Разговор с корисником:Lackope/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Поздрав, Lackope/Архива 1. Добро дошли на Википедију на српском језику!
Здраво, Lackope/Архива 1. Хвала на учешћу у пројекту. Надамо се да ћете уживати у сарадњи и да ће вам боравак с нама бити пријатан.
Википедија на српском језику је слободна енциклопедија која је настала 2003. године. Од тада смо успоставили различита правила у нашој заједници. Молимо вас да одвојите мало времена и прочитате следеће теме, пре него што почнете да уређујете Википедију.
	Пет стубова Википедије Шта је Википедија?		Помоћ Општи приручник за уређивање Википедије
	Упутства Брзо научите да правите измене, корак по корак		Песак За увежбавање рада на Википедији
	Основни курс Тражи персонализовану помоћ при првим покушајима		Научите како се уређује страница Водич за уређивање страница
	Ствари које не би требало да радите Сажетак најучесталијих грешака које треба избегавати		Најчешће постављана питања Питања која многи постављају
	Правила Википедије Правила и смернице које је усвојила заједница		Трг Место где можете питати друге википедијанце
Дугме за аутоматски потпис Молимо вас да се потписујете на страницама за разговор помоћу четири тилде (~~~~) или кликом на дугме које се налази изнад прозора за прављење измена — то даје ваше име, тренутно време и датум. Такође, молимо вас да се не потписујете у чланцима. За слање слика на Википедију, молимо вас да прочитате: Правила о коришћењу слика Ауторско право Налепнице за ауторско право над сликама Пре него што почнете с уређивањем чланака, молимо вас да прочитате важне напомене о писању српским језиком на Википедији. Чланци на Википедији на српском језику могу се потпуно равноправно уређивати ћирилицом и латиницом, екавицом и ијекавицом, али није дозвољено мешање писама нити наречја у истом чланку. Измене латиницом у ћириличком тексту (и обрнуто) и измене „osisanom“ латиницом, односно ASCII-јем, биће уклоњене без одлагања. Don't speak Serbian? Sr-0? — talk to us via our Village Pump in English.

Надамо се да ћете уживати са нама доприносећи Википедији и да ћете постати њен сталан сарадник. Уколико имате било каква питања, слободно се обратите мени или другим уредницима на некој од страница на Тргу или нам пошаљите поруку на IRC каналу. Још једном, добро дошли на Википедију, пројекат слободне енциклопедије. Срећан рад! --MilicevicBot (разговор) 20:16, 20. децембар 2014. (CET)

А. Вучковић

Поздрав. Можда нема у штампаним издањима недељника, али очигледно су се позвали на ово: http://www.hrvatskarijec.rs/vest/A20814/Vijesti/ --Nemges (разговор) 19:04, 12. август 2016. (CEST)

Торлаци

Зашто упорно уклањаш Торлаке као неку етничку групу у шаблонима Срби и Јужни Словени? Ако их је Републички завод за статистику признао као посебну групу како онда можеш рећи да не постоје? Иначе, видим да већ упорно враћаш измене других корисника у тим шаблонима, што већ прераста у вандализам, тако да бих те замолио да с тим прекинеш. Поздрав. --Марко Раденковић (разговор) 22:37, 26. децембар 2014. (CET)

To sto ih je priznao ne znaci da stvarno postoje jer niko drugi ne spominje njih kao neku etnografsku grupu mislim na Bugare ili Makedonce iznesi mi dokaze o njihovom postojanju u prošlosti pa onda mi nešto govori! Lackope (разговор) 22:44, 26. децембар 2014. (CET)lackope

Брисање чланка

Ако хоћете да предложите чланак за брисање, идите овде, кликните на Затражите брисање! и попуните дати образац.--Нимчевић разговор  19:18, 6. јануар 2015. (CET)

Не заборавите да гласате. Додајте #{{обрисати}}--~~~~ испод наших гласова и потписа.--Нимчевић разговор  01:37, 7. јануар 2015. (CET)

Не можеш да гласаш јер ниси имао сто измена у главном именском простору пре почетка гласања. --نوفاك اتشمان‎ 12:18, 7. јануар 2015. (CET)

А какво је твоје мишљење о овоме: [1]?

И да, др Драгољуб Петровић, историчар и правник, "није непознат нашој јавности".

Др Драгољуб Петровић, образовањем историчар и правник, није непознат нашој друштвеној јавности. До сада је објавио научне монографије (Конституисање федералне Србије, Југославија, социјализам и светски поредак, Народноослободилачка фронта у Србији, Сарадња антифашистичког покрета у Србији и Бугарској, итд.) и више студија, односно расправа из области историје и државно-правне историје двадесетог века. Добитник је награда "Четврти јул" (1989) и "Драгојло Дудић" (два пута).

Цитат је одавде: [2]

--Sly-ah (разговор) 14:00, 7. јануар 2015. (CET)

Потпис

Сасвим је довољно је да на крају поста ставиш --~~~~.--Нимчевић разговор  22:18, 9. јануар 2015. (CET)

Шаблон Срби

У вези садржаја на шаблону није постигнут консензус о промјени, тако да старо стање остаје. Вратио сам Црну Гору тамо гдје је и била, јер предлог једног корисника да се уклони није подржано од друге двојице. Врло проста ствар, нема консензуса. Исто важи и за неке тамо етничке групе, ако један хоће промјену, други не, ствар је врло јасна да нема консензуса. Онај ко не испослује промјену консензуса ништа не може мијењати, а ако је упоран, пријављује се на Админ. таблу. --Жељко Тодоровић (разговор) 18:26, 11. јануар 2015. (CET) с. р.

Да неко сутра у уставу напише да су Срби будале, не значи да је тако. Не знам ни о чему причаш, али послао сам поруку да не мијењаш садржај јер консензус о промјени није постигнут. --Жељко Тодоровић (разговор) 22:29, 11. јануар 2015. (CET) с. р.

Не могу сада да се материјално бавим том темом. Био сам против промјене шаблона и дао сам свој коментар. Консензус о промјени садржаја није постигнут, небитна је сада Македонија или Хрватска. Ако се други сложе са тобом - у реду. Ако не, нема промјене. --Жељко Тодоровић (разговор) 22:47, 11. јануар 2015. (CET) с. р.

Ја имам неке друге податке за 2011, који су много више прецизнији од твојих, али због ови прича са/без Космета, мислим да је садашње стање мање погрешно у односу оног податка који си ти навео.--CarRadovan (разговор) 13:55, 16. јануар 2015. (CET)

Види Лаки, било би добро да дозволиш омогућиш и кориштење е-поште на свом налогу. А што се тиче броја Срба у Србији - ако наведеш тачан број Срба у Србији без Космета, онда у наставку обавезно наведи и број Срба на Космету (одвојено). Ако пак желиш да ово објединиш, онда сабери та два броја па прикажи као један износ, али наведи изворе...--CarRadovan (разговор) 15:40, 16. јануар 2015. (CET)

ево поредао сам сад према броју и друге земље.--CarRadovan (разговор) 18:02, 16. јануар 2015. (CET)

Поздрав Лаки! Видим да имаш проблем да се снађеш овде, па ако ти буде требала помоћ - слободно ме контактирај. Успут, пријатељски ти савјетујем да не улазиш у сукоб са старијим колегама, нарочито не са неким као што је Никола, јер његов допринос овде је вриједан баш сваког респекта. Ваш сукоб мишљења не мора бити и лични сукоб. Што се тиче саме теме - код нас још од времена комунистичке Југославије постоји конфузија да се уопште дефинише појам „ју-нација“. Та конфузија је и данас присутна, нарочито у разлици између рођеног и опредјељеног. Пописне статистике, ма колико биле у служби одређених политичких манипулација, познају само национално опредјељене - а у Македонији таквих Срба има око 36.000. Све друго улази у сферу оног „шта је старије - кокошка или јаје“ (национално-етничко поријекло), а та прича вјеруј ми да нигдје не води и можеш је навести само као нечије мишљење.--CarRadovan (разговор) 23:19, 26. јануар 2015. (CET)

Имати став о нечему је сасвим лијепо, али рећи неком да соли памет, да филозофира итд, нити је лијепо, нити коректно. То онда ствара беспотребну конфротацију. Рекох ти већ, једно су статистичке бројке (национално опредјељење), а сасвим друго поријекло. Ето за примјер погледај број босанских Муслимана како се мијењао задњих 50 година... --CarRadovan (разговор) 00:05, 27. јануар 2015. (CET)

Активирај е-пошту! --CarRadovan (разговор) 10:32, 1. фебруар 2015. (CET)

У врху ове апликације имаш опцију - Подешавања, а кад је отвориш имаш при дну опцију - Омогући примање е-порука од других корисника. И то само чекирај и то је то.--CarRadovan (разговор) 13:11, 1. фебруар 2015. (CET)

Печенези

Само напред, млади истраживачу! И мене занима одговор. Сигуран сам да су Печенези прошли твојим крајем, али нисам сигуран да ли су оставили нешто за собом сем пустоши. Мислим на некрополе. Иначе оставио сам ти на страни за разговор чланка изводе из једног рада. Ако те занима, можеш га прочитати.--Владимир Нимчевић (разговор) 01:01, 28. јануар 2015. (CET)

Шуманска река

Поздрав. Мислим да си негде рекао да си из тог краја, па ме чуди да ниси преименовао Шуманку у Шуманску реку (радио си на том тексту) пошто сигурно знаш да је то њен званичан назив према герграфијама, енциклопедијама и државним актима. У тексту се може написати да је локално зову Шуманка. Оставио сам аутору поруку на страници за разговор, али не реагује.--Drazetad (разговор) 22:07, 31. јануар 2015. (CET)

Ја не мислим тако. Текст треба да се зове званичним именом, а локално име поменути у тексту. Ево и теби један званични Владин акт. Правилник о утврђивању водених тела површинских и подземних вода р.бр 329. Шуманке нема значи овај акт се вероватно не односи на њу.

Ево да не мораш да тражиш:

Редни број	Назив водног тела	Назив водотока	Категорија	Дужина (км)	Шифра	Водно подучје
329.	Шуманска река	Шуманска река	река	17,21	SUM	Морава

У Београду Топчидерску реку сви зову Топчидерка, али у енциклопеди је Точидерска река и тако је и на википедији. У крајњем случају можемо питати географе, има из неколико на википедији.Поздрав-Drazetad (разговор) 23:50, 31. јануар 2015. (CET)

Полако претерао си. Нигде те нисам увредио нити мислим да боље знам од тебе (како ти кажеш), јер видим да си свезналица (пошто знаш шта мислим), па погледај последњи извор у тексту који потрвђује моју причу јер у уводу прича о Шуманској реци, а касније меша оба имена, а ево ти још један да детаљима из писаних извора [3]. Мислим (сада стварно) да смо са овим разговором завршили нашу сарадњу. Поздрав и срећан рад--Drazetad (разговор) 08:03, 1. фебруар 2015. (CET)

Торлаци

Ако си заитересован, могу ти послати скениране странице "Прилога етноисторији Торлака" чисто да видиш шта тамо пише.--Владимир Нимчевић (разговор) 00:22, 16. фебруар 2015. (CET)

Погледај имејл. Фајл сам окачио на свој гугл драјв. Само ми одговори, и моћеш да видиш садржај.--Владимир Нимчевић (разговор) 20:02, 21. фебруар 2015. (CET)--Владимир Нимчевић (разговор) 20:02, 21. фебруар 2015. (CET)

Хрвати у Војводини

Размишљао сам о томе да читав садржај који се тиче периода до 1918. (углавном сам га ја писао) уклонимо из чланка, јер, реално, до тада је било мало људи на простору данашње Војводине који су се изјашњавали као Хрвати. Тек после 1918 истакнути појединци прихватају хрватски идентитет. Блашко Рајић пре 1918 и после 1918 није исти, нарочито после убиства Радића и шестојануарске диктатуре. Из приче једне жене која ради у Суботичком музеју стекао сам утисак да је чак покушао да се додвори Мађарима 1941. Рекла ми је, наиме, да се држао "како витар дува". Мислим да је сасвим довољно у једној или две реченице, највише један пасус, описати порекло становништва у Војводини које се данас изјашњава као хрватско. Јер, кад мало боље погледаш, делује анахроно да су и преци Хрвата у Војводини били Хрвати.--Владимир Нимчевић (разговор) 23:10, 1. март 2015. (CET)

Википедија:Чланци за брисање

Поздрав. Гласао си на страници Википедија:Чланци за брисање за брисање чланка Стипе Јавор. Чланак је био усташка пропаганда. Међутим сада сам чланак прерадио, тако да те позивам да погледаш још једном и евентуално размислиш о промени гласа. --Јованвб (р) 02:24, 2. март 2015. (CET)

Муслимани

Наведи ми извор да су на подручју Средњовековне Босне живели само Срби, на то питање бих ионако волео да сазнам одговор. Друго, можеш ли са сигурношћу тврдити да Бугари „немају везе са Муслиманима“? Па и на подручју Бугарске су владали Турци, зашто се онда и део Бугара не би исламизирао, као што те то случај са Србима (шта су онда Пмаци ако Бугари немају везе с Муслиманима?). Исто питање и за Хрвате... Не одбацујем твоје тврдње, али докажи, наведи извор. Унапред хвала. --Марко Раденковић (разговор) 17:47, 3. март 2015. (CET)

У реду је, сад видех. Упоредио сам између осталог и са чланком на Википедији на бугарском језику, где се говори само о муслиманима који су живели у Југославији. Навешћу ваљан извор што се тиче Хрвата ако га нађем. Него, кад смо већ код тога, откуд то да Бошњаци потичу само од становника средњовековне Босне и Србије, зар није било случаја исламизације и у Црној Гори (Зети), где данас има не тако мали број (50-ак хиљада) Бошњака и Муслимана?--Марко Раденковић (разговор) 18:12, 3. март 2015. (CET)

То за Аргентину је у суштини потпуно небитно да ли стоји ту или не. То је само предлог читаоцу шта може још да прочита ако га интересује. Нпр. ако је корисник управо прочитао чланак Срби у Латинској Америци, а интересују га односи Србије и Аргентине, само кликне и то је пречица. Тако да је боље да стоји него да не стоји... ДОбронамерни савет: Кад уређујеш чланке о народима, нацијама и сл. увек обавезно наведи ваљане изворе јер (као што и сам знаш) те теме умеју бити климаве и осетљиве. ПОздрав!--Марко Раденковић (разговор) 18:32, 3. март 2015. (CET)

Поздрав опет. За Буњевце кажеш да немају везе са Хрватима осим што су исте вере, али у одељку Етничке групе треба навести сродне етничке групе, као што пише на другим Википедијама. Не кажем да су БУњевци Хрвати, они сами истичу да то нису, али Буњевци и Хрвати јесу две сродне групе, и једни и други су Јужни Словени.--Марко Раденковић (разговор) 22:49, 10. март 2015. (CET)

Са којим се „другим народима стављају у исти кош“? Јесу сродни са Србима, а самим тим и са осталим Јужним Словенима, али сматрам да треба истаћи и Хрвате, јер реално су етнички, језички и верски сродни и са њима. Не знам зашто је толико битно да се истакне да су најсроднији Србима... (п. с. корисник уписан под именом Буњевац Панонски је сам ставио сродност са Хрватима, шта ти то говори?) Предлажем да се у ставку Етничке групе стави: Јужни Словени (нарочито Срби и Хрвати). Не видим разлог ко би био незадовољан ако се тако уради.--Марко Раденковић (разговор) 23:08, 10. март 2015. (CET)

Мислим да ће ти ово бити од користи, помињу и тебе. Изнећу ја своје мишљење ако треба. ПОздрав, земљак!--Марко Раденковић (разговор) 23:37, 10. март 2015. (CET)

Поздрав колега! Ја сам преузео овај чланак Бошњаци да га уредим - тако да ова ријеч Словени (коју си управо уклонио) треба да стоји , без бриге... па се чујемо! --CarRadovan (разговор) 23:53, 11. март 2015. (CET)

Glasovi

Samo da ti javim da sam morao da izbrišem tvoj i CarRadovanov glas jer je vreme za glasanje isteklo [4], trebalo je glasati do 13 sati. Nažalost takva su pravila, nije to ništa protiv tebe ili bilo koga. Pozdrav.--Soundwaweserb (разговор) 20:11, 22. март 2015. (CET)

Istorija Vojvodine

Nemaš pravo da revertuješ ako ne učestvuješ u diskusiji na strani za razgovor i ako ne izneseš validne argumente za revert. Možeš li objasniti zašto vraćaš članak na Nimčevićevu verziju? Da li si pročitao šta tamo piše uopšte? PANONIAN (разговор) 10:41, 3. јун 2015. (CEST)

Evo sada ću ti objasniti na kakvu verziju članka ti vraćaš: vraćaš na verziju gde Nimčević propagira "hiljadugodišnju Mađarsku/Ugarsku" i piše da je Vojvodina bila deo Ugarske i u periodu kad nije bila. To indirekto implicira da je "Vojvodina uvek bila mađarska zemlja", što nije istina. Pri tome Nimčević propagira da je "južna Ugarska" ime za Vojvodinu, što ne potvrđuje ni jedan izvor, jer to ime u literaturi označava samo geografski "jug Ugarske" i ništa više od toga. Nimčević od tog naziva izmišlja neku "istorijsku regiju". PANONIAN (разговор) 10:54, 3. јун 2015. (CEST)

Проблем са лиценцом за датотеку Milos Vukasovic.jpg

Проблем са лиценцом

Здраво, Lackope. Хвала ти што си послао датотеку Milos Vukasovic.jpg. Међутим, она би могла да буде обрисана уколико се не утврде носилац и статус ауторског права. Задужбина Викимедија је веома пажљива када су у питању датотеке које се укључују у Википедију због закона о ауторском праву (за више информација погледај Википедијину политику ауторског права).

Верује се да датотека коју си послао нема одговарајућу лиценцу, односно да постојећа ознака није добра. Молим те да прочиташ текст саме лиценце и да провериш да ли је њен садржај адекватан, имајући у виду порекло датотеке и њену употребу на Википедији. На овој страни пронађи одговарајући шаблон и стави га на страницу са описом датотеке, овако: {{Име шаблона}}, уместо постојећег шаблона.

Уколико си послао и друге датотеке, размисли о томе да провериш да ли си и код њих навео извор и одговарајућу лиценцу. Списак датотека које си послао можеш да погледаш овде. Питања можеш да поставиш на страници која је за то намењена.

Напомена: Ово обавештење је информативне природе и можеш да га обришеш са своје странице за разговор, након што га прочиташ и разјасниш статус ауторских права датотеке. Датотеке без извора и одговарајуће лиценце могу бити обрисане седам дана након што су послате, као што је наведено у правилима о коришћењу датотека. Хвала. Милићевић (разговор) 21:52, 11. јун 2015. (CEST)

Вандализам?

Друже/другарице, ако не знаш шта је вандализам, прочитај корисничко упутство. Брисање твог неутемељеног и пристрасног текста (да су Црногорци прије 20 вијека, Ђиласа и Тита били Срби), сигурно није. Нисам пронашао ту твоју теорију у изворима које си навео/навела податак да Естебан Савељић има једно једино крвно зрнце српског порекла. Имаш 3 дана да наведеш извор и докажеш то, а ако ништа не нађеш, опет ћу га (са правом) избрисати. Поздрав.— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 78.155.37.26 (разговор • доприноси)

Молим те Лакопе да не убацујеш изворе који ништа не доказује. И ти и ја се слажемо око тога да су Црногорци део српског народа, али то не треба да се пише у овом чланку. Нажалост, вештачка нација, хтели ми да признамо или не је створена референдумом 2006. године. Да игра за Србију па и да пишеш да је Србин, овако он има црногорско држављанство што говори доста тога.--Марко Станојевић (разговор) 00:01, 18. јун 2015. (CEST)

Како би звучало по лесковачки? :) --CarRadovan (разговор) 11:12, 4. јул 2015. (CEST)

Ма даћемо и лесковачком статус језика, кад може земунски може и лесковачки. --Ранко Н. (разговор) 11:22, 4. јул 2015. (CEST)

На страници Википедија:Сјајни чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Србија да исти постане један од сјајних чланака. Гласање траје у периоду 5. јул 2015. — 12. јул 2015. --Soundwaweserb (разговор) 20:20, 4. јул 2015. (CEST)

Здраво, Lackope. Имате нову поруку на Разговор о категорији:Реке у Републици Македонији.
Можете да уклоните ову поруку у било које вријеме  тако што ћете уклонити {{Talkback}} ili {{Tb}} шаблон.

--ノワック・ウォッチメン 12:22, 17. јул 2015. (CEST)

На страници Википедија:Добри чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Манастир Хиландар да исти постане један од добрих чланака. Гласање траје у периоду 28. јули 2015. — 5. август 2015. ----Bobik (разговор) 13:17, 28. јул 2015. (CEST)

Срби у Аргентини

Поздрав колега. Приметих да "ловиш" ове наше по дијаспори, а ја налетех на једног. Реч је о аргентинском пливачу Федерику Грабичу који је на овогодишњем СП у пливању освојио прву медаљу у историји за Аргентину у пливању. Коментатори на Јуроспорту рекоше да је пореклом из околине Кикинде. Ево чланка на енглеској вики en:Federico Grabich. Надам се да ће ова црвена веза на српском језику ускоро да поплави ;) --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 15:25, 7. август 2015. (CEST)

Sad već počinjem da te pomalo smaram hehe. Nađoh još jednu iz dijaspore (Španija), Smilja Mihailović [5]. Ako znaš španski ovaj link će ti biti od koristi --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 00:10, 12. август 2015. (CEST)

Знам за Ристића има већ пар дана (шта ћу кад сам баш спортски манијак, чак и члан једног спортског форума хехе). Има тај дечко велики потенцијал, студира у Америци. Видећемо шта ће сви они урадити у Пекингу (наравно очекујем медаљу од Шпановићке), --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:30, 17. август 2015. (CEST)

Драгаш – Гора

Да, грешка. Мада не знам колико је грешка. Ево сад уносим попис у сва села у Гори па сам схватио да постоје две општине. Ону која признаје Србија и која нажалост постоји само на папиру. То је она пре рата и броји око 14000 и Горанци су већина. После рата је формирана општина Драгаш којој је припојена територија општине Опоље у којој Албанци чине већину, а броји око 34000 становника.--Марко Станојевић (разговор) 23:04, 18. август 2015. (CEST)

Републички завод за статистику је одлучио да из разлога „заштите приватности“ неће објављивати резулате о националном саставу на нивоу насеља, већ само на нивоу општина и места које је седиште општине. Тако да у овом случају имам податке само за целу општину као и за Чоку као седиште општине, а за остала села није објављен попис. Глупост, али шта да се ради.--Марко Станојевић (разговор) 23:40, 18. август 2015. (CEST)

Пољаци се на попису воде под Остали, а осталих у општини Чока има 107. Унећу попис када стигнем и за Чоку.--Марко Станојевић (разговор) 17:33, 20. август 2015. (CEST)

Послао сам ти оно... јеси ли погледао? --CarRadovan (разговор) 00:58, 19. август 2015. (CEST)

Проблем са лиценцом за датотеку Trajan Stojanovic.jpg

Проблем са лиценцом

Здраво, Lackope. Хвала ти што си послао датотеку Trajan Stojanovic.jpg. Међутим, она би могла да буде обрисана уколико се не утврде носилац и статус ауторског права. Задужбина Викимедија је веома пажљива када су у питању датотеке које се укључују у Википедију због закона о ауторском праву (за више информација погледај Википедијину политику ауторског права).

Верује се да датотека коју си послао нема одговарајућу лиценцу, односно да постојећа ознака није добра. Молим те да прочиташ текст саме лиценце и да провериш да ли је њен садржај адекватан, имајући у виду порекло датотеке и њену употребу на Википедији. На овој страни пронађи одговарајући шаблон и стави га на страницу са описом датотеке, овако: {{Име шаблона}}, уместо постојећег шаблона.

Уколико си послао и друге датотеке, размисли о томе да провериш да ли си и код њих навео извор и одговарајућу лиценцу. Списак датотека које си послао можеш да погледаш овде. Питања можеш да поставиш на страници која је за то намењена.

Напомена: Ово обавештење је информативне природе и можеш да га обришеш са своје странице за разговор, након што га прочиташ и разјасниш статус ауторских права датотеке. Датотеке без извора и одговарајуће лиценце могу бити обрисане седам дана након што су послате, као што је наведено у правилима о коришћењу датотека. Хвала.  Bojan  Razgovor  15:29, 24. август 2015. (CEST)

Историја Републике Македоније

Примјетио сам да си веома заинтересован за Републику Македонију, као и Македонце и остало ставновништво, па бих ти указао на то да немамо чланак о Историји Републике Македоније, ако си заинтересован напиши га. До неки дан је био само преусмјерење ка чланку о Републици Македонији, али сам се изборио да се обрише. -- Ранко   Нико лић  ✉  14:49, 31. август 2015. (CEST)

Ja sam uradio ovaj članak. Ako si zainteresovan pogledaj i vidi šta se još može uraditi. Pozdrav.--Soundwaweserb (разговор) 13:53, 11. септембар 2015. (CEST)

OK. Mislim da je sad super, a kad možeš ti dodaj još nešto.--Soundwaweserb (разговор) 07:59, 13. септембар 2015. (CEST)

На простору бивше Југе постојало је неколико врста Рома: најпознатији су Чергари, затим шабачки, скопски, косовски, Ашкалије и Египћани. Овим задњим двјема групама је 1990тих призната посебна етничност - која је по многима врло упитна. ----Радован  ^{разговор} 00:46, 30. септембар 2015. (CEST)

Грабић вол 2

Колико се сећам рекли су да су његови пореклом из околине Кикинде, иако видим да на хр вики стоји да је хрватског порекла (наравно без доказа). По њима је и Евита Перон хрватског порекла хехе --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 19:15, 6. новембар 2015. (CET)

Па видим да хоћеш да пишеш о ромским заједницама - па те упућујем у њихову подјелу. :) Сад виђох да постоје чланци о Египћанима и Ашкалијама, а за ове остале групе треба пронаћи добар извор. ----Радован  ^{разговор} 00:56, 30. септембар 2015. (CEST)

Па ти знаш да ја припремам чланке о нечем другом. :) Албанизација на Космету је била много јака... Ашкалије и Египћани су врсте Рома које никад нису у потпуности албанизовани. Слично се десило и са Горанцима, па и Жупањцима, док Дримљани нису били те среће. ----Радован  ^{разговор} 01:53, 30. септембар 2015. (CEST)

Војводина је историјски, културно и политички посебнија од остатка Србије, а тек да не говоримо о етничком шаренишу. Исто важи и за Косову и Метохију. Тако да нисам баш сигуран колико је паметно да чланке о етничким групама по покрајинама спајамо и преименујемо у чланке за Србију. Замисли да на ред дође чланак Срби у Војводини да се пребаци на Срби у Србији. Каква би то тек смејурија била. Само да знаш да је чланак Срби у Републици Српској обрисан зато што је бесмислено да постоји лоше обрађен чланак о простору где су Срби већински народ. Није да те спречавам у тој твојој замисли, али таква обимна радња захтева зелено светло заједнице. Покрени расправу на Тргу или некој релевантној страници за разговор где ће заједница да изнесе свој став. Иначе ће да се појави још неки штребер да ти паметује до бесвести. --نوفاك اتشمان‎ 08:44, 30. септембар 2015. (CEST)

• Ево споменице за рад и труд - За чланке о националним заједницама. --Ђорђе Стакић (р) 22:02, 31. октобар 2015. (CET)

Имаш ли неку референцу да је он српског порекла? Нисам чуо за презиме Грабић код Срба. Самарџија (разговор) 18:15, 8. новембар 2015. (CET)

То и даље не значи да је српског порекла. На пример, Маркос Милинковић је изјавио да је Хрват а онај други одбојкаш Спајић да је пореклом Словенац. Не знам да ли их се сећаш, играли су пре петнаестак година за Аргентину. Имаш једног бившег аргентинског политичара, био је кандидат за председника земље који се зове Радомиро Томик, а пореклом је погоди шта - Хрват. Нађи неку изјаву Фернанда Грабића где каже да је Србин. Ја бих Фернанда пре писао као Хрвата. Самарџија (разговор) 22:03, 8. новембар 2015. (CET)

Добри чланци-гласање

На страници Википедија:Добри чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Саша Обрадовић да исти постане један од добрих чланака. Гласање траје у периоду 09. новембар 2015. — 16. новембар 2015. ----Bobik (разговор) 14:58, 10. новембар 2015. (CET)

На страници Википедија:Добри чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Џејсон Кид да исти постане један од добрих чланака. Гласање траје у периоду 09. новембар 2015. — 16. новембар 2015. ----Bobik (разговор) 14:58, 10. новембар 2015. (CET)

На страници Википедија:Добри чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Немања Бјелица да исти постане један од добрих чланака. Гласање траје у периоду 09. новембар 2015. — 16. новембар 2015. ----Bobik (разговор) 14:58, 10. новембар 2015. (CET)

Српски називи места у Македонији

Зашто мењаш називе чланака места у Македонији и враћаш на македонске називе? Alexzr88 (разговор) 12:46, 18. новембар 2015. (CET)

А шта је са називима као што су Кочане, Ресан, Радовиште? Ти називи су коришћени у српском у међуратном периоду. Alexzr88 (разговор) 17:49, 18. новембар 2015. (CET)

Хвала на послатом линку. Мислим да би те називе требало навести у одговарајућим чланцима, јер овако испада да никада нису постојали ни коришћени, а у периоду 1912-1941 су били и званични називи тих места. Alexzr88 (разговор) 13:43, 19. новембар 2015. (CET)

Анастас Јовановић

Поздрав. Молим те да ми објасниш што си обрисао део овог текста, јер је обрисани део био информативнији од садашњег.--Drazetad (разговор) 10:43, 28. новембар 2015. (CET)

Колико ја знам Шоплук се простирао на територији 4 данашње државе. Ако сада у првој реченици кликнеш на Шоплук води на текст о Шопима, у којем пише да се Шоплук простирао на територију 4 државе, па се не може закључити у којој се од њих налазе Враце. Пошто навођењњ Шоплука уз Враце у првој реченици текста не говори ништа, треба прочитати текст да би се сазнало да је то у Бугарској, а то је раније и писало у првој реченици. Мислим да је логично, а ти пиши како хоћеш, ја се више нећу мешати. --Drazetad (разговор) 12:24, 28. новембар 2015. (CET)

Аргентина

Правилно је Аргентинска Република (шп - República Argentina), да је којим случајем Република Аргентина, онда би то на шпанском било - República de Argentina. --Радован ⁂ 02:04, 5. децембар 2015. (CET)

То ти је кад се тамо запошљавају кумове и пријатеље... па онда имамо и Ел Салвадор, Чешку Републику и (само) Француску и сл. пропуста. --Радован ⁂ 10:59, 5. децембар 2015. (CET)

Написали сте добар чланак о Аврамовићу, што је похвално. Иако пратим светски рагби, морам да признам да нисам чуо за тог играча раније. Било би добро да се више људи активира на Википедији, што се тиче чланака о рагбију, пошто је српским медијима до рагбија (по свим мерилима другог најпопуларнијег спорта у Европи) стало као до ланског снега. Поздрав!(Петар Бућан (разговор) 16:44, 5. децембар 2015. (CET))

На страници Википедија:Сјајни чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Војничев рукопис да исти постане један од сјајних чланака. Гласање траје у периоду 7. 1. 2016. — 14. 1. 2016. --Obsuser (разговор) 20:40, 7. јануар 2016. (CET)

Ako zelis ostavi svoj glas i da resimo to pitanje na civilizovan nacin [6].--Soundwaweserb (разговор) 21:40, 16. јануар 2016. (CET)

Јужнословенски језици

Зашто си ми поништио измену? -- MilanKovacevic (разговор) 19:30, 18. јануар 2016. (CET)

На страници Википедија:Добри чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Милутин Миланковић да исти постане један од добрих чланака. Гласање траје у периоду 28. 1. 2016. — 4. 2. 2016. --Obsuser (разговор) 03:10, 29. јануар 2016. (CET)

Разлог

Међусамогласничко "ј" (т.197г. Правописа).

--Sly-ah (разговор) 13:03, 29. јануар 2016. (CET)

Западни бугарски говори

Друже, морамо се договорити како ћемо да напишемо у почетку чланка.

Оно што си написао, да се Западни бугарски говори говоре у Македонији, југоисточној Србији, па чак и Албанији, је великобугарско гледање на дијалектологију. Може и тако, али онда мора на истом месту мора да стоји и супротно гледиште др Александра Белића, јер је, у супротном, чланак претенциозан и необјективан. Званична бугарска дијалектологија која се предаје у школама (према др Стојку Стојковом), чак ни "Преходните говори" (Прелазне говоре, тј. говоре тимочко-лужничког дијалекта у Трну, Брезнику и Белограчићу) не сматра западним говорима, већ су они засебни (трећа група бугарских говора, поред западних и источних). Негде су и заједно западни и преходни, све зависи. Може и тако. Било како било, мишљења сам да се требамо тога држати, јер је тако признато у целом свету и свугде се предаје управо тако, а не да се лаћамо великобугарских дијалектолога из 19. века, или, не дај Боже, ових нео-великобугарских, што цртају неозбиљне дијалектолошке атласе који су предмет подсмеха и у самој Бугарској. Оно што си написао да је "у ужем смислу" је добро, остало је све каснија надоградња која нема толико везе са језикословљем колико са политиком.

(SrdjanTodorov93 (разговор) 03:36, 13. фебруар 2016. (CET))

Добро, онда се слажемо поводом тога. Треба ставити и српско мишљење, јер је ово српска Википедија. На којој ће Википедији бити то исказано ако не на нашој.

Што се тиче народне легенде о краљу Бранковском и краљу Бусу, она се налази у књигама Јордана Захаријева (Ћустендилско Крајиште, Софија, 1918.) и Ристе Николића (Власина и Крајиште, Београд, 1912). Риста Николић повезује краља Бранковског са Бранковићем.

(SrdjanTodorov93 (разговор) 12:17, 13. фебруар 2016. (CET))

Добри су ти чланци, свака част. --Geograf IS (разговор) 14:23, 16. фебруар 2016. (CET)

На страници Википедија:Сјајни чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Хилари Клинтон да исти постане један од сјајних чланака. Гласање траје у периоду 14. 2. 2016. — 21. 2. 2016. --Obsuser (разговор) 20:27, 20. фебруар 2016. (CET)

Вечите теме на Балкану: држављанство, националност, народност, религија

Прочитај en:citizenship, en:nationality, етничка припадност и en:religion да разликујеш нама четири најважнија појма. После тога ћеш схватити да на [српском језику] неко може бити истовремено Србин, Бугарин и Румун.

Може неко имати држављанство Србије (па бити Србин односно Србијанац како би требало да се исправно користи али се не користи), а поред тога да му родитељи потичу из Француске или и да је сам рођен у Француској те да се након неколико година пресели у Кину и тамо живи одређен период пре добијања овог држављанства Србије где је рецимо живео до смрти. Тиме је истовремено Србин (Србијанац; нац. или нац. и држ. припадност), Француз (држ., нац. и нар. припадност, ако су му родитељи Французи по народној припадности) и Кинез (нац. или нац. и држ. припадност). Један пример.

Пример је и онај француски режисер или шта је већ који је нешто ишао у Русију па је сада колико знам и Француз и Рус истовремено.

Стивен Сегал је и Американац (држ., нац. и нар. припадност) и после Вучићевог уручивања почасног држављанства и Србин (тј. Србијанац; само држ. припадност) тренутно, и можда још нешто ако има друга држављанства; број није ограничен. — Обсусер✉ 18:54, 4. март 2016. (CET)

Какве везе имају закони државе Србије и појмови који се користе у Србији са Википедијом на српском језику? Никакве. Ово је језички пројекат и овде се примењује међународно (светско право) и међународна терминологија, не терминологија коју користе инсититуције државе Србије или било које владине организације. Википедија је невладин језички пројекат, па према томе поштује правила која прописује лингвиста а не политичар при свом једином задатку: прикупљању информација о нечему што је неко други казао, урадио, планира да уради итд. а што је релевантно да постане садржај те Вики, ништа више.

То што је у Србији или БиХ неко по националности Бошњак није мој проблем; на Википедији на српском језику треба да разликујемо етничку и националну припадност односно да националну припадност одређујемо заиста као националну припадност (без утицаја jus sanguinis-а односно поистовећивања са етничком припадношћу).

Ко сте „ви”? Говорници српског језика?

Србија и Хрватска немају уопште исти суфикс и не могу се поредити тако наивно као што си ти учинио са Србијанци и измишљеним изразом Хрватијанци. Што се тиче измишљених Русијанаца, када би правопис могао да мења нешто што се користи двеста или петсто година — политичари би тада били сви и / или само лингвисте [а не архитекте или ветеринари као што могу бити данас, истовремено уз занимање политичар]. Постоји огроман број одступања од једнообразности додавања суфикса и творбе етника (често и нису изузеци већ пратећи корене речи се дође до израза који се на први поглед чини неправилним или изузетком; пример је босански језик који није добио име по народу већ по речи по којој је и сам народ добио име: географском појму Босна који је старији и од имена народа и од имена језика). Измишљање непостојећег израза не функционише никако.

Краљевска породица упркос упозорењима из Аустрије наставила је да користи придев српски иако тадашња држава није имала јурисдикцију над народом Србима ван те државе у свету (то стоји у нашем [нашем википедијском српскојезичком] чланку Србијанци#Корени спора), и ето и данас се користи па је придев србијански нестао и користи се двосмислени српски и не зна се да ли се мисли на становника или припадника народа када се каже »српски политичар«, што је управо веома провидан начин србијанских политичара да направе збрку иако је други придев који решава дилеме и обогаћује језик уношењем разлике за припаднике двају ентитета (државе и народа) сервиран на тањиру.

Сада гледам у Правопис српскога језика из 2010. и тамо на 458. страници стоји »србијански (који се односи на Србијанце и Србију)...«. Шта ме онда уопште спречава да користим тај израз за Бошњака који има држављанство Србије на Википедији на српском језику када Википедија на српском језику једино што треба да поштује је службени правопис језика на ком се пише а не државе у којој су већински становници они који су већински говорници тог језика? Ако сам ја Курд или Американци (етнички, подразумева се) и имам држављанство Србије — ја се исто тако могу наћи увређен што ме се назива Србином на Википедији на српском језику а не Србијанцем иако правопис језика даје јасну разлику за оно што припада држави (држављанин)!?

Државни прописи и лингвистички погрешна терминологија која је контрадикторна односно неусклађена сама са собом са државних цензуса [горе помињу »етничке заједнице са мање од 2000 припадника« а испод »национална припадност«] на Вики на српском је 0 бодова, не важи се. Овде се важи међународно право, све јединице SI система (и метричке и империјалне) итд.

Смешно је што је по теби и твојим истомишљеницима сада Сегал Србин, чисти нонсенс; човек нема повезаности генима од. хаплогрупама са Србима и није Србин већ од 11. јануара 2016. Србијанац... — Обсусер✉ 21:18, 4. март 2016. (CET)

Поздрав

Ноћас смо поменути у једном разговору да радимо заједнно против неких других. Прочитај при крају странице и овог, разговора у делу „Историја блокирања“ написано ситним словима. Поздрав--Drazetad (разговор) 11:00, 7. март 2016. (CET)

---

Објаснио сам ти изнад да држављанство, националности и народност не разликују Енглези већ да се ти правни термини разликују међународно. И истина је да је истовремено поменута Туркиња (Турска), Бошњакиња (Бошњаци) и Србијанка (накарадно речено, не поштујући правопис: Српкиња; Србија), као што је и глумац Сегал накарадно и Американац и Србин уместо да је Американац и Србијанац.

Конфузија овде настаје јер постоји име за некога ко има националност добијену по повезаношћу са Србијом (Србијанац и Србијанка), али се погрешно за ту националност добијену по повезаношћу са Србијом користи етник — име припадника неке етничке групе тј. повезаност са народом а не државом (Србин и Српкиња).

ПС О коришћењу овог Србин, Српкиња и српски уместо Србијанац, Србијанка и србијански на Википедији на српском језику а при изражавању повезаности са државом а не народом, покренућу у скорије време расправу, јер Правопис српскога језика из 2010. године (који је најбољи али не и последњи одговор на свако питање) јасно наводи Србијанац, Србијанка и србијански да се користи за све везано за државу Србију, а то је и држављанство Србије и националност по повезаношћу са Србијом (било формалном тј. држављанству, било неформалном као што је дужи боравак без држављанства), за шта се тренутно овде користе етници и придев по етничкој припадности. — Обсусер✉ 02:42, 9. март 2016. (CET)

Ne mogu da zabranim iako se slazem sa tobom da je bolje ne pisati koje je ko narodnosti. Napravite glasanje. -- Bojan  Razgovor  04:45, 9. март 2016. (CET)

Инфокутије / гласање

Добро је што си покренуо ово питање, јер сам видио да су се још неки корисници жалили на исто. Међутим, мислим да си требао мало боље формулисати питање, типа:

• да ли сте за то да се неведене инфокутије растерете сувишних етно-националних одредница..?--Радован ⁂ 22:25, 10. март 2016. (CET)

Македонија/Р. Македонија

Поздрав, земљаче. Видео сам да се водила расправа на тргу о томе. Само сам био назначио да ћу тиме да се бавим, да ми неко не “украде” чланак, а мислио сам да се консултујем са неким пре писања чланака. Преправио сам. --Miljan Simonović (разговор) 19:41, 15. март 2016. (CET)

Ево га још један Србин у Канади, хокејаш Милан Гајић [7] --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 13:18, 4. мај 2016. (CEST)

Упознај Српску!

Викимедијина Заједница Републике Српске организује по први пут такмичење Упознај Српску, која за циљ има повећање броја чланака везаних за Републику Српску, а почеће 18. јула и трајаће 21 дан. Да ли си заинтересован да будеш члан жирија? Улога жирија је у оцјењивању чланака током такмичењу (ако су завршени) и након такмичења. Сваки чланак се бодује од 0 до 2, а затим се тај број множи са бројем бајтова. —Николић Ранко (разговор) 00:01, 17. јул 2016. (CEST)

Направљена је страница о такмичење Упознај Српску, погледај правила и за све што ти није јасно слободно питај. —Николић Ранко (разговор) 19:43, 17. јул 2016. (CEST)

Зашто мислиш да је Виктор Нишки Србин? Подаци Епархије нишке кажу да је Бугарин. --نوفاك اتشمان‎ 04:35, 21. јул 2016. (CEST)

[...] Бугари [...] су [...] почели постављати на столице епархија некадашње пећке патријаршије Бугаре. За нишког митрополита постављен је Виктор Чолаковић Хиландарац [...].

— Епархија нишка: ПОД УПРАВОМ ЕПИСКОПА ФАНАРИОТА И БУГАРСКЕ ЕГЗАРХИЈЕ

Владика нишки деда Виктор Чолаковић, иако Бугарин, није желео да насилно да се бори за Егзархију. Чини се да он уопште није ни био за њу, јер ће касније [...] одбацити своју егзархијску титулу митрополита и као епископ пристати уз Српску митрополију [...].

— Епархија нишка: НИШКИ ПРОТА ПЕТАР ИКОНОМОВИЋ

Без обзира на своје порекло, деда Виктор није подржавао бугарску пропаганду. Није то никаква тајна. Став Епархије нишке јесте да је Бугарин. Да ли имаш изворе који тврде супротно? --نوفاك اتشمان‎ 16:42, 31. јул 2016. (CEST)

Николаj Носков

Здраво драга Lackope! Кажете на руском? Био сам мало српски, али морам да поруцим: ти смодете чланак на српском језику Руски музичар Николаj Носков? Ако направите овај чланак, ја ћу бити врло захвалан! Хвала! --Anna Jarvinen (разговор) 21:31, 10. август 2016. (CEST)

Поводом Јеркова и МПЦ

Здраво, видео сам да си и ти приметио оно питање о наводном учешћу усташе Јеркова у писању Устава МПЦ из 1958. године, што је раније било унето у текст на основу чланка из "Политике". И мени је било чудно када сам то прочитао, пошто ми је по природи посла делатност усташе Јеркова веома добро позната, тако да сам одмах проверио линк за Политикин чланак, и наравно, тамо стоји само ово: "Јерков је касније писао и устав још увек канонски непризнате Македонске православне цркве која се средином шездесетих година прошлог века одвојила од СПЦ". Нажалост, у тексту није назначено да ли се то односи на Устав МПЦ из 1958. године или на Устав МПЦ из 1967. године. И ето невоље ... Из чланка се даље види да су новинари (аутори чланка) написали оно на основу обавештења која су добили од нашег познатог историчара др Вељка Ђурића-Мишине, који је сада управник Музеја жртава геноцида у Београду. На срећу, он је још 2013. године на сајту Светосавље објавио своје радове о проблематици МПЦ, тако да се читава ова ствар може лако проверити: Светосавље: Македонска православна црква. Ту се јасно види, у напомени бр. 75, да овај историчар говори о догађајима из 1967. године, када је усташа Јерков, који је иначе живао у емиграцији у Риму, боравио у Југославији и тим поводом се преко својих веза у комисијама за верска питања занимао и за збивања око тадашњег проглашења "аутокефалности" МПЦ. Пошто имам при руци и радове оног нашег историчара, одмах сам то додатно приверио и ствар је сасвим јасна, пошто исто пише и овде: Вељко Ђурић-Мишина, "Герман Ђорић - патријарх у обезбоженом времену", књ. 2, Сланци 2012, стр. 620-621. Али, да не дужим више ... Усташу Јеркова са збивањима око Устава МПЦ из 1958. године не повезује ни онај Политикин чланак, ни радови Вељка Ђурића Мишине, а што се тиче 1967. године, јасно је да се његова делатност у Југославији одвијала око оних комисија за верска питања, које су се бавиле и тадашњим променама у Уставу МПЦ. Дакле, читаво ово питање још једном сведочи да су новински чланци крајње непоуздани извори, а још су непоузданија њихова тумачења. Стога би позивање на онај Политикин недоречени чланак требало заменити исправним позивањем на одговарајуће место у научном раду оног нашег историчара и решена ствар. Сорабино (разговор) 09:56, 14. август 2016. (CEST)

• Да, наравно - то им је било неопходно за проглашење "аутокефалности" на оном њиховом "трећем" сабору из 1967. године. Морали су неке кључне уставне одредбе из 1958. године да замене новим одредбама, па су извршили промену устава, не само по питању статуса, већ и у области епархијског устројства. Сорабино (разговор) 18:02, 14. август 2016. (CEST)

• Ево, баци поглед на страницу Уставима МПЦ на њиховој Википедији: Устав на МПЦ. Уосталом, ни у самом Политикином чланку се не помиње први Устав из 1958. године, већ се помињу само збивања из средине "шездесетих" година што значи да се све то односи на боравак Јеркова у Југославији током 1967. године. Сорабино (разговор) 18:35, 14. август 2016. (CEST)

• ОК, хвала на исправкама! Сада је главни проблем решен, с тим што би требало разрешити и формулацију о чланству, пошто Јерков није лично био у саставу самих весрксих комисија, већ је током свог тадашњег боравка у Југославији (1967) обигравао око разних чланова тих комисија ради прикупљања информација. Када Вељко Ђурић-Мишина у оној напомени каже да је Јерков био у комисијама, он мисли на посету комисијама, а не на чланство, будући да Јерков као емигрант који је дошао из Италије у својству извештача није ни могао да буде биран на државне функције. Али, где има дима - има и ватре: много је занимљивије петљање Алојза Турка, викара римокатоличке Скопско-прозренске бискупије, који је још 1945. године као "гост" учествовао на оном првом "Македонском црквено-народном сабору". Тај лик је касније (1980) постао и београдски надбискуп. Додаћу то на основу ове литературе коју имам. Сорабино (разговор) 12:29, 15. август 2016. (CEST)

На страници Википедија:Сјајни чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Супримс да исти постане један од сјајних чланака. Гласање траје у периоду 26. 8. 2016. — 2. 9. 2016. --Obsuser (разговор) 22:10, 26. август 2016. (CET)

Ја нисам додао ту категорију. --نوفاك اتشمان‎ 01:56, 27. август 2016. (CEST)

Анкета за ЦЕЕ Пролеће 2016

Ћао, замолила бих те да издвојиш пар минута да попуниш анкету коју су осмислили организатори ЦЕЕ Пролећа на глобалном нивоу. :) Анкета није дуга и не одузима много времена, а организаторима користи како би имали бољи увид у мишљања такмичара и како би унапредили пројекат у наредним годинама. Ево га линк. Хвала унапред. :) --IvanaMadzarevic (разговор) 13:10, 30. август 2016. (CEST)

{{subst:#switch:sr|es=CEE Primavera 2016 Encuesta|#default= CEE Spring 2016 Survey|hu=CEE Tavasz 2016 kérdőív|sq=Anketa e CEE Spring 2016|et=Kesk- ja Ida-Euroopa kevad (CEE Spring) 2016 küsitlus|tr=Orta ve Doğu Avrupa (CEE) Baha…

Hi, CEE Spring 2016 participant! I am sorry for writing in English. The international organisers of the contest ask you to complete the survey about the contest. It is very short. It gives us a bit of statistics and helps make the next contest better. Please complete the survey here: https://wikimedia.qualtrics.com/jfe/form/SV_eLP1PKZWjSpIi45 Best regards,
-- Ата via MassMessage 15:28, 10. септембар 2016. (CEST)

Миротић

Поздрав. Стварно не видим потребу да се Србима називају људи који се не изјашњавају тако. Ја сам исто патриота и волим своју земљу, али ово већ постаје комично. Миротић се никад није у животу изјаснио као Србин, нити је игде икада он помињан као српски кошаркаш. И НБА сајт и сви валидни европски кошаркашки сајтови га зову или шпанским или црногорским кошаркашем. Тај извор који си навео само каже да је он био на прослави Дана државности Србије у Чикагу. Да ли то значи да сваки Муслиман, Хрват или било ко друге нације ко дође код Србина на славу одмах постаје Србин? А то што је изјавио да воли да се дружи са нашим народом то је сасвим нормално у иностранству, тамо се сви људи са Балкана зову наши били они Срби, Хрвати, Бошњаци, Црнгорци итд. И мораш да схватиш да постоје валидни извори као што су сајт НБА лиге, Евролиге, Фибе и сви остали сајтови који јасно говоре које је нације Миротић.--Bozalegenda (разговор) 16:25, 31. октобар 2016. (CET)

Кад се Миротић буде јавно изјаснио и рекао ЈА САМ СРБИН И ОСЕЋАМ СЕ СРБИНОМ, онда може да се назове Србином. Не може целом свету да буде Црногорац а само на нашој википедији Србин зато што је дошао на прославу дана државности Србије. Па да је дошао неки црнац јел би исто и он био Србин??? А шта тек рећи за глупост коју си одвалио о еквавици. Па јел су онда и Мађари који живе у Србији и причају екавицом исто Срби? И на свим оставлим википедијама Миротић је Црногорац а само овде си ти ставио да је Србин. И шта ти сад мислиш ко је у праву? Напиши на енгл. википедији да је Србин и ако тамо буде остало нећу имати ништа против. Дотад ово не може. А веруј ми твоје лично мишљење мене још мање занима, можда ће ме занимати кад будеш урадио 10% онога што сам ја урадио овде.--Bozalegenda (разговор) 20:10, 6. новембар 2016. (CET)

Ко бре поистовећује етничку припадност и остале глупости... да ли ти видиш да сам ја ставио неутралну верзију ПОРЕКЛОМ ИЗ ЦРНЕ ГОРЕ. Значи нисам написао да је он Црногорац (иако постоји хиљаде референци за то, а чак се и сам изјаснио [8]) Ставио сам једину тачну и исправну верзију, пореклом из Црне Горе и то значи да може бити и Србин и Црногорац и Албанац и Муслиман и све остало и то је једино тачно и истинито да се напише - пореклом из Црне Горе. Које је он националности и како се изјашњава то није на нама да одлучујемо и да бројимо крвна зрнца. Одговори ми на питање шта ћемо са 28 википедија које га наводе као Црногорца, шта ћемо са хиљадама референци које га наводе као Црногорца, шта ћемо са овим? Значи немаш апсолутно никакав аргумент да ми пружиш плус не одговараш ми на питања? Ево зашто не напишеш на енгл. википедији да је он Србин, ако то тамо остане ја нећу овде правити никакав проблем. Док год ти једини будеш тврдио да је он Србин, а цео свет супротно онда се нећемо сложити никако.--Bozalegenda (разговор) 09:08, 7. новембар 2016. (CET)

На страници Википедија:Добри чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Велизар (војсковођа) да се уклони са списка добрих чланака. Гласање траје у периоду 8. 12. 2016. — 15. 12. 2016. ----Soundwaweserb (разговор) 21:37, 8. децембар 2016. (CET)

На страни Википедија:Гласање/Википедијанац 2017. године је покренуто гласање за Википедијанца 2017. године.

Vlada ^talk 21:01, 26. децембар 2016. (CET)

На страници Википедија:Добри чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Моника Белучи да исти постане један од добрих чланака. Гласање траје у периоду 29. 12. 2016. — 5. 1. 2017. --Потпис корисника Soundwaweserb (разговор) 14:24, 29. децембар 2016. (CET)

DARM Challenge 2, бодовање

Здраво Корисник:Lackope, хвала вам на учешће. Хтела бих да вас замолим да сами себи упишете бодове на страницу, јер видим да их имате поприлично, а нисте их уписали. Правило је да сваки такмичар сам себи упише освојене бодове. Да вас потсетим: 5 бодова за употребљену слику по чланак. (Рецимо ако исту слику ставите на sr.wiki, sh.wiki и bg.wiki у чланак - то су 15 бодова.) Поздрав - Виолетова (разговор) 17:20, 4. јануар 2017. (CET)

На страници Википедија:Сјајни чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Српски динар да исти постане један од сјајних чланака. Гласање траје у периоду 21. јануар — 28. јануар --Потпис корисника Soundwaweserb (разговор) 19:47, 21. јануар 2017. (CET)

DARM Challenge 2 winner

	Congratulation on DARM Challenge 2 participation
	Congratulation, you are between the first five. Please contact me via e-mail, in order to send you the prize. -- Violetova (разговор) 09:36, 26. јануар 2017. (CET)

Помош за превод

Здраво Lackope, да те замолам ако може да ја преведеш од македонски на српски статијата за mk:Ивана Туфегџиќ. Инаку благодарам за преводот на ДПЛ, поздрав.--Retrohead (разговор) 20:09, 14. фебруар 2017. (CET)

Spomenica

Nema na čemu Srbine, apsolutno zasluženo! Svaka čast za Staru Srbiju i Makedoniju sveukupno, samo tako nastavi. Pozdrav.--Soundwaweserb (разговор) 15:27, 22. март 2017. (CET)

Македонија

Хвала што си се придружио пројекту, још ће временом да напредује пошто је тек на почетку. Што се тиче сунца вергине, некако се временом издвојило као симбол Македоније. Знаш и сам да постоје отприлике 4 приче везане за Македонију, за Р. Македонију на простору Вардарске Македоније, за Грчку и њен регион Егејска Македонија, за Бугарску Пиринска и за нас Србе Стара Србија или Јужна Србија. Управо зато што постоји велики спор између Грчке и РМ сам ставио сунце вергине, значи да тај симбол има велику важност у региону, без обзира на спорења чији је и коме више припада. Нисам гледао како раде на другим пројектима, видео сам овде на нашем порталу да су истакли сунце вергине као централни знак и држао сам се тога како је урађено на Википедији на српском језику. Не смета ми и да се уклони знак са википројекта или дода нешто друго, суштина је да урадимо што више чланака и приближимо људима овај диван простор који се зове Македонија. Велики поздрав Србине мој.--Soundwaweserb (разговор) 13:55, 28. март 2017. (CEST)

Klica

Admin @Dcirovic: je napravio preusmerenje [9] sa ovog šablona Шаблон:Клица-Македонија na ovaj Шаблон:Клица-Република Македонија, što je netačno, ne obuhvata Makedoniju samo Republika Makedonija! Zato sam napravio preusmerenje da oblast vodi ka ovom šablonu Шаблон:Клица-Македонија.--Soundwaweserb (разговор) 15:06, 29. март 2017. (CEST)

Dodaj članke ako želiš na vikiprojekat [10]. Ima zanimljivih članaka, srpski ikonopisac Dimitar Krstević [11].--Soundwaweserb (разговор) 23:43, 6. април 2017. (CEST)

Хвала пуно за споменицу.--Soundwaweserb (разговор) 20:16, 12. април 2017. (CEST)

Šabloni

Ja inače ne pravim šablone za gradove i naselja, bilo bi dobro da ima šablon i za sela i manja naselja Grčke, ali sam video da ima ovo vezano za Grčku [12], [13], [14]. Možemo da pitamo za pomoć ostale ljude koji barataju tim šablonima i tehnikom: @Ранко Николић:, @Srdjan m:.--Soundwaweserb (разговор) 19:02, 13. април 2017. (CEST)

Насеља у Грчкој

Мислиш на шаблон као што је {{Насељено место у Србији}}? — Ранко   Нико лић  ✉ 19:51, 13. април 2017. (CEST)

Заборавио сам ти одговорити, могу наравно. Сутра ћу поставити, нисам још завршио. — Ранко   Нико лић  ✉ 01:05, 16. април 2017. (CEST)

Погледај {{Насељено место у Грчкој}}, ако шта фали кажи. — Ранко   Нико лић  ✉ 19:41, 16. април 2017. (CEST)

Važi kolega.

Петар Костић

Поздрав Лаки! Вјеруј ми друже да приватно имам итекако превише обавеза (ако уђеш на фб - видјећеш и зашто) тако да овде једва да и уђем. Успут, и ово што улазим је чисто да испоштујем неке започете пројекте које радимо у име Вики-заједнице Српске. Што се тиче твог проблема - обавјести ме детаљније на фб. Радован ⁂ 00:11, 26. април 2017. (CEST)

На вики постоји неколико чланака са овим именом. Ја ни на једном нисам видио неки твој рад у задње вријеме - тако да не знам који чланак ти (жели да) уређујеш?! Мораш бити мало конкретнији. Радован ⁂ 22:46, 28. април 2017. (CEST)

Лезбос

Мени се чини да ова страница није потребна — Лесвос (општина). Може да буде као преусмерење ка острву Лезбос, које је само по себи постала и општина, новим уређењем Грчке 2011. године. Интервики веза води ка острву Лезбос, а и наведен је исти број становника у оба чланка 86.436.--Soundwaweserb (разговор) 16:26, 26. април 2017. (CEST)

ОК. Сва ова острва сам убацио у категорију Општине у Грчкој, јер она то и јесу тим новим уређењем [15], [16]. Биће посла око Грчке доста и да се све уреди, али за сада ти и ја се држимо око области Македоније која је важнија за нас Србе због Старе Србије. Поздрав .--Soundwaweserb (разговор) 16:50, 26. април 2017. (CEST)

Не разумем, црква је МПЦ, тако је и написано. --Mile (разговор) 10:57, 1. мај 2017. (CEST)

Možda znam to bolje nego ti, nego šta si hteo time da uradiš, da vandališeš članak, ili ne želiš da se to pominje ? Vandal ispadaš kako god. --Mile (разговор) 14:09, 1. мај 2017. (CEST)

Иди унутра, и реци да је српска, па чеш видет. --Mile (разговор) 14:46, 1. мај 2017. (CEST)

Иди на страницу Политика, и јави да не пишемо МАК. Да видим колику чеш подршку имати. --Mile (разговор) 15:25, 1. мај 2017. (CEST)

Тзв. МПЦ

Код свих храмова у Македонији треба напомињати да они по канонском поретку припадају Пећкој патријаршији (тј. аутономији Охридске архиепископије), али да у стварности њима господари тзв. МПЦ под покровитељством македонске државе и уз прогон канонске јерархије. Нису то грађевине изграђене прије пет година, има их старих и по неколико вијекова. --Жељко Тодоровић (разговор) 21:29, 1. мај 2017. (CEST) с. р.

• Жељкова примедба је у суштини тачна, међутим ту постоји још једно питање: канонска надлежност Српске православне цркве (односно Српске патријаршије) и њене Православне Охридске архиепископије не подразумева (аутоматски) и власништво над непокретностима, укључујући и храмове, пошто то питање спада у област јавног права и власничких односа. Стога би требало водити рачуна да примедбе о спорним питањима буду срочене јасно и без двосмислености, а нарочито би требало водити рачуна да се не избегава српско име у називу патријаршије. Сорабино (разговор) 22:34, 1. мај 2017. (CEST)

@Sorabino: Postoji redosled. MPC nastaje 1967, a recimo manastir Lesnovo je Jovan Oliver podigao 1341. Dakle govorimo o otimanju te imovine, govorimo da SPC postoji mnogo ranije i njena jurisdikcija nije osporena nigde u pravoslavnom svetu. Za razliku od MPC koja nigde nije priznata i ne želi nikakav dogovor sa SPC. Ja razumem o čemu ti pričaš, dole država podržava tu MPC i uzurpira svu imovinu, srpsku imovinu!--Soundwaweserb (разговор) 22:40, 1. мај 2017. (CEST)

Управо тако. Када сам прошле године правио чланке о појединим "македонским" расколницима (Климент Трајковски, Наум Димовски) и када сам у те и остале релевантне чланке о "македонском" расколу уносио стручну и научну литературу са одговарајућим напоменама (којих скоро да није ни било), схватио сам да постоји озбиљан раскорак између наших жеља и онога што смо стварно спремни да урадимо, а за шта је потребно засукати рукаве и водити рачуна да сваки исказ буде поткрепљен изворима. Са разних страна се прати шта ми овде радимо, то сам се уверио када сам на енглеској Википедији правио чланке: Metropolitanate of Skopje, Eparchy of Polog and Kumanovo, David Ninov и Serbian Patriarchate of Peć. Зато и напомињем да морамо водити рачуна о свим питањима, па чак и о наизглед мање битним разликама између канонских и јавно-правних односа. Канонска права СПЦ нису спорна, нити могу бити, пошто читаво оно подручје спада под надлежност ПОА СПЦ. Сорабино (разговор) 23:27, 1. мај 2017. (CEST)

100

Твој чланак Суровичево је јубиларни 100 написани! Велико достигнуће за кратко време.--Soundwaweserb (разговор) 01:02, 3. мај 2017. (CEST)

	Споменица Егејске Македоније
	Застава Солуна и споменица Егејске Македоније за велики допринос и 100 јубиларни чланак на пројекту Македонија. --Soundwaweserb (разговор) 01:19, 3. мај 2017. (CEST)

Srpske svetinje u RM

Uklonio sam [17]. Ne znam zašto to ubacuje, ovako je makar neutralno, iako s punim pravom treba dodati SPC. Započeo sam taj članak [18], kasnije je on to dodao. Nadam se da neće biti više ovakvih problema.--Soundwaweserb (разговор) 04:03, 4. мај 2017. (CEST)

Желиш да ја са ботом за час обавим шта си почео? Zoranzoki21 (разговор) 01:12, 2. јун 2017. (CEST)

Наведи где, шта и како. Лакше је да ја једном командом задам боту да за час уради (наравно уз моју контролу), него ти да идеш странице до странице. Zoranzoki21 (разговор) 01:21, 2. јун 2017. (CEST)

Обавићу то ујутру чим се пробудим. Треба да се психички припремам за сутра.. Е да, остави глас на овој страници. Zoranzoki21 (разговор) 01:39, 2. јун 2017. (CEST)

За категорије урађено, идем даље. Будан сам од 9 али припремам аргументе, па сам сад завршио, и крећем са договором. Zoranzoki21 (разговор) 12:31, 2. јун 2017. (CEST)

Ја сам урадио на чланцима (насељима) који су били укључени у шаблон. Ако треба још негде, реци. Zoranzoki21 (разговор) 15:39, 2. јун 2017. (CEST)

Можда ниси баш стручан код слика, као са уклањањем шаблона. Али пусти то онима који знају мало боље. --Mile (разговор) 11:47, 5. јун 2017. (CEST)

Слика не може да представља, прво није на лепом времену, није рез четврт, нити има неки шалон QUALITY, VALUED, fJUČERED. Имамо нека правила код тога. Ако чеш да вандалишеш напред не ваља ти. --Mile (разговор) 11:50, 5. јун 2017. (CEST)

Članak je sada bedniji nego prije, prviše slika, za to ima Commons, a tamo se stavi maksimalno 2 reda ako su slike veoma bitne. Za šta više, ako nisi uveren koja slika je dobra, idi na Commonse pa probaj. Dok je ova Valued ne možeš staviti sliku u lošem vremenu, to se ne pomera. Neke druge stvari ni ne shavčaš da bi ti razložio pojam reza. Ne stavljati previše slika. Naročito ovakvih. --Mile (разговор) 12:02, 5. јун 2017. (CEST)

И тебе молим да се понашаш зрело и одговорно. Без ратова изменама и исхитрених потеза. Увек се договором може наћи решење. И имајте у виду да је ово јавна екциклопедија и нико није власник ни једног од чланака. Односно свако има право да их уређује --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 12:31, 5. јун 2017. (CEST)

Руку на срце његове слике су одличног квалитета, а слика у кутијици коју је ставио је много боља и квалитетнија од оне претходне. Прави одличне фотографије и шаље их на Википедију и не видим у чему је проблем да стоје у чланцима. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 13:05, 5. јун 2017. (CEST)

A odakle u Turskoj 70,000 Srba? U Turskoj živi 15,000 Srba a ne 70,000 i plus u Rusiji živi 80,000 Srba...a u Rusiji živi oko 32,000 Srba Sonioa (разговор) 12:33, 15. јун 2017. (CEST)

• Ne vandališem članke, pišem istinu kao što piše na svim Vikipedijama...šta imaš protiv Crnogoraca, jel si četnik? Sonioa (разговор) 13:42, 15. јун 2017. (CEST)

Словени у Егејској Македонији

Шта мислиш како би се овај чланак требао звати код нас? — Ранко   Нико лић  ✉ 22:11, 20. јун 2017. (CEST)

@Ранко Николић:(Јужни) Словени у Грчкој. Радован ⁂ 21:54, 28. јул 2017. (CEST)

Куј 'ош

Леле дете, јал си млад јал обневедео... Куј не виду нолки наслов? Радован ⁂ 01:21, 28. јул 2017. (CEST)

Кад си већ зепео за тај јужњачки дијалект — не би било лоше да урадиш нешто на проширењу чланака са том садржином... (ујутру устајем рано, али се око овог свакако чујемо сутра!) Радован ⁂ 01:21, 28. јул 2017. (CEST)

...ћу наврнем, а ми се укаже прилика за тој (можда мало боље упознам лесковачки роштиљ). И нема нашки, вашки — све је то српски. На Романији и Источној Херцеговини је био занемарљив утицај Бугара, Словенаца или Хрвата, па је овдје добро сачувана основица старог српског говора (осим акцента). Тако да ми лако примјетимо шта су то други Срби додали или одузели основици, укључујући и твоје Јабланичане.
Кажеш „не разумију вас”... Од како се Сурчин оцјепио од Земуна, неки малограђани из Сурчина не разумију ни Земунце (част већини Сурчинаца). Онда им ви на југу дођете као Абориџини, а ми на западу, као Сијукси...
Један писац у покушају је почетком 90-тих говорио да су српске границе на западу јаме, а на истоку светиње. Ја био млад и наиван па помислио — он говори о културолошким границама: о личким јамама и рилским светињама. А он маштао о политичким границама... чини ми се да данас исти тај брадати лик има перцепцију Србије у границама од јајинских јама до дедињских светиња. Толико о малограђанима... Радован ⁂ 15:08, 29. јул 2017. (CEST)

Хомосексуално понашање код животиња

На страници Википедија:Добри чланци/Гласање покренуто је гласање за чланак Хомосексуално понашање код животиња да исти постане један од добрих чланака. Гласање траје у периоду 2. октобар 2017 — 9. октобар 2017. --Miljan Simonović (разговор) 10:36, 7. октобар 2017. (CEST)