Разговор:Шумадија/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Овај чланак сам исправио из простог разлога што је дошло до забуне. Наиме веома велика је разлика између округа Шумадија и региона. Избрисао сам слику пошто она претставља округ Шумадијњ. Изменио сам редослед градова и распоредио их по броју становника.

Океј,`ајмо сад редом:

1. Чему цео одељак Политика овакве садржине?
2. Од када датира овај предлог (пошто ове снаге више нису на власти,а коалиција није ни оперативна,чини ми се)?
3. Да ли је то уопште игде формулисано као предлог,ко га је формулисао и у ком својству?

Црни Бомбардер!!! (†) 02:06, 2. јул 2008. (CEST)

Severna granica Sumadije?

Severnu granice Sumadije ne cine Dunav i Sava, vec se ona proteze - i kulturoloski/etnoloski i geoloski- izemedju Kosmaja i Avale.

То је само једна интерпретација која одступа од оног што пише у мом уџбенику из основне школе. У чланку треба да се наведе шта све спада у Шумадију у њеном најширем могућем обиму, а онда се може навести и ова интерпретација по којој има и другачијих виђења о њеним границама. PANONIAN (разговор) 01:54, 3. октобар 2009. (CEST)

Шумадија и СЦГ

Распадом ове државне заједнице, 2006. године, Шумадија постаје део независне Републике Србије.

У овој реченици испаде да је Шумадија била спорна територија? Шумадија је била део Србије у свим југослвоенским државама од 1918. па до црногорско референдума и њен државноправни положај је практично непромењен у овом пеироду. Истицање да је осала у саставу Србије после Референдума испада као да се о Шумадији одлучивало на том референдуму.--Војвода разговор 19:52, 2. март 2011. (CET)

Не каже се Србије него Републике Србије. И то највјероватније у односу на Краљевину Србију. Проблем је само у употреби ријечи „постаје“. Треба само промијенити „постаје“ у „остаје“. --БаШ-ЧелиК (разговор) 20:04, 2. март 2011. (CET)

Ne treba da se kaže ni jedno ni drugo jer ta teritorija u toj državnopravnoj promeni bila potpuno nesporna, da li sad u svakom članku ogeografskim pojmovima Srbije treba da pišemo i beležimo svaku promenu granica država u čijem sastavu je Srbija bila u odnosu na sve geografske pojmove u Srbiji. To je po mom mišljenju bespotrebno nagomilavanje podataka. --Војвода разговор 21:35, 2. март 2011. (CET)

То је већ друго питање. По мом мишљењу овај чланак је писан са становишта аутономашке перцепције. И да не буде забуне, под тим не мислим ништа негативно, него се једноставно осјети у стилу писања да се Шумадија претставља у неком посебном историјском свијетлу као да се ради о некој посебној нацији и држави. Стога се слажем са претходним коментаром. --БаШ-ЧелиК (разговор) 21:42, 2. март 2011. (CET)

Шта значи уопште "аутономашка перцепција"? Ако неко пише о свом (или нечијем) завичају (ја лично уопште нисам из Шумадије) одмах је "аутономаш", "државни непријатељ" или шта већ? Па како писати о некој регији ако не са становишта политичког и географског положаја те регије кроз историју? Ајде, да чујем како би по вама требало да буде написана историја Шумадије? PANONIAN (разговор) 17:26, 3. март 2011. (CET)

Већ сам отприлике објаснио да области попут Срема, Бачке или у овом случају Шумадије не треба доживљавати као политичке територије са својим посебним националним идентитетом. Тако да сам се са те тачке гледишта сложио са Војводом који је написао да није потребно писати историју географске области са становишта промјена граница држава. Он је нагласио да се ради о неспорној географској области. Дакле нагласак је на ономе географска област а не на политичкој регији или јединици. Бар ја Шумадију доживљавам као географску област а не као Каталонију или Јужну Осетију. Ствар је у приступу. Питање је да ли са политичког становишта уопште треба писати историју Шумадије која није политичка, већ само географска област. --БаШ-ЧелиК (разговор) 17:46, 3. март 2011. (CET)

Ако географска област има политичку историју онда је то релевантно за писање историје те области. Зар се бојиш да ће Шумадија сутра прогласити независност од Србије и постати нација ако будемо писали о њеној историји? Мислим, ово је сасвим уобичајен начин писања историје једне географске регије и стварно не видим у чему би ту могао бити проблем. Све што сам у овом чланку написао о историји Шумадије је историјски тачно и релевантно за овај чланак и не видим зашто би људима који ту живе ускраћивали право да знају историју своје регије. Шумадинци су поносни на своје завичајно порекло и своју историју. Како се ти осећаш кад ти неко из Сарајева брани да пишеш о историји Српске? Што не желиш да други чине теби, не чини ни ти другима. PANONIAN (разговор) 20:47, 3. март 2011. (CET)

Не браним писање историје Шумадије у смислу географске регије. Нисам рекао да се Шумадинци стиде своје историје, него сам напоменуо да је пренаглашавање обласне припадносту у политичком смислу аутономашког карактера, те се сложио са Војводом. Исто тако не сматрам да је поређење Шумадије и Српске адекватно пошто се ради на једној страни о географској области а на другој страни републици која је настала као израз воље српског народа са властитим националним идентититетом. Тако да географска област и република не могу да се пореде. пс Ако можемо да превише не скрећемо са теме. Предлажем да питамо Шумадинце шта они мисле. Можда је Војвода из Шумадије па би у том случају његов став био најрелевантнији. --БаШ-ЧелиК (разговор) 20:59, 3. март 2011. (CET)

Jedini problem ovde je tvoje lično (ne)shvatanje pojma "geografska regija". O čemu bi po tebi trebalo pisati u istoriji geografske regije Šumadija? Možda o promeni količine ribe u Moravi tokom istorije? Mislim, radije uradi nešto korisno nego što miniraš rad drugih korisnika. PANONIAN (разговор) 06:53, 4. март 2011. (CET)

Немој мене лично да коментаришеш, ја нисам предмет разговора нити желим да будем. Мани се личних напада и прозивки. Говори о теми или престани да тролујеш. --БаШ-ЧелиК (разговор) 07:30, 4. март 2011. (CET)

I da ne bude da pričam napamet, evo ti link pa vidi sam šta Šumadinci pišu o svojoj istorij: http://www.sumadija.com/index.php?option=com_content&view=article&id=77:zemlja-umadija-hajducka-doseljenicka-i-pobunjenicka&catid=74:o-sumadiji mnogo opširnije i detaljnije nego što sam ja napisao. PANONIAN (разговор) 07:15, 4. март 2011. (CET)

Јел то нека шумадијска историјска школа, ако си већ хтео да пишеш о историји Шумадије онда си могао да нас упутиш на неку релевантну литературу о том питању, попут Шумадијских анала, или публикација које издају установе културе овог дела Србије. Занимљиво је питање како писати историју једне регије. Ово питање је истоврмеено и врло тешко јер нису све регије имале исти политички пут. Неке су биле државноправни субјективитети (Фландрија рецимо) па су кроз сложен процес долазили у састав неке националне државе. Са Шумадијом није такав случај, заправо тек са формирањем нововековне Србије као политичког и државног ентитета она добија свој историјски обрис као централно подручје те нове државе. Са тог становишта би по мом мишљењу пре свега требало конципирати одељак о историји Шумадије. Прво, како се она демографски и етнографски развијала од средњег века наовамо. Тибор Живковић и Милош Антоновић су сваки посебно писали о етничким променама на овом подручју током раног средњег века, затим треба приказати како се средиште српске средњовековне државе смешта у Поморавље и шта то значи за Шумадију, затим како је била уклопљења у османски административни систем и како је изгледала у периоду аустријске Краљевине Србије. Тек онда долази нововековна Србија где би требало изложити демографски, економски развој а када је политика у питању испитати како се Шумадија развија кроз административне оквире српских и југословенских држава а не посматрати је као посебан државноправни субјекат јер она то никада није била. Тако промене у државноправном положају Србије не морају да имају нарочито велики значај за унутрашњи развој ове области. Замисли одељак где би се рекло када је Србија ушла у рат са Бугарском и Шумадија је учествовала у том рату или са улаком Србије у ЕУ и Шумадија је постала део Европске уније. Такви искази немају много смисла али је смислено рећи колико шумадијског становништва је учестовало у на пример Српско-бугарском рату, како ратови у којима учествује Србија као држава утичу на демографски, еконимски и политички развој Шумадије као области или како је улазак Србије у ЕУ као једа хипотетички догађај утицао на развој економије у Шумадији и слично. Овај пост је испао мало дужи него што сам очекивао али мислим да сам успео да изложим главне тезе које сам претходно укратко написао. Мислим да је овде ирелевантно ко је одакле (ја сам Шумадинац ) већ да је битан начин како приступити писању одређене врсте текстова и ништа више. Нисам имао намеру да неког политички оптужим нити да уопште говорим о политици већ о историописанију.--Војвода разговор 11:38, 4. март 2011. (CET)

А где се то, молићу лепо, у тексту Шумадија посматра као "посебан државноправни субјекат"? Ја сам управо и писао о развоју Шумадије "кроз административне оквире" разних држева, што за корисника Bas-Celik представља израз аутономаштва. Што се тиче промена у државноправном положају Србије, оне су битне, јер су се те промене увек одражавале и на развој појединих региона. Наравно да у овом случају нису битније од демографске или економске историје Шумадије, али ја сам ово написао с обзиром на изворе и слободно време које сам имао на располагању. И ако неко мисли да демографска и економска историја Шумадије треба да буду више заступљене, онда је ваљда ред да тај неко и прошири и допуни чланак а не да критикује оно што сам ја урадио, с обзиром да је пре мојих допуна о историји Шумадије било написано свега пар речи (а надам се да се слажемо да то није боље од садашње верзије чланка?). PANONIAN (разговор) 16:40, 4. март 2011. (CET)

Prvi i prvo ja nisam napao šta si ti uradio. Ja sam samo rekao za jednu jedinu rečenicu koja se odnosi na razdruživanje Srbije i Crne Gore iz državne zajednice Srbija i Crna Gora i na to da li status Šumadije treba objašnjavati u odnosu na ovu promenu. Naravno da promene državnih granica Srbije ili država u čiji je sastav Srbija ulazila utiče i na Šumadiju ali nije svaku ovu promenu potrebno navoditi. Na primer mislim da je izuzetno važno da objasnimo položaj Šumadije posle okupacioe podele Jugoslavije posle sloma u Aprilskom ratu ali nije svaka promena granica ovako dramatična i ovako značajna. Na primer granična linija prema Albaniji posle Prvog svetkog rata je bila promenljiva i mislim da možemo da se složimo da bi rečenica Kada je odlučeno da Piškopeja i Sveti Naum ostanu u sastavu Albanije Šumadija je ostala u sasavu Srbije. bila potpuno besmislena u odnosu na ovaj članak. Izdvajanje Crne Gore iz državne zajednice nije donelo nikakve promene u državnopravnom položaju Šumadije, nije postala granična oblast ili nešto slično što bi zaslužilo da se spomene.--Војвода разговор 18:37, 4. март 2011. (CET)

Šumadija unutar Srbije

može li netko napravit kartu na kojoj se vidi otrprilike koji dio Srbije spada pod pojam Šumadija? Npr. iz ove karte:

http://commons.wikimedia.org/wiki/File:Serbia_Varvarin.png

da se zna (bar otprilike)!

Poput ove di se vidi koji dio Njemačke spada pod Švabiju http://commons.wikimedia.org/wiki/File:Modern_Swabia-map.PNGАнто (разговор) 18:20, 29. јануар 2013. (CET)

Ајде, да чујем како би по вама требало да буде написана историја Шумадије?

Читав историјски округ Шумадије (прво помињање области са овим именом је 1713) је у Прво бугарско царство, и осталих Друго бугарско царство. [1] [2]

Намерно или не, нова бугарска граматике на којој је модерна зграда бугарски језик је објављен у Крагујевцу у 1835.