Рогер де Фламинк
Роџер Де Фламинк | |||||
---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | |||||
Пуно име | Роџер Де Фламинк | ||||
Надимак | (енгл. The Gypsy), (фр. Monsieur Paris-Roubaix) | ||||
Датум рођења | 24. август 1947. | ||||
Место рођења | Екло, Белгија | ||||
Држављанство | Белгија | ||||
Висина | 1.81 m | ||||
Маса | 74 kg | ||||
Тимске информације | |||||
Тренутни тим | Пензионисан | ||||
Дисциплина | друмски/цикло крос | ||||
Тип возача | класичан | ||||
Професионална каријера | |||||
1969–1971 1972. 1973–1977 1958 1979. 1980. 1981–1982 1983. 1984. | Фландрија Dreher Бруклин Сансон Гис Boule d'Or-Colnago DAF Trucks Гиос Гис | ||||
Успеси | |||||
| |||||
Главне етапне трке | |||||
Тирено—Адријатико | 6 (1972, 1973, 1974, 1975, 1976, 1977) | ||||
Тур де Свис | 1 (1975) | ||||
Монументални класици | |||||
Ронде ван Фландерен | 1 (1977) | ||||
Париз—Рубе | 4 (1972, 1974, 1975, 1977) | ||||
Лијеж—Бастоњ—Лијеж | 1 (1970) | ||||
Ђиро ди Ломбардија | 2 (1974, 1976) | ||||
Класици | |||||
Омлоп хет Нијувсблад | 2 (1969, 1979) | ||||
Првенства | |||||
Национални шампион (друмска трка) | 2 (1969, 1981) | ||||
Друге трке | |||||
Кирн—Брисел—Кирн 2 (1970, 1971) Милано—Торино 2 (1972, 1974) | |||||
Ажурирано: 30. август 2009. |
Роџер Де Фламинк (хол. Roger de Vlaeminck; Екло, 24. август 1947) је бивши белгијски професионални бициклиста. Фламинк, је имао надимак „Циганин“ (енгл. The Gypsy), јер потиче из фамилије трговачких путника. Један је од најуспешнијих возача класичних бициклистичких трка са укупно 11 освојених наслова првака. Рекорд од четири победе на класичној трци Париз—Рубе донео му је и надимак монсињор Париз—Рубе.
Каријера
[уреди | уреди извор]Аматерска каријера
[уреди | уреди извор]Де Фламинк је у младости намјеравао да се бави фудбалом, дебитовао је за ФК Екло са 16 година, али његов брат Ерик је био успешан професионални бициклиста и притискао је Роџера да се бави бициклизмом. Као јуниор почео је да вози 1965. остваривши једну победу, а већ 1966. године, остварује 25 победа. На светском првенсту у сајкло кросу, одржаном у Луксембургу 1968. Ерик је постао светски професионални шампион, а Роџер аматерски светски шампион истог дана. На олимпијским играма 1968. године, Фламинк је освојио 18 место у друмској трци.
Професионална каријера
[уреди | уреди извор]Де Фламинк је започео професионалну каријеру сезоне 1969, тако да је његова каријера ишла паралелно са каријером Едија Меркса, са којим се борио око наслова првака током целе каријере. Прва трка коју је возио била је Трка Народа, коју је освојио. Свакако највећи успех су му победничка постоља на класичној трци Париз—Рубе коју је возио 14 пута. Победе је остварио 1972, 1974, 1975. и 1977. године, четири пута је био други и једном трећи. Поред друмског бициклизма, возио је и трке Циклокроса. Возећи, почетком године трке циклокроса, припремао се за пролећни класик. Једина велика једнодневна трка коју није освојио је светско првенство.
Де Фламинк је један од само три возача који је освојио свих пет споменика бициклизма у које се убрајају класичне трке: Милано—Санремо, Трка око Фландрије, Париз—Рубе, Трка Лијеж—Бастоњ—Лијеж и Ђиро ди Ломбардија. Друга два возача су такође Белгијанци, Рик ван Лој и Еди Меркс.
Тур де Франс је возио три пута и успео је да освоји једну етапу 1970, а једну етапу је освојио и на Шпанској Вуелти, док је највише успеха имао на Италијанском Ђиру, где је освојио 22 етапе и три пута мајицу у класификацији по поенима.
Његова каријера је трајала 15 година и остарио је 257 победа.
Пензионисање
[уреди | уреди извор]Роџер де Фламинк се повукао из професионалног бициклизма на крају 1984. године, али је и даље остао у бициклизму. 2004. године, био је тренер сакјло крос возача. Фламинка су често вређали новинари. Он је критиковао модерни бициклизам са више лидера у тиму. Фламинк је познат по његовом оштром мишљењу о Тому Бонену, изјавивши да је недостојан изједначавања његовог рекорда од четири победе на Париз - Рубе трци јер бициклизам није сада тежак колико је некада био.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Профил на бициклистичкој архиви
- Комплетна статистика возача. Архивирано на сајту Wayback Machine (30. јануар 2009)