Разговор:Тверска област/Архива 1

Архива 1

Кандидат за добар на расправи

када сам почињао да сређујем чланак нисам веровао да ћу да га проширим у толикој мери као што је сада. Оно што је мени много значајније је да је највећи део црвених веза попуњен, урађени су скоро сви рејони (ускоро ће бити завршени и ови што нису) и насељена места са статусима градова и вароши, најважније реке, језера и географски објекти. Додати су и неки од најзначајнијих културно-историјских споменика. Ако неко има неке замерке, изволите реците. Расправа траје наредних 7 дана од датума у потпису. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 14:47, 18. децембар 2014. (CET)

Коментари

 Коментар: Искрено говорећи, тешко је наћи неки недостатак чланку који ти сређујеш. Ако сам и имао неких примједби, ја сам их већ унио у чланак.--CarRadovan (разговор) 14:59, 18. децембар 2014. (CET)

Иванови коментари

Свеукупно чланак је веома лепо обрађен, свиђа ми се што се претежно плави то је велики плус. Ипак треба порадити на следећим ситницима:

• географски део треба поделити можда на одељак Положај и одељак Рељеф (било би лепо да има приче и о геолошкој грађи али то није нешто што је пресудно за добар чланак).
• обавезно средити распоред поглавља у оквиру географије према основном географском правилу: рељеф - клима - воде - живи свет.
• рељефни поглед ми звучи мало незгодно, боље преформулисати.
• у климу можда убацити један климатограм за најкарактеристичнијег представника (можда и сам Твер).

Мислим да је то све од мене, похвале аутору.--Ivan25 (разговор) 15:12, 18. децембар 2014. (CET)

• Нисам стављао посебан поднаслов за рељеф и положај из простог разлога да избегнем гомилање поднаслова у пасусу. Тим пре шти би иза сваког од тих поднаслова стајале две или три реченице;
• решено;
• у рељефном погледу се односи на говорећи о рељефу, па ако некоме звучи незграпно слободно може да промени, ја тако навикао;
• уколико убацим климатограм цео поднаслов о географији ће бити превише шарен и имаће превише графичких елемената, а мислим да су оне мапе много важније.

И хвала --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 16:40, 18. децембар 2014. (CET)

Коментари Жељка Т.

Ја ћу се изјаснити против добијања статуса доброг чланка ако се не исправе грешке на које сам и раније упозоравао. Аутор чланка пише о административној подјели Русије, а упорно одбија да прочита руско законодавство о локалној самоуправи. Област није админ. подијељена на градове (град админ. у Русији не постоји, имају градски окрузи). Град има само у географији, врста насеља. Као што је то и пасјолак гарадскова типа (ваљда сам потрефио нагласак, што је аутор превео као варошица). Бога питај шта су градови обласне и рејонске субординације. У многим чланцима су те исте грешке, а сада и у овом што је предложен за статус. Док год аутор не овлада знањем о руским двостепеним општинама и другим видовима самоуправе, као и тиме да је 2002, 2003. или 2004. године била општинска реформа, информације ће бити нетачне. --Жељко Тодоровић (разговор) 15:50, 18. децембар 2014. (CET) с. р.

Немам намеру да Жељка убеђујем у било шта јер он вам је типичан политичар, за њега је стварност онаква кавом је он замисли. Кога брига за реалност. Али чисто да се разјасни једном за свагда:

Овако, прво. Зашто нисам изненађен примедбом уваженог нам колеге и најконструктивнијег члана википедије међу свих 256 језичких пројеката Жељка Тодоровића? Јеси ти икада гласао за неки мој чланак? Хм.... ниси. Значи ово је очекивано. Ти појма немаш уопште о чему причаш када помињеш град? Шта је Бањалука данас, или Бијељина? Јел то географски појам? Колега Жељко је својевремено покушавао да ме убеди и да је Брод град уз образложење да се тако каже, јер је по њему свако насеље са метром асфалта и једном кафаном град. Последња општинска реформа у Русији, геније, спроведена је 2006. године и складно том реформом је прецизно одређен административни статус сваког насељеног места (што ћу поставити испод). Традиција службених градова на том подручју је јако стара и датира још из средњег века када се значајнијим насељима тај статус додељивао чувеним Магдебуршким правом.

С 2006 года введена следующая классификация муниципальных образований:

На территории субъектов РФ (республики, края, области, автономные округа, автономная область) — всего 85 располагаются:

• Городской округ — городское поселение, которое не входит в состав муниципального района
• Муниципальный район — соответствует прежнему району
  • Городское поселение или Сельское поселение — входит в муниципальный район
  • города, посёлки, деревни, сёла,
  • межселенные территории

В городах федерального подчинения (Москва, Санкт-Петербург и Севастополь) (всего 3)

Внутригородские территории городов федерального значения (в Москве территория 125 внутригородских муниципальных образований совпадает с территорией районов города Москва), в Санкт-Петербурге — муниципальные округа, города и посёлки)

Према административној подели Русије из 2006. (која је и сада једина важећа), другостепене админ. јединице (значи покрајине, обалсти итд) се деле на општинске рејоне (муниципальный район, раније само рејон) и на градске округе (городской округ), с тим да су градски окрузи у рангу једнаки рејонима и то је оно што се зове град обласне субординације (у преводу за неписмене, град који је другостепена административна јединица баш као и рејон). За разлику од градова обласне субординације, градови рејонске субординације су насеља са службеним статусом града која су подређена рејонској управи. Овакве градове никако не треба мешати са градовима федералног значаја попут Москве, Петербурга и Севастопоља који су у рангу покрајина. Даље, сваки рејон је подељен на градске (городское муниципальное поселение) и сеоске (сельское муниципальное поселение) општине. Свака градска општина се дели на градове (город) и у слободном преводу вароши (посёлок), Сеоске општине чине насеља са статусом село, деревня, хутор, станция и разъезд. Посёлок може бити урбанизован (городского типа) ако у њему више од половине популације не живи од пољопривреде и сеоски. Ови градски пасјолци су оно што у српском језику одговара термину варош.

В России статус города определяется законодательством субъектов РФ. При этом выделяется два типа городов: регионального (областного, краевого, республиканского и т. д.) и районного значения. Так, например, в Волгоградской области для признания населённого пункта городом районного значения необходимо выполнение следующих условий: население не менее 10 тыс. чел; из которых рабочие, служащие и члены их семей должны составлять не менее 85 процентов (формальные критерии); поселение должно являться промышленным и культурным центром (оценочный критерий). Соответственно, для городов областного подчинения требования выше.

Однако данные требования не являются жёсткими. Несоответствие населённого пункта какому-либо из критериев (в первую очередь, формальным, особенно по количеству жителей) не несёт за собой автоматическую потерю статуса города, поскольку для этого требуется принятие соответствующего нормативного правового акта (областного закона), а незначительные колебания населения вполне естественны. Например, город Серафимович Волгоградской области на 2013 год имел население лишь около 9300 человек. Кроме того, статус города может соответствовать интересам каких-либо политических сил (столица Ингушетии Магас — самый маленький город России), являться данью истории города или его культуре (Чекалин, Верхотурье, Верхоянск).

В 1990-х годах в Российской Федерации свыше 1030 городов, в которых проживало 73 % населения.

Населённый пункт в России может официально приобрести статус города, если в нём проживает не менее 12 тысяч жителей, и не менее 85 % населения занято вне сельского хозяйства. Однако в России есть достаточно много (208 из 1092) городов с населением меньше 12 тыс. человек. Их статус города связан с историческими факторами и изменением численности населения.

Субъекты федерации делятся на городские округа и муниципальные районы (состоящие из городских и сельских поселений) и внутригородские территории городов федерального значения.

Территориальные единицы входят в состав городского округа, городского или сельского поселения. Категории административно-территориальных единиц:

• муниципальный район;
• городской округ; (может иметь внутригородские районы)
• городское поселение;
• сельское поселение.

Категории территориальных единиц:

• городские населённые пункты:
  • город;
  • посёлок;
• сельские населённые пункты:
  • село;
  • деревня;
  • хутор;
  • станция;
  • разъезд;
  • иные сельские населённые пункты.

Посёлок городско́го ти́па (сокращённо п. г. т., пгт) — тип населённого пункта, выделенный во времена СССР. По численности населения занимает промежуточное положение между городом и сельскими населёнными пунктами. До административно-территориальной реформы 1923—1929 годов такие населённые пункты назывались посадами.

В отличие от сельских населённых пунктов, в таких посёлках основная часть населения (не менее 85 %) не должна быть занята в сельском хозяйстве. В посёлках городского типа в советский период минимальное число жителей должно быть 3 тысячи человек (в городе — 12 тысяч жителей). Часто в таких посёлках было только одно главное (градообразующее) предприятие.

Одновременно с понятием «посёлок городского типа» в России употребляются термины «рабочий посёлок» и «дачный посёлок». Посёлок городского типа — географический термин, обозначающий тип населённого пункта, а рабочий посёлок (р. п.) и дачный посёлок (д. п.) — понятия административно-хозяйственные.

Толико од мене. И живо ме заболе како ћеш ти гласат, пошто је твоја сујета овде свима општепозната од... па одувек. Ајд ти да пишеш чланке о албумима Гоге Секулић, естрадне звезде па-па--ΝικόλαςΜπ. (разговор) 16:25, 18. децембар 2014. (CET)

Первый уровень классификации включает объекты федерального значения:

• республики
• края
• области
• города федерального значения
• автономную область
• автономный округ, входящий в состав России

Ко второму уровню классификации относятся:

• автономные округа, входящие в состав края или области
• районы республики, края, области, автономной области, автономного округа, входящего в состав России, внутригородские районы, округа города федерального значения
• города республиканского, краевого, областного подчинения
• посёлки городского типа краевого, областного подчинения
• городские округа

К третьему уровню классификации относятся:

• внутригородские районы, округа
• города районного подчинения
• посёлки городского типа районного подчинения
• посёлки городского типа входящие в состав городских округов
• сельские поселения

В пределах группировок третьего уровня классификации кодируются сельские населенные пункты.

--ΝικόλαςΜπ. (разговор) 16:34, 18. децембар 2014. (CET)

Опет у недостатку аргумената почињеш са вријеђањем, на почетку и крају. Чуј то нисам гласао!? Шта, зар ја сада требам памтити или тражити када сам за шта гласао. Не вјерујем ти да нисам никада гласао, то си рекао тек да се каже. Једно је град код нас гдје је то уједно и административни појам, а друго у Русији. Општинска реформа у Русији је била око 2003. и све даље измјене и допуне закона о локалној самоуправи су биле на фону тог закона, финесе. Ништа се значајно 2006. не разликује од принципа из 2003. И сада 2014. унесене су неке измјене тј. створене нове двије-три административне јединице. Ти службени, традиционални градови (по средњовјековној традицији) друга су ствар и нису админ. јединице о којима ми овдје причамо и које си ти побркао у овом чланку кога кандидујеш за добар. Тачно се зна шта су општински нивои. У Санкт Петербургу постоје градови као админ. јединице по његовом специфичном устројству, али не и генерално у Русији, што ти нон-стоп потенцираш. Константно си у гријешењу. Све што си поставио нигдје извора ни датума, слично као и претходни пут када се повела расправа о томе. Првостепене општине у саставу другостепених општина (рејона) јесу градска насеља и сеоска насеља (или како их ти назва градске и сеоске општине). Појмови попут градови обласне и рејонске потчињености су паушални називи и квалификације, нешто чега нема званично и што можда поријекло вуче из раније админ.-терит. организације Русије. Сљедећа ствар, потпуно је одвојено то како ће се једна територија класификовати (да ли ће бити село, дјеревња, горат, пасјолак... То не припада администрацији, то нису општинске цјелине. Чуј тебе заболи како ћу ја гласати!? Што кандидујеш онда чланак ако те баш брига за друге уреднике. Боље, по мојој препоруци, упознај се са општинама и другим нивоима у Русији него да вријеђаш без повода. Чланак није примјерено сређен да би био добар. --Жељко Тодоровић (разговор) 18:38, 18. децембар 2014. (CET) с. р.

Koji si ti lik bog te.... znači ne verujem. Ajd ovako genije, daj mi referencu za sve to što si napisao, a ja ću tebi okačin službeni dokument za ovo što sam ja napisao. Tvoja omalovažavanje i zakucavanje sagovornika je čisti bezobrazluk u najmanju ruku. Bukvalno nemam komentara na osobe poput tebe, osim da mi se gade, i da mi svaki put uspeš da zagorčaš život, ali maksimalno. E zato ću sad jednom za svagda da te strmoglavim u moralnom smislu naravno (mislim ako je još neko i imao kakvo takvo pozitivno mišljenje o tebi do sada).

Evo zakon iz 2003, klasifikacija1, klasifikacija2 i detaljan zakon a administrativnoj podeli zemlje u 86 tačaka iz 2006. Kada u bilo kojem od tih linkova nađeš neku tvrdnju koju zastupaš ja ću istog momenta da napustim vikipediju, pocepam svoju diplomu i da odem da čuvam ovce na Zlatiboru. Sramota me kao urednika kad samo pomislim da smo imali jednu tako sujetnu osobu na mestu administratora... I života ti napomeni svoje verne pratioce za svaki slučaj da ne propuste glasanje. U stvari nikada mi neće biti jasno zašto se upuštam u raspravu sa drvećem, čemu mi to treba. Glasao ti ili ne za taj članak on će tu da stoji, ćaoooooo --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 18:56, 18. децембар 2014. (CET)

И даље само вријеђаш, не демантујеш ништа што сам рекао. Ето, ти си окачио референцу, наводно закон из 2006. У тексту пише да је из 2003. Али није то ни битно, ја мислим да 2006. није доношен нови закон него можда новелиран онај из 2003. јер не знам да је 2006. ишта било значајно измијењено у односу на 2003. већ је само употпуњено оно што је наређено првим реформским законом. Ето, на самом почетку у првој глави, члан два, просто је објашњена садржина закона. Шта пише да је муњиципаљнаје абразавањије (општина)? Пише да је то сеоско или градско насеље (или како ти рече сеоска и градска општина), општински рејон, градски округ, градски округ с унутрашњом подјелом, унутарградски рејон или унутарградска територија града федералног значаја. Дакле, то су општински нивои с тим што општински рејон и градско или сеоско насеље стоје у односу двостепености, а градски округ је изједначен са рејоном. Шта пише да је градско насеље (првостепена општина)? Пише да је то град или пасјолак (узмимо да је то варош). Шта пише да је сеоско насеље (исто првостепена општина)? Пише да су то обједињени сеоски насељени пунктови (села, пасјолци, деревња, аули...). Дакле, људи објашњавају шта је административни ниво једним географским, територијалним рјечником. Каже фино, градско насеље (општина) јесте град или варош... Ја немам своје пратиоце, али имам памћење дуже од три дана. Добро ми знамо ко је овдје калкулисао при гласањима и разноразним стварима, ко је подржавао да корисници могу да се рекламирају и сл. Чуј гласао ја или не гласао, он неће стајати са статусом доброг чланка ако се не усвоји као такав. Ако си ти наумио да ти чланак буде добар упркос противљењу других уредника, онда га ниси требао ни кандидовати. Треба си умислити да је добар и готова ствар. А и сама ова дискусија се види како је започела, умјесто да аутор у расправи уважи примједбе које му неко изнесе (што је уобичајено) одмах сам био нападнут. А све сам у праву. Дакле, молим те прихвати да ти чланак у дијелу админ. подјеле не ваља и коригуј те ствари иначе није заслужио да буде добар. --Жељко Тодоровић (разговор) 22:06, 18. децембар 2014. (CET) с. р.

Ti ili se stvarno praviš ili lud, ili se trudiš da budalama napraviš sve oko sebe? Čoveče ti ni sam nisi svesan šta si ispisao iznad. Uzmi mapu jadan ne bio pa pogledaj granice na njoj. Ti se prosipaš ali maksimalno, i sada kada si uvideo da lupaš kao po običaju po sistemu šta se babi snilo, tu izvrćeš i uvijaš nešto. Jesi ti pročitao te linkove? Ja ti tvrdim da nisi. Sve ovo gore što je citirano je u stvari skraćena verzija onoga što se nalazi u tim linkovima. Prosto ne mogu shvatit da neko može biti toliko tvrdoglav. Prouči ti malo stari moj zakone drugih država, posebno ti preporučujem Kanadu i te nekadašnje Sovjetske republike, pa onda nešto pametuj. To zbog sebe, čisto da ti se ljudi ne smeju kad čitaju šta pišeš, a imaš i više nego dovoljno godina i ne pristoji ti ponašanje jednog pubertetlije. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:45, 18. децембар 2014. (CET)

Ти та вријеђања остави за себе, мене то не дотиче. Навео си закон из 2003. и када се држимо њега види се јасно које су општине у Русији. И то је једини акт који је мјеродаван, као што је код нас то закон о локалној самоуправи (вјероватно се тако зове). Дакле, јасно стоји шта је то муњиципаљнаје абразавањије (административни статус), а затим дефиниција сваког нивоа општине. Ти одбијаш да прихватиш да си у гријешењу и инсистираш на својој теорији да су општине у Русији градови, градске општине, села, сеоске општине и све тамо шта си писао. То је мијешање баба и жаба. Једно је класификација насеља, а једно класификација (само)административних јединица. Шта ће мени сада закон Канаде, апсолутно овдје није релевантан. Без везе покушаваш да побјегнеш од слова закона преусмјеравајући то на вријеђање мене, али погрешна информација у чланку остаје. И због тога није добар чланак. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:10, 18. децембар 2014. (CET) с. р.

Лепо ја рекох да ти то не да ниси прочитао (пошто ти је руски вероватно на нивоу српског нашег врлог престолонаследника) него и даље млатиш празну сламу. Држ детаље из увода [1], гласај негативно заједно са својом хунтом знаш већ одакле и остани доследан себи. Ја више немам намеру да самог себе деградирам и расправљам о финесама са неким које је и елементарна ствар страна појава. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:20, 18. децембар 2014. (CET)

Ја се и држим тог увода и цитирао сам јасно из њега шта је општина. Све црно на бијело пише. Али ти или намјерно одводиш причу и вријеђаш или немаш довољно знања о таквом посебном аутентичном тумачењу. Идеш из крајности у крајност, сада кобајаги ја не знам ни руски за нулу. Шта је сљедеће!? Причај о свему само немој о погрешној информацији у чланку кандидату за доброг. То не пролази, чланак си у админ. дијелу одрадио лоше (остало нисам ни читао) а лоше не може бити у нечему добром, то су супротности. То твоје село и град помијешано са градском општином, градским округом па и градом федералног значаја (уз примјесу градова рејонског и обласног значаја, или шта си већ горе писао), поновићу, мијешање је баба и жаба тј. врста насеља, територије са врстама самоуправних јединица. Штета за читаоца да испашта при читању због тога. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:37, 18. децембар 2014. (CET) с. р.

То твоје село и град помијешано са градском општином, градским округом па и градом федералног значаја (уз примјесу градова рејонског и обласног значаја, или шта си већ горе писао), поновићу, мијешање је баба и жаба тј. врста насеља, територије са врстама самоуправних јединица.

Па ти ни сам немаш појма шта у ствари пишеш и шта у ствари хоћеш! --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 19:39, 20. децембар 2014. (CET)

Не морам ја ништа имати појма по теби, али закон јасно каже да је „муниципальное образование - городское или сельское поселение, муниципальный район, городской округ, городской округ с внутригородским делением, внутригородской район либо внутригородская территория города федерального значения;“ (мислим да превод ником не треба). Прихвати да ти чланак не ваља, дајеш читаоцима погрешну информацију не желећи да разликујеш насеље од админ. јединице, и стога ти чланак није добар. То се мјери отприлике реченицом да напишемо да је Србија територијално организована у градове, градиће, градске општине, општине, села, урбанизована села... Дакле, све на гомилу без икаквог критеријума о чему говоримо. Док то не поправиш нећеш добити мој глас (не да нећеш добити ЗА, него ћу гласати ПРОТИВ), а не би требао ни других уредника. --Жељко Тодоровић (разговор) 21:15, 20. децембар 2014. (CET) с. р.

Е мој Жељко ти се просипаш, али само тако. Превод не да је потребан, него је неопходан. Ајд жалосна ти мајка преведи то што си цитирао, онда узми канту хладне па истреси по тој кукавној сујетној глави, три пута се добро почеши и запитај се који је смисао твог постојања овде. Када такве особе као што си ти гласају против за мене лично је то ЧАСТ. Да скратимо јер почињеш да смараш, а празнично је време. Добио си детаљну дијагнозу за своју административну дијагнозу, свакоме иоле писменом ће бити јасно шта пише ту, посебно у томе што си цитирао.

У ствари ја захтеван прецизан превод тога што си написао у посту изнад у противном ћу да тужим за вандалисање расправе и личне нападе --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:55, 20. децембар 2014. (CET)

Каже да ће ме за личне нападе тужити уредник који у истом коментару каже да имам кукавну сујетну главу и да ми је одредио дијагнозу. Тебе не треба посебно ни утужити, за то би те требао админ. упозорити „по службеној дужности“, ако види ово. А што се тиче превода, он је већ дат у ранијем коментару (у дијелу „муњиципаљнаје абразавањије“) још прије постављања овог извода у оригиналу. Но то није толико ни битно, тај руски извод је разумљив за све (никаквих ту чудних словенских ријечи нема да није јасно). Све у свему, да ти није стало до мог гласа ти би се другачије понашао, онако како је уобичајено при расправама прије гласања, конструктивно да се исправи шта фали тј. шта је погрешно. И молим те читај ми коментаре ако треба и неколико пута да се џаба не понављам и беспотребно линкујем. --Жељко Тодоровић (разговор) 22:15, 20. децембар 2014. (CET) с. р.

Slušaj Todoroviću niti sam ja nepismena seljančura sa nekog seoskog sajma kojoj možeš da prosipaš svoju praznu slamu, niti je ovo predizborni skup u nekoj selendri u Semberiji na koji je došla "stočarska krema". Izneo si konkretnu zamerku, ja hoću konkretnu referencu, tačno u zarez gde piše to što si rekao. Ti se našao da soliš pamet nekome, a nisi sposoban da prevedeš jednu jedinu rečenicu, a tvrdiš nešto i uzimaš sebi za pravo da uriniraš po mom radu. Što se mene tiče, a s obzirom da ti ruski jako dobro ide, možemo se mi preseliti i na rusku viki, pa im tamo piši o svom municipaljnaje abrazavanjije..... blagi bože koja dileja. Praviš me budalom iz nedelje u nedelju na svaku moguću temu, a nikada nisi dao ni jednu jedinu referencu ni izvor za to što pričaš, seoski filozof. Živo me zaboli za tvoj glas. Taj, kao i sve ostale članke sam pisao zbog onih ljudi koje to zanima, a ne da bi udovoljavao hirovima seoske snajke. Glasaće protiv, nije problem, sve super. Злой человек вредит другим без всякой для себя выгоды. А может быть нет! --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:22, 20. децембар 2014. (CET)

Нисам ја ниједном ријечју овдје давао било какве личне квалификације, па ни то да си на неком семберском сеоском сајму и сл. Ја сам отпочетка ставио примједбу на једну ствар коју ти одбијаш да исправиш, а која је битна за чланак јер даје читаоцу погрешну информацију. Немам ја ништа са руском википедијом, тамо можда понекад нешто одрадим технички, нити имам жељу да тамо идем. А што се тиче гласања, ја гласам слободно као појединац. Немој мислити да су сви овдје као неки што су раније дугорочније дестабилизовали пројекат, има и другачијих уредника. Дакле, никако у истом кошу не могу бити градови, градске општине, варошице, општински рејони. Једно су врсте насеља, а једно врсте руских општина. --Жељко Тодоровић (разговор) 00:27, 21. децембар 2014. (CET) с. р.

Željko, nisi naveo nijedan link koji ide u tvoju korist, nijedan. Nikola je naveo potkrepljene argumente. Zašto recimo ne pitati korisnika Sokolrusa za mišljenje, poznaje srpski jezik, a verovatno poznaje i administrativnu podelu svoje zemlje. Uzalud je, a i gubljenje vremena na međusobna prepucavanja, ajde da kontaktiramo tog korisnika pa da vidimo šta je ispravno. Jel to fer predlog?--Soundwaweserb (разговор) 00:36, 21. децембар 2014. (CET)

Ма не зна он ни сам шта он у ствари хоће. Знаш он каже Једно су врсте насеља, а једно врсте руских општина.??? Што би рекли Енглези What d' fuck??? Човек не разликује елементарне ствари. Насеља се деле на рурална и урбана и трећег нема. У свим нормалним државама свако насеље је прецизно административно одређено. Али из неког разлога то њему треба нацртати. Ја њега по ко зна колико пута питам шта он у ствари хоће да каже, он мени тамо неке увијане одговоре. Лепо сам извукао најбитније ствари из службених списа чисто да појасним конкретно ту поделу. Он мени ладно спусти да је то глупост и да то може бити било шта. А да притом није дао ни једно једино конкретно ни објашњење, а камоли референцу. Ја једино да одем на руску википедију и да им кажем да промене све у вези са тим јер им је колга Жељко Тодоровић са српске википедије поручио да немају појма и да Једно су врсте насеља, а једно врсте руских општина. Исте овакве будалаштине је правио код преименовања чланка Брод (Република Српска) у Брод (град) јер друго је Град Београд, а друго Брод (град). И притом ми ладно цитира ово о чему се ја уби пишућ „муниципальное образование - городское или сельское поселение, муниципальный район, городской округ, городской округ с внутригородским делением, внутригородской район либо внутригородская территория города федерального значения;“ и мртав ладан ме **бе у здрав мозак са само њему знаном верзијом објашњења. Ја у свом животу нисам срео људе какви су појединци на овој википедији. Да се човек крсти и ногама и рукама --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 00:54, 21. децембар 2014. (CET)

---

На руској википедији ћеш наћи реченице — „Область включает 7 городских округов и 36 муниципальных районов“ и „В соответствии с новым законодательством в области образовано 405 муниципальных образования: 36 муниципальных районов, 7 городских округов, 319 сельских поселений, 43 городских поселений.“ По мени код њих ништа не треба исправити, али код нас то тако не пише. И о томе ја говорим. --Жељко Тодоровић (разговор) 01:11, 21. децембар 2014. (CET) с. р.

Ти прво уопште не схваташ разлику између појмова поселение и посёлок, елементарна ствар. Упорно цитираш ствари које ниси способан да преведеш и још мене правиш будалом. Погледај било који чланак на руском језику о насељима, и у сваком од њих јасно и прецизно стоји какав је административни статус насеља и које године је додељен. Е сад што ти не видиш даље од свог носа када сам ја у питању још од оног гласа против тебе као админа, е то је већ сујета и огорченост и везе нема са свим овим. Тако да с тобом уопште нема смисла расправљати, јер прво на проблем гледаш преко потписа уредника, аргументи су ти никакви (или их немаш), а референце да не спомињем, никада никоме као аргумент ниси ставио ни један једини извор за расправу. То што ти радиш зове се млаћење празне сламе и замлаћивање. Градови каже не постоје, то је географија, имамо градске округе ејјјј (јел и Москва градски округ?) --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 01:33, 21. децембар 2014. (CET)

Ја одлично знам да је пасељењије (сељскоје или гарадскоје) врста првостепене општине, а пасјолак то није. И о каквом непостојању разлике онда ми причамо!? И пробај да останеш при причи о овом чланку, а не о мени шта сам био прије три-четири године. Ја сам овдје вазда уредник, а да ли сам у неком периоду обављао и додатне послове, апсолутно је небитно на овом мјесту гдје се покушава исправити нетачна информација за читаоца. Москва уз још два руска града има посебно админ. уређење, нема везе са областима, а посебно не са Тверском. --Жељко Тодоровић (разговор) 11:31, 21. децембар 2014. (CET) с. р.

Тачни подаци

Мислим да би било добро да одмах прекинете са личним квалификација и причом како је ко раније гласао или како ће убудуће гласати. Квалитет комплетног чланка је неупитан и не може се гледати кроз призму неколико података. Што се тиче оспореног дијела, њега треба прилагодити званичном руском извору, који је засигурно и најтачнији:

В Тверской области:

• Городских округов — 7, в т.ч. городов — 5, закрытых-административно-территориальных образований (ЗАТО) — 2,
• муниципальных районов — 36,
• городских поселений — 44,
• сельских поселений — 298.

Всего 385 муниципальных образований.

Преведено на српски:

• Градских округа - 7, од тога градова - 5, затворених административно-територијалних формација - 2,
• општинских рејона (округа) - 36,
• урбаних насеља (варошица) - 44,
• руралних насеља (села) - 298.

Укупно 385 општина. --CarRadovan (разговор) 11:28, 21. децембар 2014. (CET)

• Градски округ је оно што се зове град обласне субординације, а то од тога јер је по административној хијерархији на другом месту у области, у рангу са рејонима и таквих у Тверској области има 7 - 5 градова обласне субординације (Твер, Вишњи Волочок, Ржев, Кимри и Торжок) и 2 затворена града (Озјорни, Солњечни). То је све јасно у том делу. Проблем је у томе што овај горе тврди да нешто што се зове град не постоји у административном смислу, а никако да схвати разлику између градског округа и града.
• за рејоне је једнако тако јасно
• 44 городских поселений – то јесу урбана насеља то је тачно, али ту се убрајају и нижерангирани службени градови (њих 18) и варошице (њих укупно 26). То су они градови рејонске субординације, односно градови трећег нивоа административног устројства, јер су испод нивоа рејона и такође формирају градске или урбане општине
• рурална насеља није добар превод јер није реч о конкретним насељаима већ о групама насеља, зато и јесте ова реч поселение. ја сам то превео као сеоске или руралне општине (заједнице, није ни важно). И таквих заједница има укупно 298.
• И када се све сабере има укупно 385 административних јединица различитих нивоа (не рачунајући административне поделе унутар већих градова).

Мислим да је сада у реду --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 12:03, 21. децембар 2014. (CET)

Гарадскоје пасељењије није варошица (Никола је пасјолак гарадскова типа превео као варошица), а сељскоје пасељењије није село (оно може садржавати у свом саставу села, деревње итд.). А што се тиче осталог, датог из извора, ја то отпочетка говорим. Сад долазимо на то које су то општине у Тверској области, а шта је нешто друго. --Жељко Тодоровић (разговор) 11:37, 21. децембар 2014. (CET) с. р.

Који си ти демагог јеботе, лик ладно преписа оно што сам ја синоћ објашњавао Саунду и сад прави мене будалом хаха. Поселение је множина геније и не може представљати насеље као једно, шта лупеташ. Е вала јадан онај пројекат који ти уређујеш --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 12:03, 21. децембар 2014. (CET)

Гдје си ти то њему објашњавао шта је пасељењије, а шта пасјолак? Дај да видим. И није то језички никаква множина, шта је онда пасељењија? И ја не говорим уопште да је то насеље, ја причам о врстама општина. А неко други у општине мијеша села, варошице, градове и сл. И чланак у уводу није поправљен. --Жељко Тодоровић (разговор) 12:13, 21. децембар 2014. (CET) с. р.

Ма како тебе само није срамота? Ти стварно мислиш да је неко овде луд, ја поготово?

С 1 января 2006 года вступил в силу новый закон «Об общих принципах организации местного самоуправления в Российской Федерации» (№131-ФЗ от 6 октября 2003 г.). Основной целью Федерального закона является устранение неопределённостей в разграничении предметов ведения и полномочий между органами государственной власти и органами местного самоуправления. Именно с этой целью вводится единая структура территориальной организации местного самоуправления. Полномочия Российской Федерации и субъектов Федерации в сфере регулирования местного самоуправления устанавливаются на основе иных принципов, чем это осуществлено в предыдущей редакции Федерального закона, а также более подробно регулируется деятельность органов местного самоуправления.

Сельским поселением может стать один или несколько объединенных общей территорией сельских населенных пунктов (сел, станиц, деревень, хуторов). Посёлок — один из видов населённых пунктов, может быть сельского или городского типа. В сельское население, а посёлков городского типа в городское население.

Городским поселением может быть признан город или поселок с прилегающей территорией (в составе городского поселения также могут находиться сельские населенные пункты, не являющиеся сельскими поселениями).

Муниципальным районом может стать несколько поселений и межселенных территорий, объединенных общей территорией.

Городской округ — это городское поселение, которое не входит в состав муниципального района.

В России статус города определяется законодательством субъектов РФ. При этом выделяется два типа городов: регионального (областного, краевого, республиканского и т. д.) и районного значения.

--ΝικόλαςΜπ. (разговор) 12:23, 21. децембар 2014. (CET)

Да, набројао си четири општине о којима ја причам стално (међу којима нема пасјолка као такве). И рекао си како се статус града добија (али то је реп пређашњег уређења). То цитирање из руског закона смо већ завршили, и на овој и на другим страницама. Чак си и подебљао које су то општине. И шта ту има супротно од оног што сам ја говорио о општинама и насељима? --Жељко Тодоровић (разговор) 12:28, 21. децембар 2014. (CET) с. р.

Ајд не бламирај се више. Надам се да је ово решено. А цитирања су била чисто да ти докажем да разбијем тврдње које везе с мозгом немају, попут ове Бога питај шта су градови обласне и рејонске субординације. (а само треба да погледаш цитат изнад) --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 12:36, 21. децембар 2014. (CET)

Све у свему, уз сву помпу, вријеђање и два савезника у томе, ти исправи на оно што ја рече. А то је могло још прије пар дана. А градови обласног и рејонског значаја су „реликти“ прије општинске реформе, немају везе са класификацијом општина. Једно је град, село, пасјолак а друго под коју општину спадају. --Жељко Тодоровић (разговор) 12:52, 21. децембар 2014. (CET) с. р.

Цитирани делови су управо из рускојезичног чланка о општинским реформама из 2006. тако да градови обласног и рејонског значаја нису реликти (немој да се вадиш). Ја нисам ни писао чланке о тим општинама унутар рејона тако да их нисам ни помињао. Чланци које пишем су конкретно о насељеним местима. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 13:41, 21. децембар 2014. (CET)

Пусти сада ту причу, исправило се на оно што сам отпочетка упозоравао. А у руској верзији чланка пише оно о чему сам ја говорио, тачно се набрајају нама занимљиве четири врсте општина. Град уопште није врста општине, и ти си исправио на моје како сам тврдио (чиме сам задовољан), а што сада причаш опет другачије чик па исправи на старо. Онда опет чланак неће бити добар. Мени је битно шта је у чланку, а ефекти који треба да се произведу на овој страници уз помоћ још неких корисника, за мене је небитно. С тиме се годинама сусрећем. И Твер је град са општинским статусом градског округа. А да је алтернативно Твер какво село, варошица или градић небитно је за конкретну расправу, битно је да је он административно градски округ (о класификацији насеља расправа није ни била). --Жељко Тодоровић (разговор) 13:53, 21. децембар 2014. (CET) с. р.

Све у свему можемо закључити двије ствари:

• прво, да је руски језик богатији у класификовању насеља (и у географском и у админ. смислу) од српског и да је неопходно направити добре свеобухватне српске еквиваленте за те њихове класификације. Али даљи разговор по овом питању треба водити на неком другом мјесту.
• друго, да сва ова прича горе, не умањује квалитет чланка Тверска област.

--CarRadovan (разговор) 13:02, 21. децембар 2014. (CET)

Свака земља има своје спецификуме које треба прилагодити нашем језику, јер како их другачије објаснити --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 13:41, 21. децембар 2014. (CET)

Датотека на Остави која се користи на овој страници или њеној ставци на Википодацима предложена је за брзо брисање

Здраво! Следећа датотека на Остави која се користи на овој страници или њеној ставци на Википодацима предложена је за брзо брисање:

• Map of Russia - Tver Oblast.svg

Учествујте у расправи о брисању на страници предлога. —Community Tech bot (разговор) 06:28, 17. март 2021. (CET)