Разговор:Хасанагиница/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Hoce li mi iko objasniti zbog cega se moje izmjene konstantno vracaju bez razloga? --217.199.142.57 (разговор) 12:04, 14. јун 2008. (CEST)

Otkad je to Hasanaginica srpska narodna balada? Malo manje mitomanije dobro će doći.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 195.29.101.186 (разговор • доприноси) | 04:50, 25. септембар 2009.

Valjda zato što je pisana u desetercu. -- Bojan  Razgovor  06:06, 25. септембар 2009. (CEST)

Dakle sve sto iko ikad igdje napise u desetercu to je srpsko!!!

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 80.65.75.247 (разговор • доприноси) | 09:53, 18. јануар 2010.

Ma nema ti to veze sa desetercem, Srbi jednostavno u nedostatku svoga maznu tudje.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 90.137.144.157 (разговор • доприноси) | 22:14, 3. фебруар 2011.

Могу бре којекакви муслимани и хрвати да присвајају Хасанагиницу а ми не смијемо да напишемо да је српска, е има да напишем! Данте!

Cigi nije stvar u tome dali ti smijes nesto napisati ili ne...mozes ti napisati i da je hasanaginica marsovska, nego je stvar kulture Ne lagati. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 217.115.65.17 (разговор • доприноси) | 10:12, 3. септембар 2012.

Bezsramno izmišljanje činjenica i pseudoizvori

Naime ovdje nije naveden niti jedan razlog zbog kojeg bi Asanaginica bila "srbska", naveden je pseudoizvor "Naša narodna književnost" gdje se stvara mit u krilima tadašnje Jugoslavije. U tom razdoblju i na tom geografskom području Srba je bilo u zanemarivoj količini, a još važnije tadašnji srbski se temeljio na primjesama starocrkvenoslavenskog, a nikako na hrvatskoj ikavici karakterističnoj za područje Imotske kraijne, točnije katoličkog i kulturno-poviestno hrvatskog Zabiokovlja, stanovništva koje je ostalo na tom području nakon dolaska Turaka. Na tom je jeziku spjevana balada. Tu se i govori “uje”, “meja”. Spominje se i deseterac koji je takodjer karakterističan za većinu južnoslavenskih naroda, a nikako izključivo srbski. Ova wikipedija vrvi glupostima i mitovima, od toga da je se Musa Ćazim Ćatić osjećao Srbinom (pjesme Bosni kaže: "Jer tada Hrvat vitez u svom bijaše svoj."), ovo ne da nije neutralna točka gledišta, već se inzistira na nečemu, što ne samo da je mit, već čista izmišljotina.— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 93.139.56.179 (разговор • доприноси) | 12:40, 14. август 2012.‎

Žao mi je što ste se razočarali čitajući Srspku Vikipediju. Međutim, slobodno mogu reći da 100%-na neutralnost ne postoji (i na en, de, fr, nl i es je najviše 99.99%). Problem koji se ovde javlja je taj što je u pitanju "naša" narodna pesma. E, sad, "naša" bi verovatno značilo "srpsko-hrvatska". Međutim, to je više politički pojam, tako da je najneutralnije "južnoslovenska". Izmenu bih učinio sam, ali moram primetiti da Hrvatska Vikipedija kaže "hrvatska", a Bosanska kaže "bosanska i bošnjačka" balada. Pa, sad? Za eventualnu izmenu, (neutralni) izvor bi mogao biti "Zorica Nestorović, Zlatko Grušanović, Čitanka srpskog jezika za 8. razred osnovne škole, Klett (2011), ISBN 978-86-7762-221-3, CIP 37.016:821-82 (075.2), str. 19" --Lakisan97 (разговор) 15:04, 30. август 2012. (CEST)

100% neutralnost naravno nepostoji, ali tvrditi da Hasanaginica spada pod "srpsku književnost" je ravno kao da netko kaže kako Krvava Bajka Desanke Maksimović ili još bolje Ježeva kucica spada pod "hrvatsku književnost", i kao izvod dati nekakvu čitanku iz 80-tih. To nije stvar neutralnosti nego pomanjkanja zdravog razuma. Hasanaginica je krasna pjesma i cak nebi trebalo biti sporno da udje u citanke svih jezika svijeta. Ali "srpska književnost"....to su nebuloze. Jedini razlog zasto se uopce takve gluposti dogadjaju je zbog toga sto je Vuk na svojim putovanjima na sto bi god naletio smjestao po "srpsko". Ali Vuk je bio samouk covjek pa se njemu i mogu oprostiti razne gluposti koje je nadrobio, ali danas su takvi gafovi neoprostivi. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 217.115.65.17 (разговор • доприноси) | 12:40, 14. август 2012.‎

Glede "Bosnjackog posezanja", ti bi se ljudi trebali prvo sami sa sobom dogovoriti sto i tko su oni i sto smatraju svojim kulturnim naslijedjem, jer zbog objektivnih okolnosti ( cinjenice da je rijec o narodu starom niti 20 godina )....oni bas nisu nacisto ni tko su a kamoli sto spada a sto nespada pod njihovu knjizevnost. Stim da bi njihova argumentacija ( ne tvrdim naravno da su upravu ) ako ih gledam kao nasljednike svih onih koji su se preobratili na Islam cak i imala nekog uporista jer Asanaginica definitivno spada pod Islamsku knjizevnost. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 217.115.65.17 (разговор • доприноси) | 15:30, 31. август 2012.‎

Sramota

Hasanaginicu su u Jugoslaviji učili svi jer je dostigla razinu najestetičnije književnosti. Čovjek jednostavno ne može povjerovati da susjedni narodi svojataju ovu baladu jer su je učili u jugoslovenskim udžbenicima. Njima je i tada bio poznat ravnopravni jugoslovenski narod - Muslimani. Ova balada kulturno je i legitimno naslijeđe bošnjačkog naroda. Tome nije argument da je nastala u Bosanskom pašaluku, ona je zapravo do Jugoslavije bila isključivo tradirana kod "bosanskih muslimana", i to ponajprije onih koji su nakon Karlovačkog mira izbjegli u Bosnu a time sa sobom ponijeli i svoju tradiciju. Nakon što se Hasan-aga hipotetički protjerao iz ovog dijela "Hrvatske", sada su ga Hrvati proglasili hrvatskim. Nije smiješno, za plakanja je. Bošnjaci su europski priznat narod, i ovakav način posvajanja naći će se pred Europskim sudom za ljudska prava, odmah nakon što se završe procesi protiv čovječnosti koji su vezani za bošnjački narod.

Svakome ko misli da je bošnjačka usmena književnost izmišljena, da je zapravo Bosna izmišljena iluzija, preporučujem čitanje bošnjačkih zbirki: Frndića:[1] i Koste Hörmanna [2]. Tu su "Bošnjaci od Bosne ponosite", koji su drugima vjerovatno najbolje poznati kao Turci. Nažalost, gospoda nikada nije ni pročitala bošnjačku usmenu književnost pa stoga anonimne "pjesme" rado posvaja. Ja bih preporučio posvajanje "Nigdje zore ni sabaha nejma" sa sljedecim stihovima: Kada sultan ugleda svatove, pa na svom je srcu pomislio: "Vidi moga Cuprilic-vezira , odgovara od Bosne Bošnjake."

Zasto ovo ne stampaju junacke knjizevnosti? - Valjda se ne mogu identificirati sa takvom bosanskom Bosnom, tradicijom bosanskim muslimana.

I same price usmene knjizevnosti govore o Bosnjacima, koji su gle cuda, bili cinovnici u Imotskoj krajini, pa eto stoga i Bosanski pasaluk "ovdi" bise.— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 80.121.108.223 (разговор • доприноси)

Ne bih ulazio šta je sramota ili ne povodom ovog pitanja, ali bih rekao da recimo termin Bošnjaci nije ni postojao u 17 veku. Tako da ne vidim čemu falsifikovanje istorije sa tvoje strane. Poštujem svačiji stav i nacionalnost, ali netačne informacije ne možemo tolerisati (uklanjanje sadržaja, povodom ovakvih pitanja, bez objašnjenja u opisu izmene je takođe prekršaj), pogotovo u današnje vreme kad je sveprisutna nekakva revizija istorije i činjenica, naročito nepravde koje se čine prema Srbima.--Soundwaweserb (разговор) 01:33, 14. јануар 2014. (CET)

Zanimljiv pasus pod brojem 5 nalazi se u Letopisu Matice srpske, prvom broju, u kojemu se jasno govori da na području Bosne žive Bošnjaci islamske, rimokatoličke i pravoslavne vjere.

Međutim, skoro 200 godina nakon izdanja Letopisa, bezočni lažovi i zaluđenici iz redova srpskog naroda i dalje su spremni zastupati fašističku tezu u kojoj negiraju identitet jednog naroda i njihovog jezik. Unatoč činjenici da su njihovi preci pisali i o Bošnjacima i o bosanskome jeziku. O tome bi psihologija i primijenjena psihijatrija trebale dati svoj sud mi ćemo se za sada zadovoljiti riječima velikog srpskog ideologa, Dobrice Ćosića iz njegovog romana Deobe:

“Mi Srbi lažemo da bi smo obmanuli sebe, da utešimo drugog; lažemo iz samilosti, da nas nije strah, da ohrabrimo, da sakrijemo svoju i tudju bedu, lažemo zbog poštenja. Lažemo zbog slobode. Laž je vid našeg patriotizma i potvrda naše urodjene inteligencije. Lažemo stvaralacki, maštovito, inventivno.” 

Pasic123 (разговор) 08:40, 15. август 2019. (CEST)

Хасанагиница... босанска и бошњачка

Дјело, чија се фабула радње одвија на граници Далмације и Херцеговине не може бити босанско. Дјело које је настало неколико вијекова прије настанка бошњачке нације, не може бити бошњачко! --CarRadovan (разговор) 22:15, 2. јул 2014. (CEST)

То су одавно прежвакане ствари. Никаквих црногорских, бошњачких и њима сл. дјела нема кроз историју. Википедија је енциклопедија, не мјесто гдје ће неко заступати своје националистичке идеје. Овдје се вреднује историја, књижевност не квазиисторија, квазикњижевност од прошле или претпрошле године. --Жељко Тодоровић (разговор) 22:22, 2. јул 2014. (CEST) с. р.

Што не ставите само народна и сви задовољни.--Drazetad (разговор) 22:25, 2. јул 2014. (CEST)

Најбоље да се укину сви придјеви у српском језику. Што ћемо се мучити и нешто описивати. --Жељко Тодоровић (разговор) 22:34, 2. јул 2014. (CEST) с. р.

Ma da, pa najbolje da sve što je srpsko da se zatre, jel tako? Ne zovimo ništa srpsko nego narodno. Mi nismo onda Srbi, mi smo narodni, po nekima. Koliko ovde ima mržnje prema svemu što je srpsko pa to je neverovatno!--Soundwaweserb (разговор) 22:37, 2. јул 2014. (CEST)

Жељко, схватам твоју разочараност и ароганцију на дату тему, али молим те дозволи да наставимо у озбиљном тону, јер је и тема озбиљна!

Дражета, твоји чланци нису некакви људски чланци, већ Дражетини чланци - са разлогом! Тако и књижевна дјела припадају неком народу са именом! --CarRadovan (разговор) 22:40, 2. јул 2014. (CEST)

Ја имам 70 година, из тих сам крајева и до болоње ово је била народна балада, овде видим да је и остала без обзира што спада у српску књижевност. [3], ако је после национално опредељена онда нека остане овако.--Drazetad (разговор) 22:50, 2. јул 2014. (CEST)

Дражета је у праву да је у питању просто народна балада. Као таква се изучава у свим државама региона (изучавао сам је прошле године у школи, а и раније, у основној). Међутим, енциклопедија мора бити прецизна, те отуда потреба за придевом. Енциклопедија може говорити о народној књижевности уопштено, али, када се неко дело категорише, битно је и порекло. Отуда потреба да се говори о српској, немачкој, кинеској народној књижевности. Још кад сам дошао на Википедију суочио сам се са овим проблемом, тако да изнад можете видети мој предлог. Иначе, у научним круговима се говори о „српској књижевности са јужнословенским књижевностима“. Е, сад, када оном „народна“ додамо придев, на хр вики испада хрватска, на бс вики босанска и бошњачка, тако да је логично да ће и код нас бити „српска“. И тако. --Lakisan97 (разговор) 23:02, 2. јул 2014. (CEST)

Ако се добр сећам, у читанкама је наша народна балада. --Lakisan97 (разговор) 23:05, 2. јул 2014. (CEST)

Знам ја Дражета и за Ваше године и за Ваше поријекло. Дражете су стара херцеговачка породица. Нећу погрешити кад кажем да се током историје дио Дражета покатолчио или потурчио (исламизирао), али колико ја знам и даље су сви сложно гудили у своје гусле, на свом српском језику о традиционалним српским подвизима током историје, али и о случајевима као о овом из Имотског. То није дио јапанске или норманске ..итд народне књижевности, већ дио мог и (надам се) твог народа!--CarRadovan (разговор) 23:04, 2. јул 2014. (CEST)

Na engleskoj wiki stoji da je bošnjačka. Oni su barem neutralni po pitanju Balkanskih stvari. --Munjanes (разговор) 23:12, 2. јул 2014. (CEST)

Не баш, то је априлски вандализам сада већ блокираног корисника. :/ На страници за разговор је постигнут консензус да стоји хипернеутрално јужнословенска. --Lakisan97 (разговор) 23:15, 2. јул 2014. (CEST)

Пардон, још конкретно је јужнословенска муслиманска народна балада (South Slavic Muslim folk ballad). --Lakisan97 (разговор) 23:17, 2. јул 2014. (CEST)

Колико се и ја сећам својих часова српског језика тамо је стајало народна балада. Неоспорно је да је због језика, форме и локалитета који се помиње део и српске, и хрватске, али и босанскохервеговачке књижевности. Мада искрено тешко ми је да замислим просечног херцеговачког сељака Србина или Хрвата који на неком прелу пева о љубави извесног Хасан-аге у јеку борби против омражених отоманских завојевача. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:22, 2. јул 2014. (CEST)

Svaka čast Nikola. Realne informacije. Ugledajte se na njega. Budimo realni, bosanska (bošnjačka/muslimanska) balada. Hasan-aga je Bošnjak. --Munjanes (разговор) 23:31, 2. јул 2014. (CEST)

Таман посла да сам арогантан или неозбиљан, ја само препоручујем да нема ни најмање потребе освртати се на овакве националистичке идеје. А ако је ишта неозбиљно то је језик који себи допуштају два активна уредника у разговору са некаквим провокатором. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:32, 2. јул 2014. (CEST) с. р.

Čovek nije došao da radi nešto na projektu, samo vređa i provocira. Kako drugačije nazvati njegove komentare?--Soundwaweserb (разговор) 23:36, 2. јул 2014. (CEST)

Radim na bswiki punom parom. Ovdje mi se i ne radi kad vidim šta se sve piše i dozvoljava. --Munjanes (разговор) 23:43, 2. јул 2014. (CEST)

E Munjo šta si našao da porediš. Daj molim te nemoj pričati svašta. Srpska vikipedija je neutralnija od bosanske, mnogo je bolja i urednija, za 300 svetlosnih godina. Što jes, ima više dobrih urednika.--Soundwaweserb (разговор) 23:47, 2. јул 2014. (CEST)

Муњо не изврђи моје речи, ја само покушавам да будем реалан. Хасан ага је могао бити и Турчин, Монгол, Азер, Египћанин..... ми то не знамо, али знамо да сви разумемо језик на ком је дело настало. Немамо појма ко је први саставио те стихове, зато и јесте народна песма. Али зато знамо да се проширила на цео тај регион (конкретно, у српски језик је унео Вук Караџић, за остале не знам па да не причам напамет) што ће рећи да припада целом том подручју. И то јесте јужнословенско литерарно дело са јасно израженим елементима муслиманског етникума из тог периода. Писао је и Милорад Павић о Хазарима, што никако не значи да је по дифолту хазарски (грузијско-азерски) писац. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:45, 2. јул 2014. (CEST)

Жељко, слажем се ја с тобом да се не треба освртати на провокације неког необавјештеног „хавера“. Али треба спријечити његове или сличне вандализме на чланак. Уз то, бојим се да ни неким нашим људима није јасно да се некад у цијелој Херцеговини говорио (или још увјек говори) српски језик - то је за мене већи апсурд, од националног комплекса бошњачког индентитета. --CarRadovan (разговор) 23:46, 2. јул 2014. (CEST)

Dobro, priznajem, malo sam izvrnuo riječi, izvini. Kako god, muslimanska je. Ali radnja se nije desila nikako na prostoru ni bivše ni sadašnje Srbije, niti srpskih mjesta, zato je malo ovo ne-neutralno. Care Radovane, na tvoje se poruke više neću osvrtati. --Munjanes (разговор) 23:50, 2. јул 2014. (CEST)

Srbi žive i van Srbije.--Soundwaweserb (разговор) 23:53, 2. јул 2014. (CEST)

Žive, svakako, to niko ne osporava. Ali ne na tome mjestu (bar ne u većini: između Hercegovine i Dalmacije). Također, imena i prezimena nisu srpska u ovoj baladi.--Munjanes (разговор) 23:58, 2. јул 2014. (CEST)

Срби су некад чинили већину у многим крајевима у којим данас скоро да не живе тако да такви аргументи не стоје. По свом облику и историји припада српској књижевности јер је објављена потпуно равноправно са осталим дјелима за која нико не спори да припадају српској књижевности. Дакле, ово "српска" се односи на то да је дио српске књижевности, појма који је у Вуково вријеме имао и шире значење. Са друге стране дио је и наслијеђа и културе муслиманског живља (не изједначавати са бошњачким), али и других народа тога краја. Према томе, јесте и српска и народна, а чија је још, то је питање. Да ли је јужнословенска прешироко?-- Марко разговор 00:08, 3. јул 2014. (CEST)

Аман, тренутна географија не може да одређује културне границе, и не сме. хасанагиница је на крају удата за кадију из Имотског, а у Имотском данас све сами Хрвати, ни кадије ни џамије.... Иво Андрић је написао Аска и вук, причу о овци која плесом заводи вука (шта је овца а шта вук по националности, ако ћемо тако). А једино што је сигурно јесте да је песма заживела међу људима и да се налази и у читанкама које се штампају и у Загребу, и у Бањалуци и у Сарајеву и у Београду, и у Подгорици... А нико је додатно не преводи и не прилагођава. Значи народна песма уткана у традицију усменог стваралаштва јужнословенских народа. и тачка брате. Е управо то Марко, део је српске књижевности (једнако као и у остале две) --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 00:12, 3. јул 2014. (CEST) @Корисник:Марко Рајковић: uredu, ako na početku stoji srpska, onda treba dodati bar negdje u tekstu i ostale 2 kulture. Međutim, po meni bi najrealnije bilo južnoslovenska muslimanska balada. @Корисник:НиколаБ: slažem se sa tvojom konstatacijom, vrijedi isti komentar kao za Marka :) --Munjanes (разговор) 00:15, 3. јул 2014. (CEST)

Не мислим да се свађам нити сам противан, навео сам и да припада српској књижевности и како сам учио и како и данас уче на Филолошком факултету у Београду, што се види из извора који сам дао из једног семинарског рада и излагања Др. Станише Величковића. У првом јављању мислио сам да помогнем да се реши проблем (неспоразум). Ако се стави као што је написао поменути доктор „Balada Hasanaginica jedna je od najlepših narodnih pesama i prva pesma koja je skrenula pažnju evropske kulturne javnosti na srpsku narodnu poeziju i narodnu književnost uopšte“. Другачије звучи а исто се каже, јер опоненти не могу да протестују и пишу да је бошњачка или хрватска јер не пише ни да је српска, али се подразумева да је тако, а тиме текст ништа не губи. Написана је епским десетерцем као и цела српска епска поезија који Немци после Гетеовог превода Хасанагинице 1775. зову српским торхејом. Све је било тако и у делу „Svetozar Petrović, "Stih", Uvod u književnost, uredili Zdenko Škreb i Ante Stamać, Globus, Zagreb 1986, 320.“ У новије време после 2.000. у Хрватској је промењено мишњење па проф. Миливој Солар који је раније био сагласан са српскохрватском баладом писаној српских трохејом све то поништио пишући (Milivoj Solar, Književni leksikon (Pisci. Djela. Pojmovi), Matica hrvatska, Zagreb 2007) где каже да се може говорити само о "hrvatskoj i bosanskoj usmenoj baladi" i o "desetercu". Ово сам написао да ме погрешно не схватите. Нећу се више јављати по овом питању. Идем да пишем о спорту. --Drazetad (разговор) 00:20, 3. јул 2014. (CEST) ---