Рако Левајац
Војвода Ракo Левајац | |
|---|---|
| Датум рођења | 1777. |
| Место рођења | Љеваја, Османско царство |
| Датум смрти | 29. октобар 1833. (55/56 год.) |
| Место смрти | Мојсиње, Кнежевина Србија |
Војвода Ракo Левајац (Љеваја код Такова, 1777 — Мојсиње, 17. октобар (по ст. кал.)/29. октобар 1833) био је српски војвода који је ратовао у Првом и Другом српском устанку.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рако Левајац рођен је 1777. године. Надимак му је био Скерла. Мајка му се звала Јеленка, а име оца није забележено зато што је у раној младости остао без њега. Рако је имао двојицу браће, Панта и Радосава. Од брата Панта воде порекло Левајци из Бечња, а од другог брата Левајци из Лађеваца. Рако је заједно са браћом дошао у село у коме је провео највећи део свог живота. Дошао је у контакт са личностима које су познате за време Првог и Другог српског устанка. Био је трговачки момак Николе Луњевице захваљујући коме је упознао Карађорђа, Милоша и Милана Обреновића. Никола Луњевица је одиграо значајну улогу у животу војводе Левајца због новчане помоћи захваљујући којој је Рако почео самостално да тргује стоком.[1] Никада није заборављао сиромашне управо због сиромаштва из кога је потекао. О томе сведочи и писмо које је 23. априла 1816. године упутио кнезу Милошу поводом злоупотреба Милинка из Остре. У писму је изнео низ чињеница о наметању глобе кметовима и поштеним људима.[2] Присуствовао је значајним догађајима из првих дана устанка што говори о угледу који је уживао у својој средини као и међу устаницима. Иначе, у народу је био познат као даровит говорник.[3] Био је учесник Остружничке скупштине и Карађорђеве делегације на преговорима у Земуну 1804. Учесник је свих важнијих бојева Првог српског устанка. Био је у биткама на Мишару (1806), Љубићу и Дубљу (1815).[4]
После победе устаника код Сјенице и Суводола, пролећа 1809. године, војвода Милан Обреновић и Рако Левајац су са 3500 Срба прешли преко Колашина и упутили се ка црногорској граници, према Васојевићима.
Војвода Левајац
[уреди | уреди извор]За војводу ужичке нахије прогласио га је Карађорђе 1810. године, али му је та титула одузета 1813. Замерио се Карађорђу јер није испунио наређење да хапси хајдуке у ужичком и соколском крају. Замерио се и кнезу Милошу и против њега припремао буну 1824. и 1825.[5] године. Сукоби Рака Левајца са Карађорђем и Милошем показују каква је он био личност. Војвода је био особа од интегритета, немирног духа који је ратовао раме уз раме са важним личностима.[6]
Смрт
[уреди | уреди извор]Рако Левајац је завршио живот природном смрћу што је запрепашћујуће због супротстављања кнезу Милошу.[6] Умро је у сиромаштву и сахрањен поред цркве у Мојсињу 1833. године.
Спомен плоча
[уреди | уреди извор]Када је 1935. у Мојсињу грађена нова црква, његова надгробна плоча је нестала. Потомци су му 2. маја 2009. подигли нову спомен-плочу у цркви у Мојсињу коју је тог дана освештао епископ жички Хризостом Столић.[7]
Милан Ђ. Милићевић га помиње у свом „Поменику“. Једна улица у Горњем Милановцу носи његово име. Горан Р. Левајац је новембра 2008. у „Вечерњим новостима“ објавио фељтон „Моравски војвода Рака Левајац“ у шест делова.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „У сенци Вожда”. Новости. Приступљено 24. 1. 2019.
- ^ „Страшни Милинко”. Новости. Приступљено 24. 1. 2019.
- ^ „Горан В. Левајац: Јунак на Мишару”. Новости. Приступљено 24. 1. 2019.
- ^ „Командант слободног Чачка Рако Левајац и његово доба”. Чачански глас. Приступљено 24. 1. 2019.
- ^ „Први на мегдану”. Новости. Приступљено 24. 1. 2019.
- ^ а б „Избрисано име”. Новости. Приступљено 24. 1. 2019.
- ^ „Спомен плоча војводи Левајцу”. Политика. Приступљено 24. 1. 2019.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Горан Р. Левајац: Моравски војвода Рака Левајац (Вечерње новости, фељтон, 8-13. новембар 2008) Архивирано на сајту Wayback Machine (18. новембар 2018)
- Потомци основали удружење и поставили спомен-плочу („Курир“, 4. мај 2009)
- Бранио српску нејач (Глас јавности, 5. мај 2009)
