Пређи на садржај

Ремо Фројлер

С Википедије, слободне енциклопедије
Ремо Фројлер
Ремо Фројлер 2016.
Лични подаци
Датум рођења (1992-04-15)15. април 1992.(32 год.)[1]
Место рођења Адлигенсвил, Швајцарска
Висина 1,81 m[2]
Позиција везни
Јуниорска каријера
2001—2005. ФК Хинвил
2005—2010. ФК Винтертур
2010—2011. Грасхопер
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2009—2010. ФК Винтертур 2 (0)
2010—2011. Грасхопер 12 (1)
2011—2014. ФК Винтертур 70 (8)
2014—2016. Луцерн 63 (9)
2016—2022. Аталанта 203 (18)
2022— Нотингем Форест 28 (0)
2022— Болоња 32 (1)
Репрезентативна каријера
2010—2011. Швајцарска У19 4 (2)
2013—2014. Швајцарска У21 8 (1)
2017— Швајцарска 71 (9)
* Датум актуелизовања: 30. јун 2024.

Ремо Фројлер (нем. Remo Marco Freuler[1]) је швајцарски професионални фудбалер који игра на позицији офанзивног везног за клуб из италијанске Серије А, Болоње и репрезентацију Швајцарске.[3]

Играчка каријера[уреди | уреди извор]

Клубови[уреди | уреди извор]

Фојлер је почео у подмладицима клуба Гинвил, из којег је 2005. прешао у академију Винтертур. За први тим Винтертура Фројлер је дебитовао 2010. године, са 18 година, ушао је као замена у два меча друге швајцарске друге лиге на крају сезоне 2009/10.

У лето 2010. прешао је у Грасхопер, где је провео већи део сезоне играјући за резервни тим. Међутим, те сезоне са клубом је дебитовао у Супер лиги, али није постао стандардни члан прве једанаесторке, због чега се у фебруару 2012. вратио у Винтертур[4], где је провео наредне две године као један од главних играча клуба.

Својом игром за Винтертур привукао је пажњу представника стручног штаба Луцерна, у који је дошао у фебруару 2014. године[5]. Наредне две сезоне играчке каријере играо је за тим Луцерна. Највише времена провео је са Луцерном као првотимац тима и одиграо је укупно 63 утакмице у Супер лиги и постигао девет голова.

Дана 19. јануара 2016. прешао је у италијанску Аталанту[6], потписавши уговор до краја јуна 2019. године. За нови клуб је дебитовао 7. фебруара 2016. на домаћем мечу против Емполија (0:0) у Серији А.

Репрезентација[уреди | уреди извор]

Фројлер је прошао кроз омладинску селекцију у Швајцарској пре него што је први пут позван у сениорски тим током квалификацијске кампање за Светско првенство у Швајцарској 2018. За репрезентацију је дебитовао као замена за Хариса Сеферовића ушавши у 84. минуту у победи над Летонијом резултатом 1:0 25. марта 2017. године.[7]

Био је укључен у 23-члану селекцију Швајцарске за Светско првенство у фудбалу 2018. у Русији,[8] где је био неискоришћена замена у сва четири меча док је Швајцарска стигла до осмине финала.[9]

Дана 26. марта 2019, Фројлер је постигао свој први гол за Швајцарску у ремију 3–3 са Данском током квалификација за Европско првенство у фудбалу 2020.[10]

У мају 2019. играо је у финалу УЕФА Лиге нација 2019, где је његов тим завршио на четвртом месту.[11]

Фројлер је именован у швајцарски тим од 26 играча за одложено УЕФА Еуро 2020,[12] где је почео свих пет мечева. Дана 2. јула 2021, у четвртфиналу против Шпаније, допринео је асистенцији за изједначујући гол Џердана Шаћирија, али је касније искључен у 77. минуту након одлуке коју су многи стручњаци сматрали преоштром.[13] Утакмица је завршена резултатом 1–1 и завршила се извођењем једанаестераца, у којем је Шпанија била успешнија и прошла у полуфинале.[14]

Фројлер је именован у швајцарски тим за Светско првенство у фудбалу 2022. године, остваривши свој 50. наступ за национални тим и први у финалу Светског првенства у уводној утакмици тима против Камеруна 24. новембра 2022. године.[15] У последњем мечу групе Г, постигао је победнички гол у победи од 3–2 против Србије да би се Швајцарска квалификовала у нокаут фазу.[16]

Дана 7. јуна 2024, Фројлер је именован у швајцарски тим за УЕФА Еуро 2024 у Немачкој.[17] Почео је први меч тима против Мађарске, асистирајући голу Мишела Аебишера у победи од 3–1.[18] У мечу 16. кола против Италије, постигао је свој први гол у европском такмичењу у победи од 2:0, што је допринело првој победи своје земље над њиховим противником од 1993. године.[19]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „ФИФА Светско првенство у Русији 2018: Списак играча: Швајцарска” (PDF). FIFA. 15. 7. 2018. стр. 30. Архивирано из оригинала (PDF) 11. 6. 2019. г. 
  2. ^ „Ремо Фројлер”. Nottingham Forest F.C. Приступљено 17. 2. 2023. 
  3. ^ Ремо Фројлер на eu-football
  4. ^ Arn, Martin (2017-04-25). „Фројлерова правила! Мама миа – придошлица Нати потреса Италију”. Blick. Архивирано из оригинала 2017-09-25. г. Приступљено 2018-06-06. 
  5. ^ „Ремо Фројлер у ФК Лузерну” (на језику: немачки). 2017-01-30. Архивирано из оригинала 2018-06-14. г. Приступљено 2018-06-06. 
  6. ^ „Ремо Фројлер прелази у Аталанту из Бергама” (на језику: немачки). 2017-01-30. Архивирано из оригинала 2016-02-16. г. Приступљено 2018-06-06. 
  7. ^ „Ремо Фројлер - профил”. Fussball-Schweiz (на језику: German). Приступљено 16. 6. 2024. 
  8. ^ „Вашингтон пост”. The Washington Post. 
  9. ^ „Састав за Светско првенство у фудбалу 2018: Швајцарска”. ESPN. Приступљено 16. 6. 2024. 
  10. ^ „Од 3-0 до 3-3 против Данске: Швајцарска прокоцкала оно што су мислили да је сигурна победа”. SRF Sport (на језику: German). 26. 3. 2019. Приступљено 16. 6. 2024. 
  11. ^ „Пикфорд је херој у Енглеској победио у распуцавању”. BBC Sport. 
  12. ^ The Athletic Staff. „Комплетирна 26-члана репрезентација Швајцарске на Европском првенству 2020”. The Athletic (на језику: енглески). Приступљено 5. 7. 2021. 
  13. ^ Barker, Gabby (3. 7. 2021). „Контроверза Швајцарске-Шпаније: то је само директно црвено за Фројлера”. Sports Finding (на језику: енглески). Приступљено 5. 7. 2021. 
  14. ^ „Шпанија је победила Швајцарску на пенале и изборила се за полуфинале Еура”. BBC Sport (на језику: енглески). Приступљено 5. 7. 2021. 
  15. ^ „Позајмице: Црвени се појављују у уводним утакмицама Светског првенства”. Nottingham Forest. 24. 11. 2022. Приступљено 16. 6. 2024. 
  16. ^ „Светско првенство у фудбалу 2022: Србија 2-3 Швајцарска - Швајцарац после узбудљиве победе”. BBC Sport. 1. 12. 2022. Приступљено 16. 6. 2024. 
  17. ^ „Швајцарска је објавила састав од 26 играча за Европско првенство 2024”. Reuters. 7. 6. 2024. Приступљено 16. 6. 2024. 
  18. ^ „Мађарска 1-3 Швајцарска уживо: УЕФА Евро 2024 - резултат, ажурирања и реакције”. BBC Sport. Приступљено 16. 6. 2024. 
  19. ^ Murray, Miranda (29. 6. 2024). „Швајцарски тренер Јакин ће уживати у победи Италије пре изазова у четвртфиналу”. Reuters. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]