Ратко Ђуровић
Ратко Ђуровић | |
---|---|
Датум рођења | 25. новембар 1914. |
Место рођења | Никшић, Краљевина Црна Гора |
Датум смрти | 17. јун 1998.83 год.) ( |
Место смрти | Београд, Савезна Република Југославија |
Ратко Ђуровић (1914 — 1998), био је југословенски филмски сценариста и историчар културе,[1] један од првих професора на Групи за драматургију Факултета драмских уметности у Београду. Аутор је преко тридесет сценарија за краткометражне и дугометражне филмове и један је од пионира модерне југословенске кинематографије.
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођен је у Никшићу, 25. новембра 1914. Филозофски факултет завршио је у Загребу. Био је првоборац НОБ-а током Другог светског рата. После рата, био је директор драме Народног позоришта НР Црне Горе, стручни саветник „Авала филма”, уметнички директор „Дунав филма”, директор Лексикографског завода Црне Горе.[1]
Аутор је низа сценарија за краткометражне и дугометражне филмове, међу којима је и први сценарио за дугометражни играни филм у црногорској професионалној кинематографији Лажни цар 1955. године.[2] Чувени су и филмови Зле паре, Четири километра на сат, Кампо Мамула, али и Козара, Битка на Неретви, Човјек кога треба убити и 13. јул, који су такође настали по његовим сценаријима.
Најчешће је сарађивао са редитељем Велимиром Стојановићем, али и са Вељком Булајићем, Предрагом Голубовићем и другима. Објавио је низ студија, есеја, приказа и енциклопедијских чланака из теорије и праксе, историје позоришта и филма, књижевности и културе. За рад на играном филму награђиван је високим професионалним и друштвеним признањима, међу којима и Тринаестојулском наградом.
Године 1960, Јосип Кулунџић, драмски писац, позоришни редитељ и дотадашњи наставник глуме и позоришне режије, основао је Групу за драматургију на Академији за позориште, филм, радио и телевизију (данашњи ФДУ). 1961. године, Ратко Ђуровић почиње да предаје филмски сценарио и заслужан је за формирање многих касније познатих филмских стваралаца у Југославији.
„ | Подједнако је постојала тежња да се, кроз студије, у слушаоцу развија потреба за стварањем оригиналних умјетничких радова из једног или више ових медијума, као и то да се оспособи и спреми зрела и даровита личност, са развијеном критичком и теоријском мишљу у практичном раду. | ” |
— Ратко Ђуровић |
Од 1971. године предавао је и на новооснованим театролошким и филмолошким последипломским студијама. Ратко Ђуровић био је и проректор и ректор Универзитета уметности у Београду. Умро је 17. јуна 1998. године у Београду.[1]
Филмографија
[уреди | уреди извор]Сценарио за филмове:[2]
- Лажни цар (1955)
- Зле паре (1956)
- Четири километра на сат (1958)
- Кампо Мамула (1959)
- Козара (1963)
- Поглед у зјеницу сунца (1966)
- Битка на Неретви (1969)
- Први сплитски одред (1972)
- Бомбаши (1973)
- Црвени удар (1974)
- Човјек кога треба убити (1979)
- Сезона мира у Паризу (1981)
- 13. јул (1982)
Документарни и кратки играни филмови
[уреди | уреди извор]- 1977 Обавезујем се (кратки документарни)
- 1974 Више од братства (кратки документарни)
- 1972 Доказ (кратки документарни)
- 1972 Путеви храбрости (кратки документарни)
- 1972 Страх (краткометражни)
- 1972 Тито - врховни командант (кратки документарни)
- 1970 На пробе (кратки документарни)
- 1967 Шпанија наше младости (документарни)
- 1964 Скопље '63 (документарни)
- 1963 Ужичка република (кратки документарни)
- 1962 Ругово (кратки документарни)
- 1962 Конавока (кратки документарни)
- 1962 Смрт фашизму - слобода народу (кратки документарни)
- 1961 Металац (кратки документарни)
- 1960 Ветар и ветрењача (кратки документарни)
- 1959 Заштићене бразде (кратки документарни)
- 1959 Југо (кратки документарни)
- 1957 Црном Гором (кратки документарни)
- 1954 Наша тамновања (кратки документарни)
- 1953 Заточеници мријет навикнути (кратки документарни)
- 1951 Његош (краткометражни)
- 1951 У славу Његоша (кратки документарни)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в „Умро је сценариста и професор Ратко Ђуровић”. srpskilegat.rs. Приступљено 26. 1. 2022.
- ^ а б „Ratko Djurovic-Scenario za filmove:”. filmovi.com. Приступљено 26. 1. 2022.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Ратко Ђуровић на сајту IMDb (језик: енглески)