Угриновци (Горњи Милановац)

Угриновци
Угриновци;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Моравички
Општина	Горњи Милановац
Становништво
— 2011.	371
Географске карактеристике
Координате	44° 10′ 13″ С; 20° 23′ 10″ И / 44.170166° С; 20.386° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	319 m
	Угриновци Угриновци на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	32314
Позивни број	032
Регистарска ознака	GM

Угриновци су насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 371 становника. Удаљено је 22 км од Горњег Милановца Ибарском магистралом у правцу ка Београду. Налази се на надморској висини од 250 до 460 м и на површини од 1.721 ха.^[1]

Село је некада имало општину и школу, а припадало је црквеној парохији цркве Свете Тројице у суседном селу Бољковци. Сеоска слава је Мали Спасовдан.^[1]

Овде се налазе Стари надгробни споменици у Угриновцима (општина Горњи Милановац).

Историја

Угриновци су постојали још у средњовековној Србији. Село је исељено пред најездом Турака (осим једне једине породице која је остала). Село је наново насељено током Првог српског устанка од стране досељеника из Сјеничке висоравни и Нове Вароши. У турском попису 1528. године на овом простору помињу се два села: Угриновци са 15 домова и Липети са 6 православних домова и једним муслиманским.^[1]

Сматра се да је назив села настао од имена Угри (Мађари), који су преко овог села продирали у правцу ка Руднику и у селу се задржавали. Многи Мађари су на овим просторима погинули и били сахрањени на гробљима која се данас називају мађарским. У Угриновцима постоји локалитет који се зове „Мађарско гробље”, а локалитети са тим именом постоје и у околним селима. Село Липети је временом постало заселак Угриноваца.^[1]

У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 108 ратника. Погинуло их је 55 а 53 је преживело.^[1]

Демографија

У пописима село је 1910. године имало 806 становника, 1921. године 740, а 2002. године тај број је спао на 489.^[1]

У насељу Угриновци живи 399 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,6 година (44,1 код мушкараца и 46,9 код жена). У насељу има 162 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,96.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	1.007
1953.	1.054
1961.	939
1971.	823
1981.	716
1991.	574	571
2002.	480	484
2011.	371

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Срби	478	99,58%
Муслимани	1	0,20%
Македонци	1	0,20%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	12	16
80+	5	9
75—79	12	10
70—74	15	29
65—69	21	22
60—64	17	24
55—59	7	15
50—54	9	12
45—49	24	17
40—44	20	8
35—39	7	13
30—34	14	8
25—29	13	12
20—24	7	12
15—19	11	14
10—14	13	9
5—9	12	13
0—4	8	10
Просек :	44,1	46,9

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	201	211	215	216	196	176	162

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	36	53	19	17	16	15	5	1	0	0	2,96

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	194	45	127	19	3	0
Женски	221	37	128	52	2	2
УКУПНО	415	82	255	71	5	2

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	72	18	0	12	18
Женски	23	10	0	1	4
УКУПНО	95	28	0	13	22
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	4	3	1	6
Женски	0	1	3	0	0
УКУПНО	0	5	6	1	6
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	1	1	2	0
Женски	0	1	0	1	0
УКУПНО	0	2	1	3	0
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	6
Женски	0	0	0	2
УКУПНО	0	0	0	8

Референце

^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 411.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[:02-1] а ^б ^в ^г ^д ^ђ Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 411.

[2] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[3] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[4] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]