Рахман Морина

Рахман Морина
Рахман Морина
Лични подаци
Датум рођења	1943
Место рођења	Раушић, Пећ, Краљевина Југославија (под окупацијом)
Датум смрти	12. октобар 1990.(1990-10-12) (46/47 год.)
Место смрти	Приштина, СФР Југославија
Народност	Албанац
Професија	полицијски официр, политичар
Породица
Супружник	Братислава Морина
Политичка каријера
Политичка странка	Социјалистичка партија Србије (1990) Савез комуниста Југославије (?–1990)
Мандати председник Покрајинског комитета Социјалистичке партије Србије за Косово и Метохију 27. јануар 1989 — 12. октобар 1990. Претходник Ремзи Кољгеци Наследник Функција укинута

Рахман Морина (алб. Rrahman Morina; Раушић, код Пећи, 1943 — Приштина, 12. октобар 1990) био је полицијски официр и друштвено-политички радник САП Косова.

Биографија

Рођен је 1943. године у Раушићу, код Пећи. Радио је као агент у Министарству унутрашњих послова Југославије, а касније партијски радник у Савезу комуниста Косова. Напредовао је у каријери и до 1981. постао министар унутрашњих послова на Косову.

По избијању демонстрација на Косову у марту 1981, ангажовао је милицију да сузбије демонстрације без консултовања с покрајинском владом. Због овог је потеза оставку дао Махмут Бакали, тадашњи председник Централног комитета СК Косова, изгубивши поверење савезне владе у Београду.

Током провођења тзв. антибирократске револуције на Косову, Слободан Милошевић је осигурао смењивање с власти Азема Власија и Каћуше Јашари, двоје најутицајнијих политичара на Косову у то време, и осигурао да 27. јануара 1988. на чело Савеза комуниста Косова дође његов савезник, Рахман Морина, тада један од ретких албанских политичара који се противио сепаратизму на Косову.

По избијању штрајка рудара у фебруару 1989, Морина, Али Шукрија и Хусамедин Аземи, поднели су оставке на своје функције.

Рахман Морина преминуо је 12. октобра 1990. године у Приштини, док је председавао конститутивној седници Покрајинског одбора Социјалистичке партије Србије за Косово и Метохију. Званични узрок смрти био је срчани удар, иако постоје сумње да је био отрован. Био је члан Главног одбора СПС-а Србије и председник Одбора за припрему прве конференције ове странке за Косово и Метохију.

Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Постхумно је 27. новембра 1990. одликован Орденом Републике са златним венцем.

Одликовања

• Орден рада са сребрним венцем,
• Орден братства и јединства са сребрним венцем,
• Орден заслуга за народ са златном звездом,

Спољашње везе

• Milošević je umeo da pridobija ljude Архивирано на сајту Wayback Machine (13. мај 2019)