Пређи на садржај

Рајчица

Координате: 41° 30′ 52″ С; 20° 32′ 55″ И / 41.514547821597034° С; 20.54873362148396° И / 41.514547821597034; 20.54873362148396
С Википедије, слободне енциклопедије
Рајчица
мкд. Рајчица
Манастир Св. Ђорђа Победоносца у Рајчици
Административни подаци
ДржаваСеверна Македонија
ОпштинаДебар
Становништво
 — 2002.131
Географске карактеристике
Координате41° 30′ 52″ С; 20° 32′ 55″ И / 41.514547821597034° С; 20.54873362148396° И / 41.514547821597034; 20.54873362148396
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина706 m
Рајчица на карти Северне Македоније
Рајчица
Рајчица
Рајчица на карти Северне Македоније
Остали подаци
Поштански број1250
Позивни број(+389) 45
Регистарска ознакаDB

Рајчица (мкд. Рајчица) је насељено место у Северној Македонији, у западном делу државе. Рајчица припада општини Дебар.

У месту се налази манастир Рајчица.

Географија

[уреди | уреди извор]

Насеље Рајчица је смештено у западном делу Северне Македоније. Од најближег већег града, Дебра, насеље је удаљено 4 km источно.

Рељеф: Рајчица се налази у горњем делу историјске области Дебар. Село је положено на источном ободу плодног Дебарског поља, које прави река Црни Дрим. Близу насеља налази се ушће речице Радике у Црни Дрим. Северно од насеља узди\е се планина Дешат, а јужно Стогово. Надморска висина насеља је приближно 710 метара.

Клима у насељу, и поред знатне надморске висине, није планинска, већ је пре блажа, жупна клима.

Историја

[уреди | уреди извор]

Рајчица је одувек била насељена је Словенима православне вероисповести. У овом селу се налази женски манастир Светог Ђорђа и црква Свете Варваре која је подигнута 1597. године.

Цркви у месту поклонио је звоно краљ Александар Карађорђевић, а наруџбину извела ливница звона Предрага Јовановића из Новог Сада.[1]

Рајчица је пре Другог светског рата била седиште Рајчичке Парохије.

Становништво

[уреди | уреди извор]

По попису становништва из 2002. године Рајчица је имала 131 становника.

Претежно становништво у насељу су Албанци (55%), а у мањински су етнички Македонци-Торбеши (33%). До прве половине 20. века село је било искључиво насељено Словенима православне вероисповести.

Већинска вероисповест у насељу је ислам, а мањинска православље.


Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
  1. ^ "Дан", Нови Сад 1936.