Калиманићи (Горњи Милановац)
Калиманићи | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Моравички |
| Општина | Горњи Милановац |
| Становништво | |
| — 2011. |  139 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 04′ 00″ С; 20° 25′ 00″ И / 44.066666° С; 20.416666° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 408 m |
.svg)  Калиманићи Калиманићи на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 032 |
| Регистарска ознака | GM |
Калиманићи је село у централној Србији, у општини Горњи Милановац, у Моравичком округу. Налази се на 8 км од Горњег Милановца[1], на путу Горњи Милановац - Калиманићи - Бољковци - Доњи Бањани - Љиг. На надморској висини је од 420 до 480 м, а заузима површину од 502 ха.[1]
Према попису из 2011. у селу је био 139 становника.
Село је имало своју општину и школу. Припада црквеној парохији цркве у селу Љутовница. Сеоска слава је била Бела субота, а данас је други дан Тројице.[1]
До скоро, село је било познато и по великим воћњацима ПИК-а Таково. У овом селу су познати произвођачи шљива и добре природне ракије. Међу првим заштићеним ракијама са овог подручја је и „ГЕЏА” произвођача Марковић Милована.
Овде се налазе Стари споменици на сеоским гробљима у Калиманићима (општина Горњи Милановац) и Марков гроб у Калиманићима.
Географија
[уреди | уреди извор]Село је типичног разбијеног шумадијског типа и дели га речица Калудра на два дела, такозвани доњи и горњи крај.
Историја
[уреди | уреди извор]Наиласком Турака, Калиманићи су били исељени. У 18. веку село је насељено досељеницима из Старог Влаха. Први досељеник у ово село звао се Калиман па је по њему село добило име.[1]
Село је познато и по томе што је ту била задња линија фронта у Колубарској бици. Наиме, Аустроугарске снаге су заглавиле своје тешко наоружање у делу Врнчана, села које се граничи са Калиманићима, звано Локва, где су их српске снаге потукле до ногу и преокренуле битку у своју корист.
У Калиманићима рођен је генерал Божидар Терзић, командант Шумадијске дивизије I позива у Првом светском рату до 31. децембра 1915. године и министар војни у Влади Србије до пред крај Првог светског рата. У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 78 ратника. Погинуло их је 61 а 17 је преживело.[1]
У селу се за време Другог светског рата скривао Милош Минић.
Село има фудбалски клуб „Омладинац” и невероватно добре људе.
Демографија
[уреди | уреди извор]У пописима село је 1910. године имало 470 становника, 1921. године 320, а 2002. године тај број је спао на 182.[1]
У насељу Калиманићи живи 148 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,4 година (45,0 код мушкараца и 45,8 код жена). У насељу има 62 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,92.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
Број становника се изузетно брзо смањује, јер становништво прелази у Горњи Милановац и остале градове.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 0 | 0 | ||
| 80+ | 0 | 1 | ||
| 75—79 | 4 | 3 | ||
| 70—74 | 8 | 9 | ||
| 65—69 | 11 | 13 | ||
| 60—64 | 9 | 11 | ||
| 55—59 | 0 | 5 | ||
| 50—54 | 7 | 8 | ||
| 45—49 | 7 | 4 | ||
| 40—44 | 5 | 7 | ||
| 35—39 | 2 | 2 | ||
| 30—34 | 6 | 7 | ||
| 25—29 | 4 | 3 | ||
| 20—24 | 5 | 5 | ||
| 15—19 | 3 | 6 | ||
| 10—14 | 5 | 6 | ||
| 5—9 | 4 | 7 | ||
| 0—4 | 4 | 0 | ||
| Просек : | 45,0 | 45,8 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 71 | 16 | 52 | 1 | 2 | 0 |
| Женски | 84 | 17 | 53 | 14 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 155 | 33 | 105 | 15 | 2 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 35 | 6 | 0 | 0 | 13 |
| Женски | 20 | 3 | 0 | 0 | 11 |
| УКУПНО | 55 | 9 | 0 | 0 | 24 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 0 | 3 | 5 | 0 | 3 |
| Женски | 0 | 1 | 1 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 0 | 4 | 6 | 0 | 3 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 2 | 1 | 0 | 2 |
| Женски | 1 | 1 | 1 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 1 | 3 | 2 | 0 | 2 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| Женски | 1 | 0 | 0 | 0 | |
| УКУПНО | 1 | 0 | 0 | 0 | |
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Спомен дом Момчила-Моме Радовановића, месна канцеларија. -
Плоче на згради месне заједнице. -
-
-
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 243.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]сестринским пројектима:
