Розета Хајдари
Розета Хајдари | |||||||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | |||||||||||||||||||||||||||||||
Датум рођења | 10. јун 1974. | ||||||||||||||||||||||||||||||
Место рођења | Ракоц, СР Србија, СФР Југославија | ||||||||||||||||||||||||||||||
Универзитет | Универзитет у Приштини Универзитет Линеус | ||||||||||||||||||||||||||||||
Занимање | политичарка | ||||||||||||||||||||||||||||||
Политичка каријера | |||||||||||||||||||||||||||||||
Политичка странка | Независна | ||||||||||||||||||||||||||||||
|
Розета Хајдари (алб. Rozeta Hajdari; Ракоц, 10. јун 1974) албанска је политичарка и актуелна министарка индустрије, предузетништва и трговине Републике Косово.[а][1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Рођена је 10. јуна 1974. године у Ракоцу, код Ђаковице, у тадашњој Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији. Студирала је економију на Универзитету у Приштини и магистрирала на Универзитету Линеус у Векшу, у Шведској.
Радила је више од две деценије са међународним развојним агенцијама, владиним и пословним организацијама у областима економије, образовања, управљања, реформе јавне управе и европских интеграција. Била је задужена за изградњу институција, планирање и координацију политике, имплементацију, праћење и евалуацију. Током своје каријере, задржала је јасну визију ефикасности помоћи и локалног власништва.
Напомене
[уреди | уреди извор]- ^ Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Републике Србије и Резолуцији Савета безбедности Уједињених нација 1244. Према Резолуцији, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Hajdari: Pa reciprocitet nuk ka barazi, nuk ka shtet as sovranitet”. Telegrafi. Приступљено 15. 5. 2022.