Разговор:Шарена сова/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Назив сове

Мислим да би о називу ове сове требало продискутовати. Наиме, кукумавка је на српском назив за сове рода Athene, док је Strix код нас шумска сова. То је што се рода тиче (значи шумска сова, не кукумавка) а за придев превод (консултовање) енглеског или шпанског називa би овде био меродаван, јер је то америчка врста. Пошто "mottled" значи "пегав, шарен" правилнији назив би био пегава или шарена сова? (Пругаста сова је већ заузета.)

Шта да се ради? По мени уколико је то могуће треба консултовати и друге језике, а овде је због интервики веза могуће. Видим да је на бугарском Петниста храстова кукумявка, али од тога ја бих преузео само тачкаста (петниста), јер не знам зашто је баш храстова? Француски назив је Chouette mouchetée што значи пегава, на руском име ове сове је Пятнистая циккаба, исто пегава. Латински virgata ако се не варам значи баштенска, то нема много смисла на нашем...

Немачки назив пегавости (Sprenkelkauz = пегава шумска сова) додаје још јужноамеричка (Südamerika-Sprenkelkauz). Најзанимљивији је ипак шпански језик, који наводи чак шест назива: "El cárabo café, búho café, búho moteado, lechuza café, lechuza de cola larga, lechuza estriada" у преводу "шумска сова боје кафе, буљина боје кафе, тачкаста сова, сова боје кафе, дугорепа сова, пругаста сова". Дугорепа сова је код нас већ заузета исто из рода Strix.

Још само то да би називе најбоље било преузети из неке публикације, и иза имена навести из које.—Jozefsu^{Разговор} 15:53, 16. септембар 2018. (CEST)

(Наравно из неке наше, уколико постоји.) Strix virgata је иначе по сродности најближа пругастој (Strix varia). Код ове сове је наведено и више комбинација назива, што се рецимо мени свиђа.—Jozefsu^{Разговор} 16:00, 16. септембар 2018. (CEST)

Вратио сам своју измену код реченице "Ова кукумавка је ноћна птица..." јер је јасно да је ноћна ако је сова. Ту "кукумавка" треба заменити са правилнијим именом врсте.—Jozefsu^{Разговор} 16:10, 16. септембар 2018. (CEST)

@Jozefsu: о томе Вам причам. :) Погледао сам Орнитолошки речник и он (наравно) нема ништа о овој врсти, тако да нисам знао шта ми је чинити, па сам узео бугарски назив као нама најближи (уз руски, једини од словенских језика на ком постоји чланак). Имамо дугорепу, имамо пругасту, имамо тачкасту, имамо пегаву, остаје још једино шарена сова, а то ми је деловало превише опште да бих тако назвао чланак. Мада, сад кад размислим, с обзиром да се ради о веома бројној врсти, можда је Шарена сова и погоднији назив. Потражићу по интернету опет, можда овог пута налетим на неки српски назив, али тешко. --Miljan Simonović (разговор) 19:14, 16. септембар 2018. (CEST)

Кандидат за добар чланак на расправи

Још једна совица је готова. Овога пута само за добар пошто је, иако веома бројна, ова сова изузетно слабо описана и истражена и прешао сам готово све часописе и радове на које сам могао да наиђем, од којих већина понавља „ова сова је прилично неистражена и не зна се пуно о њеном понашању и размножавању” и такве сличне ствари. У прилог томе иде и једноцифрен број фотографија на Остави, као и горња расправа око имена сове, с обзиром да не постоји (тј. ја је нисам нашао) литература на српском (тачније ниједном балканском) језику, нити се игде може пронаћи званичан српски назив ове сове.

Шалтер за похвале, примедбе, критике и предлоге је отворен до 24. септембра 2018. до 13:20. --Miljan Simonović (разговор) 13:18, 17. септембар 2018. (CEST)

Коментари

 Коментар: Чланак је више него добар. То за назив, свакако није најбољи, али је бољи од кукумавке, јер и тај род Athene има више врста па кад дођу на ред шта ћемо онда? Ако никоме не буде сметао назив, или док се не нађе бољи ја сам за. Овде ћу изнети још нешто, невезано за гласање а тиче се назива: за тражење имена тих ретких, егзотичних врста долазе у обзир и енциклопедије о природи које су раније излазиле у поприличном броју (вреди отићи позади у индекс). Ја на пример имам једну старију књигу "Велики атлас животиња" где сам нашао имена за следеће сове: сова наочарка, ћук јамар (видим да је овде названа и подземна кукумавка), велика сова (лапонска сова), северна сова (јастребача), ћук батоглавац (гаћаста кукумавка), огрличасти ћук (Otus bakkamoena), мочварна ушара (супер што је преусмерена на ритка сова, јер мочварна баш и није). Оно што хоћу да кажем да су и ти називи често произвољни, пошто преводиоци морају нешто да напишу јер су књиге намењене деци, а њима латински много не значи. Жао ми је да сам се касно укључио, има јако пуно сова (укупно 250 врста у реду Strigiformes - 223 у породици Strigidae, 25 у Tytonidae и још неке 2 специфичне), за сада смо добро с називима.—Jozefsu^{Разговор} 19:09, 18. септембар 2018. (CEST)

@Jozefsu: за огрличастог ћука нисам знао, али пошто сада имам српски назив, стиже ускоро чланак и о њему. :) Назив подземна кукумавка сам ја нашао такође у некој општијој енциклопедији (невезаној само за сове). Иначе, данас сам узео Бремов Живот животиња па ћу погледати шта ту има од сова и да ли има нешто о дотеривању перја.

Што се тиче броја, ја сам у Сиблију и Алквисту (1990) нашао да их има 178, мада је могуће да су се ствари промениле за ових (већ) 28 година, с обзиром да се неке подврсте често издвоје као засебне врсте. Које су те две специфичне? --Miljan Simonović (разговор) 20:45, 18. септембар 2018. (CEST)

Колико знам Сиблијева листа птица је прилично застарела. Ја сам гледао увод једне монографије која се зове "Owls Of the World" од аутора Claus König - Friedhelm Weick (Helm Identification Guides), London 2008. А ево и целог цитата (стр.34): "Owl systematics have frequently been discussed and recent studies on DNA give clues to probable relationships. ... The division of living owls into two families, Tytonidae and Strigidae, may be accepted without argument. The first may be separated into two genera, Tyto with 25 species and Phodilus with two species... The Strigidae comprises about 223 species in 25 genera, making a total of 250 species in the whole order Strigiformes." Значи ради се о Phodilus са две врсте, не о две друге породице. Ових монографија само о совама има неколико, ја ових дана "ловим" библиотеку градског музеја, знам да имају много тога, међутим на годишњем су па не ради.—Jozefsu^{Разговор} 23:53, 18. септембар 2018. (CEST)