Разговор с корисником:Mladifilozof/Смернице за писање чланака о музичким групама/Архива 1

Уводна реч:

Писање ове странице сам започео по угледу на Википедијина правила за именовање људи, што је на енглеском језику део званичне Википедијине политике именовања. Пошто на енглеској Википедији не постоји сличан проблем транскрибовања назива музичких група, ово је било најближе зашта сам могао да се ухватим. Иначе, за уопштене смернице о музичким групама и музичким издањима на енглеском језику, погледати тачно овде.

Што се тиче правописа, по завршетку израде предлога намеравам да се обратим лингвисти Ивану Клајну у вези свих спорних ставки изнетих у одељку о критикама. Када будем сигуран да у предлогу нема ничега што је супротно правопису, намеравам да га поставим на гласање.--Дамјан /разговарајмо/ 15:07, 5. мај 2009. (CEST)

Kritike

Очигледно да је суштинско питање КАКО ће бити НАСЛОВЉЕН чланак (оригиналном графијом или транскрибовано), само ми никако није јасно толико залагање за оригиналном графијом у наслову када имамо преусмерења која све решавају (као што сам неколико пута наводио на Тргу, а и показао на неколико примера).

Што се тиче Дамјановог предлога да се сви наслови пишу у оригиналу (сем неких изузетака), већ сада сам против тог предлога и то из неколико разлога:

• то је противно Правопису (па макар "специјализована" и "стручна" штампа тврдиле супротно
• то је противно сугестијама проф. Клајна
• аргументација "тако је уобичајено" ми је исувише танка јер нико никог није овластио на Википедији да одлучује о томе
• предлагање гласања о томе шта је "уобичајено" је смешан.
• гласање о Правописним одредбама је претенциозно

Дакле, предлажем да се наслови чланака о музичким групама ОБАВЕЗНО транскрибују (јер је тако по Правопису), сем оних изузетака од којих су неки већ побројани, а о некима се треба договорити. Такође, предлажем да већи део проблема решимо преусмерењима оригиналног назива на транскрибовани (или, неке неисправне транскрибоване варијанте на исправну), као што је показано на неким примерима (Дип перпл, Ауербак, Ванила фаџ итд.). Мени никако јасно чему толико залагање за то да наслов чланка буде у оригиналној графији, ако су присталице тога сагласне да се у самом чланку користи транскрибована варијанта (наводно, ради лакшег мењања по падежима)? Па, као, у наслову би било Rage Against the Machine, а у чланку би се користио транскрибовани облик Рејџ агенст де машин иако назив ове групе спада у оне изузетке које (барем по Клајновим упутама) не би требало транскрибовати? Мислим да је боља варијанта да код оваквих назива и у тескту чланка иде са нетранскрибованом варијанто, с тим да треба пазити на стављање тагова за спречавање транслитерације, а при мењању имена по падежима обавезно користити цртицу уз падежне наставке. С друге стране, мењање целог имена по падежима може се предупредити додавањем речи "група" или "бенд" које би се у тексту користиле самостално или у комбинацији са оригиналним именом, где би се само "група" или "бенд" мењало по падежима. --Sly-ah (разговор) 12:47, 4. мај 2009. (CEST)

Netranskripcija svega ce dovesti do apsurdne situacije kakve sam vec spominjao (da se u istoj recenici nadju tranrkibovani i netranrkibovani oblici). Zar mora pravopis po cenu apsurdnosti (svi se slažemo da je to apsurdno). -- Bojan  Razgovor  13:52, 5. мај 2009. (CEST)

Ништа се на овом свету не мора, Бокице. Мора само да се умре --Јагода испеци па реци 13:57, 5. мај 2009. (CEST)

---

Naziv grupe treba transkribovati ako je to moguće i ako naslov koji se dobije tom transkripcijom nije apsurdan. Na primer, Coldplay je Koldplej, ali zato Add N to (X), APAtT i 65daysofstatic ostaju u svom izvornom obliku, zato što bi se njihovom transkripcijom izgubila neka posebnost u nazivu (velika i mala slova i spojeno pisanje). Stvarno ne vidim svrhu ove rasprave. Ne može sve biti u izvornom obliku, niti može sve biti transkribovano. Ko god pokuša da progura samo prvu ili samo drugu opciju, neće uspeti, zato što se niko ovde ni na šta ne može naterati silom.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 10:16, 7. мај 2009. (CEST)

А ко је уопште говорио да СВЕ треба транскрибовати? Погледај мој предлог у оној расправи, и реци ми да није најбољи и најразумнији. Уопштено, овде је основни проблем НАСЛОВ. Око (не)транскрибовања у самом тексту, чини ми се да се слажемо у свим тачкама... --Јагода испеци па реци 10:22, 7. мај 2009. (CEST)

Pa nije niko rekao da sve treba transkribovati, već sam hteo da kažem da nijedna krajnost nije dobro rešenje u ovom slučaju. Da, primetio sam taj predlog i ranije, stvarno je najbolji. Što se mene tiče, ja sam za njega.—Џонаја ¿Por qué no te callas? 10:37, 7. мај 2009. (CEST)

Ovde ne govorimo o transkripciji uopšte, već o navođenju originalne grafije u naslovu enciklopedijske odrednice. Dalje u tekstu bismo sledili osnovna pravila transkripcije. Inače, i meni je Jagodin predlog, sa sve nabrojanim izuzecima, dobar i primenljiv. --Дамјан /разговарајмо/ 11:56, 7. мај 2009. (CEST)

Upotreba skraćenih oblika/nadimaka u tekstu

У вези са једним детаљем: скраћена имена: дубоко се не слажем. Надимци попут Ганси, Пеперси, Стонси, се користе у обичном говору, никако у енциклопедији, јер осликавају вид тепања, те одузимају на неутралности. Мислим да би се ове смјернице требале дотаћи те теме, али у обрнутом смислу: напоменути да такво нешто није у духу википедије те да се не препоручује. --Дарко Максимовић (разг.) 02:52, 5. мај 2009. (CEST)

uff, to su već finese oko kojih se treba dogovoriti. tu stavku sam inače prekopirao sa rasprave o predlozima, ne sećam se više ni čija je bila, znam da je niko nije iskomentarisao pa sam mislio da nije sporna... šta inače preporučuje vikipedijina politika za ljude (npr. muzičare), jel se ohrabruje pisanje nadimcima ili ne? --Дамјан /разговарајмо/ 13:36, 5. мај 2009. (CEST)

Не, без надимака. Још нам само фали да се нагађамо око тога ко коме како ”тепа”, што рече Дарко... --Славен Косановић {разговор} 13:42, 5. мај 2009. (CEST)

Познавање правописа

А што се Дамјане, не ухватиш за Правопис српскога језика, уместо да се хваташ за правила туђих језика? --Јагода испеци па реци 14:21, 5. мај 2009. (CEST)

И два једноставна разлога:

• Први је што немам Правопис
• Други је што немам времена да га читам

Правописно знање из средње школе ми је сасвим довољно да пишем чланке на Википедији, а за стручне савете о правопису ћу се обратити стручнијим правописцима од себе. --Дамјан /разговарајмо/ 15:03, 5. мај 2009. (CEST)

A zašto onda i ne poslušaš one koji su stručniji od tebe, nego ih uporno ignorišeš? --Јагода испеци па реци 15:12, 5. мај 2009. (CEST) Mislim, uhvatio si da pišeš o nečemu o čemu nemaš dovoljno znanja, nemaš stručnu literaturu, nemaš vremena da je čitaš, a hoćeš da definišeš sasvim nova pravila o nečemu za šta pravila već postoje, ali tebi se eto, ne dopadaju, i uz to sve da poštuješ pravopis (koji ne poznaješ, i nemaš vremena da ga upoznaš). Ne misliš li da je to ipak malo previše pretenciozno s tvoje strane? --Јагода испеци па реци 15:15, 5. мај 2009. (CEST)

---

Pa ja i ne pretendujem da formulišem nova pravopisna pravila, već da predložim smernice vikipedijanske politike za pisanje članaka o muzičkim grupama. Ta politika obuhvata:

• opšte smernice
• imenovanje članka kada postoji više različitih naziva u srpskom jeziku
• rešavanje problema višeznačnosti
• slučajevi korišćenja originalnih naziva i transkripcije
• politika preusmerenja

U onim delovima gde se moj predlog dohvata pravopisno spornih pitanja, imam nameru da zatražim mišljenje nekog lingviste koji je relativno priznat i uvažen u svojoj oblasti. Razumite da se ne mogu potpuno osloniti samo na mišljenja ljudi iza pseudonima. --Дамјан /разговарајмо/ 17:14, 5. мај 2009. (CEST)

ОК, разумем ја то. Али пази како ћеш да формулишеш питања, да не буде опет као ономад с оним надобудним г. Ђосићем, који је више у свом писму пљувао по својим неистомишљеницима него што је постављао права питања, па сам ја морала да пишем друго писмо са конкретним питањима. Наравно да не мислим да ћеш ти пљувати исто као и г. Ђосић (знам да је то ипак испод твог нивоа), али се бојим да ћеш поставити питање тако да добијеш одговор који ти желиш да добијеш. Не би било лоше да даш то писмо после на преглед овде. Уколико се слажеш, наравно. --Јагода испеци па реци 17:30, 5. мај 2009. (CEST)

Ma naravno, neću ništa tajno da mu pišem, zajedno ćemo formulisati nekoliko tačaka oko kojih se sporimo, a da su čisto jezičke prirode. --Дамјан /разговарајмо/ 20:24, 5. мај 2009. (CEST)

Спорна уводна реченица о неутралности

Шаблон чињеница и даље стоји на реченици:

Да је остављање оригиналног облика најједноставнији и најнеутралнији начин да се наслови чланак.

Википедијина правила о неутралности не помињу ништа о транскрибовању на српски језик, што је нормално, јер правописна правила сваког језика одређују правописи тих језика. Тако да, референца ти не ваља. Потпуно омашена тема.--Јагода испеци па реци 14:21, 5. мај 2009. (CEST)

Занимљиво да су све референце дневне новине. Дакле, новинари су сад постали репер за правописну (не)тачност, иако 90% од њих никад у рукама Правопис није имало... Мислим... Ово је смешно. Или жалосно. Или обоје.--Јагода испеци па реци 14:41, 5. мај 2009. (CEST)

[1] Али Дамјане на енглеској вики они дају упутство које је у складу са њиховом ортографијом (што у преводу значи правописом), тако да нам то ама баш ништа не помаже, јер енглеска ортографија (правопис) не важи за српски језик... --Славен Косановић {разговор} 14:46, 5. мај 2009. (CEST)

онда је најлакше спорну реченицу избацити. --Дамјан /разговарајмо/ 14:58, 5. мај 2009. (CEST)

Знам, али ти базираш цијелу теорију о остављању изворних имена на њиховим правилима. Наш правопис каже да се страна имена по правилу транскрибују (срећно или несрећно, али тако пише), изузев у изузетним случајевима када то није могуће (то је појаснио Клајн, а правила транскрипције стоје у правопису). И сада, можемо се нагађати до новог миленијума, али не можемо то игнорисати. Ако су имена сувише компликована (синтагме, фразе, бројке), онда их остављамо изворном графијом и то је то. Ако пишемо на шпанском онда важи њихова ортографија која каже да се имена остављају изворно за извјесним адаптацијама, тј. ако одређени словни знак не постоји у шпанском језику, или ако је одомаћено у неком другом облику Serbia, Belgrado и томе слично. --Славен Косановић {разговор} 15:16, 5. мај 2009. (CEST)

Оно што смо ми требали да се догворимо на овој дискусији (више ни сам не знам шта је предмет исте), је како ћемо организовати чланке чији наслови иду изворно (како ће се ословљавати у тексту), који су то случајеви (мислио сам да ће неко направити списак могућих спорних имена али се нико тиме није бавио, него се опет враћамо на Стонсе, Гансе и штазнам)... --Славен Косановић {разговор} 15:44, 5. мај 2009. (CEST)

Славене ЈА сам то урадила у свом предлогу. Ја сам тачно набројала случаје кад треба остављати оригинал, а према препорукама наведеним код Клајна у писму. Нико није хтео ни да га прокоментарише, него су се господа ухватила ко пијани плота да наслов МОРА да буде изворно писан. А ако у тексту има изворно писано име, правопис и то одређује - падежни наставци се одвјају цртицом и пишу се ћирилицом у ћириличном тексту, а у латиничном се могу писати спојено са именом. Наравно, мораће се писати само са цртицом због пребацивања у ћирилицу, како би у ове верзије били правописано тачни. Пошто је ово ружњикаво, препоручује се да се реченичне констуркције направе тако да име увек дође у номинатив (то је чисто стилска препорука, мада је оно с цртицом сасвим легитиман начин писања). СВЕ је врло одређено, само неки који правопис нису ни читали и немају времена да га читају, мисле да није.--Јагода испеци па реци 15:50, 5. мај 2009. (CEST)

Па кажем ја, ни сам не знам зашто смо покренули цијелу дискусију, осим ако идеја није била да се тачно наведу сви примјерци спорних имена (а сигурно их има...), тј. имена која ће се остављати изворно (не правила из правописа, него све те групе по списку)... --Славен Косановић {разговор} 16:01, 5. мај 2009. (CEST)

Па не знам, питај Дамјана чему ова нова страница... --Јагода испеци па реци 16:03, 5. мај 2009. (CEST)

U postojećem pravopisu ništa ne piše o nazivima muzičkih grupa i kompjuterskih programa. -- Loshmi (razgovor) 17:12, 5. мај 2009. (CEST)

Pise o imenima. Nazivi muzickih grupa spadaju u imena, zar ne? --Јагода испеци па реци 21:53, 5. мај 2009. (CEST)

Чак и да заборавимо правопис, а не можемо (ни шпански правопис не говори ништа посебно о именима музичих група и информ. програма, па се опет код њих подразумјева оно што сам визави већ поменуо горе), велики број сарадника на овом пројекту се неће сложити ни да све иде изворно, нити да се да предност страним ортографијама као што предлаже Дамјан позивајући са не смјернице са енглеске вики, гдје се помиње да је то нешто по њиховој ортографији ОК, а пошто нема средњег рјешења онда ћемо наставити са трвољењима, а то је ваљда и циљ. Мислим, не могу се прогурати смјернице по којима се све то пише изворно на српској вики, јер се многи не слажу с тим. Видјели сте реакције људи који нису даље учествовали у дискусији. --Славен Косановић {разговор} 17:46, 5. мај 2009. (CEST)

Па добро, нико неће на силу ништа гурати, ако велика већина заједнице није за предлог, он једноставно неће проћи. Ал ћемо бар локализовати проблем - да ли је правопис тај који брани оригиналну графију у наслову или је правопис допушта а бранимо је ми на српској Википедији. --Дамјан /разговарајмо/ 18:07, 5. мај 2009. (CEST)

Па нити један правопис чак ни из других језика, не брани ништа, него ти каже како се нешто пише на том и том језику. Наш је изричит да се само у изузетним случајевима страна имена не транскрибују и то је то (као што је шпански изричит да све иде изворном графијом, а само у изузетним случајевима се адаптира, када је у питању ћирилица, грчки алфабет, одомаћени облик итд...). Хрватски вјероватно да се само имена језика која користе ћирилицу и друге алфабете (грчки, кинески, рецимо) транскрибују, и томе слично). Што се тиче проблема, па локализован је већ. Са рјешењем које је предложио Клајн може се испоштовати и правопис тамо гдје је то могуће, а тамо гдје није па остаје изворна графија. --Славен Косановић {разговор} 18:31, 5. мај 2009. (CEST)

Ma jasno, i u latiničnom i u ćiriličnom tekstu se transkribije velika većina naziva (izuzetke smo već spominjali), i ja sam za to, jer olakšava čitanje neupućenima, omogućava promenu po padežima, preslovljava se u oba pisma i tako to. Međutim, sasvim je drugo pitanje očuvanja izvorne grafije u naslovu encilopedijskog članka. --Дамјан /разговарајмо/ 20:24, 5. мај 2009. (CEST)

Zasto? To pitanje ti je postavljeno jedno pedeset puta, i nisi odgovorio. Zasto je ti je toliko bitno da u naslovu stoji original?--Јагода испеци па реци 21:51, 5. мај 2009. (CEST)

Evo, upravo spremam opširan odgovor, ali to ne može za jedno veče, mora par dana da se razmisli... --Дамјан /разговарајмо/ 23:33, 6. мај 2009. (CEST)

---

Побогу, човече, па зар ниси о томе размислио када си покренуо целу ову дискусију? Него, сад ћеш се повући на неколико дана да размислиш и напишеш "зашто ти је толико битно да у наслову стоји оригинал"!? О, људи моји . . . --Sly-ah (разговор) 11:05, 7. мај 2009. (CEST)

Naravno da sam većinu razloga već odavno imao na umu. Samo, potrebno je svaki dobro razraditi i osmisliti sa svih strana. Inače, nigde se ne povlačim, tu sam;) --Дамјан /разговарајмо/ 11:49, 7. мај 2009. (CEST)

---

Па што те разлоге ниси добро раздардио и осмислио са свих страна ПРЕ него што се све изнео у јавност? И још нешто: ти припремаш један предлог за гласање. У реду. А где је противпредлог?

--Sly-ah (разговор) 11:56, 7. мај 2009. (CEST)

Релевантна литература

Поред правописа, који није баш прецизан поводом страних музичких група, потребно је узети у обзир и примере језичке праксе из популарне штампе и стручне литературе за област музике. Од релевантне литературе за ову област, треба погледати како уџбеници музичке академије наводе називе страних џез и рок састава. Такође, треба узети у обзир и музичке енциклопедије. Ко што је Милош још ономад споменуо:

Što se tiče grupa, od relevantnih izvora mogu da navedem YU Rock enciklopediju Petra Janjatovića. U njoj su sva lična imena transkribovana, dok su imena svih muzičkih grupa pisana izvorno.

Правописне недоумице

Овде постављајте јасно формулисане правописне недоумице, са којима ћемо се обратити компетентним лингвистима (коментаре остављати испод; није се потребно потписивати иза питања):

• Да ли правопис српској језика допушта насловљавање енциклопедијских одредница оригиналном графијом и у којим случајевима?
• У којим случајевима правопис не препоручује насловљавање енциклопедијског чланка (о музичкој групи) оригиналном графијом?

Коментари

Па на ово прво питање Клајн је већ одговорио у писму, тј. када нема смисла нешто транскрибовати, јер или може довести у забуну или се ради о имену које је скоро па фраза, синтагма, комбинација бројки и слова/ријечи и томе слично... Нико не може навести све могуће случајеве из главе и насумице... --Славен Косановић {разговор} 17:51, 5. мај 2009. (CEST)

Naravno da lepo pise, ali to nema ko da cita...--Јагода испеци па реци 21:50, 5. мај 2009. (CEST)

Klajn je govorio o transkribovanju uopšte i o izuzecima koje treba uvek ostaviti u originalnoj formi prilikom svakog pominjanja, za razliku od onih primera čiji se originalni naziv navodi samo prilikom prvog pominjanja, a dalje se piše prilagođeno. Međutim, Klajn se nikako nije izjasnio protiv navođenja originalne forme u naslovu, štaviše, to je jasno preporučio za priručnike i enciklopedije kao što je naša.

Doktori nauka

Nisu potrebni doktori nauka za transkripciju. Za to smo dokaz Slaja, Rade i ja, a ima ih još ovde na njiki - ni jedno od nas nije doktor nauka, pa se snalazi (i to vrlo lepo) sa transkripcijom. Jedino što treba uraditi je odvojiti malo vremena i volje (što si ti, Damjane, već rekao da ne želiš), i proučiti Prćićeva pravila transkripcije, kao i pravila transkripcije s drugih jezika koja su detaljno data u pravopisu. Mislim, hvala Ćiki zaista na komplimentu, i to se zahvaljujem u ime svih nas koji umemo da transkribujemo, jer lepo je čuti da te neko smatra doktorom nauka, ali zaista je potrebno samo malo volje i želje i svako bi mogao da transkribuje bez većih problema. Sad, što su neki lenji, pa tu svoju lenjost opravdavaju tako što će neopravdano kvalifikovati transkripciju kao "nešto što samo doktori nauka mogu da rade", to je već drugi par opanaka, što bi reko moj veliki drug Delija...--Јагода испеци па реци 15:33, 6. мај 2009. (CEST)

Nema mnogo veze sa muzičkim grupama, ali kad je već pomenuto nešto o transkripciji i doktorima... hehe, ovako: Lockheed Ventura je pogrešno transkribovano: nije potrebnu biti vreden, već sama pažljivo slušati - [2]... Da, verovatno ćete reći nije ista reč, ali isto se čita, za šta se dokaz može naći kad se stigne do kraja strane, tu je i Noun venture f. (Plural form of ventura). Tako da ispade da je nesrećnom avionu, čije je imence pogrešno transkribovano, potrebna doktorska intervencija, možda čak i reanimacija (jer ne znam da li je veštačko disanje u ovom slučaju dovoljno ). Samo želim da ukažem da je greška moguća (i da ih na našoj Viki ima) Sanja разговорстраница 16:00, 6. мај 2009. (CEST)

Локид Вентура је апсолутно правилно транскрибовано, јер транскрипција са енглеског се НЕ БАЗИРА НА СЛУШАЊУ него на тумачењу ИПА записа који је дао г. Прћић у својим књигама. Детаљеније објашњење те транскрипције дато је на страници за разговор. Овде се управо ради о врло честој грешци: људи не знају шта је то транскрипција, и склони су да је мешају, тј. поистовећују са изговором, што наравно, нема везе једно с другим. --Јагода испеци па реци 16:03, 6. мај 2009. (CEST)

А venture i ventura su dve potpuno odvojene reči, koje nemaju veze jedna s drugom. I narafski, čitaju se drugačije. --Јагода испеци па реци 16:07, 6. мај 2009. (CEST)

A je l' zna neko onda čemu služi ta transkripcija. Mislim, ako nema veze sa izgovorom koja je njena primena? -- Loshmi (razgovor) 16:10, 6. мај 2009. (CEST)

Naravno da zna, i ponovio je ovde sto puta, i nema nameru da ponavlja više. Ako te zanima, kupi pravopis i pročitaj deo o transkripciji. Tamo sve lepo piše. --Јагода испеци па реци 16:27, 6. мај 2009. (CEST)

Heheh... onda je transkripcija puna grešaka, jer tekst počinje :

Транскрипција је превођење говора у писани, куцани или штампани облик...

nigde se ne pominje da je transkripcija sa engleskog tumačenje IPA zapisa koje je dao g. Prćić u svojim knjigama!!! Sanja разговорстраница 16:17, 6. мај 2009. (CEST)

Draga Sanja: Ko ti je rekao da je Vikipedija pouzdan izvor informacija? Neko te je debelo slagao kad ti je to rekao. Međutim, u članku se IPAK pominje i IPA:

У стандардне шеме транскрипције за лингвистичке потребе спадају Интернационални фонетски алфабет (IPA), и његов ASCII еквивалент, SAMPA. Види фонетска транскрипција.

Nemam nameru da se upuštam u diskusiju oko toga da li je g. Prćić merodavan ili nije za transkripciju s engleksog jezika. O tome se samo na ovoj Vikipediji raspravljalo više desetina puta i svaki put je objašnjeno kako i zašto, onima koji nisu u toku događanja u srpskoj lingvistici. Onaj koga je zanimalo, pratio je diskusiju, a onaj ko nije... Ja mu tu ne mogu pomoći. --Јагода испеци па реци 16:22, 6. мај 2009. (CEST)

Evo, pomogla sam ti da lakkše nađeš strnaicu razgovora Lokid Venture, gde piše zašto je Lokid Ventura baš Lokid Ventura, a ne Večura, kako si ti to mislila.--Јагода испеци па реци 16:26, 6. мај 2009. (CEST)

Ah da. Ako se venture čita kako se čita, i ako je od venture množina ventura, nigde ne piše da se ISTO čita. Molim referencu da se isto čita.--Јагода испеци па реци 16:31, 6. мај 2009. (CEST)

Драга Јагода, пошто, као што сама кажеш, Вики није поуздан извор, немој је стављати у референце , а за изговор, можеш се обратити било ком америчком универзитету, одељењу за writing and rhetoric, ја ти саветујем професора Bill Hart-Davidson са Michigan State University. Потврдиће ти и да се исто чита venture и ventura. Такође и уџбеник In the Middle: New Understandings About Writing, Reading, and Learning. И у праву си, понављам, Вики НИЈЕ поуздан извор, јер има много грешака! Sanja разговорстраница 17:16, 6. мај 2009. (CEST)

Šalu na stranu! Transkripcija jeste ozbiljan problem. Znam veoma dobro šta se radi kad se piše naučni rad, ali ovde nisam sigurna šta bi bilo najbolje rešenje... Možda neka preusmeravanja... Hmmm... Sanja разговорстраница 17:39, 6. мај 2009. (CEST)

Није ми јасно око чега се препирете. ИПА-запис је графичка верзија изговора, односно, на основу ИПА-записа се нека речи изговара. Прћић је код израде својих правила за транскрипцију, пошао од ИПА-записа будући да изговор, односно звучни утисак може и преварити неувежбано уво. Већ сам на страници чланка Локид Вентјура објаснио зашзо је Локид Вентјура, а не Локид Вентура. или Локид Венчура или Локид Венчјура итд. Сања, молим те да то прочиташ, а молио бих и Јагоду да то прочита, јер је чланак Локид Вентјура преусмерила на Локид Вентура иако сам објаснио да се у случају постојања двојног ИПА-записа (америчког и енглеског), као примарни узима енглески, односно ББЦ-запис (изговор). И још нешто: при транскрипцији се аудио-запис користи само у случају када се не може пронаћи ИПА-запис, а при тренскрибовању на основу аудио-записа треба бити врло врло опрезан из већ наведених разлога.

Што се тиче преусмерења, немам ништа против да се СВЕ наведене варијанте преусмере НА ПРАВИЛАН облик Локид Вентјура.

--Sly-ah (разговор) 21:15, 6. мај 2009. (CEST)

Kako ti Slaje, nije jasno? Pa naša Sanjica (kao i mnogi drugi ovde) uporno odbija da shvati ono što joj se sve vreme govori: da osnov za englesku transkripciju NIJE izgovor (koliko god ona to žarko želela), nego IPA transkripcija. Sanjičice, sunce moje, navela sam ti link do razgovora članka Lokid Ventura gde ti lepo piše objašnjenje o dotičnoj transkripciji, ne kao referencu, nego da se ne bi mučila da tražiš, a tamo su date SVE reference ZAŠTO je Lokid Ventura a ne Lokid VenČura, kako ti to znalački tvrdiš. A za moj izgovor engleskog se ne brini. On je uveravam te, odličan, i nimalo ne liči na srpske transkribovane oblike.--Јагода испеци па реци 13:27, 7. мај 2009. (CEST)

Takođe se ne slažem da treba uzimati UVEK engleski izgovor za osnovu, valjda je bitno čije je što -- kao što je bitno kako Andželina izgovara svoje ime, tako je isto bitno čija je fabrika, avion, ili šta već, proizvod... --Јагода испеци па реци 13:31, 7. мај 2009. (CEST)

A dokaz za ovo je i to da sam Prćić, npr. daje dva jednako ispravna izgovora za ime gradova Birmingham. Američki Birminghami idu po američkom izgovoru, engleski po engleskom. Ne vidim zašto se ne bi napravila paralela sa avionima i svim drugim stvarima. --Јагода испеци па реци 13:40, 7. мај 2009. (CEST)

---

Понегде су чак убацивани делови речи у наслов (нпр. Гавернмент мјул уместо Gov't Mule)

Твоји новији "бисери", Дамјане, почели су да ме лепо насмејавају, што је једна врло, врло позитивна ствар. Мислим, за мене. Замисли, не нервирам се више. А за савет како се изговара Gov't mule погледај овде [[3]].

Onda članak o grupi !!! da nazovemo čk, čk, čk? -- Bojan  Razgovor  08:51, 7. мај 2009. (CEST)

И не заборави преусмерења. Она решавају све твоје "проблеме". --Sly-ah (разговор) 21:37, 6. мај 2009. (CEST)

Због засмејавања ми је заиста драго, без икакве ироније:) --Дамјан /разговарајмо/ 23:47, 6. мај 2009. (CEST)

---

Значи, ти си хтео да будеш комичан? Лепо је то, само Википедија није место за демонстрирање комичарског дара.

--Sly-ah (разговор) 08:44, 7. мај 2009. (CEST)

Radovi u toku

Ne znam da li neko primećuje šablon Radovi u toku. A ovo je inače Damjanova lična stranica. -- Loshmi (razgovor) 23:53, 6. мај 2009. (CEST)

Ako je toliko strasno....

Pisati transkribovani oblik u naslovu, zasto je onda to u redu u tekstu? Mislim, ja vise nista ovde ne razumem. S jedne strane, ok su ti moji predlozi, ali ne za naslov. Onda, kako bi dokazao da je original u naslovu bolji, navodis tolike razloge navodno u korist ioriginala - pa zar isto to sve ne vazi onda i u samom tekstu? Dakle, ako je naslov transkribovan, onda ce nam se smejati, napustace nas clanovi, citaoci nas nece citati, brukamo vidkipediju i njen ugled, ne sledimo enciklopedijsku tradiciju i sta si tamo sve naveo, ali ako transkribujemo u tekstu, ne radimo nista od toga? Dalje, naveo si da nazivi grupa nisu imena. Dakle, nisu imena ako su u naslovu, a ako su u tekstu, onda jesu, ili sta? Ja zaista ne kapiram tu tvoju logiku, tj. i dalje ne kapiram, kakva je to sustinska razlika izmedju teksta i naslova. --Јагода испеци па реци 13:17, 7. мај 2009. (CEST)

Веома једноставно, сматрам да функција транскрипције није да замени оригинални назив у садржају енциклопедије, већ да олакша читање самог чланка. --Дамјан /разговарајмо/ 13:32, 7. мај 2009. (CEST)

Dakle zato što TI to tako smatraš, treba da se pravimo da pravopis ne postoji? Ko si ti, da odlučuješ šta je pravopisno pravilno ili nije? Lepo, bogami. Baš lepo. Znači, kao i uvek, selektivno primenjivanje pravopisa - ovde mi se sviđa, ovde ga primenjujem, ovde mi se ne sviđa, ovde ga ne primenjujem. Baš lepo brineš o ugledu njikipedije... A onda se pitate što vam se ljudi smeju....--Јагода испеци па реци 13:35, 7. мај 2009. (CEST)

Значи ти сматраш да јесте функција транскрипције да увек и на сваком месту (у садржају, наслову, тексту, итд.) преклопи и замени оригиналну графију? Плиз, немој опет да се позиваш на правопис, реци ми твоје мишљење. --Дамјан /разговарајмо/ 14:03, 7. мај 2009. (CEST)

Па рекла сам ти га горе. Не видим ама баш никакву разлику између наслова и текста. Зато и мислим да треба да се исто третира: ако се у тексту транскрибује, зашто се не би транскрибовао и наслов? Чак је текст већи проблем, због оног што је већ Бокица навео, да се у истој реченици могу појавити траскрибовани и нестранскрибовани облици. ТО је право питање за Клајна, не ово, не наслов. Ја то више видим као проблем који треба решити него наслов. Наслов треба да буде у складу са текстом. А тражење се решава врло лако: преусмерењима. --Јагода испеци па реци 14:47, 7. мај 2009. (CEST)

---

Напомена за све оне који све ово још увек читају:

Антракс је транскрипција речи Antrax, а не изговор. Изговор речи Antrax изгледа овако: /ˈænθræks/. Наведено вреди и за остале речи из горњег поста. Ко разуме, схватиће. --Sly-ah (разговор) 15:49, 7. мај 2009. (CEST)

И још нешто: у оригиналу је Anthrax. --Sly-ah (разговор) 15:56, 7. мај 2009. (CEST)

Хвала, исправићу.--Дамјан /разговарајмо/ 16:16, 7. мај 2009. (CEST)

---

Када будем сигуран да у предлогу нема ничега што је супротно правопису, намеравам да га поставим на гласање

---

Када будеш сигуран да у предлогу нема ничега што је супротно правопису - гласање ће бити непотребно.

--Sly-ah (разговор) 16:22, 7. мај 2009. (CEST)