Рене Биторајац
| Рене Биторајац | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 2. март 1972. |
| Место рођења | Загреб (СР Хрватска), СФР Југославија |
| Породица | |
| Супружник | Ана Зорица[1] |
| Деца | Габријел (р. 2006)[2] Лариса (р. 2009)[3] |
| Рад | |
| Битна улога | Нино (Ничија земља) Роби (Битанге и принцезе) Др Вељко Зец (Кунић) (Наша мала клиника) |
| Веза до IMDb-а | |
Рене Биторајац (Загреб, 2. март 1972) хрватски је филмски и позоришни глумац.
Биографија
[уреди | уреди извор]Са седам година примљен је у Загребачко казалиште младих, чији је члан био пуних дванаест година, до завршетка средње школе. Прву филмску улогу одиграо је 1981. године у филму Гости из галаксије Душана Вукотића, а први пут је наступио као водитељ 1984. године на Дјечјем фестивалу у Шибенику. Завршио је Основну музичку школу за трубу.[4]
Глуму је студирао од 1991. до 1996. године у класи Неве Рошић и Тонка Лонзе. Колеге на класи су му били Тарик Филиповић, Горан Вишњић и Луција Шербеџија.[4]
По дипломирању, 1996. године постаје члан ансамбла „СК Керемпух”, да би се, после седам година, одлучио за каријеру самосталног уметника.[4] Поред бављења водитељским послом,[5] снимио је и серију реклама за Ледо сладоледе.[6]
На 56. фестивалу играног филма одржаном 2009. године у Пули добио је Златну арену за најбољу главну мушку улогу за лик Крпе у филму Метастазе.[7]
Улоге
[уреди | уреди извор]| Год. | Назив | Улога |
|---|---|---|
| 1981. | Гости из галаксије | Тарго |
| 1984. | Тајна старог тавана | Адам |
| 1985. | Антиказанова | |
| 1990. | Gavre Princip - Himmel unter Steinen | |
| 1994. | Сваки пут кад се растајемо | Јошко |
| 1995. | Видимо се | Круно |
| 1996. | Како је почео рат на мом отоку | војник с Косова |
| 1996. | Летач Џо и Марија смјела | |
| 1997. | Руско месо | |
| 1998. | Три мушкарца Мелите Жгањер | асистент редитеља |
| 1998. | Блуз за Саро | |
| 1999. | Трговци срећом | Бобо Кумерле |
| 1999. | Богородица | Столарски радник |
| 1999. | Garcia | |
| 1999. | Кад мртви запјевају | полицајац |
| 2001. | Небо сателити | заповједник |
| 2001. | Ничија земља | Нино |
| 2002. | 24 сата | |
| 2003. | Свједоци | Албанац |
| 2003. | Кајмак и мармелада | |
| 2004. | Дуга мрачна ноћ | говорник |
| 2004—2007. | Наша мала клиника | Др Вељко Кунић |
| 2005. | Дуга мрачна ноћ | говорник |
| 2005—2010. | Битанге и принцезе | Роберт Кумерле Роби |
| 2007. | Премијер | хрватски премијер |
| 2008. | Читуља за Ескобара | Милета |
| 2007—2011. | Наша мала клиника | Др Вељко Зец |
| 2009. | Друг Црни у Народноослободилачкој борби | Хрвоје Будак |
| 2009. | Закон! | капетан Драган |
| 2009. | Метастазе | Крпа |
| 2011. | Људождер вегетаријанац | Данко Бабић |
| 2016. | ЗГ 80 | Крпа |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „У брак их је спојио „свети“ Ведран Милкота”. www.story.hr. Приступљено 21. 9. 2009.
- ^ „За Божић је у дом стигао анђелчић”. www.story.hr. Приступљено 21. 9. 2009.
- ^ „Рене Биторајац добио кћер”. www.tportal.hr. Приступљено 21. 9. 2009.
- ^ а б в „Биографија”. www.renebitorajac.com. Архивирано из оригинала 22. 01. 2011. г. Приступљено 21. 9. 2009.
- ^ „Рене Биторајац један од водитеља „Суперталента“”. dnevnik.hr. Приступљено 21. 9. 2009.
- ^ „Ренкас илити Рене Биторајац спрда се с Лореном Ренко”. www.24sata.hr. Архивирано из оригинала 25. 11. 2009. г. Приступљено 21. 9. 2009.
- ^ „Жири за Метастазе, критика за Кењца, публика за Анђеле”. www.pulafilmfestival.hr. Архивирано из оригинала 18. 05. 2010. г. Приступљено 21. 9. 2009.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Рене Биторајац на сајту IMDb (језик: енглески)
- Рене Биторајац на сајту PORT.rs
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
