Расковник (биљка)
| Расковник (Laserpitium siler) | |
|---|---|
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | Скривеносеменице (Magnoliophyta)
|
| Класа: | Дикотиледоне биљке (Magnoliopsida)
|
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | Laserpitium siler L.
|
| Синоними[1][2] | |
| |
Расковник (лат. Laserpitium siler, син. Siler montanum, Laserpitium garganicum)[2] је вишегодишња зељаста биљна врста из породице штитарки (Apiace). Понекад се користи као зачин, ређе као лековита биљка.[3]
У Србији, посебно у источним и јужним регионима, постоји народно веровање да је управо ово магична биљка расковник, која отвара све браве и помаже код проналажења закопаног блага.[4][5]
Етимологија
[уреди | уреди извор]Назив рода Laserpitium је сложеница састављена од латинске речи laser (сок) и грчке речи pitizio (капљем). То је био назив за данас непознату биљку из породице штитарки која је расла у околини града Птолемаиде (данашњи Кајлар) у Грчкој, чији се сок користио као зачин. Име врсте siler био је латински назив за жбун чије семенке су се користиле као лек и чије су се гране, према Виргилију и Плинију, користиле уместо врбових за терање змија.[2]
Српско име биљке расковник у етимолошкој је вези са глаголом „ковати” и упућује на митолошку „моћ” ове биљке да отвори и раскује сваку браву.[6]
Хрватско име ове биљке је горски или усколисни гладац, словеначко горски јеленовец,[7] у Немачкој је познат као планински ким (нем. bergkümmel), а у Шпанији као сеоски ким (шп. comino rústico) и тролисна трава (hierba de las tres hojas).[8]
Опис врсте
[уреди | уреди извор]
Расковник је трајница из породице штитарки (Apiace). Стабљике су усправне, жљебасте, глатке, голе, једноставне или у горњем делу мало разгранате. Могу израсти и до 130 цм висине. Листови су крупни, дуги и до 100 цм, перасто раздељени на многобројне мале, издужене, плавкасто-зелене листиће целог обода.
Цветови су ситни, скупљени по 20-50 у штитасте цвасти пречника 3-8 цм. Цвета од јуна до августа. Плод је издужени шизокарпијум који се раздваја када дозри.[8] Врста је двополна и самооплодна, а опрашују је инсекти.[3]
Угроженост
[уреди | уреди извор]Расковник не спада у угрожене врсте.[3] Међутим, једна врста из рода паразитских биљака воловотки (Orobanchaceae), водопија расковника (Orobanche laserpitii-sileris) је облигатни (прави)[а] паразит врсте Laserpitium siler, у народу познате под именом расковник, чији се корен последњих година интензивно сакупља јер му се приписују неке чудотворне моћи. Самим тим опстанак ове паразитске врсте је крајње угрожен, јер у потпуности зависи од расковника. Тим пре што је бројност целе популације водопије расковника на територији Србије, која је подељена у две субпопулације (на Ртњу и на Сувој планини), једва да прелази 50 јединки — у оквиру субпопулације у подножју Соколовог камена на Сувој планини пронађено је мање од 10 јединки. Врста није заштићена законом, а у Црвеној књизи флоре Србије је у категорији „низак ризик угроженост”, али с обзиром на ове чињенице она свакако спада у угрожене врсте.[9]
Распрострањеност
[уреди | уреди извор]Распрострањен је у средњој и јужној Европи. Расте у великим групама на отвореним стаништима, травњацима и камењарима, од нижих брдских до планинских подручја.[8]
Станиште
[уреди | уреди извор]Добро расте како на лаком песковитом и средње тешком иловастом, тако и на тешком глиновитом земљишту. Према Ph вредности одговарају му земљишта од благо киселих до благо алкалних. Може расти на отвореном простору или у полусенци (светле шуме). Више му одговара влажно тло.[3]
Употреба
[уреди | уреди извор]Расковник се може садити као украсна биљка у ароматичним вртовима. Погодан је за вртове на сунчаним ободима шуме, или за „шарени хлад”.
Листови, семенке и корен ароматичног су мириса и укуса, па се понекад користе као зачин,[8] замена за ким и коморач. Ређе се користи због својих лековитих својстава, у народној медицини потенцијално против зубобоље. Корен је горак и помало љут, а још више семенке које имају мирис који подсећа на помешане мирисе аниса и коријандера. У прошлости се користио као диуретик, еменагог[б] и стомахик. У аустријским Алпима од етеричног уља расковника, које је плаве боје, правили су се ароматични ликери. У планинским областима корен се понекад користио као поврће.[3]
У Србији се расковник сматра митском биљком. Најпознатија је од неколико сличних биљака које постоје само у причама из српске, односно словенске митологије.[12] Приписују му се многе магијске моћи, а најчешће она да може да откључа све што је закључано и отвори све што је затворено.[13][14] Употреба расковника у српској митологији често је везана и за проналажење скривеног блага, о ком у српском народу постоји велики број митова, а посебно су распрострањени у источној Србији где се и данас могу срести трагачи за хајдучким златом.[4] Верује се да корен расковника има облик мушког тела, са свим деловима и изгледа као мали човек величине палца, некада са све косом на глави. Корен биљке Laserpitium siler понекада изгледа управо тако, што је разлог зашто се сматра магичном биљком расковник.[15]
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Биљка на камењару -
Биљка пред цветање -
Цваст у цвету -
Зрели плодови -
Биљка са кореном -
Корен који личи на човечуљка
.jpg)
.jpg)
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Код облигатних паразита цео животни циклус зависи од домаћина и такав паразитизам је перманентан, односно трајан. Облигатни паразити губе све структуре које су иначе потребне у слободном животу, а хипертрофирају им расплодни органи.[10]
- ^ Еменагоги су средства за поспешивање менструације. Изазивају локалну препуњеност крвних судова материце или свих органа карлице, чиме пузрокују крварење. Код трудница могу изазвати побачај.[11]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Biolib
- ^ а б в „Siler_montanum_garganicum”. Scheda IPFI, Acta Plantarum. Приступљено 2024-07-22.
- ^ а б в г д „Laserpitium siler - PFAF Plant Database”. Plants For A Future. Приступљено 2024-07-22.
- ^ а б „Fenomen potrage za blagom najčešći u istočnoj Srbiji”. Srbija Vesti. 2024-02-05. Приступљено 2024-07-08.
- ^ Чајкановић: Речник српских народних веровања о биљкама 1994, стр. 264-265
- ^ ГОРА љиљанова : (биљни свет у традиционалној култури Срба) (PDF). Београд: Удружење фолклориста Србије, Универзитетска библиотека “Светозар Марковић”. 2016. стр. 16. ISBN 978-86-7301-086-1.
- ^ „Gorski jelenovec (Laserpitium siler)”. Slovenska flora (на језику: словеначки). Приступљено 2024-07-22.
- ^ а б в г „Gorski gladac”. Plantea (на језику: хрватски). 2015-12-29. Приступљено 2024-07-22.
- ^ а б Ranđelović, Vladimir; Zlatković, Bojan; Jušković, Marina; Živojinović, Ljubica (2002). „UGROŽENOST FLORE SUVE PLANINE” (PDF). 6. Simpozijum o flori jugoistočne Srbije i susednih područja - Zbornik radova: 316—317.
- ^ „parazitizam”. Hrvatska enciklopedija, mrežno izdanje. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Приступљено 22. 7. 2024.
- ^ „emenagogi”. Hrvatska enciklopedija, mrežno izdanje. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Приступљено 22. 7. 2024.
- ^ Бодирогић 2016, стр. 21-23
- ^ Раденковић, Љубинко (2000—2001). Расковник у кругу сличних биљака (на језику: српски). Slavic Gate. Архивирано из оригинала 25. 6. 2010. г. Приступљено 24. 8. 2010.
- ^ Јасмина С., Јокић (2018). „Семантика и функција расковника у „Божјим људима’’ Борисава Станковића”. Књижевност и језик. LXV/3–4: 3931, 329.
- ^ Раденковић, Љубинко (1996). Симболика света у народној магији Јужних Словена. Ниш: Просвета : Балканолошки институт САНУ. ISBN 86-7455-292-7.COBISS.SR 49599244
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- „Laserpitium siler L., Расковник (Прованса, Француска)”. Pl@ntNet (на језику: српски). Приступљено 2024-07-22.
- „Расковник”. Eтнографски институт САНУ. Приступљено 2024-07-22.