Разноротка
Разноротка | |
---|---|
Marsilea quadrifolia | |
Научна класификација | |
Царство: | |
Тип: | |
Класа: | |
Ред: | |
Породица: | |
Род: | |
Врста: | M. quadrifolia
|
Биномно име | |
Marsilea quadrifolia | |
Синоними[2] | |
|
Разноротка или четворолисна водена папрат (лат. Marsilea quadrifolia) је строго заштићена врста хетероспорне папрати која расте на мочварном земљишту или на влажним ливадама. Род Marsilea је космополитског распрострањења и обухвата 49 прихваћених врста.[3]
Опис врсте
[уреди | уреди извор]Ризом биљке је веома танак, пузећи и заривен у муљ, дужине до 50 cm, ретко до 100 cm. Ризом је слабо разгранат, са доње стране образује коренчиће, а са горње листове. Лисне петељке су дужине до 20 cm. Лисна плоча је састављена од два пара наспрамних међусобно укрштених и зближених листића, који су на врху заобљени.[4]
Са основе лисне дршке полази изданак који носи два спорокарпа који су бубрежасти и дебелог зида. Унутар њега се налазе соруси (по једном спорокарпу по седам до девет соруса) који су перасто распоређени и галертно ткиво које представља слузаву масу која има способност да апсорбује воду. Када галертно ткиво апсорбује воду, спорокарп пуца и ослобађа споре. Отварање спорокарпа се приписује молекулима воде, међутим познати су примерци биљака чији су се спорокарпи отворили и после 50 година лежања у хербаријуму. [5]
Распрострањење
[уреди | уреди извор]Разноротка се може пронаћи у Војводини, али је веома ретка. Биљка је забележена на следећим локалитетима: Чортановци, Обедска бара, Сусек, Крњача , Ечка, Засавица и др. Познати су и налази у Црној Гори, Хрватској и Словенији. Ареал врсте подразумева умерене и меридионалне области Евроазије. [6][4]
Станиште
[уреди | уреди извор]Настањује стајаће воде и мочварна станишта.[6] У Републици Србији има статус строго заштићене биљне врсте.
Употреба у исхрани и медицини
[уреди | уреди извор]Разноротка се вековима бере и користи у народној медицини и исхрани становника Индије. Употребљава се често у етномедицини и то при лечењу чирева, реуматизма, хипертензије, кашља, епилепсије. Има релативно високу нутритивну вредност. Врста је богата витаминима, минералима, елементима у траговима, дијеталним влакнима и протеинима. Такође, врсту одликује већа количина тиамина, рибофлавина и витамина Ц. Више студија је показало да метанолни екстракти ове врсте показују антиоксидативни потенцијал и антиинфламаторно дејство.[7]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Gupta, A. K. (2011). „Marsilea quadrifolia. The IUCN Red List of Threatened Species 2011: e.T161864A5505853.”.
- ^ |https://powo.science.kew.org/taxon/urn:lsid:ipni.org:names:17145350-1 | Приступљено = 07.11.2023.
- ^ |https://powo.science.kew.org/taxon/urn:lsid:ipni.org:names:331113-2 | Приступљено = 07.11.2023.
- ^ а б Сарић, М. (1992). Флора Србије 1. Београд: Српска академија наука и уметности. стр. 93-94.
- ^ Вуков, Драгана; Игић, Ружица; Практикум из систематике виших биљака, ПМФ Нови Сад, 2000. Год
- ^ а б „Marsilea quadrifolia L.”. Архивирано из оригинала 09. 12. 2018. г. Приступљено 07. 12. 2018.
- ^ Corli, A.; Rossi, G.; Orsenigo, S.; Abeli, T. (2021). „Biological flora of Central Europe: Marsilea quadrifolia L.”. Perspectives in Plant Ecology, Evolution and Systematics. 53: 125641.