Разговор:Српска Црња/Архива 1
 | Ово је архива прошлих расправа. Не мењајте садржај ове странице. Ако желите започети нову расправу или обновити стару, урадите то на тренутној страници за разговор. |
| Архива 1 | Архива 2 |
Први поднаслов
Мој мали осврт на Срску Црњу.
Српска Црња је једно лепо равничарско село које се простире под централно-источним Банатским небом, уз саму границу са Румунијом, јужно од Кикинде, северо-источно од Зрењанина и северно од Вршца. То је место у коме се и писац ових редова родио, растао и растао, да би на крају као и многи од нас отишао из те наше детиње лепоте и благостања да се никад више не врати. Иако далеко од мог родног краја често се сетим пространстава набреклих са плодовима паорског труда и Божијег благостања. Некада је Црња бујала од живота и радости, данас је готово пуста, становништво је сведено на једну трећину, остала је само једна школска зграда од седам или осам колико их је било. Улице су пусте, нема више дечурлије да јуре лопту, гусака да гласно гачу и љубоморно чувају мале жуте гушчице, насмејаних људи по шоровима, Црњанским кафанама, запрега и трактора који журе или се враћају са њива, чак и задње "Липарске Вечери" су прошле готово незапажено, ни слова о њима није се могло прочитати ни у једном једином дневном листу, чути на радију или ТВ-у. Црња је изгледала много романтично и присно са својим сељанима поређаним на шору на својим клупама, хоклицама, шамлицама,... играјући карте, најчешће "трефа" или "три наново", плетући чарапе, натикаче и џемпере за зиму. Ту се точила дудовача, јеле разне штрудле, диванило о свему и свачему а понајвише шалило на свачији рачун, па чак и на свој сопствени. Шта ћете, то су вам Лале, доброћудни, весели..., бар некад било, како ја памтим !
ДАвна су то времена била, било некад а сад се само приповеда. Дошла нам демократија Жико мој.... Из самог текста закључујем да си то ти. Нема везе, важно да је неко полако и нашу варош почео да спомиње макар и овако, у електронском облику.