Рударска индустрија Лаоса
Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: додати још унутрашњих веза и проверити превод. (мај 2020) |
Рударска индустрија Лаоса која је привукла пажњу Страним директним инвестицијама (СДИ) је од 2003. до 2004. дала значајан допринос економском стању Лаоса. Више од 540 лежишта злата, бакра, цинка, олова и других минерала је пронађено и експлоатисано.[1] Током 2012. године, рударски сектор је допринео да БДП износи око 7,0%. Током ове извештајне године СДИ су у рударски сектор уложили 662,5 милиона америчких долара, а од укупне трговине у земљи добили 4,7 милијарди долара. Лаос је сада члан СТО.[2]
Историја
[уреди | уреди извор]Тек након 2003. године у Лаосу је препозната важност рударства када је основан први рударски пројекат, рудник Сепон. У 2008. години било је 127 домаћих и страних компанија, које су радећи на 213 пројеката покривале период истраживања и период студија изводљивости.[1] :90
Мапе геолошких истраживања везане за рударски сектор су из 1964. године припремљене од стране Француске и ажуриране током деведесетих година 20. века и покривају само 54,86% земље (236,800 km²).[1] :86 Министарству природних ресурса и животне средине дата су овлашћења за стварање геолошке базе података за ефикасно управљање рударским пројектима, укључујући његово истраживање.[2]
Производња и утицај
[уреди | уреди извор]У 2009. години резерве злата, бакра и цинка процењене су на око 500 до 600 тона, 8 до 10 милиона тона, односно 2 до 3 милиона тона. У 2009. било је око 35 рудника, укључујући руднике Сепон и Пхубиа.[1] :84
СДИ је утицао на промоцији извоза пошто је домаћа потрошња минерала у Лаосу ограничена.[1] :74
Према подацима Међународног савета за рударство и метале, рударски сектор је од 2011. године имао 12% државних прихода и 10% националног дохотка, са 80% страних директних инвестиција. Рудни извоз је допринео 45% укупном извозу земље, нарочито рудник Сепон и рудник Пху Кхам који су допринели 90% од укупне рударске производње у земљи.[3]
Правни оквир
[уреди | уреди извор]Постоје два типа закона на снази: национални закони о рударству и закони о подстицању улагања према Новом економском механизму (НЕМ), уведеном 1986. године. Национални закон о рударству који је на снази од априла 1997. године намењен је управљању, укључујући контролу квалитета, истраживања рударства и прераду минерала како за локалну употребу, тако и за извоз, осим употребе у индустрији. Овај закон је на ревизији, а нацрт припремљен 2008. године је у разматрању Националног скупа. Закон о инвестирању везан за СДИ (FDI) је уведен 1988. године, а претрпео је ревизију 2004. и 2008. године. [1] :78 Према важећем закону о рударству, лиценце за израду минералних пројеката дају се Министарству рудника овлашћеном за издавање таквих дозвола.[2]
Минерали
[уреди | уреди извор]Боксит и глиница се извлаче са Болавенске висоравни заједничким фирмама из Аустралије и Кине. Бакар, злато и сребро извлаче ММГ Лтд у руднику Сепон и ПанАуст Лтд у руднику Пху Кхам. Производња цинка, калијума и цемента такође је забележена током 2012. године.[2]
Преглед
[уреди | уреди извор]Након потписивања споразума СТО, очекује се да ће инвестиције Лаоса у рударски сектор порасти са повећаном производњом бакра, злата и сребра.[2]
Ова листа рудника у Лаосу је помоћна листи члана рудника и наводи активне, напуштене и будуће руднике у земљи и организује се примарном производњом минерала. У практичне сврхе камен, мермер и други каменоломи могу бити укључени у овај списак.
Листа минерала
[уреди | уреди извор]Угаљ
[уреди | уреди извор]- [[Hongsa_coal_mine|Рудник угља] Хонгса] је рудник смештен у провинцији Саниабули. Рудник има резерве угља у износу од 424 милиона тона и једну од највећих резерви угља у Азији и свету.
Бакар
[уреди | уреди извор]- Рудник Сепон један је од највећих рудника злата у Лаосу и на свету. Рудник се налази на југу земље у провинцији Саванакета. Залихе злата у овом руднику су процењене на 7,65 милиона oза.
- Рудник Пху Кхам је велики рудник бакра који се налази на југу Лаоса у провинцији Ксаисомбоун. Пху Кхам представља једну од највећих бакарних резерви у Лаосу, а у свету има процењене резерве од 450 милиона тона руде које оцењују 0,54% бакра, 3,46 милиона оз и злата у вредности од 30,2 милиона оз.
Злато
[уреди | уреди извор]Гипс
[уреди | уреди извор]- Рудник Бан Лаомакха један је од највећих рудника гипса у Лаосу. Рудник се налази у провинцији Саванакхет. Рудник има резерве у износу од 42 милиона тона гипса.
Калијум
[уреди | уреди извор]- Рудник Нахе је велики рудник калијума који се налази у јужном Лаосу у провинцији Кхамоуане. Нахе представља једну од највећих резерви калијума у Лаосу са процењеним резервама од 226 милиона тона руде са 17,5% калијум хлорида.
- Рудник Тхагоне је велики рудник калијума који се налази у северном Лаосу у провинцији Виентиане. Тхагоне представља једну од највећих резерви калијума у Лаосу са процењеним резервама од 50,3 милијарде тона руде са 15% калијум хлорида.
Калај
[уреди | уреди извор]- Рудник Нонг Ксун је велики рудник смештен у јужном делу Лаоса у провинцији Кхамоуане. Нонг Ксун представља једну од највећих резерви калаја у Лаосу са процењеним резервама од 29,4 милиона тона руде са 0,16% калаја.
- Рудник Пхон Тиоу је рудник смештен у јужном делу Лаоса у провинцији Кхамоуане. Пхон Тиоу представља једну од највећих резерви калаја у Лаосу са процењеним резервама од 10 милиона тона руде са 0,24% калаја. а
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д ђ Kyophilvong, Phouphet. „Mining Sector in Laos” (PDF). Institute of Developing Economies. стр. 69. Архивирано из оригинала (pdf) 6. 1. 2013. г. Приступљено 11. 11. 2015.
- ^ а б в г д Fong-sam, Yolanda. „2012 Minerals Yearbook” (pdf). USGS. Приступљено 11. 11. 2015.
- ^ „Mining Fosters Financial development on Laos”. MMG Limited. Архивирано из оригинала 10. 09. 2015. г. Приступљено 11. 11. 2015.