Рамадан
44° 50′ 05″ С; 20° 33′ 34″ И / 44.8348° С; 20.55936° И
| Регија | Балкан, Јужна Европа и Средња Европа |
|---|---|
| Период | од II до IV века нове ере |
| Главно налазиште | Сингидунум, Београд |
Рамадан је археолошко налазиште које се налази код села Вишњица надомак Београда.[1]
Археолошка истраживања локалитета
[уреди | уреди извор]На основу богатих површинских налаза керамике, новца, као и профила зидова кућа који су видљиви у усеку пута, Музеј града Београда је 1964. године вршио пробна археолошка ископавања у непосредној близини Рамадан чесме у Вишњици. Констатовани су остаци богатог римског насеља са културним слојем дебљине 1,5 м. Насеље је констатовано на површини од око 800 м². Откривени су зидови двеју кућа, који иду до дубине 1,37 м. У слојевима, поред остатака стамбене архитектуре, нађен је и разноврстан пратећи материјал – остаци тегула, фрагменти керамике, делови гвоздених предмета (брава, секира и сл.), прстења и други остаци предмета материјалне културе.[2]
Значај налазишта
[уреди | уреди извор]На основу налаза новца, ово римско насеље може се датовати у време од II до IV века нове ере. Културни слојеви римског насеља на локалитету Рамадан садрже материјал који је од велике важности за проучавање римске материјалне културе на београдском подручју, а посебно за проучавање римског лимеса.[2]
Заштита
[уреди | уреди извор]Археолошки локалитет Рамадан није до краја истражен, али је стављен под заштиту и на њему се не може планирати никаква изградња, нити укопавање инфраструктуре.[3]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „lokalitet Ramadan”. Protego - graditeljsko nasleđe. Udruženje Protego. Архивирано из оригинала 21. 11. 2018. г. Приступљено 21. 11. 2018.
- ^ а б „Рамадан Вишњица”. Каталог непокретних културних добара на подручју града Београда. Завод за заштиту споменика културе града Београда. Приступљено 19. 11. 2018.
- ^ GENERALNI PLAN BEOGRADA 2021. (PDF). Skupština grada Beograda. 22. 9. 2003. стр. 103, 173. Приступљено 21. 11. 2018.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Spasić, Suzana (14. 3. 2017). „Višnjica – a u njoj i Rim i Vizantija, i vojska i lekovita voda”. Avant Art magazin. Приступљено 21. 11. 2018.