Религија у Маурицијусу
Религија у Маурицијусу (2011)[1]
Религија у Маурицијусу је поприлично комлексна, а најзаступљенији је хиндуизам, чији припадници чине око половине становништва државе.[1] Већина људи индијског порекла у Маурицијусу су углавном хиндуси или муслимани. Мауританци француског, афричког и кинеског порекла су углавном хришћани. Део припадника Мауританаца кинеског порекла су будисти или припадници мањих кинеских религија. Према попису становништва из 2011. године, хиндуизам је најзаступљенија религија са 45,54% верника, затим следи хришћанство са 32,71%, ислам са 17,30% и будизам са 0,18% од укупне популације Маурицијуса.[1]
Правни статус
[уреди | уреди извор]Устав Маурицијуса забрањује дискриминацију на верској основи и омогућава слободу практиковања или промене вјере. Влада Мауциријуса новчано помаже римокатиличку, енглеску и пресбетеријанску цркву, као и заједницу хиндуса и муслимана. Верске заједнице су ослобођене пореза, а новац се добија на основу броја верника цркве. Друге верске групе могу се регистровати и бити ослобођене пореза, али не могу примати субвенције од државе.[2] Дозвољено је одржавање верских фестивала које практикују хришћани и муслимани, а највише хиндуси.[3]
Индијске религије
[уреди | уреди извор]
Хиндуизам
[уреди | уреди извор]Хиндуизам је првобитно дошао на Маурицијус углавном преко Индијаца који су радили као радници на острву након укидања ропства.[4] Данас је хиндуизам најраспрострањенија религија на Маурицијусу са 48,54% верника од укупног становништва земље према попису из 2011. године који је извршила Агенција за статистику Маурицијуса.[1][5][6] Маурицијус има највећи проценат хиндуса у Африци и трећа је највећа држава по хиндусима на свету после Непала и Индије.
Један од највећих фестивала на острву је Махасиваратри, или "Велика ноћ Шиве". Ова прослава одржава се у сваке године у фебруару и марту а траје четири до девет дана. Постоји и значајна мигрантска популација Бумихара на Маурицијусу. Они су и даље у контакту са својим члановима породице у Индији и постоје примери брачних односа између њих како би се њихов културни идентитет држао нетакнутим.[7]
Будизам
[уреди | уреди извор]Око 0,4% популације Маурицијуса су будисти.[1] Будисти у држави су углавном кинеског порекла.
Аврамске религије
[уреди | уреди извор]Католици чине 83% свих хришћана у Маурицијусу, 26% укупне популације односно 324.811 људи.[1] Друге признате хришћанске вере чини црква енглеске чији је седиште управо на Маурицијусу, са 2788 припадника. Пресбитеријанска црква има 501 члана, а хришћанска адвентистичка црква има 4428 чланова.[1] Остале хришћанске деноминације укључују и три пентекосталне групе Божје које броје око 19000 припадника.[1] Јеховини сведоци имају 2173 чланова, а црква Исуса Христа има 471 члана.[1][8]
Хришћанство је присутно на Маурицијусу од доласка Холанђана, који су острво напустили 1710. године.[9] Доласком Француза 1715. године хришћанство је опет било присутно на оству. Од 1723. године постојао је закон којим се сви робови који долазе на острво морају бити крштени католици.[10] Ипак, када су за време Наполеонових ратова, Британци освојили Маурицијус, народе острва су покрштавали у протестанте, четрдесетих и педесетих година 19. века.[10][11] Хришћанство није била религија афричких народа у Маурицијусу, супротно другим државама на континенту, где је хришћанство било поприлично распрострањено. Данас на Маурицијусу хришћани чине 31,7% укупне популације становништва.[12][1]
Ислам
[уреди | уреди извор]Муслимани на Маурицијусу чине 17,3% популације.[13] Чак 95% муслимана на острву су припадници сунизма и живе на урду говорном подручју.[1] У муслиманској заједници постоје три различите етничке припадности. Према попису из 2011. године на Маурицијусу је живело 1265 припадника Ахмадија.[1]
Бахаи вера
[уреди | уреди извор]Бахаи вера распрострањена је на Маурицијусу први пут 1953. године.[14] Према попису Владе Маурицијуса, на острву је 2011. године живело 639 припадника бахаи вере. Други изворе наводи да их у држави има 27.703.[1][15]
Остале
[уреди | уреди извор]Конфучијанство и таоизам се такође примењују међу малим бројем становника Маурицијуса. Године 2011. на острву су живела 43 припадника јудаизма.[1]
Види још
[уреди | уреди извор]Галерија
[уреди | уреди извор]-
Католичка катедрала Норт Дам -
Хинду храм -
Џамија -
Храм Харе Кришне -
Католичка црква
.JPG)
.jpg)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ „Resident population by religion and sex” (PDF). Statistics Mauritius. стр. 68,71. Архивирано из оригинала (PDF) 16. 10. 2013. г. Приступљено 23. 4. 2017.
- ^ „International Religious Freedom Report for 2015”. United States State Department. Архивирано из оригинала 25. 11. 2016. г. Приступљено 25. 11. 2016.
- ^ „Public Holidays”. Mauritius (на језику: енглески). 4. 2. 2016. Архивирано из оригинала 25. 11. 2016. г. Приступљено 25. 11. 2016.
- ^ Malik, Rajiv (2003). „The Hindus of Mauritius”. Hinduism Today. Himalayan Academy. Архивирано из оригинала 11. 12. 2018. г. Приступљено 25. 4. 2007.
- ^ „Hinduism in Mauritius -as indentured servants of European settlers of the island. As of 2000, 48% of the country follows Hinduism”. Mauritiusdelight.com. Архивирано из оригинала 17. 7. 2018. г. Приступљено 21. 6. 2016.
- ^ „Mauritian culture – The main religions in Mauritius”. Lemeilleurdelilemaurice.com. 16. 11. 2012. Архивирано из оригинала 1. 12. 2017. г. Приступљено 21. 6. 2016.
- ^ Thapan (ed.), Meenakshi (2005). Transnational Migration and the Politics of Identity. SAGE. стр. 320. ISBN 978-0-7619-3425-7.
- ^ „Mauritius”. Newsroom. Church of Jesus Christ of Latter-day Saints. Приступљено 25. 11. 2016.
- ^ „Archived copy” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 10. 5. 2011. г. Приступљено 28. 1. 2010.
- ^ а б Watson, James L. (1980). Asian and African systems of slavery. University of California Press. стр. 158—159. ISBN 978-0-520-04031-1. Приступљено 28. 1. 2010.
- ^ Hylland Eriksen, Thomas (1998). Common denominators: ethnicity, nation-building and compromise in Mauritius. Berg Publishers. стр. 82. ISBN 978-1-85973-959-4. Приступљено 28. 1. 2010.
- ^ Eisenlohr, Patrick (2006). Little India: diaspora, time, and ethnolinguistic belonging in Hindu Mauritius. University of California Press. стр. 34. ISBN 978-0-520-24880-9. Приступљено 28. 1. 2010.
- ^ „ISLAM IN MAURITIUS | Faisal Muhammad”. Academia.edu. 1. 1. 1970. Архивирано из оригинала 9. 7. 2014. г. Приступљено 21. 6. 2016.
- ^ „History of Faith in Mauritius”. The official website of the Bahá’ís of Mauritius. Bahá’í Community of Mauritius. 2014. Архивирано из оригинала 24. 04. 2017. г. Приступљено 23. 4. 2017.
- ^ „Most Baha'i Nations (2005)”. QuickLists > Compare Nations > Religions >. The Association of Religion Data Archives. 2005. Архивирано из оригинала 14. 04. 2010. г. Приступљено 23. 4. 2017.
Литература
[уреди | уреди извор]- Watson, James L. (1980). Asian and African systems of slavery. University of California Press. стр. 158—159. ISBN 978-0-520-04031-1. Приступљено 28. 1. 2010.
- Thapan (ed.), Meenakshi (2005). Transnational Migration and the Politics of Identity. SAGE. стр. 320. ISBN 978-0-7619-3425-7.
- Demerath, Nicholas J. Crossing the Gods: World Religions and Worldly Politics. (Rutgers University Press, 2003). ISBN 978-0-8135-3207-3.
- Dumoulin, Heinrich; Heisig, James W.; Knitter, Paul (2005). Zen Buddhism: A History. World Wisdom, Inc. ISBN 978-0-941532-89-1.
- Eliade, Mircea. A History of Religious Ideas, Volume 2. Translated by Willard R. Trask. Chicago: University of Chicago Press, 1984.
- Fasching, Darrell J.; deChant, Dell (2001). Comparative Religious Ethics: a narrative approach. (Blackwell Publishing, 2001). ISBN 978-0-631-20125-0.