

Ruach Chayim Како шта би? Нема консензуса. Човек се презива Благојевић. Лепо је Ђидо дао примере. Исто тако, хоће ли ме неко убедити да је Питер Богдановић другачији од кошаркаша Богдана Богдановића. Људи моји немојмо се спрдати са Википедијом! Оба су Богдановић, није он Рус па да буде Богданович. Доста више правописног и транскрипционог терора. Богдановић и Благојевић. И они су српског порекла, нисмо ми американизовани па да усвајамо енглески облик. Који бре ИЧ. Па нису то Руси да имају таква презимена.— Soundwaweserb (разговор) 23:11, 10. фебруар 2025. (CET)

Један је рођен у Кингстону пре 100 година и Американац је, други је рођен у Београду пре тридесетак година и успут је српски репрезентативац. Апсолутно све исто осим што, кошаркаш није српског порекла, он је Србин, док је Питер (иначе класично српско име) Американац рођен у браку од оца Србина и мајке Јеврејке. По Саундовим аналогијама и закључцима, категорију америчких личности можемо да избришемо јер просто сви имају неко ванамеричко порекло. Барак Обама је кенијско-сомалијски политичар, Дијего Армандо Марадона је италијански фудбалер, Алберт Ајнштајн јеврејски научник, Фрида Кало је шпанска сликарка, Лула да Силва португалско-анголски политичар и тако унедоглед. Живела Википедија и наше/ваше право да пишемо/те шта хоћете и како хоћете. — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 11:54, 12. фебруар 2025. (CET)

Страница је направљена као Благојевич, а преименована је без сагласности заједнице

Молим админе да преместе страницу у Благојевич јер је ова страница направљена са Благојевич и онда је без одлуке заједнице преименована. То може да потврди и Садко. Дакле молим надлежне да врате на првобитно стање у Благојевич, независно од ове расправе. — Ничим неизазван (разговор) 18:19, 10. фебруар 2025. (CET)

Страница је направљена 29. септембра 2006, пре 18 година, и преименована у Род Благојевић 2 минута касније. Мало рата преименовањем у наредних 24 сата, затим се стабилизовало, и од 10. новембра 2006 је Род Благојевић до данас. Википедија је била доста другачија на свом почетку. То се дешавало само три године од настанка, доста правила није било ни формализовано. Уредници који су тада били активни на овом чланку нису баш активни. Двојица су престали ангажовање 2007, један пре годину дана.

Сада имамо правила, која кажу да устаљеност употребе термина иде испред правописа. Просто. 1) препознатљивост, 2) правопис. Ако ти то смета, покрени расправу о промени смернице. Ја ћу одустати од препознатљивости када препознатљивост не буде више на првом месту.

— Ђидо (разговор) 18:33, 10. фебруар 2025. (CET)

 Ова тема је затворена и спремна за архивирање. Ако се не слажеш са тиме, онда замени овај шаблон својим коментаром. — Садко (ријечи су вјетар) 13:46, 23. фебруар 2025. (CET)

Википедија није већинска демократија

Википедија није експеримент у већинској демократији. Првенствени метод проналажења сагласности је расправа, а не гласање. То јест, Википедијом не влада обавезно мишљење већине. Стално се спроводе разна гласања, али њихови бројчани резултати су обично само једно од неколико средстава за одлучивање. Пресудна средства за постизање сагласности су расправе које прате гласање. На пример, врло важан процес на Википедији је постизање сагласности о томе који чланци нису енциклопедијски те би их требало потпуно обрисати са Википедије. Дискусија помоћу које се постиже сагласност се дешава у контексту „гласа“ на страници Чланци за брисање. Међутим, Википедија заправо јесте демократија, у смислу у којем је дефинишу политички теоретичари као што су Хана Арент (Hannah Arendt) и Роберт Дал (Robert Dahl). Дал демократију дефинише као политички систем у којем сваки појединац којег одлука погађа има прилику да да свој прилог одлуци. Арент примећује да је владавина већине само процедура одлучивања која се користила у, на пример, антидемократском совјетском Кремљу. Она демократију дефинише као политични систем заснован на отвореном разговору. — Ничим неизазван (разговор) 21:38, 9. фебруар 2025. (CET)

Википедија није бирократија

Неслагања треба решавати радије расправом до сагласности, него кроз строго праћење правила и процедура. Нагомилавање упутстава треба избегавати. Примећена процедурална грешка у слању било чега, идеје или номинације, није основ за неуважавање поставке. Пратите дух, не слово, било којег правила, политике или водиље. — Ничим неизазван (разговор) 21:38, 9. фебруар 2025. (CET)

Ово све горе је драстично кршење правила које си навео. Прво Руах подвлачи црту и ради преименовање чланка након мање од три сата расправе. Друго, ти онда додајеш ”расправа завршена” после тога. Када сам скренуо пажњу да је преименовање обављено превише брзо, и да расправа не може да буде толико кратка, Руах је ставио захтев за гласање на до сада невиђених 24 сата.

Када сам скренуо пажњу на то, позвао да се гласање затвори као исхитрено, и додао одбројавање на врху расправе, Руах ми поништава измене на СзР. Након што сам (други пут) вратио моје измене, ти их онда поново поништаваш. То није прихватљиво понашање. Такође, није ни лепо да идеш да ме тужакаш разним уредницима на њиховим странама за разговор. Расправе са мном ради на одговарајућим СзР. Преферирам СзР спорних чланака, али и моја СзР је ОК ако нема бољег места.

Успут буди речено, могао си само да ставиш везу ка ВП:ВНВД, не мораш копирати текст.

— Ђидо (разговор) 04:37, 10. фебруар 2025. (CET)

Троловање

Троловање се може дефинисати као намерно покушавање ометања нормалног функционисања Википедије и њених уредника, администратора, програмера и других људи који раде на стварању њених садржаја и помажу у њеном одржавању. Троловање је кршење неписаних правила која постоје у интернет заједницама и обично се предузима с циљем да се створе нови сукоби или да се распламте већ постојећи. Обично садржи коментар једног корисника на рачун квалитета измене другог корисника.

Основна карактеристика тролова јесте у томе што их далеко више интересују реакције других корисника на њихове измене него оно што обично интересује Википедијанце: тачност, проверљивост, разумљивост и општи квалитет чланака. Ако трол не добије одговор на своје изазивачке измене, онда тешко да се може сматрати тролом.

Основна политика у вези са троловањем је врло једноставна: молимо вас, уздржите се.

— ΝικόλαςΜπ. (разговор) 11:02, 11. фебруар 2025. (CET)

 Ова тема је затворена и спремна за архивирање. Ако се не слажеш са тиме, онда замени овај шаблон својим коментаром. — Садко (ријечи су вјетар) 13:46, 23. фебруар 2025. (CET)

Укратко

И општи закључак у вези са транскрицијом презимена ове особе: говорници енглеског језика код недоумица око изговора нечијих имена користе ИПА записе који прецизирају изговор нечијег имена (презимена). Дакле:

• Rod R. Blagojevich (/bləˈɡɔɪ.əvɪtʃ/ blə-GOY-ə-vitch — ИПА запис /tʃ/ преносимо као ч
• Blagojević (Cyrillic: Благојевић) pronounced [blaːgojeʋit͡ɕ]

Граница устаљености није дефинисана, али се обично узима око 50-70 година коришћења појма. Конкретно би то значило да за све особе или појмове који су постали популарни након Другог светског рата, не важи устаљено име и треба користити правилан назив. Мада устаљеност није једнодимензиона, тј. на њу не утиче само старост појма, већ и други фактори. Укорењенима се не могу сматрати погрешни ликови новијег датума.

Ово није генеолошки институт где се на основу ДНК анализе одређује нечији генетски код. И паметном доста. — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 11:02, 11. фебруар 2025. (CET)

Хвала, ΝικόλαςΜπ. — ‎רוח חיים (разговор) 15:01, 11. фебруар 2025. (CET)

> Граница устаљености није дефинисана, али се обично узима око 50-70 година коришћења појма

Одакле ти ова тврдња? Није из правописа, сигурно. — Ђидо (разговор) 03:36, 12. фебруар 2025. (CET)

Ма измислио ја управо. Евидентно је да је Род Благојевић, уствари није ни Род него Родољуб. Ово су све и више него очита правила, да не кажем општа, исписана на веома видиним местима у пар књига које се тичу овог језика. Али кога брига за правила, кога брига за писменост, шта бре Прћић, САНУ и остала језичка боранија има да се бави језиком кад већ имамо јеичаре на Википедији на српском језику. Родов деда је ловио сомове по Морави, па где ћеш бољи аргумент за нечије презиме. Ма има да буде БлагојевиЋ, са великим Ћ, да се знабре одакле је и ко је. Кога брига за Супербол када имамо Супер Боул. Па како да се разуман и писмен човек носи са аргументом да је нечији деда с Мораве (Велике, Јужне, Северне није ни битно). — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 11:45, 12. фебруар 2025. (CET)

Пошто се зезаш, и пошто ти је очигледно, мени за душу, пошто мени није, наведи извор за тврдњу:

50-70 година коришћења појма.

Чекам на извор.

— Ђидо (разговор) 18:14, 12. фебруар 2025. (CET)

Боде ти очи, изволи па га нађи. Верујем да ћеш наћи из прве јер ипак си ти неко ко је ишчитао све те правописне књиге — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 10:12, 13. фебруар 2025. (CET)

Ја не могу да нађем. Правопис имам, и он не дефинише шта је устаљена норма. Ти си тај који је изнео тврдњу. Сигурно си је негде прочитао. Или си је ти измислио? — Ђидо (разговор) 17:25, 13. фебруар 2025. (CET)

Измислили ја и Прћић заједно. Шта да се ради, досадно нам било, корона ударила, па хајде да се забавимо. Након оне бламаже са „Супер Боулом” и објашњења које си извалио на ту тему, мене би лично била срамота да се појавим, а поготово да пишем нешто. Хоће неко од администратора реговати на овај циркус или да наставимо по систему „како се коме хоће”? — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:45, 13. фебруар 2025. (CET)

ОК, где то Прчић каже (50-70 година)? Само вређаш и изврдаваш, а нема извора? — Ђидо (разговор) 22:54, 13. фебруар 2025. (CET)

Срамота је како изврдаваш да одговориш на директно питање: "Где си нашао тврдњу да је граница уобичајености 50-70 година?" — Ђидо (разговор) 22:55, 13. фебруар 2025. (CET)

Јел' ти знаш да расправљаш без вређања колега? — Ђидо (разговор) 22:57, 13. фебруар 2025. (CET)

Прво, ја и ти нисмо никакве колеге, јер колега је особа која поштује саговорника по делу. А оно што ти овде радиш је да извргаваш руглу све оне који не играју онако како ти свираш. Гомила доказа је овде изнесена у вези са презименом ове особе, док у инфокутији чланка стоји његов својеручни потпис, где је више него јасно како се човек зове. И ја да настављам да се расправљам са тобом чији једини аргументи су били линкови ка новинским чланцима (а такви су углавном сви твоји аргументи)? Баш као и на претходној расправи. Тражи још мало, рекох ти већ да боде очи колико је очито.

И ево једно питање. Зашто је легендардни амерички пливач Mark Andrew Spitz код нас (и у целом свету) транскрибован и изговаран као Марк Спиц? Прва је генерација миграната, рођен отприлике кад и Благојевич, а отац му Мађар (чак му се презиме истоветно пише и на мађарском)? А мађарско С је Ш. Е мој Ђидо, твоја тврдоглавост (као и још неких овде) је стварно епска. — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:36, 13. фебруар 2025. (CET)

OK, поновићу питање: "Где си нашао тврдњу да је граница уобичајености 50-70 година?". Стрпљиво чекам одговор. — Ђидо (разговор) 00:32, 14. фебруар 2025. (CET)

Да буде јасно, питање се односи на тврдњу Граница устаљености није дефинисана, али се обично узима око 50-70 година коришћења појма. — Ђидо (разговор) 00:34, 14. фебруар 2025. (CET)

Причаћемо о другим примерима када одговориш на питање које избегаваш већ неко време. — Ђидо (разговор) 00:33, 14. фебруар 2025. (CET)

Цитирана реченица стоји у смерници о транскрипцији с енглеског језика од 27. децембра 2008. Дакле, као противаргумент, а сходно опасци то је тренутно правило ове Википедије. На страну сада све полемике о правопису, позивање на препоруке лингвиста и било какву језичку литературу, ово је само терање мака на конац. Када то будемо превазишли, бићу оптимиста, онда ће бити могуће водити смислену расправу. — Lotom (разговор) 14:00, 21. фебруар 2025. (CET)

То је само додао Игор Ирић, и није ми јасно одакле је он то извукао. Пошто га већ нема 4-5 година овде, тешко ћемо добити одговор од њега. У расправи о страници се помиње устаљеност, али исто тако не наводи се одакле је 50-70 година. Све у свему, један уредник је измислио те бројке пре 16 година, без икаквог трага где их је нашао.

И шта сад, треба чекати да Благојевић умре, да би ми на Википедији признали устаљеност? -- која је очигледна: Ниједан једини извор на српском језику користи Благојевич, од самог почетка када су се вести објављивале о истоме. — Ђидо (разговор) 19:07, 21. фебруар 2025. (CET)

Све сам то већ видео и ко је и када је додао, дакле, приложио сам конкретну измену. И није ми јасно одакле потиче такав закључак, што се контекста тиче, јер се не позива директно ни на какву литературу. Али то тако годинама стоји и узима се као аксиом. У оправданост тога не желим да залазим, или како пише у појединим уџбеницима превазилази оквире овога курса. Постојање самих смерница требало би да буде водич за сналажење корисницима у случају недоумица. Међутим, оне су све чешће погодан терен да се неке основе, било пројекта или језика, тумаче како када коме одговара. Нешто попут такозваних рупа у законима. На крају крајева, када све постане толико бесмислено, пети стуб Википедије дозвољава да се и такве смернице игноришу. А то нас опет враћа на почетак. Имамо слободу да пишемо о чему хоћемо и практично како хоћемо, али не можемо да пишемо шта хоћемо без аргументације. Наука о језику није упоређивање броја погодака у претрагама на интернету, интернет не постоји толико дуго, нити Википедија сама себи може бити извор па да чињенице зависе од нашег договора овде. Мада је било и таквих појединаца, веома мали број корисника напушта пројекат услед незадовољства консензусом по питању техничких решења на пројету. Важно је да чланци буду стилски уређени и нека униформност треба да постоји, ако ни због чега другог онда због лакшег одржавања. Али самовоља или узурпација пројекта, укључујући и обесмишљавање језика којим пишемо, лако доводи до тога да и највреднији уредници пожеле да оду, а ми губимо по више десетина колико-толико квалитетних чланака годишње. — Lotom (разговор) 20:28, 21. фебруар 2025. (CET)

Све у свему, смерница је написана без неке посебне расправе, тако се то радило пре 16 година... Што се тиче устаљености термина који нису ни постојали пре 50 година, морамо ценити устаљеност у временском размаку где термин постоји.

Уосталом, као што рекох, први принцип именовања је препознатљивост (како писци на српском језику конзистенто именују појам), и надам се да се сви слажу да не постоји ниједан извор на српском језику који користи Благојевич.

Устаљеност би дошла у игру ако прескочимо препознатљивост, и идемо даље на правописну исправност, где такође има две тачке правописа које подржавају Благојевић. Овде се у суштини расправља о смерници ВП:ИМЕ, и шта "препознатљивост" значи, и када је треба игнорисати. Смерница јасно каже Препознатљив наслов је онај који се најчешће користи у поузданим изворима на српском језику.

— Ђидо (разговор) 20:40, 21. фебруар 2025. (CET)

 Коментар: Овако се нити расправља нити разговара. Срамоте ме је шта читам. За старијег колегу активног у расправи, еволуирали смо, више није епоха пролетера Бокице и клике, гдје су људи скакали једни другима за врат, форумашили по Википедији и олако писали токсичне порукице другима да им нису колеге те сличне којештарије, и то на мање или више баналној теми, начин именовања чланка, што је тема око које се расправља од почетака ВП. — Садко (ријечи су вјетар) 13:29, 23. фебруар 2025. (CET)

 Ова тема је затворена и спремна за архивирање. Ако се не слажеш са тиме, онда замени овај шаблон својим коментаром. — Садко (ријечи су вјетар) 13:46, 23. фебруар 2025. (CET)

Гласање - именовање чланка - Род Благојевич или Род Благојевић

Након више рунди расправа око теме, коначно прелазимо на гласање. Уредници су сучељавали аргументе на релацији препознатљивост спрам правописних норми и препорука спрам чињеница из биографије личности.

Опције на гласању су:

• 1) Род Благојевич
• 2) Род Благојевић

Правила

• Гласајте за ОПЦИЈУ 1) или 2)
• Гласати може сваки корисник који је до почетка гласања имао најмање 100 измена у ГИП.
• Гласање је важеће уколико гласа најмање 5 корисника (неутрални гласови се не рачунају).
• Гласање траје седам дана.
• Коментаре постављајте у оквиру дијела теме за додатне кометнаре.

Гласање је завршено. ()

— Садко (ријечи су вјетар) 13:45, 23. фебруар 2025. (CET)

Гласови

1. опција (Род Благојевич)

1. Род Благојевич. — Садко (ријечи су вјетар) 13:50, 23. фебруар 2025. (CET)
2. — IмSтevan 18:38, 23. фебруар 2025. (CET)
3. Амерички политичар, рођен и одрастао у тој земљи. У званичним документима презива се Blagojevich, своје презиме изговара као Благојевич. Правопис изричито наглашава да се енглеско ch преноси у српски јеик као Ч, што доказује и ИПА запис изговора. — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 13:47, 24. фебруар 2025. (CET)
4. — Boja02 15:42, 24. фебруар 2025. (CET)
5. — Heruvim (разговор) 18:44, 26. фебруар 2025. (CET)
6. — Youngeagle987 (разговор) 20:54, 26. фебруар 2025. (CET)

2. опција (Род Благојевић)

1. Род Благојевић — ✨Боки✨ 💬 📝 16:05, 23. фебруар 2025. (CET)
2. — Пинки (разговор) 18:46, 23. фебруар 2025. (CET)
3. Род Благојевић — Ђидо (разговор) 21:28, 23. фебруар 2025. (CET)
4. — Ненад (разговор) 15:16, 24. фебруар 2025. (CET)
5. Род Благојевић — Soundwaweserb (разговор) 15:22, 24. фебруар 2025. (CET)
6. — АРК9367 (разговор)
7. — по правилу Википедије, -MikyM (разговор) 21:07, 26. фебруар 2025. (CET)
8. Др Нешо (разговор) 23:08, 26. фебруар 2025. (CET)
9. — MareBG (разговор) 23:15, 26. фебруар 2025. (CET)
10. Према смерницама википедије ВП:ИМЕ; према Правопису (т*199.д); према Твртковом Транскрипционом речнику (дефиниција енглеског презимена, XVII); и оно најбитније, према јединој здравој логици – Род Благојевић. — Радован ⁂ 09:22, 1. март 2025. (CET)

# Род Благојевић — Nidzovantije (разговор) 17:09, 28. фебруар 2025. (CET) # Род Благојевић — Вањица83 (разговор) 22:39, 28. фебруар 2025. (CET) Корисници нису имали довољно измена да би гласали.— Soundwaweserb (разговор) 15:14, 2. март 2025. (CET)

Додатни коментари

 Коментар: Човјек није Србин већ Американац српског поријекла (рођен у САД, изјашњава се као Американац), што је неоспорно. Дајем предност овој опцији, иако уважавам и видим добре аргументе који су дати за опцију Род Благојевић. Навике наших новинара и коментар није он Рус не сматрам за аргументе. — Садко (ријечи су вјетар) 13:50, 23. фебруар 2025. (CET)

 Коментар: Изнео сам све тако да нема ту шта да се опет понавља. Колико год се он оглашавао као Американац, као што рече колега Садко, његово порекло је српско и то мора да остане. Као неко ко је живео на тлу северне Америке, никад не би себи дозволио, ма колико година и генерација да сам живео ту, да пребацујем презиме да би било коме угодио. — ✨Боки✨ 💬 📝 16:08, 23. фебруар 2025. (CET)

 Коментар: Ако имамо правописна правила која нам сугеришу да је презиме БлагојевиЋ, на нама остаје само да их поштујемо. Википедија није демократија. Тако, да је ово за мене само још једно беспотребно гласање. — Радован ⁂ 17:19, 23. фебруар 2025. (CET)

 Коментар: Овај чланак допунити додатним, али оправданим обликом, и то у виду једне овакве прилагођене напомене: Владимир Саљдо. --نوفاك اتشمان (разговор) 18:04, 23. фебруар 2025. (CET)

 Коментар: Овде се доводи у питање селективна примена правила на википедији према личном залагању, - па ко победи. За сада је препознатљивост по правилу/смерници испред. И то је тако (нпр на великим википедијама је пример чланка Твитер добар показатељ препознатљивост на првом месту). Правопис прописује и транскрипцију али ето, поједини су се заложили за њену забрану па имамо правило/смерницу које налаже писање одређених имена у оригиналу и поред правописа који каже транскрипција. Пошто се пар пута наводи да није ВП демократија, како се ово гласање спроводи (хоће ли се ићи на 70-30% ка некој опцији или која превагне)--MikyM (разговор) 17:59, 24. фебруар 2025. (CET)

Имамо дефинисана правила. Више је ситуација: укрштени су аргументи, исцрпљене су расправе, излазило из оквира аргументоване расправе, хајде да сада пробамо са гласањем, без намјере да прерарсте у навику илити правило. Свакако схватам твоју поенту. Сва је шанса, уколико се настави, да ће бити да за питање нема консензуса. Но, да сачекамо исход. Систем није савршен. Гласање је покренуто са намјером да се прекину бескрајне расправе и препирке, пошто је дошло до спорења и дати су одлични аргументи за обе стране. Уколико буде потребно, можемо допунити стилску смјерницу. Систем није савршен и суштински никада не може бити, свакако не док се не повећа уредничка база. Боље гласање, него нови турнус расправа и потенцијална огорченост и незадовољство једне стране. — Садко (ријечи су вјетар) 18:05, 24. фебруар 2025. (CET)

Цитираћу/парафразираћу једног филозофа: Циљ расправе треба да буде да аргументовано дођемо до заједничког закључка. Кад једна страна покушава/тежи да надгласа другу страну (тоном, или бројем (о чему је говорио још један грчки мислилац)) резултат расправе неће бити оно што је била поента. Правила (која сама по себи нису популарна и ограничавајућа су) треба да нас окупе у њиховом поштовању јер неимање/непоштовање истих ствара поделе које у малим заједницама знају да буду више штетне него у већим. Начином кумуникације се пар пута стекао (код мене лично) утисак да овде није уопште прича хоће ли бити ч или ћ. Коначно, позивање и искључиво примена правописа само код неких тема (лезбејка, Благојевић, итд) а избегавање примена правописа код других тема (Би-Би-Си, Кока кола, Тојота) оставља много простора за нове и нове изузетке и овакве расправе/комуникације.--MikyM (разговор) 18:32, 24. фебруар 2025. (CET)

У начелу сам сагласан и волио бих да ствари тако функционишу. — Садко (ријечи су вјетар) 19:01, 24. фебруар 2025. (CET)

У неким ситуацијама ствар није сасвим јасна али у овом случају г. Благојевића, то како се он оглашава је најмање битно. Ја нпр. знам многе људе који ради боље комуникације са Канађанима су променили имена у Рон, Рој, Џорџ, итд. да ли то значи да сад треба да се чланак пише са тим именом ? Не. Ја јесам за то да се напише у чланку да се он оглашава као Благојевич али да му је презиме Благојевић. Уосталом, кад се укуца у претраживачу термин Род Благојевич, Гугл аутоматски пита да ниси можда мислио на Род Благојевић. Дакле сви препознају да је то термин који људи укуцавају када траже њега у Србији. — ✨Боки✨ 💬 📝 21:08, 24. фебруар 2025. (CET)

Чек мало Бојане, како можемо игнорисати ако неко промени име и презиме и називати то небитном ставком? У том случају не постоји особа именом презименом Филип Цептер, постоји само Милан Јанковић. Зашто је Сузана Дробњаковић код нас Саша Александер, где нам је Фарок Булсара. И зашто онда певачицу Bebe Rexha именујемо као Биби Рекса, а не као Бебе Реџа? Говоримо о препознатљивости код Рода Благојевича? Како новински чланци могу бити основа препознатљивости било чега? — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 09:50, 25. фебруар 2025. (CET)

@НиколаБ

Разумем твоју аргументацију, али примери које си навео нису истог типа као случај господина Рода.

Сви примери које си навео односе се на људе који су познати под својим уметничким именима, док им је право име другачије – попут Лепе Брене (Фахрета Живојиновић) или Лепог Миће (Мирослав Пржуљ). Оно о чему ја говорим није питање уметничког имена, већ начина на који га претраживачи у Србији препознају.

Његово презиме потиче од „Благојевић“, и не видим разлог зашто би се у српском језику другачије третирало. Као неко ко је више од 20 година живео у Канади, добро знам да су људи некада прилагођавали своја имена ради лакше комуникације. Међутим, та времена су прошла – данас на Западу сви знају да изговоре наша имена и презимена. Уместо да се прилагођавамо неправилним изговорима, требало би да се држимо исправног облика имена, нарочито када се зна да је његов отац Благојевић.

Верујем да ћеш разумети моју поенту и радујем се даљој дискусији.

Срдачан поздрав,

— ✨Боки✨ 💬 📝 14:50, 25. фебруар 2025. (CET)

 Коментар: Читам коментаре на дату тему и питам се, како неки озбиљни уредници могу себи дозволити ту површност у тумачењу српског правописа, а да не виде елементарне ствари. Што би у народу рекли: виде дрво, а не виде шуму. Или да тим агрономским ријечником наставим: већина нас (ваљда) зна шта је дрво јабуке и који плод оно рађа. Ако на јабуку накалемимо крушку, она ће рађати крушке и ми ћемо је третирати као крушку. АЛИ, ако јабуку окречимо или пресадимо код комшије у двориште, она је и даље јабука. Ваљда тај примјер и овдје можемо примјенити?! Сличне дилеме су имали и на другим језичким пројектима, али нису имали гласања. Знају Бугари чија је „воћка” Дилма Русев или Џон Винсент Атанасов, знају и Хрвати чији је Габријел Борић или Миодраг Мариновић итд... само луди Срби не знају шта је њихово! Читам аргументе типа: рођен вани, живи вани, слабо зна српски, пре 50-70 година емигрирали, потписује се другачије, униформисаност овог примјера са другим и слично. Па сви су вам ти примјери у домену оне јабуке у туђем дворишту. Уосталом, шта би сте урадили у рецимо овом примјеру? — ако вам ово гласање прође, хоћете ли сутра, по истој логици и овдје мијењати наслов у Alexander Karageorgevitch? По вашој аргументацији и он испуњава све услове за тако нешто. У том случају, ја лично очекујем и оно последње гласање за укидање овог језичког пројекта на српском језику и по овом принципу да сви колективно идемо у к.орекцију неког другог језичког пројеката. Хвала! — Радован ⁂ 19:35, 25. фебруар 2025. (CET)

Нити смо у Агро ревији нити је Род Благојевић наш илити српски. У томе и јесте поента. Стучњаци попут Т. Прћића заговарају верзију са ич (што је у ранијој расправи прецизно цитирано). Јеси ли и они површни? Није ме брига за митоманске недоличне примјере из сусједства, не треба се на њих угледати. Примјер Карађорђевића је просто лоша паралела, добра би био Pit Maravič. Чини ми се да ипак нема потребе за мелодрамом, у питању је само још један низ неуспјелих расправа и сада гласање, у нади да ће се тема затворити. — Садко (ријечи су вјетар) 19:52, 25. фебруар 2025. (CET)

Наравно да се слажемо у поенти. Међутим колега, уколико будемо примјењивали Прћића на погрешним примјерима попут овог, а да не видимо паралелу са Карађорђевићем, бојим се да смо дефинитивно у много већој опасности од поменуте мелодраме. — Радован ⁂ 21:04, 25. фебруар 2025. (CET)

Прћића треба да примењујемо на свим примерима који се односе на транскрипције са енглеског језика, јер је он тај који је та правила и разрадио, а аминовала их званична језичка институција. Али кога брига за рад тамо неког Твртка Прћића, који чак вероватно и није Србин, откуд њему уопште право да се бави српским језиком, битна је генетика и митоманија. Јер неко изгледа губи право на порекло ако му се презиме којим случајем не завршава на ић. — ΝικόλαςΜπ. (разговор) 09:53, 27. фебруар 2025. (CET)

Once again, ovde nije reč samo o pravopisu nego o smernici koja kaze da pravopis nije na prvom mestu. Pravopis se ne primenjuje ni kod stranih naziva za kompanije itd...zbog smernice/pravila koje je na snazi. - — MikyM (разговор) 10:15, 27. фебруар 2025. (CET)

Та смерница је усвојена на исти начин на који се спроводи ово гласање. Изгледа да постоји та потреба код људи да све прилагоде сопственим уверењима и жељама наспрам тога шта каже струка. И то може да се оспори, али Википедија свакако није место за то. Прича око компанија је нешто другачија и општа забуна око свега тога настала је пре него што је оваква смерница званично усвојена. А и ту Правопис дозвољава селективну примену, сходно управо тим устаљеним формама. Само што у таквим случајевима није довољан Правопис већ је потребан и Речник, све осим тога се своди да паушалне и произвољне оцене самих уредника што је оригинално истраживање. Међутим, да бисмо то коначно избегли, одустало се од транскрипција због униформности и могућих рогобатних конструкција. Дакле, није исто када је остављена могућност да се исправно пише на различите начине и када се да прецизна назнака тога шта је исправно. За мене лично је све остало изигравање Правописа српског језика и немојте од мене очекивати да одступим од тог становишта. Узевши у обзир хијерархију пројекта, то је једино што ме обавезује да поштујем неке одлуке заједнице, али само за појединачне примере. Поред тога што последњих месеци нисам имао довољно времена да се посветим пројекту, учесталост оваквих ситуација је у значајној мери утицала да се повучем с функције администратора јер више нисам имао начина да одржим баланс. Нисам видео сврху у томе да зарад „мира у кући”, шта год то значило, правим неке сулуде компромисе који у сваком случају штетно утичу на пројекат, нити да будем само фикус у неком ћошку. Сврху лупања рецке не видим и нећу гласати ни за једну од могућности, већ сам се изјаснио. Уосталом, да дотични господин није долазио у званичну посету Србији, питање је и да ли бисмо уопште и водили ову расправу. — Lotom (разговор) 12:14, 1. март 2025. (CET)

Сагласан сам са @Lotom:. Ако смо овде да прегласавамо струку, ја у томе нећу учествовати. Ако ћете зарад терања мак на конац изругивати САНУ, Матицу српску, академике и докторе лигнвистике, ја у томе не желим да учествујем. Не желим свакодневно да доприносим пројекту у коме се прегласава наука. Људи који су за облик ИЋ су се дословно спрдали и ругали се нама у фацу ироничним коментарима, а онда је САНУ и Матица српска прегласана гласовима од стране корисника који каткад уђу на пројекат и нешто ураде. То јесте демократија, свако има право гласа, али на вашу жалост - википедија није демократија и бирократија, жалим што се у то претворила, нека та бирократија остане некима бољима од Садка, Лотома, Вукана и мене. Не видим више смисао бранити нешто што се подразумева и чинити википедију оном што није - бирократија и демократија. — Ничим неизазван (разговор) 17:46, 1. март 2025. (CET)

Мислим да ти и Лотом имате проблем са стилским приручником, који је изричит да је препознатљивост испред правописне исправности.

Покрените расправу да се измени СП, ако вам то толико смета. Уосталом, по мени, логика СП стоји, јер сврха енциклопедије је документовање стварности, не мењање исте (у овом случају, променити стварност облика његовог презимена у српској јавности). – Ђидо (разговор) 18:01, 1. март 2025. (CET)

Нема шта да мислиш, нисам дошао да слободно време помажем овом пројекту да би ме ти малтретирао. Дошао сам да побољшам најбоље што могу овај пројекат. Заузврат сам добио малтретирање и праћење и троловање и позивање на популизам од стране тебе. Као кад би дете отишло код зубара и онда зубар каже породици његовој, знаш како гласајте да ли да му поправим зубе или да му само очистим, па која опција има више гласова, то ћу урадити. То је популизам иза ког се ти кријеш. Нека хвала, вратићу се кад дођу боља времена (ако буду). Ништа није вечно, па ни ова популистичка тиранија коју спроводиш на слободномислећим људима. Не могу да доприносим српском националном пројекту на овој википедији због тебе. Идемо даље, чекаћемо бољу прилику. — Ничим неизазван (разговор) 18:14, 1. март 2025. (CET)

Са тобом се не може разговарати. Малтретирање и ухођење је само у твојој глави. – Ђидо (разговор) 18:30, 1. март 2025. (CET)

Овде су прављене разне паралеле па бих извео још пар њих. Све зарад тога да треба да, парафразираћу, документујемо стварност у српској јавности. Наиме, постоје примери Ива Андрића, Сима Крунића и сл. У првом случају, неретко може да се прочита Дела Иве Андрића. То могу да сажваћем само зато што му Иво није било право име па га је неко можда звао и другачије. Иво у генитиву има другачији облик. У другом случају, уз ограду да не знам да ли се човек стварно тако зове, поједини новинари знају да напишу Изабраници Симе Крунића.... Опет погрешан облик генитива. Чак и ако би се неко усудио да напише правилно, у коментарима би могло да се закључи да појединци негодују и исправљају на погрешан облик. Имена италијанских градова, која смо традиционално навикли да изговарамо с гласом ћ... Не могу сада да се сетим још неких карактеристичних примера, али сигуран сам да их постоји још. Ако бисмо се држали тога да осликавамо стање у јавности, опет упитно на основу чега, учење правописа и граматике било би сувишно. У овом случају о ком расправљамо, на крају презимена стоји облик ch који се готово без изузетка транскрибује као ч. Да је само латинично слово c имало би места расправи о томе да ли је то облик истог презимена, прилагођен запису на енглеском језику. Пример је Stana Katic. У изговорима може бити разних варијација, Катић, Кетик, или Катич. А када је гласање у питању, постојао је неки договор, не сећам се да ли смо то тада формализовали, да сваки глас буде бар укратко образложен. Баш из тог разлога да не бисмо све свели на чисту бирократију. — Lotom (разговор) 13:59, 2. март 2025. (CET)

Закључак

Убедљивом већином 10 према 6, два гласа су неважећа, чланак остаје под именом Род Благојевић.— Soundwaweserb (разговор) 14:32, 2. март 2025. (CET)