Резолуција Савјета безбједности УН 942
Резолуција Савета безбедности УН 942 | |
---|---|
Датум | 23. септембар 1994. |
Бр. заседања | 3428 |
Код | S/RES/942 (Документ) |
Дневни ред | Босна и Херцеговина |
Преглед гласања | За: 14 Против: Нико Уздржано: 1 |
Резултат | усвојена |
Састав Савета безбедности | |
Сталне чланице | |
Изабране чланице |
Резолуција Савјета безбједности Организације уједињених нација 942 је усвојена 23. септембра 1994. након потврђивања свих резолуција о ситуацији у Босни и Херцеговини, Савјет безбједности је појачао мјере које се односе на сигурна подручја под контролом Војске Републике Српске.[1]
Намјера Савјета безбједности била је да се сукоб на простору бивше социјалистичке Југославије ријеши преговорима и уз очување територијалног интегритета земаља у регији. Руководство Републике Српске је одбило да прихвати предложено територијално рјешење и то је осуђено. Установљено је да су све мјере усвојене у овој и претходним резолуцијама наметнуте како би допринијеле преговарачком рјешењу.
Поступајући према Поглављу VII Повеље Организације уједињених нација, Савјет безбједности је изразио сагласност за територијално рјешење (S/1994/1081) и да га је само српска страна одбила, што је осуђено.[2] Од свих страна се тражило да поштују прекид ватре договоре 8. јула 1994. и прекину непријатељства.
Појачане су сигурносне мјере на сигурним подручјима под контролом Војске Републике Српске.[3] Одлучено је да се све државе уздрже од политичких разговора са руководством Републике Српске, док не прихвати приједлоге.[4] Поред тога, свим државама је наложено:
- забранити привредне дјелатности у власништву или под контролом Републике Српске на њиховој територији, искључујући пружање хуманитарне помоћи и намирница о којима је обавијештен Одбор основан Резолуцијом 724 (1992);
- замрзнути средства Војске Републике Српске;
- спријечити пружање услуга изузев телекомуникацијских, поштанских, правних или услуга које је овластила Влада Републике Босне и Херцеговине;
- наметнути забрану путовања званичницима Републике Српске и онима који дјелују у име таквих власти;
- забранити улазак ријечног саобраћаја у луке под контролом Републике Српске, осим ако то није одобрено у зависности од случаја;
- спријечити преусмјеравање добити са Републике Српске на друга подручја, укључујући заштићена подручја УН у Хрватској.
Одбредбе се не би односиле на Заштитне снаге УН, Арбитражну комисију Мировне конференције о Југославији или Посматрачку мисију Европске заједнице, а преиспитивала би се свака четири мјесеца и у случају да руководство Републике Српске прихвати приједлог. На крају, генерални секретар УН Бутрос Бутрос-Гали је добио инструкције да пружи помоћ одбору.
Резолуција 942 је усвојена са 14 гласова за приједлог, ниједним против, уз један уздржан глас од представника Кине.[5]
Види још
[уреди | уреди извор]- Списак резолуција Савјета безбједности Уједињених нација
- Рат у Босни и Херцеговини
- Мировни планови прије и током Рата у БиХ
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Woodward, Susan L. (1995). Balkan Tragedy: Chaos and Dissolution After the Cold War (на језику: енглески). Brookings Institution. стр. 421. ISBN 978-0-8157-9514-8. Приступљено 8. 3. 2023.
- ^ Boulden, Jane (2001). Peace Enforcement: The United Nations Experience in Congo, Somalia, and Bosnia (на језику: енглески). Greenwood Publishing Group. стр. 121. ISBN 978-0-275-96906-6. Приступљено 8. 3. 2023.
- ^ Brzoska, Michael; Lopez, George A. (7. 8. 2009). Putting Teeth in the Tiger: Improving the Effectiveness of Arms Embargoes (на језику: енглески). Emerald Group Publishing. стр. 64. ISBN 978-1-84855-202-9. Приступљено 8. 3. 2023.
- ^ Ingrao, Charles W.; Emmert, Thomas A. (2009). Confronting the Yugoslav Controversies: A Scholars' Initiative (на језику: енглески). Purdue University Press. стр. 184. ISBN 978-1-55753-533-7. Приступљено 8. 3. 2023.
- ^ Kovačević, Slobodanka (1995). Chronology of the Yugoslav Crisis: 1994 (на језику: енглески). Institute for European Studies. стр. 175. ISBN 978-86-82057-10-9. Приступљено 8. 3. 2023.