Леушићи

Леушићи
Леушићи;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Моравички
Општина	Горњи Милановац
Становништво
— 2011.	129
Географске карактеристике
Координате	44° 02′ 09″ С; 20° 14′ 32″ И / 44.035833° С; 20.242166° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	521 m
	Леушићи Леушићи на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	032
Регистарска ознака	GM

Леушићи су насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2002. било је 129 становника. Налази се на путу за Пожегу, 33 км од Горњег Милановца. Надморска висина је од 380 до 610 м, а површина је 825 ха.^[1]

Село је некада имало општину. Ђаци су похађали школу у Прањанима и припадали су парохији Прањанској. У центру села 1963. године изграђена је музејска поставка у Спомен-дому у част изгинулих ратника у Првом и Другом светском рату.^[1]

Сеоска преслава је на прве Тројице, а у прву недељу после Петровдана држи се одавно вашар.

Овде се налази Крајпуташи браћи Лукић у Леушићима.

Историја

По легенди, Леушићи су названи на по Леју, старешини села који се тамо настанио. Нема података да је село постојало у старом и средњем веку. Први подаци о земљишту на коме се налази село потичу из аустријског пописа 1718. године, али се не помиње насеље. Досељавање на подручје села почело је 1780. године, најмасовније било је 1809. године а завршено је 1820. године. Досељеници су дошли из Босне, Херцеговине, Црне Горе, Старог Влаха и ужичке Црне горе. Године 1863. село је имало 38 домова.^[1]

У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 122 ратника. Погинуло их је 54 а 68 је преживело.^[1]

Географија

Село се налази по косама и странама испод брда Бијеле плоче и Кремена. Кроз јужни део сеоског атара протиче река Коњска, која долази из Срезојеваца, где и извире, а улива се у Чемерницу (управо у Леушићима). Село је веома раштркано, а има 106 домаћинстава.

Демографија

У пописима село је 1910. године имало 467 становника, 1921. године 456, а 2002. године тај број је спао на 181.^[1]

У насељу Леушићи живи 139 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 50,8 година (48,6 код мушкараца и 53,2 код жена). У насељу има 67 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,42.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	433
1953.	392
1961.	355
1971.	312
1981.	283
1991.	185	177
2002.	162	177
2011.	129

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Срби	160	98,76%
Југословени	2	1,23%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	0	0
80+	2	5
75—79	5	6
70—74	15	14
65—69	6	8
60—64	13	5
55—59	2	11
50—54	2	4
45—49	4	1
40—44	2	2
35—39	6	4
30—34	5	3
25—29	2	5
20—24	4	1
15—19	4	1
10—14	2	2
5—9	5	3
0—4	4	4
Просек :	48,6	53,2

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	101	96	96	93	90	69	67

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	19	30	7	3	4	1	2	0	0	1	2,42

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	72	10	53	5	4
Женски	70	1	55	13	1
УКУПНО	142	11	108	18	5

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	36	22	0	0	8
Женски	19	12	0	0	6
УКУПНО	55	34	0	0	14
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	2	0	0	0
Женски	0	0	0	0	0
УКУПНО	0	2	0	0	0
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	1	1	1
Женски	0	0	0	1	0
УКУПНО	0	0	1	2	1
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	1
Женски	0	0	0	0
УКУПНО	0	0	0	1

Види још

Општина Горњи Милановац

Референце

^ ^а ^б ^в ^г ^д Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 264.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература

Миленко С. Филиповић: Таково, Српски етнографски зборник, 1960.

Спољашње везе

[:02-1] а ^б ^в ^г ^д Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 264.

[2] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[3] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[4] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

Нормативна контрола
Међународне	VIAF
Државне	Израел Сједињене Државе