Ратко Вулановић
| Ратко Вулановић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1941. |
| Место рођења | Никшић, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 23. март 2023. (81/82 год.) |
| Образовање | Факултет ликовних уметности |
Ратко Вулановић (Никшић, 1941 — 23. март 2023)[1] био је српски вајар из Црне Горе.
Биографија
[уреди | уреди извор]
Рођен је 1941. године у Никшићу.[2] Похађао је средњу уметничку школу у Црној Гори и завршио је постдипломске студије на Академији ликовних уметности у Београду.[3] Седам година је боравио у вајарској колонији „Бели венчац” у Аранђеловцу. Поред вајарства, бавио се и сликарством.[4]
Самостално је излагао у Вараждину 1968,[2] Београду 1971, 1973, 1977, 1982, 1988, 1989. и 2002, Зрењанину и Суботици 1977, Подгорици 1977, 1987. и 1996, Никшићу 1992, Москви 1993, Будви 1996. и Бару 1997. године.[5] Учествовао је на групним изложбама у Октобарском салону 1967—1977, изложбама Удружења ликовних уметника Србије 1968—1975, изложби у Салону младих у Загребу 1969, изложбама „Простор” 1970, 1972, 1974, 1975, 1976. и 1977,[6] изложби скулптура у слободном простору 1970. и 1972, Ликовним сусретима у Суботици 1970, изложби југословенског портрета у Тузли 1971,[7] Бијеналу младих у Ријеци 1973,[6] Шестој изложби СУЛУЈ-а у Сарајеву и изложби тридесет година УЛУС-а 1975. године.[2] Добитник је прве награде ЦКСОЈ 1967. и награде Фонда „Сретена Стојановић” у Београду 1971.[6]
Важио је за истакнутог стручњака за рад са каменом. Урадио је камени зид Саборне цркве у Подгорици.[8]
Изградио је Каменград сачињен од низа скулптура на Ади Циганлији и касније у родном Никшићу, на захтев Мила Ђукановића.[9] Након што је Ђукановић направио политички заокрет и удаљио се од просрпске политике, Вулановић је био под притиском пошто се изјашњавао као Србин и верник Српске православне цркве. Низ његових камених скулптура у Никшићу је уклоњено, а Вулановићу је Црна Гора тражила да плати 19.000 евра на конто трошкова уклањања. Пошто није платио казну, власти су покушале да принудну наплату изврше продајом половине стана у власништву Вулановићеве супруге.[9]
Имао је четири ћерке из два брака.[8] Живео је на Новом Београду. Преминуо је 23. марта 2023. и сахрањен је у родном селу Лаз.[10]
Књигу разговора са Вулановићем под насловом Белези Ратка Вулановића објавио је новинар Милош Јевтић јула 2024.[11]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Preminuo Ratko Vulanović, istaknuti vajar i slikar”. Вијести (на језику: српски). 2023-03-23. Приступљено 2023-03-23.
- ^ а б в Млади 1974—1975. Београд: Удружење ликовних уметника Србије. 1976.
- ^ „Ratko Vulanović - Umetnosti nastaje iz sporazuma i ljubavi”. ČASOPIS KUŠ! (на језику: енглески). 2016-10-03. Приступљено 2021-07-23.
- ^ Димитријевић, Милица. „Одлазак Ратка Вулановића”. Politika Online. Приступљено 2023-03-26.
- ^ „Poznati Nikšićani: Ratko Vulanović”. Mladi Nikšića (на језику: енглески). 2021-02-13. Приступљено 2021-07-23.
- ^ а б в Млади 1976—1977. Београд: Удружење ликовних уметника Србије. 1978.
- ^ „Ratko Vulanović”. Hronologija izlaganja skulpture u Srbiji (на језику: српски). 2021-11-02. Приступљено 2024-01-28.
- ^ а б „Ratko Vulanović, autor monumentalnih skulptura na Adi Ciganliji: Džin iz Kamenog grada”. Ona MAGAZIN (на језику: енглески). 2018-02-18. Архивирано из оригинала 17. 01. 2020. г. Приступљено 2023-03-26.
- ^ а б Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Скулптуре Ратка Вулановића у огледалу српско-црногорских односа: Ако шта није естетски, није естетски кукати”. www.rts.rs. Приступљено 2021-07-23.
- ^ К., В. (25. 3. 2023). „ЗАХВАЉУЈУЋИ ЊЕМУ БЕОГРАД ЈЕ ДОБИО "СТОУНХЕНЏ": У родном селу код Никшића сахрањен уметник Ратко Вулановић”. Вечерње новости. Приступљено 26. 3. 2023.
- ^ „SEĆANJE NA VAJARA RATKA VULANOVIĆA: Promocija knjige Miloša Jevtića u Galeriji "B2"”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2024-07-09.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]| Међународне | |
|---|---|
| Остале | |
