Регулациона линија
Регулациона линија јесте урбанистички показатељ који се користи у урбанизму, архитектури и грађевинарству. То је линија која раздваја површину одређене јавне намене од површина предвиђених за друге јавне и остале намене[1].
Примена
[уреди | уреди извор]У српском законодавству регулациона линија се обично даје у виду граничне вредности за одређени урбанистичку целину, урбанистички блок или грађевинску парцелу.
Према важећем Правилнику о општим условима за парцелацију, регулацију и изградњу растојање између регулационих линија (ширина појаса регулације) се утврђује у зависности од значаја саобраћајнице, односно инфраструктуре, као хоризонтална, надземна и подземна регулација. Најмања дозвољена ширина појаса регулације по врстама улица је за[2]:
- сабирне улице - 10,00 м;
- стамбене улице - 8,00 м;
- саобраћајнице у сеоским насељима - 7,00 м;
- колски пролази - 5,00 м;
- приватне пролазе - 2,50 м;
- пешачке стазе - 1,50 м.
Постављање регулационе линије улица и јавних површина обавезан је део плана детаљне регулације и идејног пројекта[3].
Види још
[уреди | уреди извор]- Бруто развијена грађевинска површина
- Индекс заузетости парцеле
- Индекс изграђености парцеле
- Грађевинска линија
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ http://www.rapp.gov.rs/Storage/Global/Documents/2014/Zakoni/Zakon_o_planiranju4.pdf Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (28. мај 2014) Закон о планирању и изградњи, Чл. 2
- ^ https://web.archive.org/web/20140527212733/http://195.250.98.80/media/zakoni/Pravilnik_parcelacija_cir.pdf
- ^ http://www.rapp.gov.rs/Storage/Global/Documents/2014/Zakoni/Zakon_o_planiranju4.pdf Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (28. мај 2014) Закон о планирању и изградњи, Чл. 28