Мутањ

Мутањ
Мутањ;
	Мутањ, путокази
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Моравички
Општина	Горњи Милановац
Становништво
— 2011.	46
Географске карактеристике
Координате	44° 07′ 00″ С; 20° 29′ 00″ И / 44.116666° С; 20.483333° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	517 m
	Мутањ Мутањ на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	032
Регистарска ознака	GM

Мутањ је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 46 становника. Удаљено је 11 км од Горњег Милановца. Налази се одмах поред Ибарске магистрале у правцу ка Београду, испод планине Рудник. Надморска висине је између 360 и 600 м, а површина износи 677 ха.^[1]

Село је првобитно припадало општини, школи и парохији цркве мајданске. Једном територијалном поделом припало је качерском срезу, општини, школи и цркви у Шилопају.^[1]

Овде се налазе Стари споменици на сеоском гробљу у Мутњу.

Општи подаци

Село је доста забачено и до њега нема добрих путева. У жижу јавности је дошло након што је мештанин, уметник Иван Јаковљевић, направио натпис: „Српски Холивуд” од слова високих око 3 м.^[2] Натпис је видљив са Ибарске магистрале и са Рудника. Овде се крајем јула одржава фестивал независног оф-филма Србије.^[3]

Историја

Мутањ је постојао још у средњовековној Србији. Доласком Турака село је опустело. Поново су га 1809. године населили досељеници са Сјеничке висоравни, од Новог Пазара и ужичког краја. Под именом Мутањ први пут је забележено у турском попису 1559. године. Тада је имало 12 домова. Нема прихватљивог објашњења како је настало име Мутањ. По једном предању име је добило по мутним сеоским потоцима.^[1]

У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 81 ратника. Погинуло их је 34 а 47 је преживело.^[1]

Демографија

У пописима село је 1910. године имало 322 становника, 1921. године 275, а 2002. године тај број је спао на 104.^[1]

У насељу Мутањ живи 84 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 49,6 година (49,3 код мушкараца и 49,8 код жена). У насељу има 42 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,48.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[4]
Година	Становника
1948.	363
1953.	357
1961.	300
1971.	242
1981.	169
1991.	131	128
2002.	104	104
2011.	46

Етнички састав према попису из 2002.‍^[5]

Срби	104	100,0%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости^[6]


	м	ж
?	0	0
80+	2	4
75—79	5	3
70—74	5	10
65—69	5	3
60—64	5	6
55—59	0	4
50—54	1	2
45—49	5	0
40—44	6	5
35—39	2	4
30—34	0	4
25—29	1	1
20—24	1	0
15—19	3	5
10—14	2	3
5—9	1	0
0—4	3	3
Просек :	49,3	49,8

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	67	67	69	59	55	48	42

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	12	16	4	5	2	3	0	0	0	0	2,48

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	41	9	28	3	1	0
Женски	51	6	25	17	2	1
УКУПНО	92	15	53	20	3	1

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	18	9	0	2	1
Женски	12	6	0	0	1
УКУПНО	30	15	0	2	2
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	1	1	0	2
Женски	0	0	1	0	0
УКУПНО	0	1	2	0	2
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	0	0	1
Женски	0	1	0	2	1
УКУПНО	0	1	0	2	2
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	1	0	0	0
Женски	0	0	0	0
УКУПНО	1	0	0	0