Љеваја

Љеваја
Љеваја;
	Љеваја, пут Таково−Доњи Бранетићи
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Моравички
Општина	Горњи Милановац
Становништво
— 2011.	93
Географске карактеристике
Координате	44° 04′ 14″ С; 20° 20′ 06″ И / 44.0705° С; 20.335° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	409 m
	Љеваја Љеваја на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	032
Регистарска ознака	GM

Љеваја је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 93 становника. Удаљено је 12 км од Горњег Милановца и налази се на старом путу за Пожегу. Налази се на надморској висни од 400 м и на површини од 466 ха.^[1]

Село је првобитно припадало општини и школи у Такову, а парохији цркве на Савинцу. Сеоска слава је други дан Тројица.^[1]

Овде се налазе Стари надгробни споменици у Љеваји.

Историја

Љеваја је исељена доласком Турака. У 18. веку је поново насељено доласком досељеника из Старог Влаха, Црне Горе, Босне и околине Ужица. Село је први пут поменуто у турском попису 1525. године под именом Љевај и тада је имало 8 домова. Име је вероватно добило по потоку Љеваја који дотиче из Горњих Бранетића.^[1]

У селу је рођен војвода Првог српског устанка Рака Левајац, писар војводе рудничког Милана Обреновића, који је са Карађорђем био на састанку са аустријским командатом Земуна и београдским дахијама. Био је Карађорђев изасланик код владике Петра I на Цетињу. Године 1809. години постао је војвода. Као мегданџија посекао је сина Сулејман паше Скопљака. После смрти војводе Лазара Мутапа 1815. године постао је војвода руднички. Умро је 17. октобра 1833. године. Потомци су му се одселили из села.^[1]

У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 42 ратника. Погинуло их је 26 а 16 је преживело.^[1]

Демографија

У пописима село је имало: 1910. године 276, 1921. године 218 а 2002. године 120 становника.^[1]

У насељу Љеваја живи 106 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 50,0 година (49,5 код мушкараца и 50,5 код жена). У насељу има 40 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,88.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	329
1953.	319
1961.	253
1971.	197
1981.	175
1991.	145	142
2002.	115	120
2011.	93

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Срби	105	91,30%
непознато	9	7,82%

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	6	5
80+	1	2
75—79	3	5
70—74	6	6
65—69	4	3
60—64	7	3
55—59	2	1
50—54	10	7
45—49	5	7
40—44	1	1
35—39	0	1
30—34	0	0
25—29	7	4
20—24	1	3
15—19	4	4
10—14	1	0
5—9	0	0
0—4	3	2
Просек :	49,5	50,5

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	55	60	61	59	52	48	40

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	11	13	4	3	4	3	0	2	0	0	2,88

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	57	14	33	6	3	1
Женски	52	8	32	11	1	0
УКУПНО	109	22	65	17	4	1

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	39	27	0	0	5
Женски	17	13	0	0	1
УКУПНО	56	40	0	0	6
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	1	1	0	2
Женски	0	0	2	0	0
УКУПНО	0	1	3	0	2
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	1	0	1
Женски	0	0	0	0	0
УКУПНО	0	0	1	0	1
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	1
Женски	0	0	0	1
УКУПНО	0	0	0	2

Референце

^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 288.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[:02-1] а ^б ^в ^г ^д ^ђ Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 288.

[2] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[3] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[4] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]