Разговор с корисником:Serbian

Поздрав, Serbian. Добро дошли на Википедију на српском језику!
Здраво, Serbian. Хвала на учешћу у пројекту. Надамо се да ћете уживати у сарадњи и да ће вам боравак с нама бити пријатан.
Википедија на српском језику је слободна енциклопедија која је настала 2003. године. Од тада смо успоставили различита правила у нашој заједници. Одвојите мало времена и прочитајте следеће теме, пре него што почнете да уређујете Википедију.
	Пет стубова Википедије Шта је Википедија?		Помоћ Општи приручник за уређивање Википедије
	Упутства Брзо научите да правите измене, корак по корак		Песак За увежбавање рада на Википедији
	Основни курс Тражи персонализовану помоћ при првим покушајима		Научите како се уређује страница Водич за уређивање страница
	Ствари које не би требало да радите Сажетак најучесталијих грешака које треба избегавати		Најчешће постављана питања Питања која многи постављају
	Правила Википедије Правила и смернице које је усвојила заједница		Трг Место где можете питати друге википедијанце
Дугме за аутоматски потпис Потписујте се на страницама за разговор помоћу четири тилде (~~~~) или кликом на дугме које се налази изнад уређивачког прозора — тиме додајете ваше корисничко име, тренутно време и датум. Такође, немојте се потписивати у чланцима. Пре него што почнете с уређивањем чланака, прочитајте важне напомене о писању српским језиком на Википедији. Чланци на Википедији на српском језику могу се потпуно равноправно уређивати ћирилицом и латиницом, екавицом и ијекавицом, али није дозвољено мешање писама нити изговора у истом чланку. Измене латиницом у ћириличком тексту (и обрнуто) и измене „osisanom” латиницом, односно ASCII-јем, биће уклоњене без одлагања. Don't speak Serbian? Sr-0? - talk to us via our Village Pump in English.

Надамо се да ћете уживати са нама доприносећи Википедији и да ћете постати њен стални корисник. Уколико имате било каква питања, слободно се обратите мени или другим уредницима на некој од страница на Тргу. Још једном, добро дошли на Википедију, пројекат слободне енциклопедије. Срећан рад!--Dzordzm (разговор) 01:55, 28. децембар 2009. (CET)

Стари налог

Не, није потребно, а ни могуће „затворити“ претходни налог. Он остаје овде заједно са свим изменама које су са њега учињене. Напросто га немој убудуће користити. Ако желиш да кажеш људима ко си био у претходној „викиинкарнацији“, можеш да оставиш поруку на новој корисничкој страни :) али то није неопходно. Срећан рад --Dzordzm (разговор) 01:55, 28. децембар 2009. (CET)

Да видим да си добио одговор. Можда је најбоље да се у случајевима сличних недоумица обратиш и затражиш помоћ на администраторској табли ВП:АТ. Администратори су овде уједно и најискуснији википедисти па ћеш од њих сигурно добити најпрецизнији одговор. Поздрав. SmirnofLeary (разговор) 02:02, 28. децембар 2009. (CET)

Уф, па то није добро. Ниси једини који је издрадио лоше односе са појединим администраторима. Има доста корисника који имају сличне проблеме, што претпостављам да говори да би неке од њих требало скидати са листе. Знају да буду крајње нељубазни према новим корисницима, што доста штети целом пројекту. Ако оставимо то по страни, ако се обратиш, ипак би требао да добијеш одговор. SmirnofLeary (разговор) 02:14, 28. децембар 2009. (CET)

Одг: Извори

Михаило Марковић - из историје чланка се види да је изворе тражио Корисник:Drazetad. Боље је навести изворе за сваку тврдњу која је некоме спорна. --Ђорђе Стакић (р) 07:23, 9. фебруар 2010. (CET)

Извори

Не познајем све изворе тако да не могу да проценим валидност целокупне историографске продукције у СФРЈ о Другом светском рату и историји Југославије уопште. Значајан део те продукције је несумњиво памфлетска, свечарска литература која се није високо котирала међу историчарима ни у она времена а сада још мање. Ипак има и доста вредних прилога али треба бити опрезан (на пример поједини радови Бранка Петрановића су врло значајни и његови радови ће се заиста препозанти по својој опрезности јер покојни професор Петрановић, као добар историчар, није хтео да каже више него што је знао него је стајао тамо где се тумачење извора исцрпљује). Његова Србија у Другом светском рату је важна књига која иако оптерећена извеном идеологијом (и вером у могућност очувања какве такве југословенске државе што не требамо занемаривати као идеолошки мотив) пружа важна обавештења (опет наглашава потребу за опрезношћу код коришћења литературе када су спорне теме у питању). Доста вредног написано је и о злочинима над српским народом у НДХ и о појединим другим темама али за правилно вредновање морамо да обратимо пажњу на појединачне случајеве и да пажљиво анализирамо. Вредан податак може да се извуче и из књиге идеолошки острашћеног аутора само ако се приступи пажљиво. Пример свечарске литературе су најразличитије збирке биографских скица (не може се о сваком баш написати монографија) разних прегалаца за народно ослобођење (сегменти идеолошки обојене фразеологије пренети су у неке чланке о народним херојима на шта сам у појединим случајевима скретао пажњу). За поједине проблеме или теме слободно пише а ја ћу настојати да помогнем колико могу. Поздрав,--Војвода разговор 22:11, 11. март 2010. (CET)

Погледаћу касније пажљиво о чему је реч. Само да ти кажем да нема потреба ограничавати се на онлајн изворе већ је боље поткрепити и понеким чланком и књигом (прошле године се појавима добра књига Косте Николића, чини ми се да јој је наслов Западни савезници и покрети отпора у Југославији). Ако планираш да се бавиш проблематиком југословенске историје на ВИкипедији (а посебно за време Другог светског рата чека те огроман посао јер је доста тога половично урађено а много тога уопште није урађено :). Ја нисам претерано упознат са грађом из тог периода (ни са изворима ни са литературом осим са оним основним али могу да се распитам када су појединачни проблеми у птиању да то разјаснимо колико доступна литература оногућава). Моја итересовања су пре свега везана за Краљевину Србију с краја 19. и почетком 20. века као и за историју Краљевине Југославије. Ту могу много више да помогнем. Поздрав и прегледаћу онај разговор чим стигнем, --Војвода разговор 09:30, 12. март 2010. (CET)

Не бих...

Не бих пуно давио. Ослобађање је било могуће и у прољеће 1945, рецимо од усташа. Само да напоменем. --Мирослав Ћика (разговор) 20:58, 12. март 2010. (CET)

Добро. Треба да имамо некога ко ће направити чланке о Другом СР неутралнијима, додавањем четничке тачке гледишта. Само полако и озбиљно, са што више референци. Огроман је то посао, и јако тежак. --Мирослав Ћика (разговор) 02:17, 13. март 2010. (CET)

Нисам се добро изразио :) Да, у праву сте. Често имамо само двије верзије истине, и не знамо шта се у ствари десило. За примјер ћу навести неке слике на којима су Нијемци са усташама и четницима. Партизанско преправљање? Аутентично? Блиски пријатељи или привремени савезници? У таквим случајевима треба дати читаоцу информације, па ће они сами донијети закључак. --Мирослав Ћика (разговор) 02:29, 13. март 2010. (CET)

ЗдравПо...

1. Ако сматраш да сам нешто вандализир`о и да ме због тога треба бановат`,обрати се овде.
2. Ако сматраш да сам урадио неку повреду званичне политике њикипедије на србском језику,јав` се овден.
3. Ако сматраш да је нека моја измена спорна или нејасна или слично,служ` се страном за разговор тог чланка.

Уз дужно поштивање, Црни Бомбардер!!! (†) 21:09, 12. март 2010. (CET)

Kao sto sam rekao: saradnik saradnika okupatora je saradnik okupatora, tu relaciju ne moze nijedna skupstina da promeni. -- Bojan  Razgovor  03:07, 13. март 2010. (CET)

A na cemu je bazirano tvoje misljenje? -- Bojan  Razgovor  03:19, 13. март 2010. (CET)

Ласло

Ако неке ствари не разумеш онда немој у том контексту да ме спомињеш. Са национализмом, југословенством и осталим историјским и политичким стварима се не бакћем нити улазим у такве полемике. Нити ме интересује да истерујем ко је ко, нити ми је битно да ли је Андрић: Србин, Хрват, бошњак или босанац или Југословен. За то сте ту ви „стручњаци“ да се изборите. Али само на странама за разговор и са чињеницама, не препуцавањима и ратовима измена. За тако нешто ћу увек закључати чланак или блокирати онога ко прекрши основна правила Википедије. Значи усресредити се на тему о којој је реч а не на особу са којом полемишеш. Ово сам намерно написао овде на твојој страни за разговор, да не бих кварио расправу на страници за разговор о Андрићу. Хвала на разумевању ----László (talk) 03:04, 30. март 2010. (CEST)

Ако ћемо о комунистима, немој само да ми их спомињеш. Моји рођаци и преци су после Другог светског рата остали без земље и дела имовине (ако ти је познат део историје после рата који се називао период обавезе) а неки и без главе (нису се слагали са неким другим људима или нису имали да дају оно што им је држава прописала). И још много чега... тако да нисам баш сигуран нашта мислиш када кажеш: E zato sam tebe pomenuo, jer si jedini ti imao hrabrosti da se otvoreno pokazes koliko ti je "stalo" do istine zakljucavanjem clanaka, ja to iskreno cenim, jer nisi licemer kao neki drugi ovde i ne pravis se da te istina zanima. А сад за Саву и остале, потребно је времена да неки људи схвате шта је истина а шта није и да то уђе у свакодневницу, ипак 50 година није мало, па да то буде опште прихваћено и да се сви сложе (што вероватно неће да се деси - мислим да се сви сложе). Ово је отворена енциклопедија и сви имају приступ од бивших комуниста, преко социјалиста и демократа па до радикала и свако ће терати своје па кад коме успе. Ако си упоран и успеш да убедиш остале, барем већину које историја интересује, вероватно ће и ови чланци садржајно бити промењени. Један од корисника, Панониан, корисник који је направио доста мапа и дао изузетан допринос на Википедији на енглеском језику, је одустао да се бори више зе нека своја виђења. Дуго је опстајао на енглеској википедији и успео је неке ствари да истера али неке није и на крају је колико видим одустао. Њега сам навео као пример јер је оставио добар утисак на мене и постао пример како да улудо не трошим време и истерам неку истину јер увек ће се наћи бар десет њих којима неке ствари не одговарају и упорно ће опструирати део пројекта. Из тог разлога сам уопште престао да пишем чланке које имају везе са историјом или политиком. Један од мојих историјско биографских чланака је Јанош Хуњади, где сам покушао да убацим виђења свих заинтересованих страна (Срба, Мађара, Румуна...) И у том периоду када је чланак писан, сам успео, што не значи да као такав опстати. По мени такође историјски чланак који сам својевремено писао Историја Мађарске и Краљевина Мађарска сада Краљевина Угарска нису опстали у првобитном облику, а по мени су били примери неутралности. Неко други је сматрао да нису и сада та два чланка изгледају доста јадно (бар по мени). Ово све сам ти написао из разлога да видиш како све ово ради, функционише. Можда би чланцима о „народним херојима“ требало убацити виђење „друге стране“ (наравно са референцама) па да се читају обе стране ма колико да се разликују у погледима (али опет користити енциклопедијски речник да би се успело у томе). Ја се у случају неких гласања неспоразума или свађа сигурно нећу уплитати, али ратове измена, троловања и слично ћу сигурно покушати да спречим. Надам се да сам ти бар колико толико разјаснио неке ствари у вези мене и моје „улоге“ овде.----László (talk) 19:30, 30. март 2010. (CEST)

Поздрав. По мени у сваком чланку који је дискутабилан треба да постоје сва мишљења и извори тих мишљења који су енциклопедијским речником написани и референцирани. Овим сматрам да би све стране биле задовољене а ми сви ионако нисмо били тамо да би могли да кажемо шта је тачно или није. Увек ће постојати неко ко из неког разлога ће мислити или говорити другачије. Зато и постоји енциклопедија да се наведе шта је све било и каква су све гледишта око тога постојала (и све то је наведено у неутралном тону) и са тиме је садржај чланка и самим тим и енциклопедије богатији и вреднији. Вероватно се многи неће са овим сложити али ...----László (talk) 01:30, 27. април 2010. (CEST)

---

Нећу да полемишем, али уобичајени називи су четници, љотићевци и недићевци. Ако сматраш да није тако постави питање на тргу. Погледај текстове које си навео и у сваком у првој реченици пише познатији као.. итд.--Drazetad (разговор) 01:04, 27. април 2010. (CEST)

Па што то не унесеш у текст кад је уобичајено.--Drazetad (разговор) 06:17, 27. април 2010. (CEST)

Питања и одговори

Не бих желео да се превише расправљамо, јер нити ја тебе, нити ти мене, нећеш убедити у супротно. Имамо своја мишљења и обојица сматрамо да смо у праву! С тим што ти размишљаш из једног угла - Српског и цела слика ти је искривљена. Тек када будеш успео да слику посматраш из више перспектива - Хрватске, Муслиманске, Словеначке и др, биће ти све јасније и онда ћеш много боље моћи да процениш шта је добро, а шта зло за твој народ! Зато прочитај ово што сам ти написао и одговри, јер иако неделимо исто мишљење можемо цивилизовано комуницирати!

1. чланак о НОБ

Чланак Народноослободилачка борба народа Југославије настао је јер сам првобитни чланак о Партизанима поделио у три дела - Народноослободичалка борба (чланак који треба да говори о партизанској борби, офанзивама и др. - зато сам се и изразио из партизанске перспективе), Народноослободилачка војска (чланак који треба да говори о партизанској војсци - настанку, организацији, формацији, одредима, бригадама и др.) и Народноослободилачки покрет (чланак који треба да говори о настанку и организацији покрета, циљевима и др.). Предлажем теби и да и ти исто чланак о четницима поделиш на ЈВУО и Равногорски покрет.

2. ЈВУО - четници

Мораш да схватиш да Равногорски покрет и Југословенска војска у отаџбини није исто. Јер покрет је политичка ствар, а војска је сасвим друга ствар. Ни НОП није исто што и НОВЈ. Покрет који је Дража организовао маја 1941. је био герилски, а званични назив - Југословенска војска у отаџбини је добио тек јануара 1942. године одлуком Владе из Лондона. Некажем да се тај назив није званично користио у документима, али у народу и у опште у историографији, је много познатији назив четници. И разлог овог преименовања је и био да би се код народа подстакла чињеница да је ЈВУО наследница Краљевске војске, а да су партизани одметници (како су тада често називани). Стога рећи четници уместо ЈВУО, или партизани уместо НОВЈ, није ништа страшно. Многи нови прочетнички историчари (нпр. Милосав Самрџић, на кога се ти вероватно позиваш и коме верујеш) користе за партизане реч комунисти, што је тотално неиспарвно! Народноосолободилачки покрет јесте предводила КПЈ, али број чланова КПЈ у односу на укупан број партизана је смешан! Али се то свесно ради да би се један прави народноослободилачки покрет дискретибилитовао као идеолошки!!!

3. Југословени - четници

Југословенска војска у отаџбини - никада није била југословенска (мада и то војска је упитно, ал ајде). Број припадника ЈВУО, који нису били Срби је занемарљив. Гледао сам Самарџића у некој емисији како се хвали неким официрима Хрватима који су били у четницима. Али колико их је било? 5-6, 7-8? Усваком случају занемарљив број. Спомињеш Словенце, њихова Бела Гарда је нешто сасвим друго, они су тек средином или крајем рата, почели да сарађују са Владом из Лондона, и то тек када су видели на чијој је страни победа па да се преко Лонодна и Владе домогну Савезника. Кажеш муслиманске јединице!? Па зар се СРБСКИ националисти убише објашњавајући како су муслимани вештачка нација коју је направио србомрзац Тито, а ти сад тако!!! А веруј и и да их је било опет занемарљив број. О Македонцима и Црногорцима нећу ни да причам, јер су они такође непризнате нације у Краљевини Југославији, а и њих је по вама Тито вештачки створио. Састав ЈВУО је био готово чисто српски и тако је било током читавог рата! Сада када спомињемо те официре припаднике других нација у четницима, то ме подсећа на Југословенску народну армију с почетка ратова 1990-их када су и њу напустили војници других нација, а остали понеки официри Хрвтаи, Словенци, Македонци, Муслимани и др.

Ти мени стално приговараш о објективности, а ти је уопште немаш. Мораш да схватиш да четници нису били југословенси оријентисани, они се јесу борили за обнову Југославије, али не онакве какву су желели њени народи, већ онакве какву су је они жели. А та би Југославија била Велика Србија (теби се ово вероватно свиђа, и то несматраш грешком), али то остали народи - Хрвати и Словенци (признати), Македони, Црногорци, Бошњаци и остали (непризнати) нису желели!! Зато они и нису масовно прилазили четницима. Да кренемо од почетка. На почетку устанка и партизани и четници су били готово само српски покрети отпора (То чак и Тито прича Черчилу у Напуљу августа 1944.), јер су их чинили само Срби (у партизанима је било нешто мало припадника других нација, већином симаптизера КПЈ и доказаних антифашиста). Срби су се први одлучили на отпор јер су били најугроженији, поготово на простору НДХ. На простору НДХ су стваране устаничке групе, које су се тек у периоду од краја јесени 1941. до почетка пролећа 1942. изделиле на партизане и четнике. Потом су касније партизанима, због њихове политике, почели прилазити припадници других нација, поготово мулсимани у Босни (који су тешко претрпели масовне четничке покољ у околини Фоче и Горажда почетком 1942). Све остало ти је даље познато... Партиазни су успели да совојом политиком привуку све народе и националне мањине (у партизанима је било и Мађара, Италијана, Шиптара, чак и Немаца), док су четниици остали чисто Српски. Уствари по мени то је била чисто Дражина грешка, је политику свог покрета препустио предратним политичарима на челу са Драгишом Васићем. А ти исти предратни политичари нису национално питање успели да реше ни у миру, а камоли у рату. Дража је рачунао да политиком треба да се бави влада у Лондону, а он је војник и то нетреба да га занима. Мислио је политика није много битна, када савезници победе, влада ће се договорити, а ми ћемо се мало борити и тачка. Али ту је упарво била Титова предност он је своју политику водио сам. Није морао, попут Драже, слушати налоге из Лондона (налоге Коминтерне и Сатљина из Москве, он није много поштовао током рата), већ је своју политику стварао директно на терену. И то је једна од главних Титових предности јер је, за разлику од Драже имао одршене руке..

И молим те једно питање. Како објашњаваш чињеницу да четници током читавог рата у Војводини, нису успели да имају било какву организацију или војни покрет? Партизани су током читавог рата били политички и војно активни у Војводини, а посебно у Срему, који је био центар ослободилачке борбе у Војводини.

4. Рехабилитација четника

Кажеш овако - Skupstina Srbije je dvotrecinskom vecinom glasova (protiv su bili samo bivsi komunisti-SPS) izjednacila prava JVuO i partizana i proglasila ih oba za antifasisticke pokrete! Као прво Скупштина Србије је тада само донела измене Закона о парвима бораца и у та права унела и припаднике ЈВУО. И као пандам партизанској споменици, увела Равногорску споменицу, јер носиоци и једне и друге имају одређне материјалне погодности (бесплатан превоз и материјална накнада). Нигде се не спомиње то да су четници проглашени антифашистима (јер незнам ни када су то били фашисти, никада им фашизам, колико ја знам није био идеологија), нити је било каква Резолуција однета. И такође, колико знам, а писало је неколико пута у новинама (можеш погледати на интернету) скоро ниједан равногорац није успео да реализује ту пензију, зато не бих требало да се превише дичиш тим руглом од закона. А то је чисто политички закон, донет да би се одобровољио СПО пошто је било тешко формирати скупштинску већину... да непричам даље о овој теми, јер је политика код нас врло чудна...

5. сарадња усташа и партизана

Реци ми, ал искрено, зар уопште верујеш у ове глупости? У партизанима је постојао кодексда да се ухваћени домобрани и четници пуштају, док су заробљене усташе стрељане на лицу места, без икаквог суђења.

6. Колаборација

Мораш да хватиш и да се помириш са чињеницом да су четници били колаборационисти! Једина разлика између сарадње Усташа и Немаца и сарадње Четника и Немаца је јер је прва сарадња била брак из љубави, а друга брак из интереса. Дража је једна трагична личност, наше историје, и његова кобна грешка је била превелики антикомунизам, који га је коштао главе! После прекида партизанско-четничке сарадње, крајем лета 1941. године, Дража се одлучује на сарадњу с Немцима, да би угушио партизанску борбу и тиме спречио њихово постојање и евентуалну побуну при карју рата када по његовој процени дођу савезници. Дража је био старомодан човек и офоицир, размишљао је логиком из Првог светског рата. Када је видео да су Немци озбиљни противници и да су превелике одмазде према народу, он се одлучио на мировање и чекање савезника. Титове предлоге о заједничкој сарадњи је одбио јер је сматрао да ће до доласка савезничких трупа, елиминисати партизане (А то је била велика грешка! Да је прихавтио, ситуација у Југославији би на крају рата била слична оној у Грчкој и четници би имали веће изгледе за победу). Немци су у Првој офанзиви, у јесен 1941 у Србији, били неповрељиви према свима који су носили оружије, па су нападали и партизане и четнике. Али када су видели да су четници обуставили нападе на њих, престали су да их гоне (а позанат је сатанак Драже са са немачким шефом управног штаба команданта Србије др Георгом Кислом, када му је обећао да ће четници водити борбу против партизана, а неће пружати отпор немачким трупама, одржан 13/14. новембра 1941. године у селу Дивцима, код Ваљева). Резултат Прве непријатељске офанзиве је био следећи - партизани су протерани из Србије, а Србија је постала сигурно четничко уточиште све до средине 1944. године!

О сардњи четника са Италијанима, нећу ни да говорим, то никад нису ни крили. Уосталом не бих желео да на Дражу сваљујем оно што су радили четници у Босни, Далмацији и Црној Гори. Иако су четници налседили комплетни апарат бивше војске, они су се понашали како хајдучија. Поготово прекодрински четници, који нису много слушали Дражу и понашали су се како су хтели. Ти кажеш - Cetnici Koste Pecanca eventualno, Ljoticevci mozda, ali JVuO nikako! Па зар за љотићевце можеш да кажеш можда!! Они су доказани фашисти! О Милану Недићу ни да не говоримао.

7. Вишенационална објективност

Не знам да ли гледаш серију Антона Врдољака о Титу која се емитује на ХРТ-у. Он је како ХДЗ-еовац направио серију о Тито из хрватске перспективе која неможе никако дати парву слику. Као што ни твоја слика из српске перспективе неможе дати праву слику. Један од историчара у серији говори како су команданти и политички комесари све четири југословенске армије били Срби и Црногорци, изузев једног Мађара - Косте Нађа, и жели да прикаже Титову армију како српску. Исто тако овде се често говори о Титу као србомрсцу. Докле год Тита критикују и овде и тамо, занчи да није био за ове против оних, већ да је радио за све равноправно. Још само један пример - србски националисти говоре како је Тито створио вештачки народ муслимане, а они кажу како је баш Тито гушио њихова права! Па ко је на крају у праву!? Мора се сагледати из више углова....

Ето толико. Поздрав--Pinki (разговор) 01:25, 29. април 2010. (CEST)

Питања и одговори 2

Дакле да кренем од почетка. "СрБски" сам намерно писао јер многи српски националисти инсастирају на томе.

1. Чланак НОБ

Као прво молио бих те да партизански покрет не називаш комунистички! Јер као прво њега јесу предводили комунисти, али сви партизански борци нису били комунисти. Назив Народноослободилачка борба је коришћен јошу току самог рата и користио се као пандам совјетском Великом отаџбинском рату, који је њихов назив за Други светски рат. А као друго тај исти назив се користи и на другим википедијама, што можеш проверити. А што се тиче назива чланка Народноослободилачки покрет мораш знати да је то био званични назив партизанског покрета од самог почетка устанка, као што је назив четничког покрета био Равногорски покрет.

2. Вештачке и друге нације

"Crnogorce i Makedonce nije Tito vestacki stvorio "po nama", nego je to istorijska cinjenica" - заиста не знам, који би релевантан историчар или озбиљан политичар, стао у одбрану ове твоје тезе! Прво о Македонцима. Кажеш "po svetskim definicijama naroda veoma upitno da li narod moze postojati bez sopstvenog jezika" - па зар Македонци немају свој језик!? Заиста немогу да схватим да неко на силу жели да једном народу одузме право на постојање. Ово сада није ни питање историјских чињеница или политичких одлука, већ људско. Зар можемо неког силом терати да се осећа Србином, ако то не жели! Балкан су населили Јужни Словени, а тек касније су се створили народи - Срби, Хрвати, Македонци и др... То што и Срби и Бугари имају тензије да су Македонци Срби, односно Бугари, то је друга ствар. О Црногорцима не желим пуно да причам, јер је ствар још увек свежа, а тебе помало доживљавам као некаквог портпарола ДСС-а, па немам киселине да те убеђујем у неке ствари.

Мораш схватити да је највећи гробар Југославије и југословенства био краљ Александар Карађорђевић. Он је Црногорцима укинуо државу и свог деду (оца своје мајке Зорке), краља Николу проетао с престола, зарад своје власти. Управо у периоду од 1918. па на даље се стварала генеза црногорске нације у супростављању Београду и српској власти. Иначе кажеш није постојала теоретска шанса да се Црногорци и Муслимани противе Југославији, јер нису постојали. Па они нису постојали званично јер им велико српска диктаура краља Александра није дала никаква права. А Муслимани су погрдно називани Турцима. О настанку Муслимана не бих желео да говоримо (јер је неисцрпна тема), али чињеница је да су на пописима пре рата терани да се изјашњавају као Срби или Хрвати. Бошњаци је завнични назив Муслимана, настао девдесетих, а завнично се користи и у Републици Србији. Ти Југославију сматраш само маском за Велику Србију, али Југославије је нешто друго. Југославија је равноправна заједница срвих њених народа. Прва Југославија је била држава којом су сви њени народи, сем српског, били незадовољни. Друга Југославија је била заједница равноправних народа, све до Титове смрти, када је почело буђење национализма. А као што је познато један национализма храни други национализам итд. Српски националисти неволе Другу Југославију, само зато јер у њој Срби нису имали доминацију, као у Првој.

Кажеш "Srbi su zeleli drzavu u kojoj zive svi Srbi, jer su je zasluzili prolivenom krvlju u ratovima za oslobodjenje od Turske i Austrougarske". Па зар се други народи нису борили!? Чињеница јесте да су Срби и Црногорци први успели да се ослободе од Турака и створе своје државе, али то Србима не даје за право да створе Велику Србију и да у њој угњетавју друге народе. Југославија настала 1918. је требала да буде заједничка држава свих јужнословенских народа, али је у очима осталих народа то изгледало као да је аустроугарску окупацију заменила српска окупација. Ти кажеш "Tito je Jugoslaviju podelio na 6 republika sa takvim granicama da je 3 miliona Srba ostalo van Srbije. Ogromne teritorije naseljene Srbima je pripojio novostvorenim republikama Hrvatskoj i BiH". Да ли си можда чуо за Бановину Хрватску која је створена у време власти принца Павла. Мораш схватити чињеницу да Лика, Банија, Кордун, Далмација и други крајеви насељени Србима никада нису били у Србији. Чак и многе избеглице, а познајем их много, чак и после 15 година кажу да су из Хрватске!

Кажеш "Hrvati su zeleli Republiku Hrvatsku". Јесте жели су своју сопствену државу јер нису били задовољни Југославијом. А то што си рекао - "Tito im je, kao nagradu za NDH, prvi put u istoriji dodelio drzavu, pritom joj pripajajuci teritorije naseljene Srbima" је чиста глупост. Југославија је постала федерација и мораја је имати републике. А веруј ми да су границе Народне Републике Хрватске из 1945. много боље за Србе од граница Бановине Хрватске из 1939. године. Али твој национални транс иде даље - Krajem i neposredno posle rata izmedju 100 i 300 hiljada srpskih civila je pobijeno, a njihova imovina konfiskovana. Beograd je najdrasticniji primer. Krajem i neposredno posle rata hrvatski civili nisu ubijani, a u Zagrebu je konfiskovano svega nekoliko stotina poseda. Да ли си чуо за Блајбург! Хрвати тврде да су тамо убијани хрватски цивили. А ја неверујем ни њима ни теби, за убијање било каквих НЕДУЖНИХ цивила. Разлике између српског националисте (тебе) и неког хрватског националисте нема, кукате на исто. Он ће рећи за Тита да је Хрватомрзац и да је радио против Хрвата у корист Срба, а то тврдиш и ти само обрнутим редоследом. Национализација је усвојена 1945. и спроводила се по читавој Источној Европи, па и у Југославији. А то колико је објеката национализовано у Загребу неможемо тачно тврдити ни ти ни ја!

Кажеш "Ustavom iz 1974. Srbija je podeljena na tri dela, stvorene su autonomne pokrajine sa svojim Ustavima, zakonima, skupstinama itd. Srbija nista nije mogla da odluci dok se sa tim ne sloze AP". Е овако покрајине нису створене 1974 већ 1945. године. А друго Устав из 1974 је био грешка и Тито га није желео, али је у то време био у годинама, није се много питао. Мораш да схватиш да ПОКРАЈИНЕ НИСУ СТВАРАНЕ ЗАРАД МАЂРА (ВОЈВОДИНА) И АЛБАНАЦА (КОСОВО), како ти сматраш. Војводина никада није била Србија! Део Југославије постала је 1918. године. А 1945. је добила аутономију унутар Србије, јер је у њој живело највише Срба, а могла је постати и засебна република (дакле Тито је Војводину поклонио Србији). Уосталом Војводина је имала своју аутономију и унутар Аутсроугарске, а уласком у Југославију изгубила је сва права. И тиме је 1945. године исправљена неправда према Војводини и њој су враћена њена права. Војвођанска аутономија се заснива на историјској, културној и политичкој аутономији, а ако хоћеш и на географској. То што Мађари живе у Војводини, нема никакве везе са њеном аутономијом, то је скроз погрешно. А уосталом нису Мађари једина национална мањина која живи у Војводини, поред њих живе словаци, русини, румуни, немци и други... Што се тиче Косова, то је дуга и неиспричана прича. Оно је 1945. године најпре било Аутономна Косовско-метохијска област, а тек касније је постало покрајина попут Војводине. Стварање покрајина унутар Хрватске или Босне и Херцеговине, није било потребно јер су Срби и у једној и другој републици били равноправни народ.

Заиста мораш мало више да укључиш обкетивност. Јер делујеш доста политички незрело! Размишљања су ти као у некаквог тинејџера занесног националним осећањима. Мораш да свхавтиш, оно што си и сам рекао, овде се ради о чињеницама а не о томе шта је добро или лоше за Србе. (На остало нисам одговарао јер ме је ово највише заинтересовало, а нисам имао пуно времена) Поздрав--Pinki (разговор) 23:09, 1. мај 2010. (CEST)

ЗБОГОМ

Твоји ставови су толико заостали да би те се постидели и многи чланови Српске радикалне стране! Не можеш да прихатиш чињенице које ти се несвиђају. Мени мој комунизам не смета да неке ствари сагледам реално, док је тебе твој антикомунизам тотално заслепео. А када се томе дода и великосрпство којим си задојен, то постаје тотално лудило. О историји не знаш пуно, тј. све што си прочитао из историје су вероватно дела Милосава Самарџића. Кажеш да се питаш да ли људи као ја постоје у твојој земљи! Е па постоје! Али због људи као што си ти, непостоји моја земља - ЈУГОСЛАВИЈА! Вама очигледно није било доста што сте разбили Југославију, већ сте се сада устремили и на Србију! Па због људи као што си ти, а има их много, и то поготово на руководећим местима у политици (ДСС, НС, СРС и друге патриотско-верске организације) је Косово данас независна држава!!! Поздрав и свако добро--Pinki (разговор) 20:19, 2. мај 2010. (CEST)

Закључао сам јер је очигледно било ратова измена. -- Bojan  Razgovor  23:14, 2. мај 2010. (CEST)

Рат изменама

Када сам закључао онај други чланак, очекивао сам да нећеш водити ратове изменама, већ да ћеш користити страну за разговор. Још једно враћање измена и бићеш блокиран. -- Bojan  Razgovor  07:53, 3. мај 2010. (CEST)

Радован Поповић

Ајде ако можеш само напиши у ком је Дубу рођен Радован Поповић, пошто постоји више Дубова. --БаШ-ЧелиК (разговор) 01:51, 30. октобар 2010. (CEST)

Што се тиче мјеста рођења, то је јако важно да се тачно одреди и село и засеок, јер се на основу тога додају остале категорије, као напримјер Шапчани, Мачвани, Подрињци, итд. пс А шта да ти кажем, видио си и сам да овде има доста људи разних националности који се баве политиком. Овде чак долазе људи који чак и отворено исказују нетрпељивост према Србима. Хвала на подршци. --БаШ-ЧелиК (разговор) 02:08, 30. октобар 2010. (CEST)

Овде се предлаже блокирање: Википедија:Администраторска табла. На екрану одмах испод заштитног знака википедије имаш везе, међу којима је и веза Трг. Притиснеш на Трг, па онда кад уђеш у Трг, притиснеп на Википедија:Администраторска табла. Само биди опрезан како формулишеш и шта кажеш на тргу. Иначе овај Младифилозоф који је ставио ту слику [1] у тај чланак, је доживотно блокиран. Што се мене тиче, ту слику можеш да уклониш из чланка јер је противна Уставу Републике Србије. А подржаћу и да се та слука обрише, јер је то очигледно политичка слика. --БаШ-ЧелиК (разговор) 02:35, 30. октобар 2010. (CEST)

Референце

У првој референци „Паланачка филозофија“, Радио Слободна Европа, 24. август 2005, помиње се отац српске нације (нема духовни колико сам видио). У другој референци „Треба ли Срби да се поклоне папи (текст је аски и срамота је да се уопште користи као референца) помиње се духовни отац нације. Е сад, иза духовни стави другу референцу, а иза отац српске нације стави прву референцу. Не могу обадвије референце бити на крају реченице, јер не говоре исто. Поздрав!--В и к и в и н дбла бла 10:28, 1. јул 2011. (CEST)

Или једноставније. Направи му сајт па пиши и да је некрунисани краљ. -- Болен[[Слика:Oscar icon.svg|23px]] (разговор) 17:59, 2. јул 2011. (CEST)