Семедраж

Семедраж
Семедраж;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Моравички
Општина	Горњи Милановац
Становништво
— 2011.	243
Географске карактеристике
Координате	44° 00′ 00″ С; 20° 24′ 35″ И / 44.0000° С; 20.4097° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	368 m
	Семедраж Семедраж на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	032
Регистарска ознака	GM

Семедраж је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 243 становника. Удаљено је 8 км од Горњег Милановца Ибарском магистралом у правцу ка Чачку, а затим од места Млаковац на запад, на надморској висини од 250 до 500 м и на површини од 1.225 ха.^[1]

Село је некада припадало општини Брусница и парохији цркве Свети Никола у селу Брусница, а имало је своју школу. Сеоска слава је други дан Тројица.^[1]

Овде се налазе Стари споменици на сеоском гробљу у Семедражи (општина Горњи Милановац) и Крајпуташ Танасију Милићу у Семедражи.

Историја

У овом селу има трагова шљачишта, трагова копања руда, имена и назива гробаља и црквишта. То доказује да је ту постојало насеље од давнина чији су се становници бавили рударењем. Семедраж се први пут помиње у турском попису 1476. године. Тада је имао 7 домова. По предању, село се у најраније време звало Љесковица и Турци су га запалили. По другом предању, Алил спахија је у атару села имао 48 кошева семена, од којих је настало име Семедраж.^[1]

Староседеоци су били приморани да се иселе пред доласком Турака. Досељеници из Херцеговине, Старог Влаха и ужичког краја су село наново населили у 18. веку.^[1]

У Другом српском устанку из Београда је кроз село наишао Ћехаја паша у помоћ Турцима који су водили борбу са устаницима на Љубићу. У једној шуми у селу наишао је на збег мештана који су се сакрили испред Турака и све их побио. Због много проливене крви то место названо је Збеговиште а брдо на коме се оно налази Крвавац.^[1]

У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 100 ратника. Погинуло их је 51 а 49 је преживело.^[1]

Демографија

У пописима село је 1910. године имало 457 становника, 1921. године 405, а 2002. године тај број је спао на 263.^[1]

У насељу Семедраж живи 227 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,5 година (41,9 код мушкараца и 45,1 код жена). У насељу има 78 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,38.Назив села потиче од кошева са семеном, који је један турски паша имао у овом селу. Раније име села било је Љесковац, јер је било богато пошумљено дрветом љеска.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	568
1953.	575
1961.	486
1971.	427
1981.	377
1991.	310	309
2002.	264	264
2011.	243

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Срби	263	99,62%
Хрвати	1	0,37%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	15	12
80+	3	4
75—79	4	7
70—74	6	8
65—69	7	10
60—64	10	6
55—59	8	8
50—54	9	9
45—49	10	8
40—44	7	11
35—39	13	6
30—34	6	7
25—29	6	8
20—24	10	5
15—19	6	2
10—14	5	3
5—9	7	8
0—4	5	5
Просек :	41,9	45,1

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	99	105	107	106	105	97	78

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	12	25	10	12	5	8	2	1	1	2	3,38

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	120	38	70	9	3
Женски	111	16	69	25	1
УКУПНО	231	54	139	34	4

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	66	8	0	0	23
Женски	37	3	0	0	18
УКУПНО	103	11	0	0	41
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	4	0	4	0	5
Женски	0	0	4	1	1
УКУПНО	4	0	8	1	6
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	2	4	0	1	1
Женски	0	0	0	2	1
УКУПНО	2	4	0	3	2
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	14
Женски	1	0	0	6
УКУПНО	1	0	0	20

Референце

^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 377.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[:02-1] а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 377.

[2] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[3] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[4] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]