Родна кућа народног хероја Стојана Љубића
| Родна кућа народног хероја Стојана Љубића | |
|---|---|
| Опште информације | |
| Место | Вујаново |
| Општина | Бојник |
| Држава |  Србија |
| Врста споменика | споменик културе |
| Време настанка | око 1918. године |
| Тип културног добра | Непокретно културно добро |
Родна кућа народног хероја Стојана Љубића је грађевина која је саграђена око 1918. године.[1] С обзиром да представља значајну историјску грађевину, проглашена је непокретним културним добром Републике Србије. Налази се у Вујанову, под заштитом је Завода за заштиту споменика културе Ниш.[1]
Историја
[уреди | уреди извор]На периферији села Вујанова, које је око осам километара удаљено од Бојника, се налази родна кућа народног хероја Стојана Љубића.[1] Стојан Љубић је рођен у Вујанову 1916. године у породици сиромашног земљорадника са седморо деце.[1] По завршетку основне школе је отишао у Лесковац где је уписао гимназију коју је завршио у Београду. После матурирања је студирао на Правном факултету Универзитета у Београду.[1] На лето 1941. године је прешао у Посавски партизански одред где је ускоро постао командир чете.[1] Погинуо је као командант Друге јужноморавске бригаде 1943. године у сукобу са четницима код села Косанчића. Родна кућа народног хероја Стојана Љубића је подигнута одмах после завршетка Првог светског рата 1918. године.[1] Кућа представља мали приземни стамбени објекат начињен од опека, а препокривен ћерамидом. Крај улазних врата се налази камено степениште којим се улази у кухињски простор, а одатле са леве и десне стране се одлази у две преостале просторије. Кућа је током Другог светског рата била запаљена од стране Бугара али је након рата обновљена.[1] У централни регистар је уписана 25. децембра 1986. под бројем СК 679, а у регистар Завода за заштиту споменика културе Ниш истог дана под бројем СК 129.[1]
