Ресторан Кумбара
| Ресторан "Кумбара" | |
 | |
Информације
| |
|---|---|
| Локација | Генерал Жданова 36, Јајинци, Београд,  Србија
|
| Статус | затворена |
| Отварање | 1836, обновљена 1997. |
| Затварање | 2017. |
| Власник | Јовица Павловић |
„Кумбара“ је ресторан који је до 2017. године постојао на адреси Генерал Жданова (Булевар ЈНА) 36, Јајинци, општина Вождовац, у Београду.
Локација
[уреди | уреди извор]Ресторан "Кумбара" налазио се на путу ка Авали, у подножју планине, на 10. километру од центра града Београда. Затворен је 2017. године, са планом поновног отварања у центру града.[1][2]
Изглед ресторана
[уреди | уреди извор]То је био национални ресторан, са могућностима за организовање венчања, пословних догађаја и семинара.[3] Имао је три сале и могућност њиховог спајања у један велики простор, као и пространу терасу у хладу великог дрвећа.
Специјалне карактеристике ресторана биле су: топ "кумбара", споменик паприци, мозаик лесковачког сепета.
Топ кумбара
[уреди | уреди извор]У речнику “Турцизми у српскохрватском језику” А. Шкаљића наводи се стих из народне песме: “Из кудуза топа великога, што кумбару у градове баца.” Ова реч је код нас стигла преко Турака у овом значењу, мада на персијском она значи и мали ћуп, ћупић а топови српских устаника у 19. веку били у облику дугих ћупова који су се пунили куглама и палили на фитиљ. Устаници су их правили и од дрвета, а Турци, Аустријанци и други увелико су их изливали од метала. У сваком случају, кумбара је данас код нас најпознатија као топ који су, у Првом српском устанку, користили Карађорђеви устаници. Предвиђен је да га тројица носе, један напред, двојица позади. Направљен од трешњиног дебла, окован и удубљен у средини, и из њега су, кажу, на Турке испаљивали набијани барут. На платформи је урезано да је реч о првом српском топу, “кумбари М-1804”, калибра 50 милиметара. У специјалним приликама из топа редовно пуцају знаменити људи, а нарочито радознали гости из иностранства, који посетом ресторана Кумбара могу да сазнају много о историји нашег народа.[4]
Споменик - паприка
[уреди | уреди извор]Бронзана биста, споменик омиљеном српском поврћу, рад је вајара Миленка Мандића и висока више од метар, и има сва споменичка обележја. На постољу пише: “У Београд к`о у Лесковац”, да госте подсети на крај који паприка деценијама прославља – Лесковац.
Лесковачки сепет
[уреди | уреди извор]Најлепши зид у ресторану Кумбара краси мозаик од петнаест квадратних метара или чак тридесет пет хиљада керамичких делића. То је рад уметника Радована Трнавца Миће, а на њему је представљена лесковачка корпа пуна разнобојних паприка, које се расипају около, што је заштитни знак лесковачког краја, као и овог ресторана.
Историја
[уреди | уреди извор]Кућа од око 250 квадрата у којој је био ресторан „Кумбара” изграђена је давне 1836. године и у њој се првобитно налазила турска механа. Касније је она мењала намену тако да је после Другог светског рата у тој згради био срез за околна села, затим судница, а онда је опет постала кафана под именом „Леп изглед”. После тога ресторан прелази у најам угоститељског предузећа „Балкан”. Они му и дају име по првом српском топу, а од 1997. године постаје власништво Јовице Павловића. Ресторан је престао да ради у септембру 2017, али је простор остао у власништву Павловића, који га је дао под закуп трговинској фирми.
У ресторан у коме је радио Драги Буре (Миоград Глигоријевић) чувени родоначелник лесковачког роштиља у Београду, свраћале су многе познате личности. Постоји књига стара 45 година и у њој је забележено ко је све гостовао у „Кумбари” - Вили Брант, Валери Жискар Дестен, Бен Бела, Мате Парлов, чланови московског оркестра Глинка, Слободан Унковић, Владе Дивац, Драган Стојковић Пикси, Лане Гутовић, Здравко Чолић и др.[5][6]
Угоститељска понуда
[уреди | уреди извор]Богат јеловник садржао је велики избор јела, посебно роштиља, јела од разних врста меса, оброк салате, рибе, дезерте и палачинке. И наравно, чувени лесковачки воз, мали (3 ћевапа, пљескавица, вешалица) и велики (5 ћевапа, пљескавица, вешалица, џигерица у марамици, кобасица, уштипак).
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Топ карађорђевих устаника − кумбара -
Споменик паприци -
Билтен ресторана "Кумбара" -
Билтен ресторана "Кумбара"
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Restoran Kumbara”. restoranibeograda.com. Архивирано из оригинала 25. 09. 2021. г. Приступљено 25. 9. 2021.
- ^ „Zatvoren još jedan poznati restoran u prestonici”. blic.rs. Приступљено 25. 9. 2021.
- ^ „Restoran Kumbara”. portal-srbija.com. Приступљено 25. 9. 2021.
- ^ „PRIČE IZ KUMBARE”. kumbara.rs. Архивирано из оригинала 01. 01. 2022. г. Приступљено 25. 9. 2021.
- ^ Васиљевић, Бранка. „Од механе преко кафане до маркета”. politika.rs. Приступљено 25. 9. 2021.
- ^ D. Mijatović, Luka. „“KUMBARA””. belgradestories.com. Приступљено 25. 9. 2021.