Рајчица
Административни подаци | |
---|---|
Држава | Северна Македонија |
Општина | Дебар |
Становништво | |
— 2002. | 131 |
Географске карактеристике | |
Координате | 41° 30′ 52″ С; 20° 32′ 55″ И / 41.514547821597034° С; 20.54873362148396° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 706 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 1250 |
Позивни број | (+389) 45 |
Регистарска ознака | DB |
Рајчица (мкд. Рајчица) је насељено место у Северној Македонији, у западном делу државе. Рајчица припада општини Дебар.
У месту се налази манастир Рајчица.
Географија
[уреди | уреди извор]Насеље Рајчица је смештено у западном делу Северне Македоније. Од најближег већег града, Дебра, насеље је удаљено 4 km источно.
Рељеф: Рајчица се налази у горњем делу историјске области Дебар. Село је положено на источном ободу плодног Дебарског поља, које прави река Црни Дрим. Близу насеља налази се ушће речице Радике у Црни Дрим. Северно од насеља узди\е се планина Дешат, а јужно Стогово. Надморска висина насеља је приближно 710 метара.
Клима у насељу, и поред знатне надморске висине, није планинска, већ је пре блажа, жупна клима.
Историја
[уреди | уреди извор]Рајчица је одувек била насељена је Словенима православне вероисповести. У овом селу се налази женски манастир Светог Ђорђа и црква Свете Варваре која је подигнута 1597. године.
Цркви у месту поклонио је звоно краљ Александар Карађорђевић, а наруџбину извела ливница звона Предрага Јовановића из Новог Сада.[1]
Рајчица је пре Другог светског рата била седиште Рајчичке Парохије.
Становништво
[уреди | уреди извор]По попису становништва из 2002. године Рајчица је имала 131 становника.
Претежно становништво у насељу су Албанци (55%), а у мањински су етнички Македонци-Торбеши (33%). До прве половине 20. века село је било искључиво насељено Словенима православне вероисповести.
Већинска вероисповест у насељу је ислам, а мањинска православље.
Види још
[уреди | уреди извор]
Извори
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- ^ "Дан", Нови Сад 1936.