Дружетићи

Дружетићи
Дружетићи;
	Поглед на Каменицу, варошицу села Дружетићи
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Моравички
Општина	Горњи Милановац
Становништво
— 2011.	565
Географске карактеристике
Координате	44° 01′ 23″ С; 20° 09′ 11″ И / 44.023166° С; 20.153166° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	497 m
	Дружетићи Дружетићи на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	032
Регистарска ознака	GM

Дружетићи су насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 565 становника.

Овде се налазе и Кућа породице Раичевић и Крајпуташ Игњату Влашковићу у Дружетићима.

У деветнаестој књизи "Насеља и порекло становништва" (издање 1925 г.) наводи се "јака и снажна породица из Роваца у Црној Гори, немирна и врло плодна - Ћајићи на Косама". Њих је неколико презимена, на Косама и у планини: Tанасковићи, Милосављевићи, Трифуновићи, Нешковићи и Маринковићи. 33 куће, славе светог Луку. Косе су део села Дружетићи према Богданици а изнад Каменице, друмског насеља на реци Каменици под Руевцем. О фамилији Танасковић из Дружетића остало је сећање почев од Сима и Танаска - Симеуновог и Максимовог оца. Симеун Танасковић и жена му Марија изродили децу: Радисава, Миливоја, Николу, Танасија и кћи Савку. Ова породица имала је од имања: кућу и зграду, њиву од1/2 плуга, 2 ливаде, 2 косе, забран, 1 пуг. За пореске обавезе одређено им је да по имању спадају у I класу а по приходу у IV класу, те су имали обавезу од 11 цесарских дуката платити за 1863 годину. Како се рачуна да су насељавања у овом крају била пре 1804 године, то се Симеун и брат му Максим родише у Дружетићима. Симеун и Марија су, забележено је, били добростојећи, помиње се да су и он и жена му Марија имали по коња.

Никола Танасковић, један од синова Симеунових, и жена му Јока, имали су петоро деце: Раденка, Радомира, Милића, Илију и кћи Драгињу, удату Каљевић. Деца Николиног сина Радомира: Милојко, Симеун, Миодраг, Адам и кћи Милена, удата Милетић, сећали су се како је њих једанаесторо живело у једној "згради". Танасковића данас има свуда, од Дружетића, Пожеге, Чачка, Београда ... У Дружетићима су Милојков син Мића и жена Доца са сином Милованом и снајом Душицом, чија су деца у Чачку и Београду.

У Пожеги су синови Миодрага и жене му Радмиле од Перишића из Добродола: Раде Танасковић са женом Милицом - деца су им у Пожеги и у Београду, и брат му Мире са женом Мирјаном - деца су им у Београду. У Чачку су Симеунови синови Зоран и Славко са породицом...

Дружетићи, заједно са својом варошицом Каменицом, удаљени су од Горњег Милановца 43 км. Налазе се на старом путу за Пожегу, на подручју ужичке Црне горе, на надморској висини од 480 до 660 м и површини од 3.154 ха.^[1]

Галерија

Дом културе
Главна улица
Школа

Историја

Почетак стварања насеља Каменица пада пред крај XVII i početak XVIII века, то су се Косе насељавале барем у то време. Породице из Црне Горе су се углавном досељавале из економских разлога тражећи за себе простор који је у овим крајевима створен повлачењем становништва које је током турске окупације исламизовано. Крајем XVII муслиманске породице растурали су и хајдуци те су се оне исељавале тако да Први устанак 1804 није затекао у селу муслиманске фамилије. Досељавања новог становништва су била спора, породице су се селиле према распитивању и искуству оних који су стигли, највише из Старог Влаха и Црне Горе.^[1] Досељавањем, и саме породице, у највећем живећи у задругама, су се разгранавале а крсно име није припадало домаћину него дому и баштини. До промене презимена долазило је и одласком на мираз или усиновљавањем. Досељавања су вршена на простору који је био општа својина, док се није почела земља обрађивати и воћњаци садити, за својину се није тежило. У књизи спахијских прихода у рани, плаћало се кукурузом, доста ређе и пшеницом. Лети је стока терана на испашу у планину. Подаци говоре да је становништво држало овце, козе, свиње, говеда, ретко је ко имао коња. Воћарство се почело развијати око 1850 г. Својина се тада водила као: приватна, сеоска, општинска и државна. Крај је био сиромашан па су људи ишли у печалбу, углавном у групи од осам радника од којих се један старао о групи као њен вођа.

Дружетићи су на левој обали речице Каменица, подигнути на Маљен и Сувобор. На истоку, поток их одваја од Прањана. Под Риором су им закоси и ливаде..

Насеље овог краја се први пут помиње у турском попису 1525. године под именом Каменица. О настанку имена Дружетићи нема сигурних података. До 1991. године Каменица и Дружетићи били су једно село. Тада су се поделили и свако од њих добило је статус села.^[1]

Демографија

У насељу Дружетићи живи 596 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 47,2 година (46,7 код мушкараца и 47,7 код жена). У насељу има 221 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,18.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	1.239
1953.	1.415
1961.	1.311
1971.	1.220
1981.	1.041
1991.	866	864
2002.	703	714
2011.	565

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Срби	703	100,0%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	3	5
80+	14	11
75—79	15	25
70—74	28	28
65—69	46	34
60—64	29	31
55—59	18	27
50—54	16	21
45—49	34	20
40—44	20	17
35—39	25	20
30—34	19	15
25—29	15	19
20—24	19	12
15—19	13	17
10—14	25	17
5—9	12	17
0—4	9	7
Просек :	46,7	47,7

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	241	273	287	279	271	253	221

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	44	64	34	23	19	22	11	3	1	0	3,18

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	314	80	203	26	5
Женски	302	32	205	60	5
УКУПНО	616	112	408	86	10

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	211	162	0	2	29
Женски	160	113	0	0	30
УКУПНО	371	275	0	2	59
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	1	4	0	4
Женски	1	0	7	0	0
УКУПНО	1	1	11	0	4
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	2	0	1	1
Женски	1	1	3	2	0
УКУПНО	1	3	3	3	1
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	4	0	0	1
Женски	0	0	0	2
УКУПНО	4	0	0	3

Референце

^ ^а ^б ^в Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 224.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[:02-1] а ^б ^в Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 224.

[2] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[3] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[4] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]